https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Nemaèka

Nemaèka

 

Šta najbogatija zemlja Evropske unije sprema najsiromašnijim èlanicama ove zejdnice

 

Sudar u Berlinu udar u Atini

 

Svi se pitaju zašto se Grèkoj i dalje isplaæuju desetine milijardi evra pomoæi iz zajednièke kase Evropske Unije iako ova zemlja još nije ispunila sve obaveze koje je na sebe preuzela planom o štednji prihvaæenim od atinskog parlamenta. U meðuvremenu se saznalo da se ovo èini kako bi se spreèio vojni udar koji od poèetka 2011. aktivno planiraju delovi grèke vojske. Ovo je, meðutim, unapred izgubljena trka sa vremenom, jer æe jednog momenta i evropski fondovi biti ispražnjeni.

 

Fridrih Emke, dopisnik iz Frankfurta

 

Nemaèka se nalazi na raskrsnici, ali nema nikoga u Berlinu ko bi znao kojim putem bi trebalo da se krene. Oèigledna je potreba daljih reformi Evropske Unije, posebno evro-zone, ali postoje potpuno opreèna mišljenja po pitanju kako dalje.

   Nemaèki predlog je da se pojaèa fiskalno jedinstvo država koje koriste evro, što podrazumeva sliène poreske stope i strogu kontrolu davanja i prihoda u budžet. Protiv toga su ne samo zemlje koje danas èine dužnièku grupaciju u okviru EU, veæ i Velika Britanija èiji budžet, istina, još nije toliko nestabilan da bi bila potrebna intervencija evropskog Fonda za pomoæ zaduženim zemljama, ali je u fazi iz koje u svakom trenutku može da se otkotrlja u klub država koji èine Grèka, Italija, Španija, Portugalija... Osim toga, Velika Britanija je tradicionalno skeptièna prema jakim evropskim integracija ljubomorno èuvajuæi svoj specifièan položaj države koja politièki pripada Starom kontinentu, ali je i geografski i na svaki drugi naèin od njega odvojena.

   Nemaèkoj neæe biti nimalo lako da slomi britanski otpor, posebno jer iza ove snažne ekonomije obièno stoje Sjedinjene Amerièke Države i njihovi interesi. Ono što Britanija odbija u suštini je identièno sa onim što SAD ne žele.

   Još jedna dilema koja se prostire ispred Nemaèke jeste pitanje opstanka kluba evro zemalja. Do sada se u takvim diskusijama stalno govorilo o moguænosti da evro-zonu napuste prezadužene države, na prvom mestu Grèka. U skorije vreme se sve èešæe i sa sve viših mesta pominju razmišljanja da iz evra istupe upravo najjaèe ekonomije, na prvom mestu Nemaèka, koja je mnogo bolje prolazila dok se koristila nemaèka marka, nego danas sa zajednièkom evropskom valutom.

   Kancelarka Angela Merkel nije državnik, još manje državnik sa vizijom. Ona pripada plejadi veoma uspešnih tehnokrata nesklonih naglim zaokretima i revolucionarnim potezima. Njeno odugovlaèenje na poèetku grèke krize je velikim delom i dovelo do toga da se ova mediteranska zemlja sada nalazi na samom pragu bankrota.

   Insistiranje Nemaèke da se upravo njenim milijardama evra pomogne grèka ekonomija u rasulu nije, meðutim, nikakav znak da je Merkelova odjednom postala vizionar, još manje da je omekšala svoje inaèe veoma jasne i èvrste stavove da reforma grèke privrede na prvom mestu zavisi od vlade u Atini. U pitanju je, kao i obièno kod nemaèkih politièara èist pragmatizam.

   Grèka vlast, po pisanju medija u Evropi, sledeæu pomoæ u visini od više milijardi evra treba da dobije èak i u sluèaju da bude utvrðeno da je postupala suprotno od dogovorenog plana štednje. Razlog je sveprisutni strah od grèkog bankrota i izlaska iz evro-zone. U prevodu: Grci mogu da rade šta god ih je volja, oni æe u svakom sluèaju dobiti onoliko para koliko im  treba. Evropske poreske platiše ne veruju svojim oèima šta se dešava, jer upravo oni sve to moraju da finansiraju.

   A politièari su nedeljama lagali svoje graðane kako Grèka prvo mora da ispuni sve uslove dogovorenih obaveza štednje, pa da tek onda raèuna sa daljom pomoæi ostatka zemalja evro-zone. Šta se to desilo u meðuvremenu?

   Predsednik komisije EU Hoze Manuel Barozo sredinom juna 2010. je na jednom sastanku sa sindikalnim voðama govorio o apokaliptiènom stanju koje vlada Evropom. Upozorio je da uskoro može da doðe do graðanskih ratova i eventualno vojnih puèeva u Evropskoj Uniji. Barozo je pred oèigledno šokiranim sindikalistima izjavio kako æe u zemljama kao što su Grèka, Španija ili Portugalija demokratija brzo da bude odbaèena. Diktature æe se vratititi.

   Barozo je upozorio kako u mnogim zemljama Evropske Unije vreba opasnost od graðanskih ratova, jer su sve kase ispražnjenje, a da graðani i dalje zahtevaju svoju socijalnu sigurnost na koju su se navikli, a za koju više nema para.

   Ova izjava faktièkog predsdnika vlade Evropske Unije nije naišla na veliki odjek u medijima. U Nemaèkoj je na nekoliko sastanaka u zgradi kancelarke od predstavnika medija je traženo da iz razloga "politièke korektnosti" ulepšavaju pravo stanje u oviru EU. U Evropi je izuzetno malo medija citiralo Baroza.

   U meðuvremenu su grèki mediji potvrdili glasine o moguæem vojnom puèu u Atini. On je prvobitno bio planiran za novembar 2011. kada je vojna hunta trebala da zameni parlament. Pripreme su u punoj tajnosti trajale još od februara 2011.

   Voðstvo Evropske Unije je u pravovremeno dospelo u posed informacija o planovima vojnog udara, zbog èega se Hoze Manuel Barozo sindikalnim liderima obratio onako dramatiènim reèima.

   U velikom delu Evrope se još uvek piše i prièa o opasnosti vojnog udara u Atini. Beskonaènom kišom evra sada se pokušava da se onemoguæi dolazak vojne hunte na vlast.

   Ostaje samo još jedno pitanje: kako æe biraèima da se objasni kako Atina i dalje dobija enormno visoku finansijsku pomoæ, iako ni približno nije poèela sa sprovoðenjem plana štednje? Graðani æe još jednom od svojih vlada da budu prevareni.

   Sada Evropljanima preostaje samo još da se pripreme za dolazeæi krah. Jer, bez radikalne štednje, Grèkoj desetine milijardi evra pomoæi neæe ništa znaèiti. Bankrot je neizbežan, a sa tolikim zaduženjima ona æe sa sobom povuæi i druge države evro-zone. Posle toga niko više neæe moæi više da spreèi puèeve i narodne pobune u velikom delu Evrope. Trka sa vremenom je odavno poèela.

 

 

A 1.

 

Sindrom Centralnog komiteta

 

   U poslednje vreme duhovi su se u Nemaèkoj uzburkali oko knjige Gertrude Helers "Die Patin" ("Kuma" sa jasnom aluzijom na mafijaškog, a  ne porodiènog kuma) koja se bavi politikom i liènošæu aktuelne nemaèke kancelarke Angele Merkel...

   "Energetski zaokret" kako se naziva promena tokom i posle donošenja odluke o Nemaèkom izlasku iz programa atomske energije, poslužio je Helersovoj za detaljnu analizu liènosti same kancelarke. Dogaðaji nisu nepoznati, nepoznato je dešifrovanje politièkih motiva kancelarke u ukupnom kontekstu.

   Autorka u svojoj knjizi stvara sliku nepovezanog kancelara koji dolazi iz druge zemlje, èiji se uspeh krije upravo u èinjenici da akteri koji su ukorenjeni u zapadnom sistemu vrednosti uopšte nisu u stanju da predvide šta Merkelova hoæe, a to su tiho rastakanje osnovnih vrednosti konzervatizma, nivelisanje stranaka kako bi postale do te mere sliène jedne drugima da se u suštini radi o razlièitim frakcijama jedne iste partije i postepena modifikacija Nemaèke u jednu autoritarnu državu.

   Gertruda Helers piše trezveno, posmatrajuæi oèima profesorke literature dogaðaje koje zatim oštroumno analizira. Pri tome ona u obzir uzima jezik, ponašanje i delovanje politièarke Angele Merkel.

   Helersova zakljuèuje: "Energetski zaokret je skok u pravcu državne privrede" i dodaje: "Ni Centralni komitet nekadašnje Socijalistièke ujedinjene partije (vladajuæe stranke u bivšem DDR-u - prim. autora) ne bi drugaèije planirao i sprovodio svoje namere."

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane