Da li smo svedoci još jedne prevare?

Casus Belli

Za Tabloid piše Vlado Dragicevic, nekadašnji pomocnik nacelnika Resora državne bezbednosti Srbije u mandatu Jovice Stanišica, i 12 godina nacelnik Uprave za odnose sa stranim službama u BIA. Bio je i clan Saveta za nacionalnu bezbednost u Vladi premijera Zorana Đindica. U ovom broju opisuje kako se u Kanadi borba protiv islamistickih fanatika koristi za ogranicenja gradanskih prava i donošenju zakona kojim bi se državi dale odrešene ruke u kontroli stanovništva Kanade.

Majkl Džozef Hol, alijas Majkl Zehaf-Bibo, ubio je 22. oktobra 2014. godine, pred Memorijalnim centrom u ratovima poginulim Kanadanima, stražara Natana Sirila, a ubrzo nakon toga, u okršaju sa obezbedenjem zgrade Parlamenta, ranio dvojicu pripadnika obezbedenja i sam bio ubijen. Policija je izdala saopštenje u kome se navodi da je pomenuti Majkl Zehaf-Bibo pucao voden ideološkim i politickim motivima.

Dva dana pre ovog dogadaja, u Kvebeku, dvadesetpetogodišnji mladic, Martin Rulo, kolima je udario dva kanadska vojnika, od kojih je jedan podlegao povredama. Policija je tom prilikom otvorila vatru i ubila Ruloa.

I jedan i drugi dogadaj opisani su kao delo pocinjeno od strane kanadskih državljana nedavno prešlih u Islam, i to u nedelji u kojoj je kanadska vlada odobrila slanje dodatnog broja borbenih aviona za ucešce u napadima na vojne formacije Islamske države Iraka i Sirije (ISIS).

Dosadašnjim istražnim radnjama došlo se i do video snimka, koji je, navodno, Majkl Zehaf-Bibo snimio dan uoci napada na Memorijalni centar i zgradu kanadskog Parlamenta. Po navodima policije, on na snimku izjavljuje da ce izvršiti napad u ime Alaha, a protiv spoljne politike koju sprovodi kanadska vlada. On ovu politiku naziva ratno-huškackom i protivu Islama, podanickom u odnosu na SAD i delom jednog orkestriranog napada na ceo muslimanski svet.

Šta se to dešava u "miroljubivoj" Kanadi? Nivo mogucih pretnji kanadskoj bezbednosti podignut je sa nižeg na srednji stepen, a kanadski zvanicnici kažu da ne raspolažu bezbednosnim informacijama koje bi ukazivale na neku ozbiljniju pretnju. Preduzete su odredene dodatne bezbednosne mere ukljucujuci i obavljanje razgovora sa oko 90 bezbednosno interesantnih osoba.

Sada se postavlja pitanje zašto je nivo bezbednosnih mera podignut na tzv. "umereni" nivo, samo nekoliko dana pre nego što je došlo do napada na vojnike u Kvebeku? Svakako da povecanje bezbednosti ne garantuje i sprecavanje svakog moguceg teroristickog, ili bilo kog drugog nasilnog akta, kao što se ni sa sigurnošcu može tvrditi da bi napuštanje koalicije protiv armije ISIS, Kanadu stavilo u red zemalja koje se ne bi mogle smatrati metama radikalnih islamista.

Kanadski mediji, za koje se kaže da su manje senzacionalisticki naklonjeni od medija u SAD-u, ovoga puta su reagovali sa dosta emocija. Iz dana u dan se spekulisalo o tkz. Blisko-istocnoj vezi. Ovako nešto je potpuno odgovaralo kanadskom premijeru Harperu, koji je, ocigledno želeo da dogadaje u Otavi i Kvebeku poveze sa terorizmom na Bliskom Istoku i opravda svoje videnje nacionalne bezbednosti.

Medijsko pokrivanje, potpuna blokada centra Otave i mere koje je preduzela Savezna vlada, stvorile su atmosferu panike u samom gradu, kao i u celoj zemlji. U takvim okolnostima ljudi postaju skloni da reaguju nepredvidljivo, da vladi pružaju odredene ustupke u vezi sa necim sa cime se u normalnim okolnostima ne bi uopšte složili.

Stara poslovica kaze da svako društvo ima kriminalce koje zaslužuje. To znaci da kriminalca stvara suštinski problem kojim je jedno društvo optereceno. Umesto što okrivljuje uvek nekog drugog, svako društvo i država, pa i Kanada, treba da se prvenstveno okrene sebi. Koreni svih nedaca pre svega leže u uskracivanju pomoci i sprovodenju nepotrebno radikalnih mera. Okrivljujuci ISIS i internet, kanadska vlada odbija da prizna neuspeh i marginalizaciju velikog broja življa u kanadskom društvu, koje nije dobilo neophodno potrebnu pomoc.

Majkl Zehaf-Bibo i Martin Rulo su, gledajuci sa stanovišta prava, ubice. Umesto da se tretiraju kao takvi, odnosno kriminalci, upotrebljeni su termini "terorizam" i "teroristi" iz cisto psihološko-politikantskih pobuda. U Kanadi postoji zakonska regulative koja se primenjuje na ovakve kriminalce, ali se u poslednje vreme na sceni pojavljuju i drugi zakoni, kojima se omogucava primena i protiv onih koji razlicito misle. Tacnije, onih koji misle drugacije od trenutno vladajuce politike.

Tako je ta ista Vlada pozvala Kanadane da budu budni i spremni na teroristicke pretnje koje zemlji stižu od pripadnika ISIS-a. Zato premijer Stiven Harper i njegova Vlada cine sve da nesrecne dogadaje u Otavi i Kvebeku, prikazu kao produženu ruku linije fronta sa Bliskog Istoka. Samo redefinisanje jednog kriminalca u teroristu, pojacava ovu percepciju. A nekada su kanadski premijer i njegova Vlada podržavali "teroriste" protiv kojih su danas tako oštri na jeziku. Kanada je cak i naoružavala, 2011. godine, militantne formacije povezane sa Al-Kaidom u Libiji, i omogucavala im pomoc obezbedujuci slanje placenika i privatnih firmi za obezbedenje.

Puno je toga što ukazuje na nelogicnosti zvanicnog tumacenja dogadaja pred Nacionalnim memorijalom i zgradom Parlamenta. Kako je moguce da napadac hladnokrvno ubije stražara pred Memorijalnim kompleksom, odšeta se do kola i doveze do Parlamenta i u njega ude sa puškom u ruci? Kako ga niko nije zaustavio? Gde su bili pripadnici policije?

U zgradi Parlamenta postoji veliki broj kamera. Kako je moguce da ne postoji ni jedan snimak ili video zapis osobe na koju su stražari pucali, pre, u toku pucnjave i nakon nje? Od svega ovoga javnosti je prezentiran samo jedan video snimak koji prikazuje Biboa kako ulazi u kola, i neke od svedoka koji su ga videli kako trci preko ulice u pravcu zgrade Parlamenta.

Svakako da ovakav nacin budi sumnju u istinitost zvanicnih saopštenja i podgrejava mišljenja da se radi o podmetnutoj operaciji, kojom bi se, bez obzira na kolateralnu štetu, opravdala Harperova militaristicka agenda. Znacajno je i pomenuti vrlo brzu reakciju propagandnog aparata vladajuceg establišmenta koji poziva na strožije shvatanje termina slobode govora (koji nazivaju "govor mržnje") i podržava orvelijanski "anti-teroristicki" zakon, kojim bi se državi dale odrešene ruke u kontroli stanovništva Kanade.

Da li to pokazuje da smo svedoci jos jedne prevare. 9. septembar još uvek krije nedoumice. Ili je to možda samo traženje "casus belli" kojim bi se opravdala odluka da kanadska vojna mašinerija bude deo koalicionih snaga koje se bore protiv ISIS trupa. Stvara se raspoloženje koje vodi u histeriju, a njome se omogucava donošenje ovakvih zakona. Nažalost, veliki je broj onih, bez obzira u kojoj zemlji žive, koji su skloni da slepo veruju u ono što im se servira iz trenutnog establišmenta.

Zalud su parole koje se mogu videti (OUT Harper - IN demokratija), na sceni je proklamovani rat protiv terora u kome su posmatraci ili na strani vlasti ili na strani terorista. To pak znaci da se pojacava militarizacija policije, sudski procesi se dovode do ruba farse, urušavaju se demokratski principi i norme, a sve u korist kanadske politicke elite, koja pokušava da "zaštiti" svoje sunarodnike od cudovišta koje je sama stvorila.

Jedna pukotina je potrebna da brod potone, pitanje je samo kada ce se to desiti, odnosno da li ce neko taj otvor uociti. Razlog za zabrinutost leži samo u tome koliko je stanovništvo Kanade spremno i voljno da prihvati veliki zalogaj necega što mu se služi na tacni neistina. Nažalost, izgubljena su cetiri života, ali za "Casus Belli" to je samo kolateralna šteta i nova prevara.