Tabloid istražuje

 

Kako je tekla dugogodišnja, sistematska pljačka države preko firme Jugoimport SDPR (6)

 

Oružjem do provizije

 

Bivši direktor preduzeća Jugoimport SDPR (SDPR) Stevan Nikčević sa svojim saradnicima, a pod zaštitom bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, napravio je takozvani poslovni lanac u kome je umreženo preko pedeset firmi, koje imaju više od  hiljadu računa i podračuna u bankama, u zemlji i inostranstvu. Ovaj "poslovni", tačnije, kriminalni lanac, preko koga je Srbija surovo opljačkana za više od dve milijarde evra, mogao bi da se pretvori u lanac pravosudnih postupaka koje bi i Nikčevića i Šutanovca odveli u zatvor. I ne samo njih, nego i sve one koji su "lančano" pljačkali i okoristili se kriminalnim provizijama koje su isplaćivane sa računa fantomskih firmi. Sada je već jasno da je i Aleksandar Vučić bio uključen u pljačku novca Jugoimport SDPR-a, uprkos tome što je sa svojom stranačkom kamarilom prilično kasno stigao na podelu plena...

 

 

Vuk Stanić

 

 

Poslednjih godina od države Srbije i SDPR-a ukradeno je više od pet milijardi evra. Istražni organi još uvek nisu usaglasili tačnu štetu koju je država pretrpela usled pljačke potraživanja ovog javnog preduzeća. Procene se kreću od pet do pedeset i četiri milijarde evra! Teško je proceniti koliko je tačno Srbija oštećena jer su u pitanju uglavnom poslovi koje su u inostranstvu zajednički realizovale privrede svih bivših republika Titove Jugoslavije.

Dešavalo se da SDPR angažuje za izvođača radova firmu iz Makedonije, da taj podizvođač angažuje podizvođače iz Srbije i Bosne i Hercegovine, tako da će, ako se istraga bude dalje odvijala na ovaj način, u jednom trenutku visinu štete moći da procene samo visokokvalifikovani veštaci. 

Sa druge strane, nesporna je činjenica da je u pitanju tolika količina novca da bi građani svih bivših republika SFRJ, mogli duže od godinu dana da žive od tih para, a da pritom ne moraju ništa da rade...

Tabloid je u prethodnim brojevima objavio detalje pljačke iračkog duga ukupne vrednosti  2,48 milijardi dolara, u koju su umešani bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, bivši generalni direktor SDPR-a Stevan Nikčević, predsednik upravnog odbora Ljubomir Anđelković, kao i službenici SDPR-a Nenad Pantoš i Stanko Mađarac.

Ali, osim Iračkog duga, dugi prsti državnih službenika upleteni su i u pljačku potraživanja od Kuvajta, Irana, Egipta, Emirata, Alžira, Paname, Sirije...

Vučićevi ljudi zakasnili su za raspodelu plena potraživanja iz Iraka, ali ne i za  druga potraživanja koja ima SDPR. Mreža firmi koja je napravljena kako bi se uzimala provizija od poslova koje je u inostranstvu zaključio SDPR, usko je povezana i sa ljudima iz srpskog bankarskog sektora.

Zapravo, takva mreža poslovanja ne bi mogla ni da postoji bez, uključenosti bankarskog sektora, kao i službenika poreske uprave i Narodne Banke Srbije (NBS).

Podsetićemo da je nakon stupanja na mesto ministra odbrane, Dragan Šutanovac sa čelnicima Jugoimport SDPR, pre svega, sa generalnim direktorom Stevanom Nikčevićem i predsednikom upravnog odbora Ljubomirom Anđelkovićem zatekao mrežu firmi koje su mešetari iz državne uprave godinama pravili za potrebe uzimanja ilegalnih provizija od novca SDPR. Mreži ovako raširenih firmi, Šutanovac i Nikčević dodaju i neke kompanije, čime su ovaj posao dodatno usavršili.

 

 

More para na ostrvskim računima

 

 

Nakon smene ministra Šutanovca na mesto odbrane i mesto potpredsednika Srpske Vlade došao je Aleksandar Vučić. Vučić je preuzeo i mesto kordinatora rada svih službi bezbednosti...Od tada do danas,Vučiću su puna usta borbe protiv korupcije, a u skladu sa njegovim pričama, ljudi iz bezbednosnih struktura dostavili su sve relevantne podatke o pljački novca SDPR-a.

Ispostaviće se, Vučić i njegova ekipa nisu koristili podatke samo da se obračunaju sa političkim protivnicima, već su postojeću mrežu poslovanja preko fantomskih firmi videli kao dobru priliku da se i sami uključe u posao.

Detalji istrage govore i da su pojedinici Ministarstva odbrane u vreme Vučića, bili umešani na isti način kao i u vreme Šutanovca. Nikčević je formalno zamenjen na mestu direktora SDPR. Jugoslav Petković, Vučićev igrač, ništa nije promenio u poslovanju SDPR-a.

Tragajući za odgovorom na pitanje kako je moguće toliki novac SDPR-a muljati po velikom broju računa, a da niko od strane Poreske uprave ne reaguje, istraga je svaki dan otkrivala nove detalje. Otkrivena je umešanost velikog boroja ljudi iz poreske uprave, ali i umešanost velikog dela Srpskog bankarskog sektora.

Uloga domaćih banaka bila je u tome da transkacije sa računa sumnjivih of šor firmi na raznim egzotičnim ostrvima, ili od firmi koje su zvanično pod istragom, usmere na račune koji imaju kredibilitet u domaćem i inostranom poslovanju, i na taj način ga operu.

Pregledom razvijenog prometa na ovim računima sa firmama koje su kao mreža Nikčevića i Šutanovca pomenute u ranijim brojevima Tabloida, utvrđena je veza u radu SDPR i fantomsko kriminalnih firmi u zemlji i inostranstvu. Preko ovih računa je provlačen novac iz naplate potraživanja i redovnog poslovanja sa Egiptom, Alžirom, Kuvajtom, Emiratima, sa Iranom. Najveći deo posla organizovali su službenici Nenad Pantoš i Stanko Mađarac.

Kada bi legalan novac stigao u zemlju, sa računa je transferisan na firme koje su danas pod istragom. Jedna od firmi kojom se istražni organi detaljno bave je i "Ultima Linea protekta tim" koja je prema optužbama Poreske uprave utajila više od  dve milijarde dinara poreza. Kao vlasnik ove firme spominje se izvesni Dragan Babić poznatiji po nadimku Kobra.

Novac sa ovih računa je išao na račune pravnih i fizičkih lica od kojih i jednog na Novom Beogradu, koga je moguće povezati sa predsednikom Vlade, Aleksandrom Vučićem. Novac je usmeravan i u pravcu Slobodana Rsimića, vlasnika firme Metalna iz Slovenije, kao i ka mnogim računima ljudi bliskih vlasti, ili iz vlasti kao što su: Jugoslav Petković, Dragan Šutanovac, Nikčević...

 

 

 I Arapi su se krstili od čuda

 

Jedan od oblika poslovanja koji je više puta tokom istrage isplivao na videlo je i taj da su of šor firme registrovane na Kipru, ili na nekim drugim egzotičnim ostrvima, imale otvorene račune u našim bankama, da je na te račune novac uplaćivan, ali je knjižen tako da ne podleže našem poreskom sistemu. U knjigama je upisivano da je porez već plaćen po mestu domicila, a kako se u of šor zonama ne plaća porez ovo je i dokaz da je izbegavana poreska obaveza.

U dokumentima označenim kao "Državna tajna- strogo poverljivo" piše da je vrednost ugovora sa Kuvajtom 500,5 miliona dolara i 11,4 miliona funti. U pitanju je posao izvoza tenkova za Kuvajt zaključen još 1989. godine. Ovo je zapravo iznos novca koji je uplaćen za deo realizovanog posla. Posao sa Kuvajtom je kao i većina poslova iz tog vremena prekinut na pola zbog sankcija Ujedinjenih nacija prema SR Jugoslaviji.

U ovom poslu SDPR i Narodna banka naplatile su od Kuvajta mnogo veći iznos novca od onog koliko je posla i robe isporučeno. Uspešni menadžeri i drugi pošteni radnici SDPR, na terenu su u Kuvajtu realizovali i uspeli da sklope dodatne poslove sa Kuvajtom odmah po ukidanju sankcija Jugoslaviji, ali su konstantno nailazili na teškoće.

 Glavna teškoća proizilazi iz toga što rukovodstvo u Beogradu pokušava da se dokopa novca koji su Kuvajćani platili, ili su spremni da uplate za remont i rezervne delove. Kada Kuvajćani novac uplate, naši ljudi na terenu u Kuvajtu, suočavaju se sa kašnjenjem u isporuci. Jedan od komandanta tenkovske brigade tenkova T84 vojske Kuvajta, umalo je ostao bez čina jer mu veći deo tenkova nije bio ispravan pred početak vojne vežbe! Čovek je na kraju došao u prostorije SDPR i rekao: "...Ne morate da radite papirologiju koju zahtevamo od drugih stranih kompanija, ali, dajte barem delove da ne bih ostao bez čina!"

Inače, SDPR se, kako piše u dokumentima, suočava sa ozbiljnom konkurencijom hrvatskih privrednika u Kuvajtu, koji su se ponudili da preuzmu sve poslove remonta i održavanja tenkova T84 koji je ranije zajednički proizvođen u SFRJ.

Srbija je od Jugoslavije nasledila "SWAP" sporazume sa Kuvajtom. Taj sporazum je podrazumevao da njihova Agencija za strane investicije, plati avans za tenkove pedeset odsto, dok će ostala plaćanja biti realizovana tako da se Narodnoj banci Jugoslavije, kasnije Srbije dostave instrumenti o otpisu dela duga koji zemlja ima prema Kuvajtu.

Narodna banka bi zauzvrat SDPR-u prebacivala novac u dinarskoj protivrednosti. Kuvajt je našoj državi posle ukidanja sankcija ostavio mogućnost da se sporazum nastavi na ovaj način, ili da mi predložimo drugo prihvatljivo rešenje za otplatu dela duga za koji smo mi nasledili od nekadašnje Jugoslavije.

Kako se naša strana pokazala neefikasna i spora, Kuvajćani su upozorili da ima drugih zainteresovanih za preuzimanje novih poslova. Kuvajćani su mislili na hrvatske privrednike, čija država je sa Arapima ekspresno napravila pravnu regulativu starog duga prema Kuvajtu.

Da nesreća bude još gora po naš SDPR, oni su prema podizvođačima bili dužni da proslede novac za poslove urađene u Kuvajtu, dok im NBS ni do danas nije transferisala sredstva koja je na ime spoljnog duga otpisao Kuvajt. Trenutno NBS, SDRP-u duguje nešto više od pet miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Prilikom sravnjivanja dugovanja sa Kuvajtom ispostavilo se da su oni platili 350,3 miliona dolara po ugovoru, dok je vrednost radova i robe koju smo im isporučili manja za 150 milona od tog broja. Kuvajćani su iskazali spremnost da za razliku možemo da im isporučimo još robe, ili da uradimo dodatne radove, ali naše rukovodstvo se više interesovalo kao da "kanališe" novac iz Kuvajta na račune firmi koje će od njega uzeti proviziju. Često Kuvajćani nisu mogli da veruju sa kakvim ljudima imaju posla tokom pregovora sa našim zvaničnicima.

 

 "Tenkovska" provizija

 

 

Slično se naše rukovodstvo ponašalo i prilikom realizacije posla izgradnje nastavnog centra za tenkove T84. SDPR je bio nosilac posla, a jedan od glavnih podizvođača je bila jedna makedonska firma. Bez konsultacija sa Kuvajćanima, mi smo promenili podizvođača, a oni su iznervirani ovakvim ponašanjem, objavili da raskidaju ugovor sa nama.

Arapi su bili zapanjeni idiotizmom zvaničnika naše države, a glupavo ponašanje zvaničnika naše vlade umelo je Arape na Bliskom istoku zaista da dovede do ludila.

Ipak, bili su zadovoljni radom naših inženjera, kvalitetom izvedenih radova, kao i kupljene opreme. Jednom prilikom oni su preko naših službenika tražili sastanak sa zvaničnicima naše države. Na sastanku su ponudili da višak novca koji su uplatili pre uvođenja sankcija našoj državi mi zadržimo, a da zauzvrat izvedemo nove radove ili potpišemo nove ugovore o isporukama opreme. Posle dva sata napornih razgovora, ispostavilo sa zvaničnike naše delegacije jedino zanima da li bi oni mogli lično da ugovore neku provizijicu za sebe.

-Kako je moguće da iz vaše zemlje dolaze tako vredni i pametni ljudi. Toliko dobrih inženjera, a da nam na sastanak za zaključenje posla dođu prevaranti koje ne zanima posao već njihova lična korist, pitali su Arapi jednog SDPR-ovog predstavnika koji je posredovao ugovaranju sastanka. Čovek je naravno mogao samo da slegne ramenima i da se postidi zbog političko pljačkaške elite koja nas bruka po celom svetu.

Najbolji primer kako se od poslova koje SDPR zaključuje po svetu skida kajmak je ugovor koji je ova firma svojevremno potpisala sa konsultantskom kućom Vestker ("Westcare investment In.")

Sa firmom Vestker koja je registrovana u Panami, SDPR je potpisao obavezujući ugovor po kome će toj firmi za konsultantske usluge platiti čak 20 odsto vrednosti robe, ako Kuvajtu budu prodavali rezervne delove za tenkove T84, dok je istim ugovorom SDPR obavezan i da u slučaju izvođenja investicionih radova plati 10 odsto vrednosti radova ovoj kompaniji.

Ne samo da su zaključili ovakav ugovor, već su se naši funkcioneri kasnije predomislili i pokušali da Vestkeru ne plate dogovoreno. Pokrenut je arbitražni spor i presuđeno je u korist Vestkera. SDPR i domaća banka koja je garantovala za ceo posao, obavezane su da plate više 50 miliona dolara štete i 700 hiljada dolara sudskih  troškova...

Dobar primer kako naši državni zvaničnici nisu zainteresovani da se poslovi u korist države realizuju ako oni ne mogu da naplate proviziju je posao remonta tenkova koje je SDPR trebalo da obavi za Iran.

Sa Iranom je početkom devedesetih godina dogovoren remont njegovih tenkova tipa T55 i T62. Iran je deo novac za remont uplatio avansno, ali su Jugoslaviji uvedene sankcije. Novac je odstao blokiran na računima u američkim bankama sve do 2003. godine (skoro deceniju nakon što su UN donele odluku ukidanju sankcije prema SR Jugoslaviji.) Kad su sredstva konačno odblokirana, Iran je izrazio spremnost da se sa izvesnim izmenama pristupi realizaciji ugovora. Izmene su podrazumevale modernizaciju tenkova na nivo iz vremena kada su sredstva deblokirana. To bi osim modifikacija na oklopu podrazumevalo na primer i ugrađivanje uređaja za noćno osmatranje. Ipak naša Vlada je hitro reagovala i obavestila Iran da nipošto nećemo remontovati njihove tenkove, iako su oni avans platili pre više od deset godina, jer mi sada poštujemo sankcije koje je prema Iranu jednostrano proglasila vlada SAD. U pitanju su bile sankcije koje Amerika nije uspela da progura u UN.

Ovaj slučaj je posebno interesantan jer on otkriva i da je rashodovanje tenkova T55 naše armije, koji su iz upotreba izbačeni po naređenju ministra Šutanovca, takođe posao na kome je neko uzeo proviziju. Šutanovac je u izlaganjima u Skupštini Srbije, braneći svoju odluku tvrdio da T55 više ne može biti korišćen u modernom ratovanju, kao i da je te tenkove ne moguće prodati bilo kome. Šutanovac se zalagao da tenkovi T55 svi budu prodati kao staro gvožđe Sartidu čiji su tada vlasnici bili Amerikanci - US Steel.

Ovaj tenk inače ima top od 120 milimetara, što je kalibar kakav se nalazi na većini modernih tenkova u svetu. Postoje planovi modernizacije kojoj su mnoge zemlje pristupile, za ovaj tenk, a koji se sastoji od ugradnje savremenih nišana sa IC uređajima i poboljšanjima na oklopu i pogonskom motoru tenka.

 Naravno, ovakva modernizacija koja bi značila posao za našu namensku industriju nije prihvaćena. Sa druge strane amerikanci su nakon što su istopili sve pedeset petice naše vojske spakovali kofere i otišli. Pre odlaska Vladi Mirka Cvetkovića su za jedan dolar prodali Sartid, koji su prethodno uvalili u dugove od nekoliko stotina miliona dolara.

Nije samo odlazak američkog US Steel-a skupo koštao našu državu, prodaja Sartida ovoj kompaniji za SDPR je svojevremno značila gubitak od 29 miliona dolara.

Preduzeće Jugometal uvozilo je iz Jordana fosfate za potrebe fabrike đubriva u Prahovu. Na osnovu sporazuma koji je zaključilo Savezno izvršno veće, dug Jugometala prebijen je sa dugovanjem jordanskog investitora prema SDPR-u za radove izvedene na Regrutnom kraljevskom centru u toj zemlji. SDPR je isplatio izvođača radova,  slovenačku firmu SCT, dok je sa Jugometalom sklopljen ugovor o kreditiranju u iznosu od 29 miliona dolara. Manje od milion dolara Jugometal je uspeo da isplati kada su prestali da postoje i počeli da rade pod imenom Sartid. Na jedvite jade priznali su dug prema SDPR-u, ali ih je Vlada Srbije kasnije prodala US Steelu za svega 20 miliona dolara.

Odlukom Vlade, poverioci Sartida, među kojima i SDPR, dobili su mogućnost da se naplate iz stečajne mase. Sud je u sporu o tome koliko SDPR, može da naplati iz stečajne mase, kasnije odlučio da imaju pravo na 23,9 miliona dolara. Ipak presuda je bila mrtvo slovo na papiru, jer je u tom trenutku u stečajnoj masi ostalo tek 230 hiljada dolara.

Iz svega navedenog logično je bilo da u posao recikliranja tenkova T55 vojske Srbije uključi SDPR, ili da se barem ne raskida posao sa Iranom, dok im ne isteknu sankcije, ali u takvim poslovnim kombinacijama nije bilo načina da se uzme provizija pa oni nisu bili interesantni bivšem ministru Šutanovcu.

 

 

A 1.

 

Šteta za SDPR 51 miliona dolara

 

 

-Zbog raznih Vladinih mera i mera Narodne banke Srbije, bivše Narodne banke Jugoslavije, Jugoimport SDPR je doveden u nezavidnu finansijsku poziciju u kojoj ima trenutni gubitak od 23 miliona dolara, piše u strogo poverljivom dokumentu ove kompanije.

Šteta je kako navodi autor dokumenta, nastala privatizacijom Sartida, ukupno 23 miliona dolara, ali i zbog nemogućnosti da se naplati dug SDPR-a iz projekata NIŠ-10 i VARDAR - 025 u ukupnom iznosu 8,5 miliona dolara. Osim ova tri velika gubitka u dokumentu se navodi i da SDPR trpi štetu od dva miliona dolara zbog neizvesnosti naplate duga od firmi Vojni zavod Moma Stanojlović i Prva petoletka.

-Prema proizvođačima u Bosni i Hercegovini SDPR ima obaveze od 2,3 miliona dolara koje ne može da izbegne dok njihove usluge neće moći da naplati od inopartnera, piše u dokumentu.

Ističe se i da SDPR trpi štetu zbog činjenice da je Narodna banka Srbije blokirala 6 miliona dolara ove kompanije u američkim bankama bez osnova. Dok kupci iz Irana traže da im se plati kamata na sredstva koja su ranije uplatili kao avans za radove koji nikada nisu izvedeni. Osim ovde pobrojane štete sa kojom se SDPR suočava i sa činjenicom da mu je Narodna banka blokirala 5,04 miliona dolara bez pravog osnova za zadržavanje ovog novca.

-Taj novac je Narodna banka blokirala po osnovu duga prema Kuvajtu, dok je dug otpisan u decembru 2009. godine.

 

 

 

A 2.

 

Puni sefovi evra i dolara

 

Podrška mreži za ilegalno poslovanje odvijala se preko sledećih bankarskih računa, nerezidentni račun za evre kod Jubanke, Beograd broj 543100-19.1.01746- nerezidentni račun za evre kod Privredne banke Beograd broj 00-702-0000180.8, nerezidentni račun za evre kod Eksim Banke. Beograd broj 54310-978-01-702-1, nerezidentni račun za dolare kod Jubmes banke  Beograd, broj 54310-840-30122500, nerezidentni račun kod Atlas banke, Beograd, čiji je broj za sada nepoznat., nerezidentni račun za dolare kod Pireus banke, Beograd broj 01-7020000019.9, nerezidentni račun za dolare kod Poštanske štedionice, Beograd broj 543103, nerezidentni račun za evre kod Poštanske štedionice, Beograd broj 543103, nerezidentni račun u dinarima kod YU Garant banke, Beograd u evrima broj nepoznat, nerezidentni račun u dolarima kod Srpske banke, Beograd broj 54310-70283, nerezidentni račun u evrima kod Jubanke, Beograd broj 543100-19,10,01746-7, nerezidentni račun u evrima kod Univerzal banke, Beograd broj: 54310-840-01-702-0000019.9 , nerezidentni račun za dolare kod kreditno eksportne banke, Beograd broj:54310-011856, nerezidentni račun u evrima kod Kreditno eksportne banke, Beograd broj 54310-011856