(P)likovi

Aleksandar Vučić gubi novac, glasače, saradnike i šanse za duži opstanak na vlasti

Pomračenje boga Sunca

Kako strane službe rasturaju naprednjački kartel? Da li će vlast u Beogradu izručiti Milana Radoičića tužilaštvu iz Prištine? Ko ukida poslovne kombinacije Zvonka Veselinovića u Crnoj Gori? Zašto je Ana Brnabić tražila od Vučića da je postavi na mesto ambasadora Srbije u Vašingtonu i zašto je on to odbio? Da li Goran Vesić pravi novu frakciju u SNS-u, koja bi trebalo da slepo izvršava naloge američkog ambasadora Kristofera Hila, pred kojim se ritualno odrekao prijateljstva sa Markom Parezanovićem? Šta će biti s prezrenim i odbačenim Aleksandrom Šapićem? Zašto je Čedomir Jovanović izabran za napade na Dragana Đilasa? Da li će Vučić, posle hapšenja i progona političkih protivnika, koje proglašava teroristima ili ludacima, preći na primenu "konačnih rešenja"? Odgovore na ta i druga pitanja iznosi zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Dijagnoza: Duševni perzistentni poremećaj sa sumanutošću (F22) poremećaj je težeg stepena i trajnog karaktera, promenjivog toka i uz terapiju može biti pod dobrom ili delimičnom kontrolom i duževremenskoj remisiji - navodi se u ekspertizi sudskih veštaka medicinske struke.

Da, svaki laik bi pomislio da je taj duševni poremećaj dijagnostifikovan Aleksandru Vučiću. Ko god je prinuđen da živi u Srbiji suočen je sa svakodnevnim medijskim izlivima simptoma Vučićeve sumanosti. Međutim, veštaci su ovu dijagnozu postavili Tihomiru Trišiću, protiv koga se vodi montiran sudski postupak zbog objave na Tviteru. O tom slučaju biće više reči u nastavku teksta, a, za početak, pažnju treba usmeriti na Vučića, na nultog pacijenta, koji u svojoj bolesti uživa, dok ceo narod pati od nje i njega.

I da je nekad bio normalan, Vučić bi poludeo od svih muka, koje su ga zadesile u poslednje vreme. Američke službe i španska policija napravile su mu velike probleme u osnovnoj naprednjačkoj privrednoj delatnosti - švercu narkotika. Prvi udar se dogodio 11. septembra, kad je španska policija zaplenila 2,3 tone kokaina na ribarskom brodu, koji je plovio prema luci u Vigu. Postupajući prema informacijama dobijenim od američke agencije za borbu protiv narkotika DEA, Španci su uhapsili četvoricu "ribara", a potom i petog, koji je pokušao da se sakrije u Madridu. Drugi udar se desio 3. decembra, kad je španska policija u luci Alhesiras otkrila 915 kilograma kokaina skrivenog u dva kontejnera s legalnom robom, koja je brodom stigla iz Ekvadora. Agenti DEA su još u Kolumbiji otkrili da se kokain prevozi tim brodom, ali pustili su ga da otplovi do luke u Andaluziji. Oba tovara pripadala su tzv. Balkanskom kartelu, koji "robu" iz Južne Amerike prebacuje u Španiju, odakle je plasira na evropsko tržište. Samo osam dana kasnije, 11. decembra, ponovljen je isti scenario, ali s mnogo većim plenom. Španska policija je u Vigu zaplenila 7,5 tona kokaina u kontejnerima sa smrznutom tunjevinom, a u Valensiji je otkriveno 3,4 tone kokaina, skrivenog u duplom dnu brodskih kontejnera. U Vigu je uhapšeno svih 20 članova posade broda, a u Valensiji vlasnik firme, koja je trebalo da preuzme tovar, upakovan u sportske torbe i raspoređen u četiri kontejnera.

Udar na tzv. Balkanski kartel predstavlja udar na naprednjački kartel. Na osnovu informacija bezbednosnih službi, američko Ministarstvo pravde je još pre dve godine stavilo na crnu listu Zvonka Veselinovića, njegovog brata Žarka Veselinovića, Milana Radoičića i još dvadesetak njihovih ortaka, koji se terete za razna krivična dela. Amerika je ove godine na crnu listu stavila i Aleksandra Vulina, koga je direktno optužila za učešće u krijumčarenju droge. Svima su blokirani računi u američkim bankama i zabranjeno poslovanje s američkim firmama. Naravno, de jure to se odnosi samo na Sjedinjene Američke Države, ali sankcije de facto primenjuju i druge partnerske, da ne kažemo kolonijalne zemlje. Zvonko Veselinović je to nedavno osetio na svojim poslovima u Crnoj Gori.

Opština Pljevlja nedavno je zabranila radove na izgradnji dalekovoda Lastva-Čevo-Pljevlja. Na tom poslu, koji je trajao od 2015. godine, bio je angažovan konzorcijum u kome su se nalazile beogradska kompanija "Kodar Energomontaža" i sarajevski "Energoinvest". Na izgradnji elektoprenosnog sistema od 400 kV. U poslu je učestvovala i firm u kojima vlasnički udeo ima Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića.

Izgradnja dalekovoda je obeležena raznim problemima, od poteškoća u postupku eksproprijacije i pripreme pristupnih puteva, pa do spornog kvaliteta izvršenih radova. Uz to, na više lokacija su meštani organizovali proteste i česte blokade radova sa zahtevom da se izmesti trasa u Đurđevića Tari, Javorku, Kominima i Ublima Čevskim. Usled toga dolazilo je do dužih zastoja u Suvodolu, Bukovici, Brezinama, Šipačnom, Novakovićima i drugim mestima. Dok su stanovnici tog kraja protestovali zbog izgradnje, ima i onih koji su vršili pritisak na Darija Vraneša, predsednika opštine Pljevlja. U početku, pritisak je vršen obećanjima da će dobiti velike sume novca, automobile i stanove ukoliko ubrza proces izdavanja potrebnih dozvola i spreči proteste meštana. Isti "investitorski lobi" pretio je Vranešu da će biti smenjen ako ne uradi što mu se kaže. Na kraju, Opština Pljevlja je odlučila za zaustavi izgradnju dalekovoda.

- Izgradnja je ugrozila jedan broj domaćinstava koja se nalaze u drugim naseljenim mestima kroz koje prolazi trasa dalekovoda, kao i manastir Svetog arhangela Mihaila u Đurđevića Tari, koji potiče iz 13. veka. Pošto je elaboratom o izgradnji ovog dalekovoda utvrđeno da je njegovom izgradnjom ugrožen ukupan biodiverzitet u prečniku od 400 metara, prolaskom ovog dalekovoda kroz pomenuta naseljena mesta bio bi u potpunosti onemogućen život i u biološkom i u ekonomskom smislu oko 400 stanovnika. U selu Đurđevića Tada, koje je jedno od najgušće naseljenih i najrazvijenijih sela u opštini Pljevlja, u potpunosti bi bio onemogućen život i privredna aktivnost. Treba istaći da se u selu Đurđevića tara nalazi Most na Tari, jedna od najposećenijih turističkih destinacija u regionu i da bi se izgradnja dalekovoda postojećom trasom odrazila katastrofalno na seoski turizam - navodi se u obrazloženju odluke Opštine Pljevlja.

Iako predsednik opštine Vraneš ponavlja da "ne poznaje braću Veselinović", u crnogorskim medijima objavljuju se nedvosmislene tvrdnje da upravo oni stoje iza podmićivanja i pretnji. Isto tako, niko ne sumnja da bi predsednik opštine učinio ustupke "investitorskom lobiju" kad bi smeo. Vraneš se, navodno, konsultovao s pojedincima iz novoizabrane vlade Crne Gore. Umesto podrške dobio je savet da donese rešenje o zabrani daljih radova na dalekovodu, jer na tome "insistiraju stranci". Drugim rečima, Amerikanci su odlučili da spreče poslovne kombinacije braće Veselinović u Crnoj Gori.

Gde su braća Veselinović, tu su i braća Vučić. To što su Veselinovići završili na crnoj listi ne znači da Amerikanci nemaju dokaze kriminalnih aktivnosti Vučića. I američki mediji objavljuju informacije o vezama "predsednika Aleksandra Vučića sa gangsterima" iz klana Veljka Belivuka i Predraga Koluvije. Američki kongresmeni i senatori su u nekoliko dopisa Beloj kući zahtevali da se provere i sankcionišu pojedinci iz okruženja predsednika Srbije, koji su monopolizovali infrastrukturne, telekomunikacijske, energetske i medijske sektora. U svakom dopisu istaknuta su imena Aleksandra i Andreja Vučića. Ipak, oni zasad nisu stavljeni na američku crnu listu. Nisu, jer Aleksandar Vučić političkim odlukama, koje imaju nominalnu vrednost, ali i masnim finansijskim donacijama uspeva da kupi vreme.

Posle objavljivanja informacije o tome da amerikanci pripremaju dopunu crne liste i da će se na njoj naći grupa novopečenih tajkuna, koji su napravili ozbiljne poslovne imperije zahvaljujući poslovima s državom, nastala je panika u vrhu SNS-a i među pripadnicima dvorske svite. Iako se u diplomatskom koru, kao nova imena na crnoj listi, pominju vlasnici građevinske kompanije "Milenijum Tim" Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, zabrinuli su se i mnoge njihove kolege. Naprednjački tajkuni su na izgradnji autoputeva, stambenih i poslovnih zgrada i drugih objekata iz budžeta izmuzli nekoliko milijardi evra. Pritom, ostavili su jasne tragove nezakonitog poslovanja. Koliki je nivo bahatosti predstavnika vlasti i njihovih poslovnih partnera najbolje pokazuje to što je Tomislav Momirović potpisivao ugovore u kojima se nije definisala cena radova. Kad bi takav ugovor sklopio u ime kompanije "Mona", mama Nada bi ga presavila preko kolena. Ako to ne uradi mama Nada Momirović, nije isključeno da malog Tomu ne disciplinuju Amerikanci.

Upravo u tom kontekstu treba tražiti uzroke panike među naprednjačkim tajkunima. Svi su svesni da ne mogu računati na zaštitu Aleksandra Vučića. Iako su sve poslove radili zajedno, deleći plen, jasno ime je da će ih pustiti niz vodu, neka se snalaze sami. Nijedan krupan posao nije mogao da prođe bez naređenja ili, u najmanju ruku, odobrenja braće Vučić, a sad su svi na američkoj listi za odstrel, svi osim njih.

Goran Vesić, ministar za visoku ugradnju, ima rešenje. Dvojici bliskih ortaka je dao direktno uputstvo za spasavanje glave: "Ne slušajte Vučića, nego mister Hila, zna se ko ovde vlada i odlučuje o svemu". Još dok je bio na funkciji zamenika gradonačelnika Beograda, Vesić je, vođen istančanim instinktom za samoodržanje, zaključio da mu politička i poslovna budućnost zavisi od Amerikanaca. Na svakom sastanku sa mister Hilom, svejedno da li u ambasadi ili restoranu Madera, Vesić se zaklinjao na vernost Ujka Semu. I javno je, pred Hilom i drugim zapadnim diplomatama, isticao zalaganje da Srbija u stopu prati spoljnu politiku Vašingtona i Brisela, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji zbog "agresije na Ukrajinu". U svemu karikaturalan, Vesić se tako ponašao i prilikom ritualnog raskida drugarstva sa svim rusofilima iz državnih institucija. Pred nekoliko svedoka, ritualno je bacio knjigu "Politički prevrat" Marka Parezanovića (izdanje "Nova srpska politička misao" Đorđa Vukadinovića, 2013. godine), visoko pozicioniranog pripadnika Bezbednosno informativne agencije. Iako je Parezanović u posveti istakao da knjigu poklanja sa "posebnim zadovoljstvom i poštovanjem", Vesić ju je sa zgražavanjem bacio: "Neka Markos knjige poklanja svojim istomišljenicima Vladimiru Putinu i Darku Šariću, meni nisu potrebne".

Za razliku od praktičnog Vesića, Ana Brnabić ima mnogo intimnije motive zbog kojih preferira zapadne vrednosti. Kad su raspisani izbori, Brnabićka je od Vučića tražila dozvolu da se povuče iz izvršne vlasti, pa i iz Srbije. Biranim rečima, uz mnogo karakterističnog bagovanja, pokušala je da Vučiću objasni privatne drame kroz koje prolazi u poslednje vreme. Prvi šok je doživela kad ju je ostavila višegodišnja partnerka Milica Đurđić. Preslaba da odoli šarmu Džihana Abazovića, Milica je otišla s njim, a povela je i sina Igora, koga i Brnabićka naziva svojim. Ipak, premijerka je brzo utehu našla u zagrljaju Maše Mandžuke, sestre poznate glumice Maje Mandžuke. Maša je nedavno raskinula četvorogodišnju vezu sa slavnom holivudskom divom Demi Mur. Inače, Maša je rođena u Beogradu, a studije je završila u Njujorku. U Americi je izgradila solidnu karijeru kostimografkinje, da bi pažnju privukla radom na Oskarom nagrađenim filmom "La la lend". Srpski umetnik Bogomir Doringer je donirao spermu, pa je Mandžuka dobila ćerku Rumi. Kad je Maša ostala bez Demi, a Ana bez Mice, upustile su se u romansu, koju sada kvari Vučić.

Brnabićka je zamolila "šefa" da je postavi za ambadora u Vašingtonu ili pri Ujedinjenim nacijama. Objasnila je da Maša Mandžuka mora da nastavi tamo da gradi karijeru, pa bi i ona htela da živi u Americi. Kad je Vučić odlučno odbacio tu molbu, Brnabićka je ponudila opciju da potpuno napusti političku scenu. Umorila se od političkih aktivnosti, želi da se smiri uz novu izabranicu. Tek to nije prošlo. Vučić joj je u dve rečenice objasnio da nema bežanja s broda koji tone. Nije se žalila kad su ona i njen brat Igor Brnabić dobijali poslove od po nekoliko desetina miliona evra, pa nema pravo ni da se sada žali na iscrpljenost i potrebu za opuštenim porodičnim životom.

Kakav god bude rezultat izbora, Brnabićka vrlo verovatno neće dobiti novi, četvrti po redu, premijerski mandat. Iako je razočarana neuspešnim pokušajem da se distancira na bezbednu udaljenost, ona je nastavila da vredno izvršava svoje stranačke obaveze. Angažovala se u obe kampanje, i za republičke i, naročito, za beogradske izbore. Zajedno sa Sinišom Malim obilazila je beogradske odbore SNS-a i ohrabrivala stranačke kolege pričom da ne brinu zbog pada rejtinga. Za to je kriv Aleksandar Šapić. Biće bolje na proleće, kad Šapić bude najuren a izbori ponovljeni. Taj refren, naravno, nije mogla da smisli Brnabićka. Ona samo recituje osnovnu predizbornu tezu Aleksandra Vučića - za sve je kriv Šapić, treba ga eliminisati iz SNS-a.

Da bi ostao u SNS-u i da bi dobio novi mandat gradonačelnika, Šapiću treba čudo. I to veliko čudo, ravno onome da nauči palatalizaciju i jotovanje. Dakle, to je nemoguća misija. Kad se objave zvanični rezultati izbora, biće mu lakše da se vrati korak unazad, da obnovi svoj Srpski patriotski savez i krene ispočetka. No, i za to mu treba čudo. Vučić je na svoju stranu, tj. u svoj kartel, već usvojio viđenije kadrove SPAS-a, a za nekoliko je pripremio burnu medijsku i pravosudnu hajku.

Tužilaštvo je letos pokrenulo istragu protiv Nenada Milanovića, šefa kabineta sad već bivšeg gradonačelnika Šapića, zbog ponude kompaniji "Kentkart" za nameštanje tendera. Tužilaštvo će ovih dana pokrenuti istragu i protiv Aleksandre Čamagić, Šapićeve dugogodišnje saradnice, koja ima glavnu ulogu u novoj korupcionaškoj aferi. Prema informacijama BIRN-a, Čamagić je učestvovala u izblačenju novca preko konkursa koja su raspisivala ministarstva. Konkretno, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji, na čijem čelu je bio Šapićev saradnik, bivši novinar Ratko Dmitrović, raspisivalo bi konkurse za razne edukativne i druge projekte. Ministarstvo je određenim privatnim organizacijama isplaćivalo novac na osnovu fiktivnih izveštaja o aktivnostima koje nikada nisu sprovedene.

Čamagić nije htela da se u medijima izjasni o optužbama za zloupotrebu novca iz Ministarstva za brigu o porodici, ali to će uskoro morati da uradi pred nadležnim tužiocem. Otkad je Šapić ušao u politiku, Čamagić ga verno prati. Dok je on bio predsednik opštine Novi Beograd, ona je bila direktorka Novobeogradske kulturne mreže. Kad je SPAS prešao cenzus na parlamentarnim izborima, ona je dobila poslanički mandat. Kad je Šapić izabran za gradonačelnika Beograda, ona je postavljena na mesto pomoćnika ministra za brigu o porodici i demografiju. Kroz to vreme, Čamagić je predsednica Upravnog odbora gradske Fondacije za decu i mlade. S obzirom na proces koji nju čeka, Šapiću neće biti lako da obnovi rad SPAS-a usled kadrovskog odliva. Ko nije u SNS-u, naći će se na optuženičkoj klupi.

Aleksandar Vučić i pripadnici njegovog kartela brutalno pljačkaju Srbiju. Iza njih ostaju leševi, opustošeni javni resursi i tuđa privatna imanja, a sve pod zaštitom partije, policije i pravosuđa. Ako je neko od njih završio u pritvoru, poput Veljka Belivuka, to je urađeno po naređenju zapadnih centara moći. da se Vučić pita, Belivuk bi i danas bio njegov bliski saradnik, baš kao što je Koluvija, koji je nedavno sedeo pored Vučića na fudbalskoj utakmici u Loznici. Vladajuća kasta, nastala iz kriminala, u zatvorske ćelije trpa političke protivnike, novinare i sve ostale nepodobne građane.

Milovan Brkić, glavni urednik Magazina Tabloid, u pritvoru se nalazi od 8. maja ove godine, iako mu je ukinuta prvostepena presuda, kojom je bio osuđen na 14 meseci zatvora zbog navodnog pozivanja na nasilno rušenje ustavnog poretka. Dok je, teško narušenog zdravlja, bio u bolnici Centralnog zatvora, Brkić je sreo Tihomira Trišića, biznismena i bivšeg vlasnika nedeljnika Akter.

Trišić je uhapšen 3. maja 2023. pod optužbom da je objavama na Tviteru ugrozio bezbednost "pretnjom da će napasti na život i telo" Bratislava Gašića, Branka Ružića, Danice Grujičić i Veselina Milića. Trišić je na svom nalogu podelio link Tanjugovog prenosa konferencije za medije na kojoj su ti ministri i načelnik UKP-a održali povodom masakra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Uz link, Trišić je objavio dva svoja tvita "preteće sadržine" zbog kojih je uhapšen. U pritvoru su ga pregledali veštaci medicinske struke. Psihijatri Milivoje Panić i Zvonko Šundrić dostavili su 26. maja Višem sudu nalaz u kome se tvrdi da kod Trišića postoji "perzistentni poremećaj sa sumanutošću (F 22), koji poremećaj je težeg stepena i trajnog karaktera, promenjivog toka i uz terapiju može biti pod dobrom ili delimičnom kontrolom i u duževremenskoj remisiji, da su njegove sposobnosti da shvati značaj dela, kao i mogućnosti upravljanja postupcima bile isključene". U nalazu se tvrdi da "postoji ozbiljna opasnost da izvrši novo, slično ili teže krivično delo, zbog čega je predloženo sudu da mu se izrekne mera bezbednosti obaveznog lečenja i čuvanja u odgovarajućoj psihijatrijskoj ustanovi do postizanja zadovoljavajuće remisije njegovog psihičkog stanja". Pošto su psihijatri zaključili da Trišić nije u stanju da shvati prirodu i svrhu krivičnog postupka, niti da iznosi svoju odbranu, smešten je u Specijalnu bolnicu Centralnog zatvora u Beogradu.

Psihološko-neuropsihijatrijska komisija, u kojoj su se nalazili prof. dr Milutin Nenadović i prof. dr Nada Janković, dostavili su sudu svoj nalaz, napravljen na zahtev branioca Tihomira Trišića. Komisija je istakla da je "ispitanik uredne spoljašnosti, neupadljivog izgleda, stava i držanja. Insistira na poštovanju socijalnih obrazaca ponašanja. Verbalni kontakt se lako uspostavlja, ali se evidentira opširnost, zbog preplavljenosti diferentnim temama. Ispitanik želi da ostavi utisak otvorenosti, iskrenosti i kooperativnosti, ali u bližem kontaktu brzo izbija na površinu njegova osetljivost i povredljivost. Budnog je stanja svesti uz urednu orijentaciju u svim modalitetima. Perceptivni poremećaji se ne observiraju. Mnestičke funkcije su operativne u svim pojavnim dimenzijama."

Sudija Marina Anđelković je odbila zahtev advokata odbrane za ukidanje mere obaveznog lečenja i čuvanja u bolnici CZ-a. Od sledećeg veštačenja zavisi da li će Trišić završiti u ludnici ili će mu se suditi u normalnom postupku.

I u ovaj proces je umešan vrhovni sudija Aleksandar Vučić. Kao što se montiranim suđenjem sveti Brkiću zbog izgovorenih i napisanih kritičkih stavova, Vučić se tako sveti Trišiću zbog objave na Tviteru iz 2013. godine, kad je, kao glavni urednik Aktera, okačio skrinšot SMS poruke Suzane Vasiljević, koja je prenela Vučićevu molbu da "ne bude grub prema Željkovom malom". Željkov mali je Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka, koji je tada u saobraćajnoj nesreći ubio maloletnu Andreu Bojanić. Iako su pre toga bili u prijateljskim odnosima (Trišić je u redakciji Aktera zaposlio Nevenu Janković, zvaničnu sestru Ksenije Vučić, tada još žive i zvanične supruge Aleksandra Vučića), vrhovni sudija je čekao deset godina da se osveti za objavljivanje dokaza da je štitio malog Mitrovića od pravde.

Za razliku od Trišića, kome je namenio ludnicu, Vučić se Milanu Ćulibrku zahvalio javnom brukom. Posle sedam i po godina apstinencije, Vučić je pristao na intervju za NIN. On od toga nije imao nikakvu korist, čitaoci NIN-a nisu njegovi glasači. Međutim, štetu je imala opozicija. U percepciji normalnog dela javnosti, pristanak NIN-a da objavi intervju pred kraj izborne kampanje predstavlja izdaju i prodaju. Osim čitalaca, tako je ovu sramotu doživela i redakcija najstarijeg srpskog nedeljnika. Osim Ćulibrka, niko nije dočekao predsednika države.

- Redakciju ne treba mešati u ovo, ja sam uradio intervju. Ja sam doneo odluku, prihvatio sam odgovornost. To nije valjalo za mene, ali to bih uradio ponovo. Sada govore da smo prešli na Vučićevu stranu, a sledeće nedelje će da kažu kako je Vučić ipak bio u pravu i da smo mi Đilasov tajkunski medij. Tako da smo se i prodali Vučiću i ostali Đilasov tajkunski medij - rekao je Ćulibrk.

Vickaste izjave, kojima Ćulibrk pokušava da objasni svoj postupak, logičan su nastavak monstruoznog izgovora za neobjavljivanje informacije o smrti Vladimira Cvijana. Pre dve i po godine, kad je Magazin Tabloid, objavio da je Cvijanovo telo nađeno u Dunavu 6. januara 2018. godine, Ćulibrk je rekao da su on i njegov kolega Vuk Cvijić znali za tu tragediju, ali da nisu hteli da objave vest "jer je u pitanju samoubistvo", a NIN se ne bavi takvim temama iz pijeteta prema ožalošćenim porodicama. Obe tvrdnje su ordinarna laž. Niko, pa ni konzilijum NIN-a, nije utvrdio kako se Cvijan utopio u reci. Takođe, NIN je izveštavao o raznim slučajevima samoubistava, čak i kad su njegovi autori u pitanju, kao što je bio slučaj s Nebojšom Đukelićem.

Ćulibrk je preuzeo odgovornost za intervju, a Jelena Drakulić, nova vlasnica NIN-a, preuzeće odgovornost za gašenje tih novina. Kompanija Ringije nedavno je, navodno, u znak zahvalnosti poklonila Drakulićki NIN. Čim je ušla u vlasništvo, bivša direktorka Blica formirala je internet tim, koji je pre nekoliko dana redizajnirao portal NIN-a. Dobro obavešteni izvori tvrde da će Drakulićka uskoro, kad se steknu političke okolnosti, da ukine štampano izdanje NIN-a. Kao opravdanje za taj postupak biće istaknuto da štampano izdanje nije finansijski isplativo, kao što zaista nije. Na taj način Vučić će ostati bez još jednog medija, koji je godinama objavljivao kritičke tekstove. Drakulićka će opravdati "poklon", a Ćulibrku je svejedno, on je već u penziji.

Međutim, ni naslovna strana NIN-a, ni svakodnevno bečenje po svim televizijama, ništa ne može sakriti činjenicu da je počelo pomračenje boga Sunca. Uzalud ga njegovi lažni apostoli - Hrkalovićka, Marić, DJ Vučićević i slični - nazivaju Zevsom i Cezarom, Aleksandra Vučića je prekrila senka propasti iz koje može da se pomeri samo u zatvorsku ćeliju ili ludnicu.