Migranti

Evropa se oslobađa migranata, a Vučić ih oberučke za novac prima

Zadnja kuća Srbija

U Srbiju stižu dva nova talasa migranata. S juga, preko Makedonije došlo je oko 18.000 izbeglica, a iz zemalja Evropske unije, iz Nemačke je, samo u poslednjih pet dana novembra, u Beograd deportovano 4.800, a očekuje se da u decembru stigne još oko 30.000 migranata. Projektom „Nova zemlja", koji finansira Sorošev Fond za otvoreno društvo, predviđeno je da Srbija do 2022. godine postane sabirni centar u kome će se trajno nastaniti oko 600.000 izbeglica s Bliskog istoka. Aleksandar Vučić je u tom poslu već zaradio 80 miliona evra.

Predrag Popović

Evopa je „migrantski cunami" 2015. dočekala s mnogo optimizma. Vlade Nemačke, Francuske, Danske i ostalih ekonomski stabilnih članica Evropske unije organizovale su prihvat, smeštaj i programe integracije izbeglica iz Azije i Afrike. Transparentni humanizam brzo je splasnuo pod teretom realnih problema.

U mnogim sredinama s migrantima je došlo do povećanja krivičnih dela, uličnog nasilja i razbojništava, pa i do njihovog učešća u terorističkim napadima. Promena raspoloženja domicilnog stanovništva uticala je na političku oligarhiju, koja je bila prinuđena da traži druga rešenja. Po uzoru na Švedsku, koja je prva odustala od projekta „Nova zemlja", većina zapadnoevropskih vlada sada pokušava da vlastite interese zaštiti zaustavljanjem priliva novih izbeglica i povratkom „starih" u države u kojima su registrovane, uglavnom u Grčku, Severnu Makedoniju i Srbiju.

Većina zemalja Evropske unije je po hitnom postupku promenila zakone o „međunarodnoj zaštiti izbeglica". Novom regulativom ukinute su garancije na pravičnost i efikasnost postupka azila.

U značajnoj meri je smanjen sistem besplatne pravne pomoći i rokovi obrade zahteva za azilom, kao i automatski suspenzivni efekat žalbe na prvostepenu odluku, čime su podnosioci izloženi riziku da budu vraćeni u zemlje u kojima je njihov život u opasnosti i pre nego što se završi pravna procedura.

Novim odredbama omogućeno je neselektivno određivanje pritvora, čak i za decu, bolesne i žrtve nasilja. U skladu sa sporazumom Evropske unije i Turske, ozakonjena je „geografska zabrana" za tražioce azila i to bez mogućnosti sudske revizije izrečene mere. Umesto odredbi koje bi olakšavale integraciju, ograničeno je pravo azilanata na rad. Represivne mere su u suprotnosti sa zakonima Evropske unije i Evropskog suda za ljudska prava, ali otežavaju odobravanje azila i olakšavaju povratak migranata u države u kojima su registrovani.

Horst Zehofer, ministar unutrašnjih poslova Nemačke, pre mesec dana dramatično je upozorio na opasnost novog talasa od tri miliona izbeglica, koji se pripremaju da iz kampova u Turskoj krenu prema Evropskoj uniji. Kao odgovor na taj scenario, Brisel je odlučio da napravi dve tampon zone.

Prva će biti u Grčkoj, druga u Srbiji. Međutim, vlast u Grčkoj odbija tu ideju i po cenu ekonomskih sankcija iz EU. S druge strane, Srbija pristaje na sve zahteve Evropske unije.

Srpski ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i evropski komesar za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo Dimitris Avramopulos 20. novembra potpisali su sporazum o graničnoj saradnji i upravljanju granicama.

Sporazum dozvoljava pripadnicima Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Fronteks) da „pomažu Srbiji da upravlja granicama" i da sa srpskim MUP-om sprovodi zajedničke operacije na granicama Srbije sa zemljama članicama EU. Tako je na papiru. U praksi, to znači da će evropski policajci kontrolisati granične prelaze i sprečavati prolazak migranata iz Srbije u Hrvatsku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku.

Fronteks je takav sporazum već potpisao sa Albanijom i Crnom Gorom, a uskoro će to uraditi i s Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom.

Aleksandar Vučić je Džordžu i Aleksandru Sorošu iznajmio Srbiju da u njoj naprave sabirni centar za izbeglice s Bliskog istoka. U početku migrantske krize, Vučić je otvorio Srbiju i pomogao u stvaranju tzv. Balkanske rute. Takvu političku odluku je doneo kako bi se Angeli Merkel dokazao kao lojalan saradnik. Lojalnost je trajala sve dok nije shvatio da na nesreći izbeglica može da zaradi mnogo više nego što je do tada uzimao ugrađujući se u organizaciju njihovog transporta od Makedonije do Mađarske.

Šverc ljudi kontrolisali su pojedinci iz vrha Srpske napredne stranke. Za dobar honorar prevozili su, često i pod policijskom pratnjom, prevoz kamionima i autobusima kroz Srbiju. Zaokret u stavovima vlada zapadnih država, koje su odustale od gostoprimstva, stvorio je privlačnu šansu za Vučićeve poslovne kombinacije.

Kriza je kulminirala posle terorističkih napada u Berlinu, Parizu i Madridu, kad je javnost saznala da su u njima učestvovali i džihadisti koji su u Evropu stigli kao izbeglice. Komesari Evropske unije počeli su da traže alternativna rešenja. Po običaju, nepoželjni teret su nameravali da prebace na slabe države, koje su podložne ucenama, kao što je Srbija.

Međutim, Vučić nije pristao na besplatne ustupke. Do tada je bespogovorno izvršavao naloge svoje gazdarice Merkel, ali nije hteo da propusti priliku za zaradu. Umesto da se suprotstavi nemačkoj kancelarki, izvršio je pritisak na Soroša, finansijera međunarodnog projekta koji je za cilj imao promenu demografske karte Evrope.

Dok je Vučić plasirao politički korektne poruke, pune empatije prema izbeglicama, njegovi mediji su vodili žestoku antisoroševsku i, samim tim, antimigrantsku kampanju. Režimski listovi objavljivali su naslove poput "Džordž Soroš više ne krije svoj podli plan: Migrante iz Evrope bi trebalo naseliti u Srbiji", "Razotkriven prljavi Sorošev plan: Evo šta američki milijarder i spletkaroš sprema Srbiji" i slične. Teze, kojima su dokazivali da će muslimanske izbeglice preplaviti i uništiti pravoslavno srpsko društvo, dokazivali su citatima Soroševih izjava.

- Migranti dobrim delom idu Balkanskom rutom. Vidim da ih Srbija posebno tretira sa poštovanjem. Srbi imaju odlične prihvatne centre, resurse i iskustva. Pomažem lično koliko god mogu i preko Fonda za otvoreno društvo da ih Srbi što bolje integrišu. Zaista ne vidim razlog zašto migranti ne bi mogli da se integrišu u matično srpsko društvo, uprkos verskoj razlici, rekao je Soroš ne krijući svoje prljave namere - objavio je Informer krajem 2016. godine.

U seriji tekstova, naprednjački bilteni su uzbunjivali javnost tvrdnjama da "Soroš ima pakleni plan da što više izbeglica iz Sirije i Iraka trajno naseli u Srbiju", među kojima ima "mnogo mudžahedina, koji će se ovde infiltrirati, napraviti novu islamsku državu na Balkanu i izazvati haos".

Na opasnost koja preti ukazivano je naslovima "Avganistanski manijak slobodno šeta Srbijom", "Teroristi su među nama" itd. Nedostajalo je samo da citiraju Vučićevu staru pretnju: "Za jednog Srbina, ubićemo sto muslimana", pa da širenje nacionalne i verske mržnje bude potpuno.

U kampanji je istaknuto i ono što je najviše zanimalo vladara Srbije - količina novca koji je Soroš namenio za finansiranje svog "paklenog plana". Prema navodima iz Vučićevih medija, Soroš je u projekat uložio 500 miliona dolara. U to vreme, Fond za otvoreno društvo promovisao je platformu "Međunarodna izbeglička inicijativa - upravljanje migracijama i njihovo sprovođenje". U realizaciji tog plana u Srbiji uključeno su 22 nevladine organizacije, za čije akcije je Sorošev Fond namenio 8.413.402 dolara, kako bi promovisale ideje i konkretne projekte za trajnu integraciju migranata u srpsko društvo.

Vučićevo medijsko reketiranje je dalo dobre rezultate, dobre po njega, ne po Srbiju. Uz posredovanje svog savetnika i poslovnog partnera Tonija Blera, Vučić se sa Džordžom Sorošem sreo u Njujorku. ž

Naprasno, preko noći, srpski mediji su promenili percepciju, pa je Soroš postao "ugledni filantrop", a naseljavanje migranata "šansa za demografski i privredni oporavak i razvoj Srbije". Do promene je došlo istog časa kad su Vučić i Soroš napravili sporazum, koji je podržan i od birokrata iz Brisela.

Vučić je preuzeo obavezu da u Srbiju iz zemalja Evropske unije primi migrante koji su ovde registrovani, a tamo nisu dobili azil. U tom paketu, Fond za otvoreno društvo i druge međunarodne humanitarne organizacije obavezale su se da finansiraju boravak izbeglica u Srbiji. Po tom cenovniku, Srbija dnevno dobija 11 evra po glavi migranta. Troškovi smeštaja, ishrane i zdravstvene zaštite su mnogo manji, ali razlika u ceni predstavlja proviziju koju uzimaju Vučić i njegovi saradnici.

Od građana Srbije skrivaju se svi podaci tog plana, posebno finansijska konstrukcija. Predstavnici vlasti kriju tačne informacije o obavezama koje su preuzete potpisivanjem serije međunarodnih ugovora, kakav je Dablinski sporazum, koji daje mogućnost zemljama potpisnicama da azilante pošalju u treću zemlju, koja i ne mora da bude obuhvaćena tim dokumentom.

Zna se da je Srbija potpisala bilateralne sporazume o readmisiji s gotovo svim članicama Evropske unije, kojim je preuzela obavezu da bezuslovno prihvati sve nepoželjne azilante, bez obzira da li su na nezakonit način ušli i boravili u zemlji. Srbija je ove godine već prihvatila više od 30.000 "stranaca - povratnika", kojima su evropske države odbile zahtev za azil. Premijerka Ana Brnabić odbija da se izjasni o Dablinskom i Marakeškom sporazumu, a ministri Ivica Dačić i Nebojša Stefanović ne obaveštavaju javnost ni o konkretnim događajima, kakav je bio zahtev Italije da Srbija, sredinom avgusta, primi migrante s broda Dičoti.

Na sajtu MUP-a Srbije, odnosno Kancelarije za azil, nema podataka o broju migranata i posupaka za odobravanje azila. U poslednjoj zvaničnoj informaciji, iz 2015, pominje se podatak o 620.000 aplikacija za azil.

Dve godine kasnije, u odgovoru na poslaničko pitanje, MUP je objavio da je registrovano 1.170.000 migranata koji su podneli zahtev za azil ili izrazili nameru da to urade. Radoš Đurović, direktor beogradskog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, nedavno je izjavio da je zahtev za dobijanje azila u Srbiji podnelo oko 7.100 izbeglica. S druge stane, Vladimir Cucić, republički komesar za izbeglice, tvrdi da je samo 30 migranata zatražilo trajni azil.

Licitira se i brojem migranata koji se u Srbiji zadržavaju privremeno, dan ili dva. Dok Đurović tvrdi da je u prvoj polovini 2019. u Srbiju ušlo oko 16.000 izbeglica, među kojima je bilo više od 37 odsto žena i dece, evropske organizacije raspolažu trostruko većim ciframa.

Državne institucije ignorišu i dramatične informacije koje na društvenim mrežama plasiraju pojedini lideri opozicionih stranaka. Prema tim izvorima, poslednjeg vikenda u novembru sprovedena je opsežna akcija nemačkih i srpskih vlasti, koje su organizovale transport oko 4.800 migranata.

U nekoliko konvoja, s ukupno sto autobusa, kao i avionskim letovima iz Dizeldorfa, Baden Badena i Karlsruea, nemačka služba GSG 9 srpskom MUP-u predala je migrante kojima je tamo odbijen zahtev za azil. Nema zvanične potvrde ili demantija tih informacija.

Bez obzira na to, u poslednje vreme eskalirali su sukobi između građana Srbije i migranata. U centru Beograda obijena je zgrada dečjeg vrtića, a sumnja se da su razbojništvo izvršili migranti, koji su se okupljali u dvorištu.

Kod Ekonomskog fakulteta došlo je do nekoliko incidenata između migrantskih grupa, ali i sa slučajnim prolaznicima. U Pirotu su tri migranta napala taksistkinju Nataliju Rangelov. Dok ih je vozila iz grada prema Tranzitno-prihvatnog centra "Četvrti kilometar", oni su je napali, psovali joj "majku srpsku", šamarali i zapalili joj kosu. U znak solidarnosti s koleginicom i sa zahtevom da policija spreči mogućnost ponavljanja takvih incidenata, desetak pirotskih taksista protestovalo je pred Centrom.

- Glupo je da neko dođe sa strane i da nas maltretira u našoj zemlji. Oni maltretiraju sve, ne samo taksiste, ovde niko nema lepo mišnjenje o njima. Ovakvi incidenti ne smeju da prođu i svi moramo da se borimo protiv toga - rekao je taksista Mihajlo Krstić.

Policija je identifikovala napadače i obavestila Osnovno javno tužilaštvo u Pirotu, koje je procenilo da nema elemenata ni krivičnog dela, ni prekršaja.

Isti epilog dobio je incident u Somboru, kad je jedan migrant nasrnuo na ženu, koja je krenula u školu po dete. Žena nije povređena zahvaljujući slučajnim prolaznicima, koji su oterali napadača. Međutim, meštane Sombora ne brine samo nasilničko ponašanje migranata, nego i reakcija policije. Napadač je identifikovan i pušten samo uz upozorenje, pošto je, kako kažu u policiji, i ranije hapšen, ali nije imao novca da plati kaznu, pa bi bilo besmisleno da ga opet privode.

- Moja supruga je napadnuta na samo 50 metara od naše kuće. Nije fizički povređena, ali pretrpela je šok i psihički je uznemirena. Pozvana je policija, patrola je izašla na teren, našli su napadača i pustili ga da se udalji, a od mene i supruge nisu ni uzeli izjave, što dokazuje da i nasilni migranti uživaju zaštitu ove države - izjavio je suprug napadnute žene.

Naravno, takvi incidenti svakodnevno se dešavaju širom Srbije među Srbima, ali posebno uznemirenje javnosti nastaje kad u njima učestvuju migranti. Kad se desi jedan takav slučaj, izbledi empatija prema toj ranjivoj populaciji, prisiljenoj da pobegne iz zavičaja i spas traži u belom svetu.

Do povećanja broja i intenziteta problema nastaje usled priliva novih migranata. Sukobi su uobičajeni i u prihvatnim centrima, a naročito među izbeglicama koje ne žele pomoć državnih organa, već sami traže načine da odu u neku od zemalja Evropske unije. Još pre tri godine aktiviran je štab za vanredne situacije u Kanjiži, koji ima sve veći obim posla.

U novembru je primećeno povećanje broja migranata u gradovima u blizini granice s Mađarskom, čija policija je sprečila ilegalan ulazak više od dve hiljade izbeglica s Bliskog istoka. Mađarska policija je saopštila da je nedavno otkrila i zatrpala dva tunela kojima su ilegalci stizali iz Srbije. Jedan tunel je pronađen u selu Asothalom, a drugi, dug 22 metra, u selu Čikerija.

Probleme s migrantima imaju i druge zemlje u regionu, a svaka ih rešava mnogo oštrije od Srbije. Pre nekoliko dana u kampu Vučjak, u Bosni i Hercegovini, došlo je do napada migranata na policiju. Kad je u kamp stigao kamion s drvima za ogrev, grupa izbeglica je legla pod njega sa zahtevom da im policija dozvoli da napuste Vučjak i nastave put prema Hrvatskoj.

Pošto im ultimatum nije ispunjen, nekoliko njih nasrnulo je na policijsku patrolu. Reagovala je specijalna policijska jedinica, koja je pretukla migrante. Još su dobro prošli, s obzirom na tretman kakav nad njihovim sapatnicima primenjuju pripadnici hrvatske pogranične policije.

Hrvatski mediji i nevladine organizacije cele godine izveštavaju o nasilju koje policija vrši nad migrantima, koji pokušavaju da iz Bosne i Hercegovine uđu u Hrvatsku. Hju Vilijamson, direktor Odeljenja za Evropu i Centralnu Aziju organizaije Hjuman Rajts Voč, upozorio je hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović da zaustavi nasilno vraćanje migranata u BiH i Srbiju.

Grabar Kitarović je te optužbe odbacila tvrdnjom da se "migranti sami povređuju kad prelaze preko teškog terena". Ona se zalagala za postavljanje žičanih ograda na granici prema istočnim susedima, a inicirala je izmenu zakona, kojom je omogućena upotreba vojske protiv ilegalnih migranata. Podizanje mera bezbednosti ona opravdava tvrdnjama da je "narod zabrinut zbog ugrožavanja nacionalne sigurnosti".

Pošto u Hrvatskoj traje kampanja pred predsedničke izbore, i drugi kandidati zaoštavaju stavove prema neželjenim posetiocima iz Azije. Miroslav Škoro insistira na upotrebi vojnih trupa, kao i Anto Đapić, koji predlaže da se na granice postave fizičke prepreke. Samo Zoran Milanović, kandidat levog centra, odbacuje ideju o upotrebi vojske i ukazuje da je policija nadležna za obezbeđenje granice.

- U Poljskoj nema nijednog ilegalnog migranta. Nula. Na to sam ponosan - tvrdi Mateuš Moravjecki, predsednik poljske vlade.

Isto stanje je u Mađarskoj, a slično u Austriji i Češkoj. Mađarska je u julu najavila povlačenje potpisa sporazuma o migracijama s Ujedinjenim nacijama, što je Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, uradio još pre dve godine, kad je procenio taj taj sporazum nije kompatibilan s migracijskom politikom njegove zemlje.

S politikom srpskog predsednika Aleksandra Vučića kompatibilno je sve što mu donosi prihod. Od interesa države i naroda, njemu su značajnije finansijske kombinacije sa Džordžom i Aleksandrom Sorošem. Čim su platili, Vučić je počeo da primenjuje projekat "Nova zemlja". Iako često lamentira nad belom kugom i iseljavanjem mladih i obrazovanih stanovnika Srbije, ne propušta priliku da optuži Srbe za ksenofobiju i versku zatucanost, zbog koje ne žele da prihvate migrante iz muslimanskih država.

Vučić je procenio da su izbeglice s Bliskog istoka spas za srpsku privredu. Srbi su lenji, ne vole da rade, za razliku od migranata. Takođe, kod njih je izražena mnogo veća stopa prirodnog priraštaja, što će pomoći Srbiji da popuni napuštena sela i obnovi poljoprivredu.

Iza tih parola krije se, naravno, finansijski interes. Isti Aleksandar Vučić organizovao je šverc naoružanja, kojim teroristi ubijaju u Siriji i Jemenu, pa to stanovništvo beži u Srbiju. Vučić zarađuje na svakom komadu granate i migranta, a strada običan svet, podjednako ovaj odavde, kao i prognanici s Bliskog istoka.

Danas, kad neko na društvenim mrežama objavi vapaj "Vučić hoće da nas zameni migrantima, mi mu smetamo", to izgleda kao šala. Ali, u svakoj šali, u kojoj se pominje Vučić, ima 99 odsto istine. Em dobija 11 evra dnevno po jednom registrovanom migrantu, em može da ih koristi za praktične manipulacije u vreme izbora.

Na beogradskim izborima, prošle godine, u biračke spiskove, samo u tri centralne opštine, upisano je nekoliko stotina glasača poreklom iz Sirije, Avganistana i Iraka. Pozivi za glasanje ubacivani su u poštanske sandučiće na adresama na kojima ne žive, niti su tamo prijavljeni.

Međutim, to i nije bitno, njihovi glasački listići mogu da se upotrebe u korist Srpske napredne stranke ili nekog od njenih satelita. Pored toga, korist od ove vrste trgovine ljudima imaju i drugi pripadnici naprednjačkog kartela. Na migrantima dobro zarađuju policajci, koji obezbeđuju njihov transport, kao i pojedinci koji im iznajmljuju prostor za privremeni smeštaj. Nikome od njih nije u interesu da pokvare Vučićeve kombinacije sa Sorošem, bez obzira na dugoročnu štetu koja može da nastane.

Kroz celu istoriju, srpski narod je pomagao svim prognanicima. U Srbiji su spas tražili i nalazili pripadnici svih nacija i vera. Uosalom, da ne postoji klaustrofobija potvrđuje i tužna činjenica da se danas na vlasti nalazi Aleksandar Vučić, za koga ne može da se utvrdi da li ima srpsko ili albansko poreklo, i Hrvatica Ana Brnabić, a skoro dve decenije ministarske funkcije obavlja Bošnjak Rasim Ljajić.

Srbi, iako se nalaze na ivici bede, i danas, kad u emigraciju šalju svoje najrođenije, pomažu migrantima da što lakše podnesu put na kojih ih je muka naterala.

Međutim, to ne znači da podržavaju Vučićevu nameru da od Srbije napravi sabirni centar za sve Sirijce, Avganistance i ostale izbeglice, koji ne uspeju da dobiju azil u nekoj od država Evropske unije.

Ukoliko Vučić uspe da realizuje Sorošev plan da ovde trajno naseli milion migranata, to će zauvek promeniti etničku strukturu Srbije. Ako se to desi, neće se usrećiti ni nevoljnici s Bliskog istoka. I oni su, kao i Srbi, samo repromaterijal za Vučićeve poslovne transakcije.