Teror

 

Bivši zatvorenik ne može da dokaže da je bio u zatvoru       

 

Pero na službenom putu

 

Da bi se nečiji život potpuno upropastio dovoljno je da taj dopadne šaka svemoguće i potpuno nesposobne birokratije, sakrivene u odajama Ministarstva pravde. Slučaj Pera Š. Iz Beograda pokazuje šta sve može da zadesi osobu nepravedno lišene slobode.

 

M.G.

 

Dana 28. marta 2011. Pero Š. (puno ime poznato redakciji) lišen je slobode i tada počinju njegove muke sa domaćim pravosuđem koje se otelo svakoj kontroli logike i pravde. Optužnica na osnovu koje mu je suđeno u procesu K. br. 651/2011 glasila je - obljuba nad maloletnim licem. Teško krivično delo, koje ravnodušnim ne ostavlja ni najokorelije kriminalce sa kojima je Pero delio ćeliju u beogradskom Okružnom zatvoru, poznatijem kao Centralni zatvor (CeZe). Samo on i Bog znaju kroz šta je sve prolazio tokom svog šesnaestomesečnog boravka u pritvoru. U međuvremenu mu je i poslodavac dao otkaz.

   Konačno, 28. jula 2012. godine, Viši sud u Beogradu ga oglašava nevinim po pitanju navodne obljube maloletnog lica, ali ga istovremeno oglašava krivim za posedovanje oružja i osuđuje na 16 meseci zatvora, tačno onoliko koliko je proveo u pritvoru. Pri tome, želeći da nekako zataška odgovornost države za Perov boravak u pritvoru, sud u žurbi zanemaruje činjenicu da se kod pronađenog "oružja" radi o neprofesionalno prepravljenom starteru koji najveću opasnost predstavlja za samog vlasnika.

U normalnoj državi bi Pero za ovo dobio nekoliko meseci uslovno, budući da nikada ranije nije imao nikakav sukob sa zakonom.

   U njegovom slučaju, međutim, pokazalo se da je sloboda teža od robije. Prilikom otpuštanja iz CeZe-a nije dobio nikakvu potvrdu o puštanju sa izdržavanja kazne, odnosno iz pritvora iako je istu tri puta tražio od službenika koji mu je na potpisivanje poturao različita dokumenta i tvrdio da se takve potvrde ne izdaju.

   Sledećeg dana Pero odlazi u službu za Socijalni rad kako bi tražio novčanu pomoć, jer nije imao od čega da živi. Tamo mu traže pomenutu potvrdu, koju nema. Ništa bolje nije prošao ni u mesnoj policijskoj stanici gde je pokušao da prijavi boravak. Najzad, Pero odlazi do CeZe-a da ponovo zatraži potvrdu kako je pušten iz zatvora. Neljubazni službenik ga vraća već sa kapije!

   Nekoliko dana kasnije Pero ponovo odlazi do CeZe-a, ovog puta da bi na pisarnici predao pismeni zahtev da mu se izda potvrda. Ni ovoga puta nije stigao dalje od kapije, a pomenuti zahtev nisu hteli ni da pogledaju, kamo li da uzmu.

   Danas, više od tri meseca pošto je pušten na slobodu i oslobođen optužbe da je silovao maloletno lice, Pero sedi nad srčom svog života, bez posla, stalnog prebivališta, porodice i bilo kakvih prihoda. Nema pravo ni na novčanu pomoć koju dobijaju lica puštena sa izdržavanja kazne, jer nema dokaz da je uopšte i bio na izdržavanju kazne. Posao ne može da dobije, jer nema potvrdu o prijavi prebivališta, koju ne može da dobije dok policiji ne donese potvrdu da je pušten iz CeZe-a. Ovo užasno kruženje slomilo bi i najjačeg čoveka. Pero se bori, ali, dokle?