Stav

POVERENJE

Branko Dragaš

Sve je u poverenju. Poverenje se lako gubi i teško se stiče. Živimo u vremenu kada moramo, opet, da vratimo poverenje u društvo.

Proteklih decenja smo sve uradili da izgubimo poverenje jedni u druge, a zajedno u sve one koji se decenijama unazad nalaze na političkoj sceni. Zajednica ne može dobro da funkcioniše bez poverenja. Odnosno, može da funkcioniše bez poverenja, ali će se nalaziti u stalnom raspadanju.Rasulo i ludilo u kome živimo je najbolji dokaz.

Na svakom mestu i u svakom trenutku svedoci smo potpunog raspada društva. Može li društvo večno da se raspada? Do kada će da vlada ovakvo rasulo?

Većina građana, apatična i razočarana, svakoga dana postavlja ovo nesnosno i iritira-juće pitanje. Odgovor svi znamo, ali nećemo ili nesmemo javno da ga kažemo. Plašimo se istine. Čekamo da to neko drugi umesto nas prvi kaže. Mislimo da će to neko drugi umesto nas i da uradi. Neće.

Nema ko drugi da uradi. Moramo mi sami da se izborimo za poverenje. I tu je suština problema u kome se nalazimo. Reč poverenje u svom korenu sadrži reč -vera. Ako mi ne verujemo, onda nema ni poverenja.

Možemo verovati u Boga, čovečanstvo, zajednicu, porodicu i samog sebe. Najbolje je kada verujemo u sve zajedno. Ovim iznetim redom. Zajednica koja je tako ustrojena je zdrava zajednica. Savremena zajednica nije tako ustrojena i zato se danas potrošačka, komercijalna i egocentrična civilizacija raspada.

Postavljanjem čoveka u središte sveta, napravili smo najveću civilizacijsku grešku. Čovek ne može da bude merilo svih stvari. U moralnoj vertikali prema Bogu, čovek dolazi na poslednje mesto.

Mi smo izokrenuli moralnu vertikalu i čoveka smo postavili na mesto koje njemu prirodno ne pripada. Uspaljeni, osioni i pohlepni čovek je poverovao da je on gospodar svemira, prirode i svega što se na zemlji nalazi. Poverovao je da on može sve da proždere i sve da prisvoji. Ne može.

Pravedna kazna je danas stigla. Pogađa sve ljude na planeti, jer smo postali globalno selo.Kriza u kojoj se danas čovečanstvo nalazi nije ni medicinska, niti ekonomska kriza.

Mi se nalazimo u dubokoj duhovnoj krizi.Ali, nažalost, većina čovečanstva to još uvek ne shvata. Rešenje nagomilanih problema pokušavaju da traže na drugoj strani, umesto da ga traže u sebi. Bežanjem od sebe, nećemo nikada da rešimo problem u kome se nalazimo.

Moramo da potražimo u sebi izgubljenu dušu i da, kada je pronađemo, preko nje povratimo izgubljeni duh.To je jedini recept za ozdravljenje čovečanstva, zajednice i svakoga čoveka. Nema drugog načina. Svi recepti i saveti, koji nam se danas nude, pogrešni su i neće nas dovesti do spasa. Nema prečica! Nema samoobmane! Moramo da se suočimo sa istinom.

Kriza je suočavanje sa istinom. Kriza je bolno otrežnjenje, koje mora da dođe posle velikog pijanstva. Savremeni čovek je opijen svojim egocentrizmom i ništa izvan njega ne vidi. To stanje opijenosti ne može da traje večno. Buđenje je bolno.

Koliko god mi odlagali buđenje, ono mora da dođe, jer opijenost nije prirodno stanje čoveka. Danas smo svedoci toga. Narkotizovanjem porobljenog konzumenta potrošačkim opijatima ne možemo da dobijemo zdravog, ispunjenog i vedrog čoveka.

Opijatima, bez obzira kako se oni sve zvali, politika, sport, estrada, rijaliti, mediji, dobijamo zombiranog čoveka, koji je nezadovoljan, razočaran, ravnodušan, apolitičan, apatičan, suicidan i koji je neslobodan, okovan i potlačen, jer pati njegova večno stisnuta i zgnječena duša. Pati njegova duša jer ne vidi smisao i svrhu takvog promašenog života.

Čovek je jedino stvorenje u životinjskom svetu koji ne može da živi bez smisla i svrhe. Bilo šta da promenimo spolja, potpuno je nevažno koliko je to glamurozno, blještavo i zavodljivo, ne može da pomogne obolelom savremenom čoveku da ozdravi, ako se ne promeni u korenu sam čovek.Nije u korenu svakog čoveka drugi čovek, kako su marksisti pogrešno tumačili, nego je korenu svakog čoveka Bog.

Na putu ka opštem dobru čovek traži smisao svog života. Nagomilavanje, otimanje, prisvajanje, pohlepa, sebičnost,individualizam i manijakalna sujeta čoveka Zapadne civilizacije je dovela do kraha takve civilizacije.Sve što se danas u svetu dešava, od pandemije, ekonomske krize, medijskih manipulacija,strahova od čipovanja i pretnji vakcinacijom, samo je početak u procesu suočavanju sa istinom.

Mnogo toga su nam još spremili ti zli i loši ljudi kako bi čovečanstvo držali porobljeno i zombirano. Moraćemo da prođemo kroz velika iskušavanja, ali to moramo da prihvatimo, ako želimo da ozdravimo i da se spasimo, kao na našu veliku priliku da napravimo radikalan zaokret u životu i da promenimo sebe i svet oko nas. Prvo, naravno, počinjemo svako od sebe.

To je moguće ostvariti jedino ako neprekidno radimo na sebi. Ako učimo iz knjiga i od pametnih ljudi. Ako sebe menjamo u skladu sa večnim vrednostima dobra, istine, poštenja i moralnih vrednosti. Uprkos silnom naučnom tehničkom razvoju, koga smo svedoci poslednjih tri decenije, čovekova priroda se nije promenila. Ona je ostala ista.

Duša čoveka ne sledi naučno tehnički razvoj.Ona je ostala ista kao duša čoveka u pećini Balanica kod Sićeva, gde je naš bliski predak neandertalac pre 200.000 godina, ukrašavajući se perjem i kandžama životinja, pokušavao da shvati suštinu svoga postojanja.

Veštačka inteligencija je kreativna revolucija, ali mi smo 34.000 godina p.n.e imali na našim prostorima pravu kreativnu revoluciju, kada je homo sapijens, nakon mešnja i parenja sa autohtonim neandertalcem, koristeći se naivnoš-

ću, poverenjem i dobrotom svog domaćina, iskoristio svoje tehničke veštine i nadmoć da nadvlada, porobi i ,na kraju, potpuno iskoreni i uništi neandertalca.

Da li će kibord da tako prevari homo sapijensa i da se osveti za nestanak neandertalaca? Da li se jedan zločin može iskoreniti drugim zločinom? To sve zavisi isključivo od nas. Svakog pojedinačno.Svako od nas je odgovoran za ovu borbu čoveka protiv bolesnih zlikovaca, reptila, koji vode čovečanstvo i planetu u biološki nestanak.

Ne smemo da se povučemo iz te borbe, jer svaki čovek je dragocen i može da doprinese konačnoj pobedi Dobra nad Zlom. Otuda, kada čujem da neko kaže za sebe da je apolitičan, da ga politika ne zanima, on, zapravo, tvrdi da je glup, kukavica i da je pristao da bude poražen.

On se svojim nečinjenjem i predajom pokorava silama Zla. Postaje saučesnik u zločinu protiv čovečanstva. Politika je sve u našem životu, jer se odnosi na zajednicu i način njenog funkcionisanja. Kako je naša zajednica životno ugrožena, onda nemamo prava da se povlačimo i da se sakrivamo pred društvenim obavezama, koje moramo da ispunimo.

Nemamo prava da, zbog ličnog konformizma, zaboravimo koje su nam obaveze prema porodici, društvu, državi i čovečanstvu.Možete jedino da kažete, da ne želite da se profesionalno bavite politikom, ne želite da budete plaćeni državni činovnik, jer vas ne zanima da obavljate tu funkciju u državi, ali zato politički promišljate, nastupate i delujete.

Ne mirite se sa postojećim stanjem propasti i hoćete da učestvujete u odbrani zajednice.Potputo je svejedno koji tip borbe i otpora protiv totalitarnog režima upražnjavate, svejedno je da li govorite, kričite, vrištite od muke, pišete, protestujete na ulicama, bojkotujete izbore ili udružujete se i organizujete sa ljudima koji su vaši istomišljenici, potpuno je, dakle, nevažno kako se suprostavljate gluposti, bahatosti, primitivizmu i kriminalu odnarođenog režima, najvažnije je da to zaista radite i da ne pristajete na postojeće stanje okupacije.To je suština vašeg društvenog angažmana kao mislećeg čoveka.

Ne pristajete na prevaru, laž, manipulaciju, pljačku i okupaciju. Niko vas ne može da potkupi, jer biste izdali sami sebe. Izdali biste svoju dušu i unizili svoju duhovnu vertikalu.Nema trgovine, nagodbe, kalkulacije i nagađanja oko tih temeljnih moralnih i duhovnih vrednosti.Nema tih materijalnih bogatstava, privilegija i titula koje mogu da pokriju vašu izdaju i saučesništvo u zločinu. Moralna vertikala nema cenu.Ne može da se kupi.

Uzaludni su pokušaji nekih, primer, recimo, vodećeg stručnjaka za kompjutere i zabavu Stiva Džobsa,da na kraju prerano prekinutog života, kada je shvatio da su sva njegova materijalna bogatstva bezvredna,ništavna i prolazna, da je pohlepa i gramzivost besmislena, uzaludan je, dakle, njegov poslednji pokušaj da sa nekoliko moralnih izjava pokuša da spasi taj svoj pogrešno koncipiran život.

Kada čovek sklapa ugovor sa Demonom, on uvek mora da proda svoju dušu. Otuda je važno da se nikada ne pristane na tu prevaru. Svako od nas odlučuje.Visoka je cena te moralne izdaje.Svi mi, koji se borimo za bolju zajednicu, držimo reč, čuvamo moralnu vertikalu i gradimo poverenje među ljudima, plaćajući visoku životnu cenu naše slobode i nezavisnosti. Ali, ipak, uprkos svemu, to ima smisla.

I smisao nas ispunjava. Borba za zajednicu ne znači, kako se to lažno prikazuje u javnosti, da mi dođemo na vlast umesto njih, da nama bude dobro,da mi profitiramo, jer zadržavamo okupatorski, totalitarni politički sistem, radeći sve ono što već jedan vek rade naši politički prethodnici.

Borba za zajednicu znači da se borim da zajednici bude bolje, bez ikakvih uslovljavanja.Vaspitani smo tako i naučeni da dobro znamo pravilo, ako zajednici bude dobro, onda će meni i mojoj porodici da bude dobro.To je kreativna revolucionarna misao koja mora da pobedi u društvu.

Ništa ne tražimo za sebe. Naše lične sposobnosti i talenti pomažu zajednici da se spasi biološke propasti. Kada se to dogodi, potpuno je prirodno da će onda i nama, koji smo učestvovali u tome, koji imamo sve te veštine i talente, sigurno da bude bolje. To je polazna osnova za spas Srbije i čovečanstva.

Ali, nažalost, moramo da budemo iskreni i otvoreni, na političkom tržištu takvo mišljenje i ponašanje nije prisutno. Politika je i dalje unosan biznis. Mešetarenje i prevara. Oni koji se pojavljuju u javnosti i koji ostrašćeno napadaju Uzurpatora i Veleizdajnika, ne rade to iz svoje moralne vertikale, ubeđenja i želje da zajednici donose dobro, ne tražeći ništa za sebe, nego rade to iz svoje materijalne i moralne bede, iz svojih ličnih frustracija, razočaranosti, želje da oni postanu novi uzurpatori i veleizdajnici, da oni ostvare svoje lične interese, ne mareći za dobrobit ugrožene zajednice.

Zbog takvog političkog stava, nema promena u društvu. Srbija propada. I nastaviće da propada, dok se ne pojave novi, prosvećeni ljudi, koji će biti duhovni i duševni. Moj sukob sa svim tim ljudskim ološem na političkoj sceni i političkim parazitima, koje sam imao prilike lično da upoznam, nastaje na tom principijalnom životnom stavu u odnosu na zajednicu.

Mene oni ne zanimaju kao pohlepni, lažljivi, bolesno ambiciozni, pokvareni, nestručni, lenji i prevrtljivi pojedinci, to je njihov lični život u koga ne želim da se mešam, mene zanimaju samo njihovi javni stavovi i njihova manipulacija javnim mnjenjem. Mene zanima samo njihov odnos prema zajednici.

Oni su novi politički prevaranti, jer svojim naučenim i naručenim govorima nameću isključivo sebe, umesto zajednicu, sebe vide kao mesije, proroke, spasioce i nove namesnike, tako se leče od svog ludilo, dok pitanja zajednice svode na zadržavanje totalitarnog političkog sistema.

Srbija se ne može da spasi sigurne propasti, ako zadržimo taj nakardni totalitarni politički sistem. Srbija će propadati sve dok apolitični budu bežali od svoje istorijske odgovornosti.Sve dok budu bežali od svoje obaveze prema naših hrabrim precima i prema našoj nevinoj deci, kojoj ostavljamo razorenu, raspadnutu i okupiranu državu.

Mi nemamo izbora, moramo da se borimo. Mi nemamo rezervne države, Srbija je naša domovina. Naša borba je sa opstankom Srbije skopčana.

Ako hoćemo da uspemo u toj svetoj borbi za spas države i nacije, moramo da se vratimo duhovnim vrednostima. Moramo da izgradimo poverenje. Moramo da dobijemo novu društvenu elitu, koja će svojim radom i delima pokazati kakvom društvu stremimo.Imena naša uopšte nisu važna. Nije važno ko će da ostvari postavljene zajedničke ciljeve. Važno je da ciljevi budu u korist zajednice.

Prilike u svetu nam idu u korist. Otvara nam se prostor da se oslobodimo okupacije i da povratimo suverenost Srbije. Stvorile su nam se nove mogućnosti da se sami izborimo za našu slobodu. Sami to možemo da postignemo, ako budemo verovali u principe Dobra. Ako se budemo borili za našu zajednicu.

Smisao života možemo da ostvarimo i ispunimo samo u toj našoj zajedničkoj borbi za opstanak.