Dežurna

Izazivanje građanskog sukoba!

Protesti koje je narod pokrenuo su katarzični jer predstavljaju mogućnost da svako vidi da nije sam i da porazgovara sa ljudima koji se ne slažu sa ludilom u zemlji. Način da se građanski sukobi spreče je izbegavanje najava apokaliptičnih scenarija o „danu D" koji samo što nije. Da se razumemo, i američki „Dan D" sa iskrcavanjem u Normandiji je bio samo završni čin koji je izveden u momentu kada je procenjeno da Nemci neće uspeti da ga spreče. Mi u svoju odsudnu bitku treba da krenemo onda kada na ulicama u istom trenutku bude toliko ljudi da režim ustukne, a neki od njegovih delova odluče da polože oružje i pređu na stranu građana. Sve pre toga je ishitreno i omogućuje Vučiću (i strancima) da nas gurnu jedne na druge, zaključuje kolumnista dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Nažalost, ali izgleda da se proces raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije još uvek nije završio. Oni koji su pred kraj dvadesetog veka organizovali geopolitičko prepakivanje prostora Balkana su definisali da srpski faktor mora biti u potpunosti marginalizovan po onoj staroj formuli da je samo slaba Srbija garant realizacije interesa velikih sila u ovom regionu.

Kroz devedesete i prvi deo dvehiljaditih smo imali prilike prvo da vidimo rat i sankcije koji su imali za cilj da se deo stanovništva raseli, kao i da Srbija tehnološki zaostane i izgubi tržište za neke važne grane industrije koje smo imali. Navešću primer Instituta „Mihailo Pupin" i čuvene „Beogradske škole robotike". Naime, tokom šezdesetih godina prošlog veka u okviru ove institucije su se okupili neki naši pametni ljudi sa ozbiljnom vizijom. Dostojni imena Tesle i Pupina, profesori Rajko Tomović i Miomir Vukobratović su razvili tada revolucionarnu tehnologiju bioničke robotike. Kao rezultat rada napravljena je prva robotska šaka u svetu još davne 1963. a nakon toga i niz drugih bioničkih proteza.

Čisto radi poređenja, dok se na srpskom institutu uspešno razvijala humanoidna robotika u Kini je režim Mao Cedunga organizovao masovno lovljenje vrabaca i drugih ptica jer je komunistička vlast zaključila da one jedu puno zrnevlja i tako utiču na izazivanje gladi. Kada su uspešno sproveli operaciju eliminisanja ptica nastupila je najveća do tada zabeležena nestašica hrane jer su namnožili insekti koji su pojeli bukvalno sve.

Danas, nakon operacije rušenja srpskog faktora na Balkanu kroz rat, sankcije i privatizaciju mi smo postali potpuna periferija u kojoj nije isključeno da Vučić u bunilu pozove na obračun sa vrapcima, dok je Kina u međuvremenu postala tehnološki najrazvijenija država na svetu.

No, očito da gubitak teritorija i izlaza na otvoreno more, raseljavanje gotovo milion Srba i tehnološki zaostatak za svetom nisu dovoljni. Međunarodni faktor je kao nikad, potpuno složno stao iza režima Aleksandra Vučića. Amerikanci, Evropljani, Rusi i Kinezi su svako iz svog interesa zdušno stali iza stabilokratije preko koje je Vučić poput Alibabe sa svojih čedrdeset razbojnika u potpunosti uzurpirao svu vlast i preuzeo sve institucije. Amerikanci i Evropljani sa idejom da će tako Srbiju napraviti slabom, Rusi i Kinezi da će je napraviti jakom. Pri tome odmah da budemo načisto, jedni bi da srpski faktor bude slab kako bi sprovodili svoje interese, drugi bi da on bude jak kako bi oni sprovodili svoje. Nažalost, ispostavilo se da bilo da nas prave jakima bilo slabima, našeg interesa u tome nema. I upravo se u tome ogleda sva tragedija ovog istorijskog trenutka jer deluje da smo u logici tamnog vilajeta po kojoj šta god da uradimo i izaberemo bude pogrešno.

Dodatni problem na ionako prilično složenu situaciju daje ozbiljno narušena psiho-fizička sposobnost Aleksandra Vučića koja ga svakim danom sve više onemogućuje da elementarno funkcioniše na način koji bi se mogao podvesti pod normalan i društveno prihvatljiv. Njegova moć rasuđivanja gotovo da više i ne postoji tako da on sada po inerciji nagona za samopreživljavanje ide u pravcu izazivanja građanskih sukoba. Ideja mu je da nakon toga uvede vanredno stanje i tako pokuša da bro isporuči sve ono što od njega očekuju međunarodni pokrovitelji ove vlasti. I upravo to je za sve ona željena situacija u kojoj će velike sile kod nas napraviti jedan proksi sukob kako bi se rasteretile glavne linije njihove trenutne konfrontacije, a to su Ukrajina, Bliski istok i Tajvan. Srpsko srpski sukob kao završni čin raspada SFRJ je dakle ono što mnogi žele i ono na čemu Vučić i njegova mafija aktivno rade. Iz tog razloga se mora učiniti sve da do toga ne dođe. To svakako ne znači da treba odustati od protesta koji su probudili Srbiju, naprotiv ti protesti moraju da se još omasove i prošire do najmanjih mesnih zajednica. Protesti koje je narod pokrenuo su katarzični jer predstavljaju mogućnost da svako vidi da nije sam i da porazgovara sa ljudima koji se ne slažu sa ludilom u zemlji. Način da se građanski sukobi spreče je izbegavanje najava apokaliptičnih scenarija o „danu D" koji samo što nije. Da se razumemo, i američki „Dan D" sa iskrcavanjem u Normandiji je bio samo završni čin koji je izveden u momentu kada je procenjeno da Nemci neće uspeti da ga spreče. Mi u svoju odsudnu bitku treba da krenemo onda kada na ulicama u istom trenutku bude toliko ljudi da režim ustukne, a neki od njegovih delova odluče da polože oružje i pređu na stranu građana. Sve pre toga je ishitreno i omogućuje Vučiću (i strancima) da nas gurnu jedne na druge.

Zato sada ne sme biti podele i svi moramo biti u jednom frontu za život Srbije!