Nasilje
Policijska država:
Anarhija je uvek uvod u diktaturu
Vaške ponovo ubijaju Buhe
Monstruozni ubica Sretko Kalinić isporučen je Srbiji.
Saopšteno je da je
specijalni istražni
sudija Višeg suda u Beogradu
pokrenuo istragu, kojom treba da se utvrdi Kalinićeva odgovornost za još tri ubistva.
Ovaj čin, međutim, i u
Srbiji (ponovo) otvara desetine pitanja koja zadiru u samu srž unutrašnjeg
bezbednosnog sistema Srbije kao policijske države, i to - loše
Milica
Grabež
Slučaj Sretka
Kalinića pokazuje da srpskom policijom i bezbednosnim službama
vlada organizovana kriminalna grupa, koja prikriva svoja ranija zlodela. Teror
"snaga reda" sve je uočljiviji, a građani su sve nesigurniji u svoju
bezbednost i imovinu.
Mediji u Hrvatskoj
"priopćili" su da je Kalinić u bolnici priznao istražiteljima hrvatske policije da je ubio više od dvadeset
ljudi, opisujući detaljno te događaje. Na tom spisku bio je i general policije Boško Buha, koji je ubijen
10. juna 2002. godine na Novom Beogradu, ispred hotela Jugoslavija.
U toku akcije "Sablja",
koja je pokrenuta nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, jedan od uhapšenih članova zemunske bande, Dušan Krsmanović,
priznao je da je
učestvovao u Buhinom ubistvu, i da je u Buhu pucao Sretko Kalinić!
Priznanje Dušana Krsmanovića sakriveno je u fioku, po nalogu tadašnjeg zamenika ministra unutrašnjih poslova Nenada Milića. Zataškavanje je, po svedočenju ministra Dušana Mihajlovića, pravdano činjenicom da je, po Krsmanovićevom
priznanju, ubistvo naručio Milorad Ulemek, koji je sa svojom svitom bio dvesta
metara udaljen, dok je Kalinić izvršio
njegov nalog, ali da Legija još
nije bio lišen slobode.
Za ubistvo generala Boška
Buhe beogradska policija optužila
je Željka Maksimovića, Nikolu Maljkovića, Dragana Ilića i Vladimira Jakišića! Proces je
montiran, po nalogu Ulemeka, u organizaciji tadašnjeg načelnika SUP-a Beograda Milana Obradovića! Gospodin
Obradović je bio aktivni član bande Dušana Spasojevića.
Podli
monter
Da podsetimo: Dušan
Spasojević naređuje inspektoru Slobodanu Pažinu da lažno optuži ovu četvoricu za Buhino ubistvo. Dovodi u policiju lažnog svedoka Slobodana Resimića, koji, navodno, zna ko je ubio
generala. Lažnog svedoka dovodi uz
saglasnost Milana Obradovića! Potom Nikolu Maljkovića i Dragana Ilića hapsi
banda Dušana Spasojevića, divljački ih mučeći. U prostorijama
Bezbednosno-informativne agencije i Milorad Ulemek je ašovom udario nesrećnog Dragana Ilića Limara, koji je bio na samrti od
batina!
Na suđenju navodnim Buhinim ubicama svedočio je i Ulemek, koji je za tu "priliku" doveden iz zatvora, i koji je priznao da je ašovom udario Limara, izvinjavajući mu se. Inspektor Pažin, takođe doveden iz zatvora, priznao je da je
potpisao krivičnu prijavu protiv Buhinih ubica, uveren da će je sudija odbaciti
jer je bila "tanka". Ali sudija nije imao hrabrosti to da učini.
Montiranje procesa teklo je uz saglasnost Milana Obradovića.
Istina je, ipak, izašla
na videlo. Veće specijalnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu oslobodilo je kasnije optužene od optužbe
da su ubili generala Buhu.
Zbog montiranja procesa, nasilja nad okrivljenima, prikrivanja krivičnih dela, istražni sudija odredio je pritvor i Milanu Obradoviću, koji je u međuvremenu
smenjen s dužnosti načelnika SUP-a Beograda.
Pre tri godine optužnica
protiv Obradovića povučena je, bez obrazloženja!
Od
njega ne mogu ni drugi da rade
Događaji koji su usledili pokazali su da se zemunski klan u srpskoj policiji konsolidovao.
Ministar unutrašnjih
poslova Ivica Dačić doneo
je, na opšte zaprepašćenje
policije i javnosti, rešenje
kojim se Milan Obradović postavlja za pomoćnika direktora policije Srbije.
Ministar, po Zakonu o policiji, ne postavlja pomoćnike direktoru policije, kojom inače, po ovom zakonu, rukovodi isključivo direktor
policije. Da ironija bude veća, aktuelni direktor policije
Milorad Veljović je potpisao krivičnu prijavu protiv Milana Obradovća, po kojoj je on i - uhapšen.
Gospodin Dačić je, navodno, hteo da ubije dve muve: da se dodvori Draganu
Šutanovcu, ministru odbrane,
koji je tražio da se Obradović unapredi,
a i da ponizi direktora policije, koji nije želeo da podnese ostavku!
Na predlog potpredsednika Vlade
Srbije Ivice Dačića, bolesnik i psihopata Milan Obradović postavljen je za
direktora Uprave za izvršenje
krivičnih sankcija! Da
nadzire svoje saborce iz zemunskog klana! Da ne progovore.
Državni sekretar Slobodan Homen
kuka na sav glas da je rad u Ministarstvu pravde skoro nemoguć od buke koju stvara
Milan Obradović vikom i psovkama na svoje saradnike.
Za svoje savetnike Obradović, suprotno zakonu, postavlja penzionisane policajce, sa punom platom. Budo
Poluga i Dušan Lisulov su novopostavljeni savetnici
gospodina Obradovića, a Slavko Zindović je postavljen za zamenika
upravnika KPZ u Sremskoj Mitrovici!
Uloga Ivice Dačića u kriminalizaciji policije i bezbednosnih službi tek treba da se ispita.
Jadranko Petković, načelnik Uprave kriminalističke policije, u vreme dok je načelnik SUP-a bio Milan Obradović, postavljen je za pomoćnika direktora
BIA! Umesto da bude utvrđena
njegova i Obradovićeva odgovornost za
učešće u zemunskom
klanu, u ubistvu
generala Boška Buhe, ubistvu
poznatog slikara Dragana Maleševića Tapija, koji je udavljen kesom
u prostorijama SUP-a Beograda, Jadranko Petković je prebačen u tajnu službu bezbednosti!
Nezainteresovani
za ubistva
Rešenjem ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, dakle opet suprotno ovlašćenjima, i uprkos protivljenju direktora policije, koji po zakonu postavlja komandanta Žandarmerije,
za prvog čoveka ove policijske formacije postavljen je Bratislav Dikić zvani Đavo! Gospodin
Dikić je kao pripadnik SAJ-a na Kosovu ubio kolegu, a drugog teško ranio. Umesto da odgovara za ovaj zločin, Dikića je ministar Dačić
postavio za komandanta vojno-policijske formacije,
koja je pod njegovom komandom. Odluku o postavljenju Dačić je doneo da bi
udovoljio molbi Ivice Petrovića, današnjeg zamenika direktora BIA.
Ministar vojni Dragan Šutanovac izjavio je da sa ministrom Dačićem ima odličnu saradnju!
Ministar Šutanovac više od dve godine ne pozdravlja se i ne razgovara sa
predsednikom Republike Borisom
Tadićem! Sa Dačićem je veliki prijatelj! Ivica Dačić voli da je prijatelj sa onima koji imaju velike pare. A naš list godinu dana piše o pljačkama Šutanovca
i njegovog kuma i pomoćnika Ilije Pilipovića.
Kada je Županijski sud u Zagrebu
doneo odluku o izručenju Sretka Kalinića Srbiji, srpske vlasti su došle u nepriliku. U odluci o ekstradiciji mora da se navede razlog izručenja. Hrvatska policija
dostavila je srpskoj policiji - ministru Ivici Dačiću -
službene beleške o obavljenim informativnim razgovorima
s Kalinićem, u svojstvu osumnjičenog, a po odobrenju istražnog sudije. Kalinić
je opisao, skoro detaljno, sva ubistva. Za mnoga od ovih ubistava Kaliniću
nije suđeno.
Ostaje nejasno ko je odredio da se od Ministarstva pravde Hrvatske traži dopunska saglasnost da se Kaliniću u Srbiji sudi za samo tri ubistva, koja je on, kako je navedeno,
počinio 2004. godine. Za
ostala ubistva srpska policija i pravosuđe - nisu zainteresovani. Oni koji budu ispitivali ovaj skandalozni postupak srpskih vlasti krivce moraju da traže u grupi koju čine ministar Ivica Dačić, ministarka pravde Snežana Malović, direktor BIA Saša Vukadinović...
Sve
za zaštitu bahatih
Kada je u Zagreb poslat službeni zahtev Ministarstva pravde Srbije da se odobri
suđenje Sretku Kaliniću i za ubistva trojice pripadnika zemunskog klana, Milan Obradović je priredio svečanu večeru za oko 40 prijatelja,
među kojima su bili i oni
koje pominjemo u ovom tekstu. Njemu je laknulo. Ubistvo generala Boška Buhe, koga je on nasledio na mestu načelnika SUP-a
Beograda, ostaće pod lažnom
optužnicom. Smrt Dragana
Maleševića Tapija i ubistva
građana u prostorijama SUP-a Beograda, dok je on bio načelnik, ostaju i dalje
kao - "zadesna
smrt"!
Nasilje policije nad građanima počelo je da postaje nesnosno. Svaki
napad policije na građane
ministar Ivica Dačić opravdava! Mnogo je nerazjašnjenih ubistava, pljački,
razbojništava... Ministar Dačić je obećao da će svi
"slučajevi nasilja nad građanima biti ispitani". I ništa
dalje.
Samo kada je elita ugrožena,
ministar naređuje i dozvoljava šire
policijske akcije. Podsetimo se da je pre nekoliko meseci, na poziv Nenada Čanka,
iz jednog novosadskog noćnog kluba, da je, navodno, napadnut, policija uhapsila i skoro do smrti prebila ljude koji su
obezbeđivali noćni klub, i pokušali
da spreče pijanog košarkaša Partizana Strahinju Miloševića
da pravi incidente i uznemirava goste. Sve Čankove terevenke srpska policija pokriva i prikriva.
Samo u Beogradu nedostaje oko tri hiljade
policajaca! Jer, srpska policija se
danas, kao nikada u svojoj istoriji, koristi kao telesna garda srpskim
političarima i partijskim funkcionerima.
Desetina policajaca čuva Srđana Šapera, Dušana Petrovića, Dušana Elezovića i stotinak funkcionera
stranaka koje čine vladajuću
koaliciju.
Srbija je siromašna
zemlja, ali gamad iz Demokratske stranke, G17 plus, SPS-a i Čankovih sledbenika, voli da danonoćno budu pod zaštitom policije. O trošku poreskih obveznika! Najvulgarnije je šepurenje predsednice
Narodne skupštine Srbije Slavice
Đukić Dejanović, koju i na friziranje prati deset telohranitelja. Kojima se to tako važnim i mutnim poslovima bavi gospođa Đukić Dejanović!
Da li broj telohranitelja označava društveni status? Postaju li policija i tajna služba otuđeni deo društva,
van kontrole, spremne
da postanu države
u državi? Sve govori u
prilog tezi da se to već desilo i
da ćemo imati problema sa snagama "reda i mira". Jer policija je u
intervencijama sve brutalnija, a ministar to opravdava, bez ustezanja.
U sledećim brojevima opisaćemo kriminal i zloupotrebe u MUP-u Srbije.
I
žrtve rangirane
I dok je elita pod
danonoćnom zaštitom, građani su sve
ugroženiji. Od privatnih
policija, privatnih obezbeđenja, od nasilnika raznih boja, koji u policiji imaju svoje saradnike i
zaštitnike. Ubistvo Ranka Panića, kojeg je usmrtila
policija, nije rasvetljeno. Gomilaju se ljudske nesreće,
a policija ćuti. Samo je elita zaštićena.
Kada građanin na ulici
podvikne na režimskog novinara, na
likove iz nevladinih organizacija, policija je odmah tu da svim snagama privede
izgrednika. Ministar se oglašava,
uverava, saopštava da će sve biti
učinjeno. Kada nastrada
neko ko nije po volji američkih diplomata, Dačića zabole za njih. Kao za
velemajstora Zdenka Krnića,
čoveka koji je zadužio
srpski šah, kojeg je pogazio
motociklista na pešačkom
prelazu, a sve to zabeležila
je
i kamera. Ali, zašto ministar da troši reči na čoveka koji
nije član njegove partije ili koalicije!
(Ne)sigurnost građana Srbije svakim danom je sve vidljivija, a primeri
nasilja narastaju vrtoglavom brzinom.