https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tragom vesti

 

Tragom vesti

 

Kako je Agencija za licenciranje steèajnih upravnika postala leglo najcrnje korupcije

 

Od Tri Grozda, ni dva zrna ne ostade...

 

Steèajni postupak se u Srbiji pokazao kao izuzetno zgodan mehanizam, ne samo za uklanjanje konkurencije onima koji bi da postanu monopolisti, veæ i da se za sitne pare otkupi preduzeæe koje se zatim rastura i rasprodaje uz enormnu dobit. Ceo sistem je odlièno razraðen sa namerom da se još više obogate oni koji su ionako nezasluženo bogati i još uvek na slobodi. Okosnicu svega èine steèajni upravnici i steèajne sudije.

 

Igor Milanoviæ

 

Da bi neko postao steèajni upravnik mora pored odgovarajuæih kvalifikacija da poseduje i dozvolu za rad koju mu izdaje Agencija za licenciranje steèajnih upravnika (ALSU) koja je vešto napravljeno leglo korupcije preko koje se zatim lako manipuliše steèajnim upravnicima i samim steèajnim postupkom.

Agencija broji 30 zaposlenih, od kojih više od polovine ima visoku struènu spremu i rasporeðeni su na sledeæa radna mesta: direktor, zamenik direktora, 3 pomoænika direktora, 7 savetnika (svaki èetvrti zaposleni je savetnik?!), 2 vozaèa, 8 supervizora sa pomoænicima...

U 2011. godine je ALSU za bruto plate svojih zaposlenih potrošio 49.650.300 dinara, dok je za 2012. godine planirano da tridesetak zaposlenih zaradi i celih 61.472.980 dinara, odnosno svaki zaposleni u proseku meseèno zaraðuje skoro 200.000 dinara.

Meðutim, kako navodi steèajni upravnik Dobrivoje Petroviæ u svojoj studiji "Razvoj pravosudne profesije, steèajni upravnik u Srbiji i ekonomsko-pravno-moralna opravdanost ukidanja ALSU", raspon plata je 2011. bio 1:5,25 (najniža plata je bila 53.700, a najviša 281.946 dinara), dok se on u 2012 poveæao na 1:5,32 (najniža plata 55.445, najviša 294.695 dinara).

Dakle, direktor ALSU Siniša Kukiæ prihoduje meseèno više od 2.500 evra bruto, a da pri tome uopšte ne poseduje licencu za vršenje posla steèajnog upravnika. To je isto kao kada bi direktor škole bio nepismen.

Ni predsednik disciplinskog veæa Agencije, Dušan Vukoviæ, koga je delegiralo Ministarstvo finansija i privrede nije licencirani steèajni upravnik, a odluèuje o eventualnim struènim greškama licenciranih upravnika.

   Zbog ovakve kadrovske politike nije ni èudo što je 2011. godine disciplinsko veæe naplatilo ukupno 5.930.000 dinara kazni od svojih èlanova, dok je u ovoj godini, po pomenutoj studiji Dobrivoja Petroviæa, veæ naplaæeno 4.830.000 dinara i oèekuje se da æe prošlogodišnji rekord biti nadmašen, jer nestruèni predsednik i isti takav poneki èlan veæa razrezuju kazne za sve i svašta, èesto i potpuno neopravdano.

   Da vlada Srbije nije ogranièila broj zaposlenih u državnoj administraciji, ko zna koliko bi do danas bilo uhlebljenih u ALSU, jer je i ovako direktor Kukiæ doveo petoro novih za samo godinu dana, izmeðu ostalih i sina svoje nekadašnje šefice iz Republièkog odbora za zakonodavstvo, gde æe se najverovatnije vratiti kada bude smenjen zbog nezakonitog rada.

   Predsednik Upravnog odbora ALSU Nenad Iliæ u Agenciji je zaposlio svoju suprugu Sunèicu Radin-Iliæ, koja je èak jedno vreme bila i èlan disciplinskog veæa, a na raznim povremenim i privremenim poslovima za stalno je angažovao i svoju roðenu sestru, dok kancelariju deli sa kumom Zorom Iliæ.

   Jelena Todiæ koja, iako je ekonomista, treba da nadzire sprovoðenje Zakona o upravnom postupku i vrši neposrednu kontrolu rada steèajnih upravnika je supruga Jovice Todiæa, èlana disciplinskog veæa, što je klasièni sukob interesa. U ALSU rade i Dragana Smiljeviæ i Violeta Smiljeviæ, a primera nepotizma u ovoj maloj, ali bogatoj Agenciji moglo bi još da se naðe.

   Ovako zgodno rodbinski povezani i sa istim finansijskim interesima zaposleni u ALSU su u samo 9 sluèajeva steèajne upravnike kaznili sa ukupno više od deset miliona dinara. Kazne prašte, ali iskljuèivo po leðima onih koji se ne smatraju "sistemskim upravnicima", kako se nazivaju oni koji steèaj sprovode u korist tajkuna i politièara na vlasti.

   Upravo organizacija ALSU ovako nešto i omoguæuje, buduæi da je to oktroisano-esnafsko udruženje koje ne biraju i ne kontrolišu èlanovi, kao što bi to bio sluèaj da postoji Komora steèajnih upravnika (slièno Advokatskoj komori) koja bi nadzirala i sankcionisala rad svojih èlanova. Ovako, preko nestruènih kadrova vlast direktno disciplinuje steèajne upravnike i tera ih da rade onako kako njoj i njenim sponzorima odgovara.

   Steèajnog upravnika u nekom konkretnom sluèaju treba da bira kompjuter i to nasumice, pomoæu ERS programa koji je skupo plaæen, ali je i pored toga ostao u privatnim rukama i to strane kompanije. Kako taj program taèno funkcioniše i da li je njime moguæe manipulisati zvanièno niko ne zna, ali su poznati sluèajevi kada je steèajnim upravnicima unapred najavljivano da æe dobiti odreðeno preduzeæe. Kontrolisano nasumièno biranje?!

   Kada se neki od domaæih tajkuna sa jakom politièkom zaleðinom nameraèi na neko preduzeæe on njega i dobije, pa neka košta šta košta. Nije problem ni da se sve to odradi preko steèaja, makar tako stotine radnièkih porodica ostalo bez jedinih prihoda.

   Jedan od takvih sluèajeva je upravo ono što se ovih dana dešava sa preduzeæem Tri Grozda, koje je prvobitno privatizovalo preduzeæe Milomir Joksimoviæ, poznatiji kao Miša Omega, Mosaic Catering

Pošto je Miša Omega rasprodao sve što je mogao od ovog preduzeæa sa preko trideset lokala na najelitnijim i najskupljim mestima u Beogradu, Narodna banka Srbije 2. februara 2012. obaveštava Privredni sud u Beogradu da su Tri Grozda u blokadi duže od godinu dana. Predmet je dodeljen steèajnom sudiji Milevi Misailjeviæ i pljaèka je mogla da se nastavi.

   Steèajni sudija umesto da u zakonom predviðenom roku od 30 dana od pokretanja prethodnog steèajnog postupka zakaže roèište ona to èini tek po isteku 50 dana, kako bi dala dovoljno vremena predlagaèu steèajnog postupka da pripremi sve materijale i obezbedi predujam. Kao predlagaè se pojavljuje Hipo-Alpe-Adrija banka koja to nikako ne bi mogla da bude po bar dva osnova.

Prvo, jer se poziva na ugovor o solidarnom jemstvu C-1 204/09 zakljuèen 16. decembra 2009. koji je još uvek na sudskoj proveri. Drugo: èak i kada bi ugovor bio validan banka je obezbeðeni poverilac, buduæi da je shodno pomenutom ugovoru stavila hipoteke prvog reda na jedan broj lokala u vlasništvu Tri Grozda.

   Hipo-Alpe-Adrija banka, odnosno mafijaši koji iza nje stoje, meðutim ne želi samo jedan broj lokala, veæ sve što Tri Grozda poseduju, a što se procenjuje na više desetina miliona evra. Zbog toga steèajni sudija Misailjeviæka ignoriše zakon i tera po svome, odnosno igra kako joj Hipo-Alpe svira. Za steèajnog upravnika navodni kompjuterski program postavlja Dragana Perkoviæa, dobro znanog likvidatora svih onih firmi na koje su se tajkuni nameraèili. Perkoviæeva uloga je da na terenu odradi ono što mu banda iz Hipo-Alpe-Adrija banke poruèi preko steèajnog sudije.

   Na prvom poverilaèkom roèištu, održanom opet uz probijanje zakonom propisanih rokova, steèajni upravnik je steèajnim poveriocima trebalo da preda izveštaj o ekonomsko-finansijskom položaju steèajnog dužnika. Iako Perkoviæ ne donosi nikakav izveštaj, sudija Misailjeviæka umesto da odloži roèište isto održava 31. avgusta 2012. uprkos èinjenici da je deset dana ranije izvan roèišta i u punoj konspiraciji prihvatila predlog Hipo-Alpe-Adrije i proglasila bankrot nad Tri Grozda. Tako je poverilaèko roèište održano samo formalno da bi se dao privid zakonitosti.

   Èlanom 36. stav 4. Zakona o steèaju odreðeno je da se na roèištu steèajni poverioci za èija potraživanja se uèini verovatnim da iznose više od 70 odsto ukupnih potraživanja odluèe da se steèajni postupak odmah nastavi bankrotstvom  steèajnog dužnika, steèajni sudija donosi rešenje o bankrotstvu. U ovom sluèaju su svi èlanovi poverilaèkog odbora bili protiv bankrotstva, sa izuzetkom Hipo-Alpe-Adrija banke, èija potraživanja èak i da su relevantna za steèajni postupak, ni izbliza ne dosežu 70 odsto svih potraživanja.

   Sudiju i steèajnog upravnika ništa od ovoga ne interesuje. Posle toga dolazi do još veæeg skandala koji pokazuje da je steèaj samo prilika da se nekom odabranom namesti imovina izuzetne vrednosti.

   Odbor poverilaca odmah, u zakonskom roku ulaže žalbu na nezakonito rešenje o bankrotstvu, koja bukvalno nestaje u Privrednom sudu. Iako poverioci poseduju kopiju žalbe sa prijemnim peèatom suda, prijem žalbe nigde nije registrovan, èak ni u pisarnici?! Po onome što je Tabloid saznao ovakvi sluèajevi se prvo predaju postupajuæem sudiji, pa se tek onda evidentira prijem pravnog leka i to ako i kada sudija to odobri.

   Jasno je da ovakvim postupcima steèajni sudija, a i steèajni upravnik pokušavaju da do kraja finansijski iznure Tri Grozda, koje trenutno ima dobru šansu da se izvuèe iz steèaja i reorganizuje.

   O nezakonitom delovanju Dragana Perkoviæa obaveštena je Agencija za licenciranje steèajnih upravnika, ali ona po tom pitanju do danas ništa nije preduzela. Ona to ne èini kada su na tapetu "sistemski upravnici", oni koji slepo sprovode volju vlastodržaca i njima bliskih tajkuna, a Hipo-Alpe-Adrija banka je u regionu poznati zaštitnik mafijaša bliskih vlastima, zbog èega je veæ imala bliske susrete sa pravosuðem Austrije, Hrvatske i Slovenije gde je nekim njenim filijalama èak zabranjen rad.

   Steèajni upravnici se namiruju iz steèajne mase preduzeæa koje vode. Zbog toga postoji snažna sprega izmeðu njih i steèajnih sudija da se "sistemskim upravnicima" dodeljuju preduzeæa koja imaju znaèajnu imovinu i èiji steèaj traje do u beskonaèno kako bi i sudija i upravnik mogli godinama da uživaju ništa ne radeæi.

   Ovako postavljen sistem uvoðenja u steèajni postupak i njegovog sprovoðenja je idealno zamišljen da bi jedni zaradili, a drugi umrli od gladi. Zbog toga se veæina steèajnih upravnika i zalaže za uvoðenje Komore koja bi bila nezavisna od vlasti i koja bi kvalitetnije vršila nadzor nad svojim èlanovima od sadašnjeg ALSU koje konstruiše i kontroliše vlast. Upravo zato vlast ne sluša zahteve struène javnosti istrajavajuæi na podršci korumpiranom ALSU.

  

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane