Dežurna

Nakon pada balkanskog narko kartela

Sledi ekonomski slom u Srbiji i regionu!

Nedavno je u Vučićevoj drugoj otadžbini, Dubaiju (Ujedinjeni Arapski Emirati) uhapšen jedan od vođa velikog balkanskog narko kartela koji je poznat pod nadimom Tito. U osnovi, nadimak mu sasvim dobro i priliči imajući u vidu da je u okviru njegove grupe vladalo „bratstvo i jedinstvo“, a moglo bi se slobodno reći da je funkcionisala i ona krilatica: „Druže Tito ti si mnogo krao, ali si i nama nešto dao.“ kojom je narod u doba SFRJ veličao ideju da nije problem ako se krade ukoliko ostane neki deo da se podeli u širokim narodnim masama. Međutim, opet slično kao posle smrti originalnog Tita u regionu naviknutom da se ne radi puno, a da para (i to laka) stalno nekako kaplje, doćiće do potpunog ekonomskog kolapsa jer će se značajno umanjiti količina novca koja pristiže od preprodaje kokaina i drugih mafijaških poslova, zaključuje kolumnista Magazina Tabloid dr ing Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Prljavi narko kapital u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Severnoj Makedoniji,a u solidnoj meri i u Hrvatskoj i Sloveniji već decenijama služi kao zamena za realni proizvodni sektor koji već decenijama ne funkcioniše.

Ranije su postojali Zmaj, IMT, IMR, Zastava, Trudbenik, Ratko Mitrović, Minel, EI Niš i još stotine i stotine fabrika u kojima se stvarala realna dodata vrednost, istina ne velika, ali opet dovoljna za pristojan život ljudi. Danas pak u čitavom regionu (čak i u državama koje su ušle u EU) mogu na prste jedne ruke da se nabroje proizvodni pogoni uporedivi sa onim ranijima, a pri tome od 1990. godine nema industrije koja radi u tri smene.

Umesto svega toga stvoren je sistem ujedinjene balkanske mafije koja je postala najveći privredni gigant koji deluje globalno i radi dvadeset četiri časa svih tri stotine i šezedeset pet dana u godini. Gradnja stanova, promet nekretnina i zemljišta po nerealno visokim cenama, ugostiteljski objekti sa cenama kao da su na Menhetnu, kladionice, kockarnice i mnogo toga još služi ovoj kriminalnoj hobotnici da „opere“ na desetine milijardi evra godišnje.

Upravo taj novac već jako dugo pravi lažni BDP, kao i privid da ovde postoji nekakav realni život. Međutim, deluje da su iz nekog razloga Sjedinjene Američke Države odlučile da prekinu i ovaj vid „bratstva i jedinstva“ i da će se vrlo brzo osetiti jasne posledice toga.

U tom pogledu treba se setiti perioda svetske ekonomske krize koja je počela 2008. godine. Tada su se Srbija i Crna Gora u početku veoma dobro nosile sa ekonomskim problemima pa tako čak nisu stali ni projekti stanogradnje, kao ni prodaja stanova i zemljišta iako je krah tržišta nekretnina u SAD bio okidač za tadašnju krizu.

Sve je funkcionisalo do oktobra 2009. kada su počele da padaju pošiljke kokaina, prvo 2,8 tona, a onda dodatnih 2,7 tona. Tadašnja vlast je bila primorana da prema informacijama amerikče agencije DEA u Srbiji razbije čitavu mrežu Darka Šarića koji je označen kao tadašnji vođa balkanskog narko kartela. Kasnije se ispostavilo da su masovna gradnja, ulaganja u poljoprivredu, ulaganja u turizam i sl. u stvari bili povezani sa pranjem prljavog narko kapitala.

Režim Borisa Tadaća sve do svog pada 2012. godine nije uspeo da nađe supstituciju za taj nedostajući novac, a istovremeno je bio primoran da povlači brojne krajnje nepopularne poteze od kojih su svakako najznačajniji hapšenje Ratka Mladića, izvinjavanje Hrvatima, rukovanje sa Hašimom Tačijem (što je tada bio smrtni greh), uspostavljanje administrativnih prelaza sa Kosovom i Metohijom i još mnogo toga. Razlozi za povlačenje tih nepopularnih mera nisu bili plod gluposti već sa jedne strane potreba da se dobiju međunarodni krediti kojima su se popunjavale finasijske rupe, ali i potreba da se zaštite neki vršioci vlasti za koje se ispostavilo da su bili deo tadašnje kriminalne hodbotnice.

U međuvremenu, procenat učešća prljavog mafijaškog novca u ukupnom BDP Srbije je drastično porastao kao i broj nosilaca najviših državnih funkcija koji su lično ili preko posrednika uključeni u rad balkanske mafijaške unije.

Zbog toga je Vučićev režim danas mnogo osetljiviji na pad Tita i drugih istaknutih predvodnika mafije. I ne treba biti puno pametan i videti zakonitost u tome da čim padne neki veći tovar kokaina Vučić potpisuje neki po srpski interes vrlo nepovoljan ugovor. Primera radi, Goran Gogić je uhapšen u Americi 31. 10. 2022. zbog šverca 22 tone kokaina, već sutradan tj. 1. 11. 2022. Vučić je primio delegaciju MMF-a gde je dogovoreno zaduživanje Srbije za 2,4 milijarde evra uz garanciju prirodnim i preostaim privrednim reusrsima.

Sada pak u danu kada je uhapšen Tito, Vučić je u Norveškoj započeo pregovore o predaji čitavog energetskog sistema Srbije strancima. Tamo je govoreći direktno u kamere nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom rekao kako je pročitao skraćenu verziju izveštaja koju je o sprskom energetskom sektoru izradila norveška kompanija Ristad enerdži (Rystad Energy) i kako je tih nekoliko stranica mnogo bolje od energetske strategije Republike Srbije u kojoj je na preko dve stotine strana nešto filozofirano.

Sam Vučić i nije krio da su mu u dostavljenom dokumentu ispostavljena vrlo striktna naređenja na koji način će u budućnosti morati da se vodi energetska politika zemlje, pa tako on sam i kaže: „Ovde su vam jasno rekli morate da uradite to, morate da promenite ovo, morate da napravite te stvari.“. Kao jedno od naređenja koje je dobio je i smena rukovodećeg kadra u svim državnim energetskim kompanijama, a to znači da će iz raznih kombinacija biti izbačeni brojni naprednjački tajkuni i navijačke grupe, kao i da će doći do značajnog broja otpuštanja onih zaposlenih koji nisu nužni za funkcionisanje energetskog sistema što znači da će na udaru biti i brojni nižerangirani naprednjaci.

Ovo će naravno izazvati velike probleme u samom funkcionisanju SNS mašinerije, ali očito Vučić baš i nema puno manevarskog prostora na isti onaj način na koji ni vlast Borisa Tadića nije imala nakon pada grupe Darka Šarića.

Čisto zbog informisanosti građana Srbije, a i radi očuvanja integriteta struke kojom se profesionalno bavim već petnaest godina moram da u nekoliko teza objasnim šta je u stvari Vučić prihvatio boraveći u službenoj poseti Norveškoj i kako je tekla čitava igra:

Dokument "Strategija razvoja energetike razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine“ usvojila je 2015. godine Narodna skupština na predlog Vlade Republike Srbije čiji je tada premijer bio upravo Aleksanar Vučić. Strategija se radila prema Zakonu o energetici koji je usvojen u skupštini na predlog iste te vlade čiji je premijer bio Vučić. Strategija se kao strateški dokument donosi na period od minimalno 15 godina te shodno tome mora da bude obimna, a radili su je praktično svi naši postojeći stručnjaci koji se bave energetikom i to tako što su se tim poslom bavili mesecima, a nakon toga je tekst prošao uvid javnosti i javnu raspravu.

Dakle, Vučić je pljunuo na dokument za koji je on lično glasao kao premijer vlade i u čijoj je izradi učestvovalo na stotine profesora fakulteta, zaposlenih na državnim institutima i u energetskim preduzećima. Svi ti ljudi imaju decenijsko iskustvo, a neretko je ono iz samog proizvodnog pogona ili ugljenokopa te je onda više nego drsko kada im neko ko nema sekund radnog staža u bilo kom poslu javno kaže kako oni nemaju pojma nego tamo nešto filozofiraju na preko dve stonine strana.

Norveška kompanija Ristad enerdži (Rystad Energy) je u toku 2022. bez tendera angažovana od strane ministra finansija, Siniše Malog za izradu izveštaja o stanju srpskog energetskog sektora. Čitav ovaj posao je označen kao strogo poverljiv i u njega niti stručna niti šira javnost u Srbiji nije imala nikakav uvid. Na kraju, jedan savetodavni izveštaj rađen u tajnosti i mimo svih procedura postaje zamena za energetsku strategiju koja je rađena po zakonu i uz stalno prisustvo stručne i najšire javnosti Srbije.

Kao jedna od preporuka iz tajnog dokumenta kojim su supendovani svi zakoni i planski dokumenti koji regulišu energetsku politiku Srbije, nalazi se i to da je neophodno promeniti rukovodstva skoro svih javnih preduzeća koja se bave energetikom. Ovo je nešto što smo znali i bez da je strana konsultanstka kuća to morala da nam napiše, ali zbog istine treba reći je to da su lično Vučić i njegov kum postavili sve te direktore čiju smenu sada preporučuju. Svi ti direktori su u statusu vršioca dužnosti već godinama kako bi bili lakše kontrolisani i kako bi bili primorani da bez pogovora izvršavaju narađenja koja im diktiraju Vučić i njegov kum. Najavljena smena rukovodstava proćiće bez njihove krivične odgovornosti, a poslužiće kao dimna zavesa za pokretanje procesa privatizacije preostalih energetskih preduzeća u vlasništvu Republike Srbije.

Čitava priča vezana za energetski sistem Srbije pogotovo za sektor elektroenergetike nije nimalo naivna i ono što Vučić sada radi nije deo njegovih standardnih medijskih predstava. Naprotiv, reč je o planskom sprovođenju tihe predaje energetske bezbednosti zemlje u ruke stranaca. Ovome treba dodati i da se vrši ogroman pritisak na Milorada Dodika da se EPS-u pripoji elektroenergetski sistem Republike Srpske kako bi onda oba sistema mogla da budu predata.

Da rezimiram. Velikom brzinom nam se približava ekonomski slom i to ne zbog rata u Ukrajini već zbog toga što su Amerikanci odlučili da sruše aktuelni poredak unutar balkanske mafijaške unije. Uplašena i ucenjena vlast je dobila nalog da maksimalno ubrza sve procese koji ozbeđuju ključne ciljeve koje je NATO definisao na nedavnom samitu u Bukureštu, a to su potpuno proterivanje Rusa i maksimalno suzbijanje Kineza u regionu Zapadnog Balkana (javno izrečeni zaključci). Stim u vezi je prepuštanje energetskog sistema Srbije strancima prvi i ključni korak u postizanju tih ciljeva imajući u vidu da je Rusija dominatno prisutna u sveri energetike, a da opstanak kineskih kompanija u regionu opet potpuno zavisi od dostupnosti energije.

Šta je rešenje?! Političko organizovanje svih grupa i pojedinaca koji su istinska opozicija i definisanje samo jednog cilja a to je surovi obračun sa kriminalom i korupcijom kao izvorom izdaja, poskupljenja i zagađenja u Srbiji. Taj jednistveni opozozicioni politički front prvo mora da se obračuna sa lažnom opozicijom koju je Vučić po ugovoru o privremeno povremenim poslovima zaposlio u Narodnu skupštinu da tamo glume poslanike, ali uz obavezu da ne smeju da izađu iz zgrade skupštinkog zdanja i da ni slučajno ne smeju da se bave temom kriminala (čast retkim i poštenim izuzecima!).

I konačno, kada se raščisti situacija na političkoj sceni pokrenuti ulične proteste građana iz kojih treba da prositekne neophodna energija za rušenje ovog mafijaškog režima. Narod u Srbiji želi promene i hoće da učestvuje u promenama, ali nema za kime da krene i to se u narednih nekoliko meseci mora promeniti!