https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Deportovanje

 

Deportovanje

 

Odluke nemaèkih vlasti otvorile moguænost trgovine izbeglicama sa Kosmeta

 

Leši se vraæa kuæi

 

 

Više od 10.000 izbeglica sa Kosova i Metohije uskoro bi iz Nemaèke moglo da poðe put kuæe. Ne dobrovoljno, da budemo precizniji. Nemaèka vlada veæ radi na sporazumu sa vlastima u Prištini, po kome bi u južnu srpsku pokrajinu godišnje bilo deportovano do 2.500 osoba sa ovog podruèja

 

Piše: Milan Malenoviæ

 

Prema proraèunima takozvane vlade Kosova, za poslednjih petnaest godina ovu pokrajinu je put Zapada napustilo skoro 400.000 ljudi. Nemaèke statistike pokazuju da u ovoj zemlji ima oko 55.000 izbeglica sa Kosova i Metohije, od èega je bar polovina njih došla za vreme NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju. Današnje Kosovo je siromašna zemlja bez moguænosti da svojim stanovnicima obezbedi i minimum minimuma potrebnog za život, zbog èega se emigracioni talas nastavlja.

Kada je sredinom oktobra procurila vest da su se u Tisi utopili emigranti sa Kosova dok su  pokušavali da se ilegalno dokopaju Evropske unije, jedan od zvaniènika takozvane vlade Kosova odmah je zatražio da EU i Kosovo u najskorijem roku dodele tzv. beli šengen kako bi se ovakve nesreæe u buduænosti izbegle. "Ljudi na Kosovu nemaju posla, nemaju prihode i zato su primorani da odlaze," saopštilo je takozvano ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova, "Neophodno je da EU odobri bar radne vize sezonskim radnicima."

 

Povratak tek za pola veka

 

Odgovor nemaèke vlade, kao što se i oèekivalo, išao je u suprotnom pravcu: izbeglice sa Kosova moraju da se vrate u zemlju svog porekla. Po opšteprihvaæenom mišljenju, Nemaèka nije doseljenièka zemlja, a posle ustavnih promena iz 1993. godine nije ni zemlja koja rado prima izbeglice. Dobijanje statusa azilanta u Nemaèkoj je danas veoma teško, a postupak provere toliko je ubrzan da se veæina izbeglica ni ne smesti kako treba, a veæ dobije rešenje da napusti zemlju. Iz razlièitih, tehnièkih razloga, veæina izbeglica sa Kosmeta nije mogla da bude deportovana, pa je tako stekla pravo na privremeni boravak dok se ne steknu uslovi za njihov povratak. Ti uslovi su se, po mišljenju berlinske vlade, stekli u poslednje vreme.

Meðutim, prostim uporeðivanjem brojki, taènije broja onih koji veæ sada èekaju na deportaciju (a to je 14.000 ljudi), odnosno onih kojima æe u doglednoj buduænosti biti iscrpljeni svi pravni lekovi koji ih još legalno drže u Nemaèkoj (ne raèunajuæi tu tamnu brojku onih koji æe tek da podnesu zahtev za azil - po pravilu onda kada ih policija zatekne bez dozvole boravka), a to je još nekih 40.000 ljudi, sa brojkom od 2.500 osoba èije je deportovanje planirano na godišnjem nivou, dolazimo do zakljuèka da æe problem kosovskih izbeglica biti rešavan narednih pola veka. Ima li to smisla?

Naravno da ima, ako se za cilj ne postavi povratak lažnih azilanata koliko održavanje u životu lažne kosovske države. Kosovo, sa svojom ruiniranom privredom jedini devizni prihod ostvaruje od strane pomoæi, šverca narkotika i - trgovine ljudima. Tako posmatrano azilanti u Nemaèkoj postaju žrtve meðudržavnog trafikinga na najvišem nivou. Jer da bi povratak izbeglica uopšte mogao da zapoène, neophodno je prvo stvoriti uslove za to. Na prvom mestu, tu je potreban centralni prihvatni centar, èija se izgradnja upravo planira na jednoj od lokacija u blizini Prištine. Posle toga, potrebno je stvoriti manje, lokalne prihvatne centre širom Kosova u kojima æe izbeglice da žive što je moguæe bliže svojim nekadašnjim mestima boravka. Najvažnije, meðutim, jeste finansiranje njihovog boravka u pokrajini dok ne naðu posao i sopstvene izvore prihoda.

 

Totalna beda i svakodnevna diskriminacija

 

Iako veæ duže vreme u Prištini deluje služba koja za raèun nemaèke vlade povratnicima iz Nemaèke pomaže pri pronalaženju posla, njeni skromni rezultati ne ostavljaju mesta optimizmu. Sva je prilika da æe povratnici dugo vremena morati da žive od tuðe pomoæi, zbog èega prištinske vlasti u ovom trenutku sa vladom u Berlinu uveliko pregovaraju o ceni koju æe Nemaèka morati da plati za svakog izbeglicu koga deportuje nazad na Kosovo.

Poseban problem pri povratku predstavljaæe dokazivanje porekla imigranata, buduæi da privremene kosovske institucije ne raspolažu originalnim matiènim knjigama. Po izveštaju Frontexa (Evropske agencije za operativnu saradnju na spoljnim granicama) sa sedištem u Varšavi, ovo je i ranije predstavljalo veliki problem, s obzirom na to da su se Albanci, pa èak i neki nealbanci iz razlièitih zemalja, proglašavali izbeglicama sa Kosova kako bi stekli pravo na boravak koji im je obezbeðivala stvarna nemoguænost deportovanja na ratom razoreno podruèje.

Svojevremeno je UNMIK pokušao na Kosmetu da organizuje provere na terenu da li je neki emigrant sa tog podruèja, ali se od toga ubrzo odustalo kada se shvatilo da su poglavice fisova spremne da lažno svedoèe ako im se da odgovarajuæa nadoknada.

U želji da se dokopaju planiranih 2.000 evra po glavi izbeglice, kosovske privremene institucije su veæ najavile da æe se pri sprovoðenju planiranog projekta povratka azilanata  ponašati "nebirokratski", što znaèi da æe status izbeglice sa Kosova potvrditi svakome ko to izrièito želi.

Trenutna raèunica pokazuje da je samo za izgradnju potrebne infrastrukture i boravak povratnika tokom prve godine po deportaciji, neophodno izdvojiti oko pedeset miliona evra. Zatim dolazi oko 2.000 evra po glavi izbeglice od sledeæe, druge godine primene plana.

Naruku prištinskim vlastima ide i poslanik "levice" u Bundestagu i ekspert za pitanja unutrašnje politike Ula Jelpke, koja veæ lobira za višestruko obezbeðivanje sigurnosti povratnika. "Veæina njih su Romi," nedavno je izjavila Jelpkeova u obraæanju medijima, "njih na Kosovu èekaju totalna beda i svakodnevna diskriminacija." Nezaposlenost meðu kosovskim Romima doseže skoro sto posto, tvrde dobro upuæeni.

Nemaèka vlada, sa druge strane, tvrdi da je došlo do dramatiènog smanjenja etnièkih tenzija, i voljna je da dodatnim sredstvima obezbedi sigurnost povratnika. Prištinska vlast zadovoljno trlja ruke.

 

 

 

 

 

 

Zanemarljiv broj dobrovoljnih povratnika

 

U godini NATO agresije na Jugoslaviju, 1999, u Nemaèkoj je registrovano 95.333 izbeglica, od toga oko 30.000 etnièkih Albanaca, što æe reæi - bezmalo jedna treæina. Najveæi procenat još uvek se nalazi u izbeglièkim prihvatilištima u Nemaèkoj, buduæi da do sada nisu postojali zakonski okviri koji bi privremene kosovske institucije naterali da ponovo preuzmu svoje izbeglice.

Gotovo zanemarljiv procenat (pominje se brojka od oko 900 ljudi, dakle nešto manje od dva odsto ukupnog broja izbeglica sa Kosmeta) iskoristio je prošle godine uvedenu moguænost dobrovoljnog povratka uz nadoknadu od 750 evra po èlanu porodice. Veæina ovih povratnika je veæ ponovo u Nemaèkoj ili nekoj drugoj zemlji EU podnela nove zahteve za priznavanje azila.

Iako ogromna veæina kosovskih Albanaca u Nemaèkoj zahtev za priznavanje statusa politièkog izbeglice traži tek pošto ih policija zatekne tokom ilegalnog rada ili boravka, ni ekonomski momenat azilantskog statusa nije za zanemarivanje.

   Svi azilanti imaju pravo na besplatan smeštaj, hranu, odeæu i do 40 evra meseèno za džeparac. Posle prve godine boravka stièu i pravo na dobijanje radnih dozvola, pa samim tim i na legalan rad.

   Jedan broj emigranata sa Kosova, meðutim, ove privilegije koristi samo na poèetku svog boravka u Nemaèkoj, odnosno do momenta dok ne naðu neki ilegalan posao koji æe im obezbediti bolji život od onog u prihvatilištu.

 

 

 

Nesigurnost i meðu Nemcima

 

U želji da prištinske vlasti ne dovede u još teži položaj zbog netrpeljivosti koju veæina Albanaca oseæa prema nealbancima, nemaèka vlada je naglasila da æe se pri readmisiji voditi raèuna o etnièkom poreklu povratnika, tako da æe grupe po moguænosti biti mešovitog sastava.

Dok opozicija tvrdi da su manjine na Kosovu diskriminisane i progonjene, nemaèko ministarstvo unutrašnjih poslova naglašava da je predviðeni plan u okvirima evropskih standarda poštovanja ljudskih prava. Po njihovom mišljenju, Romi u takozvanoj Republici Kosovo ne moraju da se plaše samo zbog svog porekla. Osim toga, naglašavaju zvaniènici, u svakom pojedinaènom sluèaju æe se još jednom, pred sam povratak, proveravati da li postoje realne opasnosti koje zahtevaju zaštitu u inostranstvu.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag