https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Vojska

Vojska

U odsustvu odbrambene politike, Ministarstvo odbrane nudi usluge svojim neprijateljima i agresorima

 

Obučavaju paćenike za plaćenike

 

Vojska Srbije, danas je manja dva puta od vojske takozvane republike Kosovo.Ministarstvo odbrane „prilagodava standarde" vojnoj alijansi koju niko ne želi. Ujedinjene nacije kriju podatke o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije, dok Vojska Srbije sprema svoje ABHO kursiste da uzmu učešća u trovanju drugih država i naroda...

 

Pukovnik Milan Jovanović

 

Samo za vieme mandata aktuelnog ministra odbrane Dragana Šutanovca i ranije Borisa Tadića, Vojska Srbije sa 117.317 pripadnika svedena na na 24.991 pripadnika. Ako od to­ga oduzmemo 13.491 pripadnika koji se nala­ze u Ministarstvu odbrane i njenim ustanovama (VMA, VMC, tehnički i medicinski zavodi, „VU Ta­ra" itd...) onda Vojska Srbije raspolaže sa 11.500 pri­padnika.

Ako je prisutna činjenica da Vojska Srbije i Mini­starstvo odbrane imaju više oficira koji komanduju nego onih kojima se komanduje. Visokih činova, upr- kos podmlađivanju, više je za desetak odsto od potpo- ručnika, poručnika i kapetana. Stara garda - majori, potpukovnici i pukovnici - zajedno čine više od polo­vine svih oficirskih činova Vojske Srbije.

Pukovničku uniformu naše vojske nosi550 oficira, dok broj njihovih kolega sa jednom zvezdicom manje uveliko prebacuje hiljadu (1250 potpukovnik ).

Lestvicu, ipak, drže majori, koji čine petinu ukup­nog broja oficira ili 2.300 majora što ukupno iznosi 4.100 pukovnika, potpukovnika i majora da je potpo- ručnika, poručnika i kapetana manje za desetak pos­to što iznosi 3.690 onda vojnika ukupno ima 3.710. Kada od 3.700 oduzmemo 2.000 „dobrovoljaca" koji vojni rok služe samo tri meseca onda Vojska Srbije ra­spolaže sa 1.700 vojnika profesionalaca.

Takozvana nezavisna država Kosovo raspolaže sa odlično obučenom i opremljenom aktivnom vojskom oko 50.000 tačnije 47. 250 pripadnika! Za 48 sati mo­že da formira vojsku od 120.000pripadnika! Dodamo li ovome 15.000 pripadnika međunarodnih snaga (či­taj NATO) onda je sasvim jasno zašto aktuelni mini­star odbrane Dragan Šutanovac nijednom nije dao decidan odgovor na pitanje, da li je Vojska Srbije spre­mna da odgovori svojim ustavnim obavezama, pona­vljajući stalno kao papagaj da je Vojska Srbije sprem­na za učešće u multinacionalnim operacijama.

Imajući u vidu takvo stanje jasno je zašto se aktue- lni minister odbrane Dragan Šutanovac ponaša u sti­lu srpske izreke „Besposlen pop i jariće krsti".

Zadnjih nekoliko meseci, sa svojim satrapima i „kombi ekipom", putuje Srbijom i obilazi posmrtne ostatke svog „resora", dodeljujući ključeve stanova (čija je izgradnja počela u prošlom veku) ucenjujuđ pojedine dobitnike istih da o ovoj i ovakvoj njegovoj aktivnosti se na licu mesta izriču pohvale i zahvalnos­ti što njegova uigram TV ekipa snima i preko režim­skih sredstava pompezno saopštava srpskoj javnosti Pri takvim seansama izjavljuje raznorazne hvalospeve koji su u suštini čista laž i drskost.

Poznati su njegovi hvalospevi o uspesima naše od­brambene industrije, velikim izvozničkim poduhvati­ma i si.

Svojevremeno je izjavljivao o izvozu naše odbrambene industrije u Irak gde su najzastupljeniji bili borbeno balistički pr­sluci (čija proizvodnja se odvija u Krušiku).

Ovih da­na Ministarstvo odbrane, Sektor za materijalne resur­se, Uprava za snabdevanje, Direkcija za nabavku i prodaju aktom pov.br. 336-18 od 13 oktobra je dosta­vilo obaveštenje na adrese potencijalnih ponuđača o mogućnosti otkupa konkursne dokumentacije za na­bavku besplatnih uzoraka borbeno balističkih prsluka iz uvoza koji se nabavljaju radi sprovođenja verifikacionih ispitivanja i usvajanja u naoružanje VS. Ovde apsolutno nije potreban nikakav komentar.

Šutanovac duguje od­govor kakve su mu namere! Sa ovakvim vođenjem odbrambene politike Srbije i izjavama se nije igrati.

Vođena politika prema USA - NATO svih ovih godina od 2000. godine je krajnje ponižavajuća, poda­nička, udvorička, a u osnovi izdajnička prema svome narodu. Odbranu zemlje od NATO agresije skoro da su proglasili zločinom, a neke od nosilaca te borbe su predali Haškom stratištu, uključujući i dugogodišnjeg Predsednika svoje države, izabranog velikom veći­nom - voljom naroda, što se smatra presedanom u sve­tu prošlog i ovog veka.

Potpisani su svimogući znani i neznani sporazumi- ugovori sa USA-NATO alijansom.

Po kojima im je ama baš sve dozvoljeno. Oslobođeni su svake odgo­vornosti za agresiju, bombardovanje, za naknadu šte­te veće od 100 milijardi dolara (naravno „demokrat­ski" eksperti tvrde 34,5 milijardi), ne računajući ljud­ske živote, zagađivanje zemlje sa nesagledivim posle­dicama budućih generacija, okupirali Kosovo i stvori­li NATO državu sa najvećom vojnom bazom van te­ritorije SAD. Praktično daleko su više dobili nego da su okupirali celu zemlju. Obavezali smo se čak i da po­činjene zločine sa strane američkih vojnika nećemo sankcionisati u nadležnosti našeg pravosuđa, niti ispo­ručivati drugim zemljama. Takav ugovor odbile su da potpišu i mnoge evropske članice NATO, uključuju­ći i Hrvatsku.

Sa ovako velikim propustima u odbrambenom i bezbednosnom sektoru Srbije, nedavna dešavanja na severu Kosova samo je potvrdilo koliko rupa u siste­mu ima. Vojska Srbije I Srbija ne mogu biti pouzdan partner sami sebi a kamoli u mirovnim i drugim zajed­ničkim međunarodnim operacijama, niti članica EU. Očito je, nažalost, da Srbija sama nema ni snage ni vo­lje da promeni sadašnje stanje. Pa je direktnija zainte- resovanost građana Srbije i njihovo fokusiranija od presudne važnosti.

Sve aktivnosti ministra odbrane, ministarstva od­brane i Vojske Srbije danas izgledaju kao „pačja ško­la" za maloletne đake i vojnike:

- Petodnevna vežba na karti „Liban 2011", sa te­mom planiranja strategijskog transporta i upotrebe kontigenta Vojske Srbije u multinacionalnoj operaci­ji u Libanu, počela je 31.10.2011 u Centru za mirovne operacije Generalštaba Vojske Srbije.

Nosilac realizacije vežbe jeste Združena operativ­na komanda, a u vežbi učestvuje 98 pripadnika iz svih organizacionih celina Ministarstva odbrane i Genera­lštaba. Rezultat vežbe biće operativni plan, u funkciji pripreme, organizacije i realizacije misije. Poseban cilj vežbe jeste unapređivanje sposobnos­ti koordinacije između organizacionih celina Minista­rstva odbrane i Generalštaba, koje će zajedničkim ra­dom pomoći da se dođe do jedinstvenog rešenja ka­da je u pitanju upotreba kontigenta Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama. Rezultat vežbe jesu operativni plan i inicijalna di­rektiva ministra odbrane za upućivanje kontigenta u misiju u Libanu, a vremenska odrednica za upotrebu kontigenta jeste 2012. godina.

- Prva vežba samoevaluacije jedinica deklarisanih za učešće u multinacionalnim operacijama, nivoa 1 po konceptu operativnih sposobnosti održava se oc 02.11.2011 u bazi „Jug" kod Bujanovca.

Cilj vežbe, je evaluacija deklarisane čete, voda vo­jne policije i voda ABHO. Pripadnici ovih jedinica de­monstriraju sposobnost da praktično primene standardizovane postupke koje su kroz obuku usvojili.

Dvodnvna radionica za više rukovodioce na te­mu shvatanja potrebe za učešćem civila u multinacio­nalnim operacijama počela je02.112011 u Domu Ga­rde, u Beogradu. U radu radionice učestvovaće pred­stavnici Ministarstva odbrane Republike Srbije i Voj­ske Srbije, Ženevskog centra za demokratsku kontro­lu oružanih snaga, mnogobrojnih ministarstava u Vla­di Republike Srbije, kao i međunarodni vojni i diplo­matski predstavnici.

Ako svemu napred dodamo činjenicu da se za­hvaljujući američkom nezavisnom novinaru Robertu Parsonsu, izveštaču iz međunarodnih institucija u Ženevi ovih dana u javnosti ponovo pojavio šokantan izveštaj Senegalca Bakari Kantea, šefa prve misije UNEP-a iz 1999. (Program Ujedinjenih nacija za čo- vekovu okolinu) o stravičnim posledicama bombar­dovanja Srbije, lako je zaključiti u kom ponižavaju­ćem statusu je Vojska Srbije.

Konačno, treba se upitati: zašto su Ujedinjene na­cije ovaj izveštaj u celini sakrile od javnosti zašto ova; izveštaj UN nikad nisu objavile? Ipak, njegovi delovr su procurili u javnost pod naslovom „ Otrovi koje UN neće da vide".

 

         

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane