https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Vranje

 

Vranje

 

Najzabaèeniji  i najgladniji grad u Srbiji

 

 

U Vranje pevanje, a blato do gušu

 

 

 

U Vranju, slobodnom Vranju, guske usred grada tromo gaze, mašu prljavim krilom, ponosno dižu žuti debeli kljun. To je Vranje. Grad gladnih, grad sviraèa i mehana, grad nezaposlenih u kome tek svaki osmi Vranjanac radi. Grad koji sprema iznenaðenja. Plemenitošæu postidi prolaznika i ostavi ga samog, bespomoænog

 

 

Piše: Miodrag Milojeviæ

 

Mala kuæa, kriva, pravljena kao peèurka od blata, srušiæe se sama, zgaziæe je crni, vlažni krov. Pitao sam zašto se to ne sruši - ne koristi nièemu, osim što kvari izgled dvorišta.

- Deda rekao da se ne ruši. Nije reko zašto.

To je bilo u Velikoj Plani. Odgovor direktnom linijom vodi do Vranja. Više se prièalo o dedovima, èukundedovima, malo o njima i o njoj, Sofki. "Neèista krv", Bora Stankoviæ. Ono što se posle prièalo za stolom, kao da je preslikano iz romana. Bio je jedan što ih je zgromio autoritetom, prvi i poslednji. On još uvek iz groba upravlja pogubljenim, dezorijentisanim potomcima.

Pravo je èudo kako Bora Stankoviæ u doba komunizma, u vreme bratstva i jedinstva, nije postao kultni pisac školske lektire? U Vranju i okolini živeli su Srbi, Turci, Arnauti... Znaèi skoz jedna multietnièka sredina, prošarana lalama i bunarima. Meðunacionalni odnosi nisu  samo dobri, skladni... nego idealni.

Granica je bila u blizini, skoro kao i danas. Samo što nije bilo Euleksa. Koja Vranjanka nije  preko granice pobegla za Turèina? Mnoge nisu, teško je u delima Bore Stankoviæa pobrojati sve koje jesu. Nalazim se u Vranju, pred starim amamom od kockastog, grubog, crvenkastog kamena kao sveža, krvava ogrebotina, gde su kupali Sofku. Kupanje je deo svadbenog rituala. Sofku kupa stara Vranjanka što je takoðe pobegla preko granice za Turèina. A posle, kad je Turèin ostavio, mladost je provela po haremima. Stara, izbledela razglednica iz Vranja. Bora Stankoviæ: - Dalje veæ poèinju duæani, kovaènice, lonèarnice, ali najviše mehane. Onda, izrivena kaldrma, opale èesme, reka, kameni most, sa turskim natpisom, presušeno korito, obala puna vrba, topola. Opet kuæe, èas nove, sve po planu, èas stare, turske. 

 

Sviraèi i mehane

 

Danas prvo nailazi fabrika duvana Britiš-ameriken tobako, dva portira u plavoj uniformi ceremonijalno stoje, kao na vojnoj paradi, bez oružja. Stari, crni bunar u krugu fabrike približio se trotoaru i prolaznicima. Odmah iznad fabrike, ravnomerni udarci èekiæa ruše sjajni lim. Hitri prsti lim savijaju u kofe, poreðane po visokom sjajnom stepeništu.

U Bosni Ive Andriæa bekstvo za Turèina... nezamislivo je tako nešto! Kad ga ima, to je odmah skandal i gotova tragedija.

Borisav Stankoviæ detaljno opisuje staru porodiènu kuæu. Majstori što su je gradili ne zaslužuju nijednu reèenicu. Andriæ bi, naprotiv, izdvojio i uzdigao likove majstora. Bora Stankoviæ nije mario za svet rada i graditeljstva... Nije kriv Bora Stankoviæ, takvo je Vranje i Vranjanci.

Ne bi bilo fer okriviti Boru Stankoviæa za propale fabrike u Vranju. Ali se totalna propast  celog Vranja mogla naslutiti u odnosu prema delu Bore Stankoviæa.

Pisao je o životu Turaka, Srba, Arnauta. Nema sukoba, nema mržnje meðu nacijama. Kod Andriæa uvek napetost, veèito dogorevaju latentni koflikti.

Klasa kojoj je pripadao Bora Stankoviæ odlaskom Turaka gubi privilegije i tlo pod nogama. Obožavao je Turke, njihov naèin života, Arnauti su se æutanjem skladno uklapali u celinu. Borisav Stankoviæ nepodoban je za školsku lektiru. Diskvalifikuju ga slike sirovog ugnjetavanja kad njegovi, za vreme velikog slavlja, za noæ u pijanstvu u kocki izgube  nekoliko sela èitluka.

Kod Ive Andriæa Turci jednog Srbina, Radisava, navlaèe na kolac. Vranjanci Bore Stankoviæa su im se divili. Vrlo lièan, uvek objektivan, Borisav Stankoviæ preteruje kad prièa kako su njegovi, pojedini Vranjanci, bili tako moæni i silni da su po svojoj želji i æefu smenjivali age i begove. To je samo porodièni mit. Linija izmeðu dobra i zla zamagljena i nepostojeæa. Slikanjem propadanja jedne porodice u tri generacije išao je ispred vremena, prestizao evropsku književnost, Budenbrokove Tomasa Mana, romane Rožea Martina di Gara.

Vranje, opevano u pesmama, to je grad od blata. Blato i pesme - zvuèi nespojivo. Iz ulice Borine, ona se zove Baba Zlatina, gde je stari dud, sam dud još èvrsto stoji, gledam vertikalnu, vitku dvospratnu kuæu. Pošto su jaki udarci kiše skinuli farbu, vidi se: vitka kuæa je graðena od cigle pomešane sa blatom. Ona se mora srušiti.

Zidovi od blata, èesto napukli, reðaju se krajem ulice. Da li je Vranje doživelo propast zato što je Bora Stankoviæ više mario za èalgadžije, u prevodu sviraèi i mehane, nego za rad i radnike?

Ovde poèinje svet lakomislenog nereda.Vranje, tesne vijugave ulièice, ocrtane nemarnim, bahatim korakom pijanca.

Na vranjanskim ulicama mogu se videti još beogradske tablice. Nijedne niške, kao da je zabranjeno. Dugi džip, plavo zamagljeno staklo. Džip sa srebrnim grbom.

 

Nezaposleni

 

Daleko ispred Vranja, šumama i belom travom, daleko po poljima, lutali su divlji psi u grupama. Valjda zato što od ljudi nema koristi, što u gradu nema hrane. Grupe od pet ili od deset pasa.

Burek se možda može kupiti u ranim jutarnjim satima. Posle toga prestaju sa radom. Iznose se crne tepsije, kamenite ploèe. Stare zalihe bureka od pre deset, od pre mesec dana.

Vranjanci ne èitaju, gledaju slike, slike su u anketi. U prvoj kafani žuti prozori, kafana  mraèna. Gledam anketu. Prva anketa - deset imena i deset fotografija. Brojim - dva penzionera, tri radnika, nezaposlen, nazaposlena, domaæica.

Domaæice su nezaposlene žene, ali stidljive.

Druga anketa: penzioner, radnik, nezaposlena, nezaposlen, nezaposlen...

Ako se o obzir uzme obavezno nameštanje anketa doðe se do poražavajuæeg zakljuèka - zaposlen je svaki osmi Vranjanac.

Zapošljavanje koje je uznemirilo Vranjance. Ne može se tako reæi, ljudi se nièemu ne èude, ovo je izgubljen i ubijen grad. Nela Cvetkoviæ, lokalni ministar za ekologiju, svoju sestru Natašu Spasiæ, tekstilnog tehnièara, zaposlila u Zdravstvenom centru. Direktor je iz G17, kao i Nela Cvetkoviæ.

Kontejneri zapušeni otpadom i flašama. Svaki kontejner u Vranju je mini deponija za ekologiju.

Nela je prostotom, otvorenom prièom zasenila Vranjance: - Zar je èudno što sam zaposlila svoju jednu i roðenu sestru? Takva moguænost je bila i ne znam da li æe biti novih moguænosti. U pitanju je bila potreba za poslom. Sestra je godinama radila u Jumku, godinu dana je bez posla. Moja sestra ne operiše. Ovaj posao, fotokopiranje, mogu da rade i ljudi sa osnovnom školom. Kao roðena sestra, oseæala sam potrebu da joj pomognem. 

Sestra æe fotokopirati do prve prilike. Dobiæe bolje radno mesto. Da se vidi èija je sestra preko veze otišla u zdravstvo, mada nije medicinska sestra.

Iz doline, kombinat Jumko stoji sam, ispod jednog oblaka.

Direktor Zdravstvenog centra neæe da komentariše, predsednik Upravnog odbora je izjavio - to ne spada u delokrug njegovog posla.

- Imamo dovoljno problema vezanih za naše plate da bismo se bavili time koga i zašto direktor zapošljava - izjavio je Slaviša Kanaèki, v. d. predsednika Sindikata lekara i farmaceuta.

 

Raèunica

 

Vranjanski policajci uvek u živom razgovoru sa graðanima. Da im pomognu ne mogu, razgovor je besplatan.

Na uglu stoji policajac, mali rastom, bespomoæan kao i ostali. Minirani kafiæ Troja u Vranju sada je gomila blata. Koliko juèe - glavno sastajalište kriminalaca i revolveraša. Ne mogu da verujem. Zar je ova gomila blata ceo grad držala u strahu? Ulica na dva kraja preseèena trakom, zatvorena za saobraæaj. Na uglu stoji policajac, drugi mali policajac. Kao izgorele  crne pletilje igle, iz gomile blata uzdižu se izgorele grede, što znaèi da je kafiæ prethodno paljen. Na trotoaru leže oluci, neki sjajni i neošteæeni, neki oprljeni plamenom. Kao kad cokula  u blatu zgazi pocepani kišobran a žice vire.

Kafana Toma mraèna. Detonacija isterala Tomi jedno staklo.

Iza Tomine kafane zapoèeta kuæa, novogradnja, rastavilo se gvožðe, pukao beton. Majstori iz Vranja. Ta kuæa se postavila krivo, popela se na stepenište druge kuæe. Roštilj iz Troje iznad moje glave, podrhtava na vetru.

Trafikantkinja se smeši: - Ništa, kriminal malo, malo, malo iz Vranje. Ništa strašno. Naš objekat nije ošteæen. A strašno je puklo. Nije bomba, to je dinamit. Sad... je l' je zbog osiguranje ili možda zbog gazdu, ne znam...

Šta trafikantkinji znaèi ovo "zbog osiguranje"? Ceo dan razmišljam da bih utvrdio da postoji moguænost da je vlasnik osigurao lokal i potom ga sam minirao. Ulica se zove Partizanska, pored lokala su nižu kuæice, advokatske kancelarije, preko puta je zeleno staklo - luksuzni i pusti hotel Vranje. Može prenoæište, pet hiljada, dvokrevetna u nezaposlenom gradu. Traku su savili da ulaze advokati. Advokat Miroljub Stojanoviæ, advokat Miodrag S. Dimiæ Miæa. Mnogi drugi advokati. Svud naokolo advokati.

Po šalama koje zbijaju Vranjanci vidi se: ovde se sve zna. Preko trotoara se dovikuju dva pobratima: - Pobre, gde si pobre? Šta se ovo desilo, šta je ovo?

- Ne znam, pobre, nisam u toku...

Starac je skinuo kaèket kao da hoæe da ga baci: - Minirali lokal preko puta policije. Preko puta policije! A šta da je neko naišao? Ulica, ulica prometna! Tu uvek ima prolaznika!

Pitam starca dok ne stavi kaèket na glavu, kad stavi biæe opet gospodin, kako Vranje stoji sa prostitucijom. Zadovoljno se nasmešio, vidim po osmehu, ne stoji loše: - Ima. Ne vidi se ništa. Postoje organizatori. Organizatori...

 

 

Nagla propast

 

Lep i dirljiv prizor. Guske u centru gladnog grada.

Guske vraæaju veru u ljude.

Ne mogu da verujem oèima! Šta je ovo? Guske! Guske bi mogle da spasu Vranje!

Na poèetku Gornje èaršije, kuæa na uglu. Vlasnik, ovo je poèetak, poèinje romska èaršija, ne vidi se da li je Srbin ili Rom, zauzeo je trotoar. Na trotoaru drveni kavez, sanduk zelen od truleži, u kavezu guske.

Prizor je gotovo velièanstven. Velièanstven što guske na ulici mirno žive svojim životom. Toga ima samo u Vranju. Tako pažljivi mogu biti jedino Vranjanci. Ništa lakše, da preko noæi dvojica ljudi dignu i odnesu guske ili razbiju drveni sanduk. Jer šta æe guske na trotoaru? Trotoar je svaèiji i nièiji, pripada svim graðanima. Omladina Kraljeva, Smedereva, bilo kog drugog grada u Srbiji, odnela bi druge noæi guske iz šale ili obesti. A u Vranju, slobodnom Vranju, guske usred grada tromo gaze, mašu prljavim krilom, ponosno dižu žuti debeli kljun.

To je Vranje. Grad koji sprema iznenaðenja. Plemenitošæu postidi prolaznika i ostavi ga samog, bespomoænog.

Kafana je bila romska. Mrak i hladni stolovi. Ima samo pils pivo. Nijedno drugo. Niko ništa ne pije. Prièa se samo romskim jezikom. Gale, vlasnik kafane, harmonikaš Bakija Bakiæ, on mu je ujak. Ispred kafane, na postolju od bronze - Bakija Bakiæ. Vetar duva u trubu, rasteruje golubove.

Gale, stari Vranjanac iz Gornje èaršije, ljubazno se smeši. Kad kroz razgovor pomenem Donju èaršiju, Gale se namršti. Ne može Donja biti kao Gornja: - Slikali ste moju kafanu?

Gale poèinje prièu o vremenu današnjem: - Koga vidiš, samo èekaš da se požali na nešto. Znaèi, došla je propast. Nagla, nagla propast.

Gale svakoga pita: - Plaæaš li redovno dug?

- Ne nemam, nijedan dinar nemam.

- A mnogo je lepo bilo. Ne može da se isprièa koliko je lepo bilo... Ali, jebi ga... Sve je prošlo... Bilo je mnogo fabrika, svi su radili, niko nije bio bez posla...

Gale saèekuje stare Vranjance: - Sinoæ mi je bio Cane, nekad direktor ugostiteljstva.  Legenda Vranja. Poslednji boem Vranja.

Cane reèe. - Ajde, doktore, dve-tri pesme...

- Ajde, ajde, èika Cane.

Najgladniji grad u Srbiji, ujedno je najvoljeniji! Ne, nema spora: - Ne, ne bežimo mi odavde. Mi smo navikli. Imali smo šanse da budemo mnogo bolji ljudi. Al' smo navikli na ovu bedu, na ovo ovde. Ja sam svirao u Vršcu deset godina. I pokojna žena bila je pevaèica. Nudili su mi stan, sve su mi davali da ostanem. Ali ja, ja ne mogu bez Vranja. Vranje, pusto ostalo, Vranje...

Gale, nekad je svirao po nemaèkim restoranima, ne za Srbe nego za Nemce: - Vuèe, vuèe... Ko je roðen ovde ne može lako odavde da ide... Èika Cane ima osamdeset tri godine. Bio dvadeset godina direktor ugostiteljskog preduzeæa, živeo u Beogradu, pre toga bio konobar, najjaèi konobar...

Sinoæ je Cane uz muziku plakao: - Ne mogu ja tamo, nikuda... Ne mogu bez Vranja, bez Gornje èaršije... Ne mogu... i gotovo. A, jebi ga!

Brat Todorèe, on radi: - Samo Simpo što radi. I Alfa radi. Simpo, ubrzane smene. Radim u prvu, posle opet u treæu. Pa iz treæe u drugu. A plata, umesto da poveæaju, oni smanjuju.

Pred kafanom æuti spomenik. Bakija Bakiæ svraæao je rado u ovu kuæu, nije još bila kafana: - Bio je dobar sviraè i dobar èovek. Svakome je pomogo. Ko god je bio u problemu... Kod njega idu, razreši probleme. Mudrak je bio! On mi je ujak. Sestra od èièu mu je moja majka. Umro je Bakija, umro je sin, taj što je svirao sa njim. Unuk mu ništa ne svira. Al' od sestriæanina što je umro, sva deca sviraju. Orkestar nosi ime Bakija Bakiæ.

Èika Gale ne drži konobarice: - Tri su konobarice dolazile, nudile se. Neæu, ne držim. Zbog konobarice, odma tepanje. A u Vršcu sede ljudi. Niko nikoga ne dira.

Sin je krenuo da beži iz Vranja u beli svet, skupo je platio papire. Trebalo je da se rastanu. Pravac Švedska!

Gale rukom briše glatko, èisto æelavo èelo, miran osmeh... Tada je okupio i zagrlio decu: - Ti idi sa ženom, decu ne dam da vodiš. Deca ostaju sa mnom.

- Pa šta da radim? Skupo smo platili papiri. Dve-tri iljade evra. Šta da radimo? Pa ostaæu. Pusto ostalo, Vranje...

Živahni, patuljasti Vranjanac, ima sina košarkaša. - De je? - pita ga Simèo.

- U Sloveniju! Bio na Bežanijsku kosu. Igrao košarku kod Èoviæa. Ne može da igra. Ne može Èoviæev sin stariji da sedi a moj da igra. Jeste. Moj preðe u Partizana, zvali ga. Meðutim, pošto nema godine, u Partizana ne može da igra, mora u drugi tim. On veæ završio Sportsku gimnaziju kod Èoviæa. Sad æe sa Baneta na fakultet. Pošalju ga u Kranj, u Sloveniju, igra u prvu ligu.

- Ako. Ako, ako, nek je živ i zdrav.

- Ali, kaže Simèo, za Slovenci. Kaki kafiæi! Ovo u Beograd, po splavovi. Èoviæev sin, pare kolko oæeš, moj sin mu dovodi devojke, po splavovi, po splavovi... A sad po Sloveniju nema...

- Tako, tako! Slovenci uvek bili ko Nemci. Mi nismo za nigde. Za nigde mi nismo. Što reko onaj, koj beše, kakav si, ni za di si nisi.

 

Opravljanje

 

Zdravi su Vranjanci. Milenko èisti plavi kaèket, kao žandarm. Milenko, pedantan èovek. Spreman li je Milenko! Pored Milenka, na klupi autobuske stanice, bucmasti podrugljivi Radašin koga zovu Puškaš. Obojica boluju. Doktori traže orahe, jabuke i vino. Puškaš poèe: - Toj sam lek platio 240 dinara. Jebem ti, nema deset kapèiæi. Pitam doktoricu što ne ide na recept. To ne ide na recept.

Milenko kad govori, puca asfalt. Bio nekada najbolji radnik u preduzeæu, strog: - Ništa više ne ide na recept.

- Koji ðavo idemo kod lekara?

Puškaš prièa kako je uspeo: - Ja sam èekao na ušno. Uvo me nešto boli... Ne boli me, zaglavilo se...

A na ušnom odeljenju radi Bosa. Bosa je strogo rekla: - Nemaš zakazano. Neæe te Mirjana primi!

- Ti ako si baksuz, onda neæe...

- Uzedo jednu bombonjeru, stavim je ovako ovde, sakrijem u nedra. I idem ja na Mirjanu. Stavi bombonjeru na sto. Primila me prekjuèe, juèe nije me tela primi.

Kaèket stoji na vetru: - Kako uzmem rezultat u bolnicu?

Neki mladiæ kaže: - Može èièo, ovde rezultat. Nego Vi se, èièo, nešto slabo seæate. Da si turio malko orasi, jednu kesu, jedno kilo vino...

- Kur orasi! Izgorela slana.

- Pa mogla je jedna torbica jabuka, jedno kilo vino... Nešto malo....

- Ništa mi nije krivo to što se on šali. Nego mi je krivo što ovaj narod još ne mož' se rasvesti. Nego, sve je otišlo... Beskrajno, beskrajno... Na današnje vreme nema više opstanak. Samo mi je krivo što ovaj narod, što je glup. Razumem ja da je narod bolestan. Da je bolestan - jeste. Ali žena izleti... Žena, bilo èija žena. - Ja æu idem kod privatnika. A on, privatnik, jedva èeka da te pojede. Æe ti uzme tri iljade za preglede i 50 evra, kao ovaj Tomèo gore. I on ti ne pomaže mnogo... I on ti ne pomaže...

Žene kao žene: - Privatnik æe me opravi!...

- Èe te opravi privatnik, æe te opravi na groblje. Penziju uzela pet iljade, dve i sedamasto daje za lekove. Ona raèuna da joj za taj mesec ostanuje dve iljade da preživi, za leba i s leba. To je ženski pamet. Ja æu da idem na privatnika... Mora trpiš bolovi.

- Vidim ja šta je kod tebe! Vidim, ti æe ostaneš sam, bez babu. Ne mora da trpiš. Što da ideš kod lekara, kad bolovi mora da trpiš?

- Skratio sam jednu godinu život samo danas što sam bio...

Gledam sa brda. Kotrljaju se crne senke u sumrak. Možda su to i ljudi.

Bio sam u Vranju. Sušene vrapce nisam probao. Sušeni vrapci - samo za Božiæ. Opisao je Bora Stankoviæ taj divan obièaj. Ujutro, na Božiæ, prvo meso od vrapca: - Da pojedeš, budeš lak ko vrabac. Borisav Stankoviæ, pripovetka Naš Božiæ.

Oseæam se lak, lak ko vrabac, jer odlazim. Vranje me, kao poludela garava lokomotiva, jurilo danima. Iz košmara, iz oblaka ispadaju kontejneri, guske, ljudi, psi i trava.

Vranje, najzabaèeniji, najgladniji grad u Srbiji posetili ambasadori Švedske i Velike Britanije, njihove ekselencije Krister Bringeus i Stiven Vordstvot. Ništa nisu doneli. Vranje... Pusto ostalo, Vranje!

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag