Istraživanje
Humanitarni fondovi kao tajne psihološke
operacije
Plemeniti ubica sa dva lica
Najmoćnije
"humanitarne organizacije" na svetu, UNHCR, UNICEF, Međunarodni
Crveni krst i još nekoliko njih, zapravo su samo pokriće zakulisnih poslova
koje sprovodi takozvana međunarodna zajednica širom sveta. Jer, tamo gde
ima rata i gladi ima i profita.
Ivona Živković
Humanitarne organizacije koje
prikupljaju novac kako kupile nešto siromašnima možda
su smislili neki promućurni trgovci sa dobrom idejom i za sebe i za kupce svoje robe. Recimo da
imate radnju u kojoj prodajete raznovrsnu robu i da ste primetili da vam čokolade
slabo idu, jer mnogo ljudi nema para za to. Prodate ih mesečno
hiljadu, a mogli bi još toliko kad bi svi koji ih žele mogli da kupe. Šta
možete da uradite? Da osnujete dobrotvorni fond i namamite one koji imaju višak
novca da kupe čokolade siromašnima. Treba samo da napravite dobru i dirljivu psihološku
predstavu preko koje ćete ganuti srce ljudi koji imaju novac. Angažujte za ovu srceparajuću
predstavu nekoliko poznatih likova, najbolje glumaca i potplatite nekoliko
uticajnih medija (tj. glavnih urednika novna i TV) da vašu humanu akciju
promovišu i rezultat neće izostati. Naravno, sakrijte taj „mali" detalj da ste vi kao trgovac
organizator čitave akcije i imaćete zvanično „humanitarnu akciju " koju su osnovali neki samosvesni
„dobri ljudi" sa željom da siromašnoj deci kupe čokolade.
U vaš humanitarni fond vremenom će
stizati sve više "dobrih" donatora pa ćete moći
da platite i glumce i novinare i posebnu administraciju fonda, a ostatak
novca će i onako na kraju završiti u vašoj radnji. Pošto će
siromašni primaoci čokolade dobiti kao poklon, možete fondu prodati i one koje su već
malo bajate. Poklonu se u uči ne gleda. Vremenom ćete
moći da pribegnete i raznim drugim trgovačkim trikovima. Tako možete gladnima
vremenom isporučivati sve manje čokolada, a medijski prikazivati da je podeljeno mnogo više
jer ćete od novca iz fonda moći da platite dobre knjigovođe
da vam svaki dinar (evro ili dolar) u fondu proknjiže
tako da ispadne da je sve otišlo na čokolade za
sirotinju, a da su aktivisti fonda i urednici radili za džabe.
Najzad sa novcem iz fonda možete nevidljivo
finansirati i neku moćnu političku stranku i njene poslanike da donesu takve zakone da humanitarni
fondovi kao što je vaš dobiju poseban status u odredbama zakona o plaćanje
poreza, carina i sl. Tako vaš "humanitarni fond" može biti oslobođen svih dažbina koje morate vi da plaćate kao trgovac.
Onda treba samo da osnivate fondacije, umnožavate
ih i povezujete ih u mrežu sa drugim trgovcima i vremenom smišljate kako da
ovaj novac koji više država više nije voljna da kontroliše, prebacujete na
razne svoje račune. Što više fondova i računa time sve više
možete zatirati trag novcu. Tako vaš novac od "humanitarnih
aktivnosti" može završiti i kod neke "male" bombama i puškama
naoružane skupine koja će terorisati radnje i kioske vaših
konkurenata. Možete od tog novca kupiti čitavu fabriku čokolade,
a ako vam za njihovu izradu treba sirovina (kakaovo drvo koje raste na nekoj
dalekoj tropskoj teritoriji gde predsednik države nije voljan da vam ga ustupi
za male pare i mali interes), možete mu poslati teroriste i bombaše
koji će tamo još
naoružati lokalnu mangupariju i napraviti mu
haos u čitavoj zemlji. Najbolje da naprave versku ili etničku
podelu, tako da život običnih ljudi postane nepodnošljiv, pa tamo moraju da se angažuju UN
ili NATO „mirotvorci" sa avionima i bombama da sve to smire. I to se
naravno naziva "humanitarna akcija". Kada takav nekooperativni idiot
od predsednika države ili vlade izgubi vlast, pošaljite svoje humanitarce da ojađene
i osiromašene ljude iznova organizuju tako da rade na plantažama kakaovog
drveta i zarade neku crkavicu. Neka se taj vaš projekat nazove „humanitarnom
investicijom na stvaranju održivog razvoja". Sirotinja će
biti srećna da ima bar nešto da radi i prodaje budzašto, a vi samo dođete
i pokupite kakao. I prodajete onda čokoladu po čitavom
svetu po desetostruko većoj ceni.
Naravno, posao sa čokoladom
je samo jedan od poslova. Preko humanitarnih fondova možete
povećati prodaju koječega: na primer zastarelih i kancerogenih mamografa (ako nađete
koruptivne osobe koje ćete kao ministre zdravlja ustoličiti
u državi - projektovanom regionu, koji će mamografiju učiniti
čak zakonom obaveznom za sve žene) ili možete
prodati veći broj inkubatora za bebe, ako se nađe dovoljan broj aktivista u
akciji koju čedno nazovete: „ Bitka za bebe". Možete prodavati kompjutere,
razne medicinske dijagnostičke aparate (koji nikoga neće
izlečiti).
U svakom slučaju
otvaraju vam se vrata za fantastičan biznis, samo kada uspete
da stvorite humanitarnu iluziju od svoga gramzivog trgovačkog
poriva. Za ovaj biznis morate imati bar četiri uslovna faktora: neku
humanu katastrofu, koruptivne fundraisers - ljude od imena i
ugleda koji će novac prikupljati u fond, medijsku promociju i vešte knjigovođe
ili bankare koji će novac kanalisati gde vama kao trgovcu odgovara. Najbolje da imate
sopstvenu banku koja vrši plasmane širom sveta. Efekat svega je da se najveći deo prikupljenog novca nađe
na kraju na računu vaše kompanije. Ako vam se kroz fondove (usled velikih katastrofa) provlače
milijarde evra ili dolara, vi ćete zarađivati fantastičan
novac za koji uopšte nećete plaćati porez, a javnost neće ni znati koliko ste bogati.
Najmoćnije
"humanitarne organizacije" koje koristi vlastela i koja se na političkoj
pozornici pojavljuje pod nazivom "međunarodna zajednica"su: UNHCR i UNICEF,
kao i međunarodni Crveni krst. Kada ne bi bilo katastrofa i ratova ili „etničkih"
i „verskih sukoba", poplava , cunamija i sl. , preko njihovih računa
se ne bi prelivale milijarde dolara, a desetine hiljada zaposlenih u ovim organizacijama
bi ostali bez pozamašnih plata i beneficija. Zato stara trgovačka izreka kaže: ako
tržišta nema, ono se mora napraviti.
Pored
ovih najvećih međunarodnih HO, u svetu operiše
ogroman broj privatnih i državnih humanitarnih fondova u raznim regijama i one
se osnivaju po potrebi u zavisnosti od katastrofe.
USAID
gradio puteve u africi za transport zlata
Državni fond USAID
novac od poreskih obveznika SAD najviše voli da plasira u Afriku, Aziju, ali i
u postkomunističku istočnu Evropu i Rusiju u njihov "nacionalni
razvoj". Najzanimljiviji su im regioni koje je zapadnjačka vojska
(Saveznici ili NATO) prvo dobro zasuo bombama, ili gde je došlo do teških
međuetničkih oružanih sukoba građanstva. Tako ovi "humanitarci"
pomažu "oporavak" ratom ojađene sirotinje povezujući njihovo
gazdinstvo ili rudno bogatstvo i radnu snagu sa interesima vlastele i globalnim
tržištima. O tome da su bili sa novcem iz svojih fondova prisutni i pre
izbijanja oružanih sukoba u nekom region, za narod ostaje tajna. Tako
naoružavanje lokalnih pobunjenika i paramilitarnih vojski i terorista uvek za
medije ostaje velika misterija. Odakle na primer afričkoj sirotinji koja nema
ni vode, ni hrane, pare da se snabdeju oružjem?
Tako je npr. u Kongu u
regionu veoma bogatom zlatom naprasno došlo do oružanih sukoba među lokalnim
plemenima. Pošto putevi transporta zlata idu i kroz Ruandu,
"sukobila" su se 1994. Hutu i Tusti plemena, iako su oduvek
živeli zajedno. Nezavisni novinarski jezici kažu da su svemu ovome kumovali
belgijski misionari iz Africa Inland Mission koji su naoružali lokalnu kongoansku
partiju pod vođstvom izvesnog Tomasa Lubange (2002), a glavni profiter
genocida u Ruandi 1994. je njen sadašnji predsednik Pol Kagame
(marioneta Zapada).
Inače, vlasnici zlatnih
rudnika u ovom regionu su francuski tajkuni Žak i Alvaro Hachuel,
a njihova rudarska kompanija se zove Muana Afrika. Evropski direktor
rudnika Muana Afrika, Etijen Deni, počeo je svoju karijeru
pljačke rudnih bogatstava Afrike preko Kongo Umicora, u bivšem belgijskom
rudarskom gigantu Union Miniere, 1974.
Muana Afrika je vlasnik
čitave zlatne žile u Zaniju i obližnji putevi kojima se ovo zlato transportuje
sagrađeni su uz pomoć donacija USAID-a. Preko njih je zlato izvoženo u Tanzaniju,
koja važi kao veoma kriminalna zemlja u afričkoj pljački jer preko nje idu i
transferi oružja za Ugandu.
U ovim sramnim
"mirovnim" misijama u Ruandi i Kongu, na srpsku sramotu,
učestvovali su i vojnici iz Srbije.
USAID
pomogao uzgoj genetski modifikovanog krompira i zatrovao trudnice
USAID
je finansirao i da naučnici sa državnog Univerziteta u Mičigenu naprave
specifičnu GM sortu krompira namenjenu Africi. Cilj je bio "humana misija iskorenjivanja
gladi u Africi", jer je zaključeno da krompirovi moljci nanose veliku
štetu industrijskom uzgoju krompira u afričkom regionu. GM je bio otporan na pesticide
i antibiotike kojima je prskan. Stručnjaci, međutim, kažu da su krompirovi moljci
u stvari grickali samo lišće, pa GM sorta nije imala nikakav efekat osim
prilikom skladištenja plodova. Da su moljci napadali nemilosrdno sva polja sa zasađenim
krompirom, naučnici ne bi morali da prilikom ispitivanja polja dopremaju
stotine hiljada jedinki krompirovih moljaca i puštaju ih u polje da bi videli
da li grizu, a što je inače rađeno i sakriveno od medija i javnosti.
Sada
svaka ćelija ovog GM krompira sadrži antibiotik Kanamycin, koji je tako
ušao u lanac ishrane u Africi i koji , poznato je odavno, prelazi u placentu
kod trudnih žena i tako i u fetus. I to je i sam proizvodjač ovog antibiotika
odavno predočio svim trudnicama označavajući ga veoma riskantnim za njih. Ali,
"humanitarci" su to ignorisali.
USAID je poznat i po
plasmanu raznoraznih visokotoksičnih vakcina u Afriku, gde su meta posebno deca
i žene, a na Filipinima je izbio skandal kada je otkriveno da je ovaj fond
stajao iza programa organičene sterilizacije žena u dva regiona 2005. Mnogi od filipinskih
zdravstvenih radnika su radili istovremeno sa USAID i sa International
Planned Parenthood, koji je otpočeo program kontrole populacije kod
katoličkih nacija. Dr. Ligaya Acosta, bivša zamenica ministra filipinskog
ministarstva zdravlja zbog ovoga je podnela ostavku.
USAID danas „pomaže" i srpsku poljoprivredu
USAID
poslednjih godina „pomaže" i srpski agrobiznis , verovali ili ne
kako bi ga učinio konkurentnijim na EU tržištu.
Da li baš ovim „humanitarcima" možda treba zahvaliti što se danas kukuruz
u Srbiji seje na 60.000 do 70.000 biljaka po hektaru , dok je ranije to bilo
25.000 do 30.000. Preveliki broj biljaka tako troši mnogo više vode iz
zemljišta, što je posebno opasno u vreme sušnih perioda kakav smo imali 2012.
Dakle, da li ovim „humanitarcima" treba zahvaliti i za tešku zagađenost
kukuruza aflatoksinom koji onda ušao u lanac ishrane životinja i ljudi?
Zanimljivo
je da se i u Srbiji pre dve godine naprasno pojavio krompirov moljac u poljima
gde ga ranije nikada nije bilo. Neki seljaci su uvereni da im je krompirov
moljac stigao sa novim uvoznim semenom krompira.
USAID
je veoma prisutan i na Kosovu i Jugu Srbije gde se bave „rekonstrukcijom
državne i lokalne uprave", a posebno su fokusirani na „razvoj
partnerstva" među opštinama Preševo, Bujanovac i Vladičin Han. Britanska firma „Lydian International
Ltd."otkrila je odavno znatne količine zlata na Kosovu, kao i
drugih rudnih bogatstava.
A 1.
Slučaj Haitija i
srpska „mirovnjačka" sramota
I nama dobro poznati „humanitarac"
Bil Klinton ima svoj „humanitarni" fond „Clinton initiative".
Uopšte čitava porodica (supruga i ćerka ) su se specijalizovali za fundraising
od kompanija i pojedinaca iz čitavog sveta, a posebno su im
dragi bogati donatori iz Kine gde su iz SAD odlivene stotine milijardi
dolara u investicijama kako bi kineski biznis potopio američke
nacionaliste koji nisu našli ili ne žele da nađu zajednički jezik sa globalistima iz trgovačkog kartela u Londonu. SAD
se inače godinama održava prilivom novca sa Dalekog Istoka i drugih delova sveta ,
dok američka privreda stagnira.
Nakon razornog
zemljotresa na Haitiju januara 2010. godine (za koji je američki
Pentagon verovatno „intuitivno predosetio" da će
se dogoditi pa su vojne brodove za „spasavanje" uputili u region dan pre
zemljotresa), Klinton je sa ćerkom odmah počeo
da prikuplja novac i šalje pakete sa hranom i vodom na Haiti.
Zbog velikog broja
nevladinih organizacija koje rade na Haitiju ova država se u žargonu često
naziva i Republika nevladinih organizacija. NVO sektor je tako okupaciona
sila koja pažljivo motri da se Haićani nikada ne otrgnu iz ropstva i od vlastelinske pljačke
iz Britanije i Francuske, kako su jednom umalo uspeli isplativši
im sva dugovanja. Tako i dve godina nakon potresa oko 360. 000 Haićana
živi pod šatorima i ima samo jedan obrok dnevno. Zemljotres koji je Pentagon „predosetio"
ubio je 250.000 ljudi , a kolera ubila još 7.750 nakon što
su stručne „humanitarne" UN jedinice preuzele sanitarno obezbeđivanje čitavog
regiona.
Po nekim procenama
oko 3 milijarde dolara samo u individualnim donacijama je ušlo nakon 2010.
godine na Haiti i još 6 milijardi je prikupljeno uz pomoć
vlade.
Analize Centra za
globalni razvoj o tome gde je završio sav novac zaključile
su da je manje od 10 posto ukupne sume otišlo vladi Haitija, a manje od 1 posto
otišao je organizacijama i privredi. Čitava jedna trećina
iz ukupnog fonda je u stvari vraćena donatorima i donatorskim
zemljama kako bi im nadoknadila njihov sopstveni civilni i vojni učinak
u ovoj katastrofi. Većina
ostatka novca je ostala međunarodnim nevladinim organizacijama i njihovim
privatnim ugovaračima u raznim poslovima.
Stotinama hiljada ljudi koji su ostali
beskućnici tzv. "međunarodna zajednica" je sagradila jedva 5.000
novih domova. Uprkos činjenici da su kriminal i ubistva na Haitiju procentualno
oko 6,9 na svakih 100. 000 stanovnika (stopa u Nju Orleansu je 58),
velika suma novca je potrošena na"bezbednost" tj. oružene snage
UN koje Haićani nikada nisu želeli na svom tlu. Godišnji budžet ove
"mirotvoračke" i "bezbednjačke" UN misije (u kojoj su na
svoju sramotu učestvovali i pripadnici MUP-a Srbije u okviru snaga Minustah
) za 2012-2013. iznosi oko 644 miliona dolara, a samo on bi pokrio
gradnju čak 58 000 jeftinih kuća koje bi zadovoljile potrebe haićanskih beskućnika.
A 2.
Kako dobiti na poklon državno zemljište
Mnogi
humanitarne fondacije se u Beogradu nalaze na lokacijama u centru grada za koje
bi neka profitabilna firma, koja plaća porez, morala dobro da plati, dok oni to
ne moraju. Pri tome mogu u Srbiji "humanitarci" da obavljaju i neke
privredne delatnosti, pod uslovom da im u statutu stoji da je to "humaniratni
rad". Mogu raznu robu uvoziti bez carine, a porez na dobit ne
plaćaju ako je roba namenjena u humanitarne svrhe. Mogu primati i davati
poklone u nekretninama, zemljištu, novcu itd. Tako na primer zadužbina Riharda
Freliha, koja ima zgrade u Dobrinjskoj i Makedonskoj ulici u samom centru
Beograda ima i svoju Fondaciju Solidarnosti koja okuplja više raznih
humanitarnih fondova. Frelih je inače bio predratni jevrejski trgovac žitom
koji je bio vlasnik više magacinskih prostora širom Srbije u kojima je žito
čuvano.
Tako
je u sklopu Fondacije Solidarnosti Srbije osnovan i Centar za hiporehabilitaciju
blizu Trebinja u BiH. U prevodu to je rehabilitacija pomoću
konja i cilj Centra je tako da decu sa invaliditetom rehabilituje (nejasno
kako) pomoću konja. U svakom slučaju je ova fondacija morala da za to ima i zemljište i ergelu sa konjima. Suosnivač ovog Centra je veoma zanimljiv lik na funkciji vladike u SPC-u za
zahumsko-hercegovačku i primorsku oblast, a poznat je po duhovnom imenu Grigorije.
Vladika Grigorije je inače veliki zaljubljenik u fudbal, ali i u biznis kao pritajeni
ili aktivni učesnik u mnogim pljačkaškim privatizacijama širom BiH. Poznat je i kao poštovalac
svetovnog života po kafićima i ljubitelj je skupih automobila
poput „Maseratija". Rado se moli Svetoj Bogorodici i posećuje
katoličke molitvene skupove, pa čak sebe od milja naziva biskupom.
Stavljati invalidnu decu na konje je
slično kao kada deci oboleloj od kancera donirate kompjutere ili ih podmećete
pod isceliteljsku ruku neke samozvane inkarnacije Isusa Hrista. Ali u
ovom slučaju je ipak bilo najvažnije doći do zemljišta
za ovaj „humanitarni" fond. I tu im je pomogao veliki srpski „patriota" Milorad Dodik tako što je donirao državno zemljište,
koje je ranije koristila vojska Jugoslavije, eparhiji vladike Grigorija. A
eparhija je onda to velikodušno ustupila Centru za hiporehabilitaciju
pri Fondu Solidarnosti u okviru privatne zadužbine Riharda Freliha. Da je neka
kompanija htela da kupi ovo zemljište na Zupcima kod Trebinja morala bi da
izdvoji veliki novac i plati porez i ostale dažbine, a što bi sve ušlo u
državnu kasu. Ovako je to izbegnuto.
Vladika Grigorije (de Torkvemada)
kako ga još nazivaju po velikom španskom inkvizitoru, u jednom trenutku je čak
bio veliki i ljutiti kritičar sumnjivih poslova Milorada Dodika,
dok sa njim nije našao zajednički biznis.
A 3.
Holivudski agenti preobučeni u loše
glumce i reditelje
Kao agenti iluzionisti raznih "humanitarnih " fondova najčešće se angažuju slavni glumci kao i vrhunski sportisti , koji ne mogu
dobiti vrhunske ugovore sa moćnim proizvođačima
sportske opreme ukoliko ne ustupe svoje ime i angažovanje, ali i deo zarade
(kao reket) u razne „humanitarne" akcije. Zato se svi sportisti koji zarađuju
milionske sume nađu u ulozi "humanitaraca".
UNHCR
od 2001. ima kao svoj brend Anđelinu Džoli,
katolkinju, ali je manje poznato da je ona i član
Komiteta za inostrane poslove koji je formalno osnovala porodica Rokfeler,
a zapravo je to politička ekspozitura Londona preko koje se kreira spoljna politika SAD. Džoli
je tako javno pozvala Kinu i Rusiju da iskoriste svoje pravo veta i
izvrše pritisak na Siriju. Ona je 2003. godine putovala i u Kongo u pratnji obaveštajca
iz Konga i člana Međunarodne krizne grupe, Džona Prendergasta koji je na vezi
sa rastućom armijom afričkih "Otporaša" koji s e vrhunskim psihološkim operacijama okupljaju u oganizaciju
"Save Darfur". Džoli svojim oskudnim
glumačkim umećem igra u propagandnim holivudskim filmovima koji promovišu neophodnost mešanja CIA i SAD u "humanitarne" operacije širom sveta (gde ima zlata i nafte i sl.)
U Sarajevu je
promovisala "svoj rediteljski" film "Zemlja krvi i
meda", kojim se opravdava humanitarna NATO intervencija u Bosni. Njenu
posetu i intervju s a njom je pratila TV "Al Džazira", kao
bajagi "nezavisna arapska televizija", koja poznato je uvek ima
ekskluzivne snimke i saopštenja Al Kaide (Al CIAde).
Unicef ima Miu Farou, a UNHCR koristi i
ime Bena Afleka, takođe agenta koji glumi glumca i koji je upravo
preko "svog" filma ARGO američkoj naivnoj javnosti pokazao
zašto Amerika mora što pre vojno intervenisati u Iranu (koji je prikazan kao
velika opasnost za Zapad).
U ovoj
holivudskoj agenturi zaposlen je i Džordž Kluni koji se pridružio Džonu
Prendergastu na promovisanju pomoći Kongu koju im je poslao
licemerni Nobelovac i "mirotvoac" sa bombama - Barak Obama. Prendergast,
koji je označen kao "vodeći američki aktivista za ljudska prava" je prethodno putovao oko
Sudana i po čitavoj Centralnoj Africi sa tada već izabranim budućim predsednikom Ruande, Polom Kagameom, koga danas u Africi nazivaju zapadnjačkim Trojanskim konjem i ratnim genocidnim profiterom. On sarađuje i sa
"humaniratnim" fondom Bila Klintona.