https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Feljton

Feljton

Sluèaj Pukaniæ: Ubistvo sa potpisom države (17)

 

Pod maskom persijske umetnosti

 

Koje su najmraènije tajne u poslednjih 20 godina na Zapadnom Balkanu? Ko je likvidirao Ivu Pukaniæa, vlasnika hrvatskog lista Nacional, i kakve veze njegova likvidacija ima sa ubistvom Zorana Ðinðiæa? Kako je kriminalni klan Osmani preuzeo balkansko podzemlje? Ovo su neka od pitanja èiji se odgovori nalaze u knjizi "Sluèaj Pukaniæa - Ubojstvo sa potpisom države" autora Domagoja Margetiæa, novinara iz Zagreba, a u nekoliko nastavaka prenosi ih Tabloid

 

Domagoj Margetiæ

 

 

O Franji Greguriæ,  još poèetkom 1990.-tih amerièki Kongres vodio je istragu u kontekstu meðunarodne nuklearne proliferacije preko luke Šibenik, a istog je Zajednica Srba u Republici Hrvatskoj prijavila kao naredbodavca masovnog ubistva civila u gradu Sisku 1991. kada je samo u tom gradiæu smaknuto preko 600 civila.

Greguriæa meðunarodni promatraèi uglavnom smatraju "skrivenim šefom mafije" u Hrvatskoj, a smatra se da on kontroliše Adris/TDR i meðunarodno krijumèarenje cigareta u saradnji sa grupom svojih saradnika - mahom bivših visokih državnih službenika.

Zagrebaèkoj berzi su ove èinjenice promakle jer je duvanska industrija u Hrvatskoj samo jedan dio ukupnog nekadašnjeg državnog (društvenog) kapitala koji je izbegao privatizaciju, i koji je u ratu prebaèen ili na tajne privatne raèune, ili u formalno vlasništvo nekadašnjih direktora iz vremena komunizma i èlanova njihovih obitelji.

Tako su domaæe banke i farmaceutska industrija u ratu preknjiženi na tajne privatne raèune, odnosno prvo na off-shore kompanije domaæih politièara, što je kasnije kamuflirano stranim imenima.

Za razliku od banaka i farmaceutske industrije, domaæa je prehrambena industrija, a isto tako i Diners Croatia koja se bavi poslovanjem kreditnim karticama, preknjižena ili na bivše direktore iz vremena komunizma (Franck, Vidnija, Diners), ili na èlanove obitelji nekadašnjih direktora (veæina firmi iz grupe Agrokor), ili na treæe odabrane pojedince (Lura).

 

Nervoza oko Irana

 

Dakle, na Zagrebaèkoj berzi puno je velikih i dominantnih firmi èija je vlasnièka struktura ratni plen elite koja se regrutovala iz redova nekadašnje komunistièke obaveštajne elite. Ovo ide tako daleko da su upravo preko tih firmi u vlasništvu "privatnih raèuna", onemoguæavane istrage o masovnim pokoljima iz kraja drugog svetskog rata.

Naime, krajem Drugog svetskog rata na podruèju Hrvatske poubijano je preko sto hiljada civila i ratnih zarobljenika, èiji taèan broj je nepoznanica. Smatra se da su pojedinci koji su tada imali najznaèajniju ulogu u tim pokoljima bili "rodonaèelnici komunistièkih obaveštajnih dinastija", te da se pojedinci iz "druge generacije tih dinastija" danas skrivaju iza privatnih raèuna, kako TDR-a, tako i domaæih banaka i drugih velikih kuæa, te da su sakrivanjem istrage o masovnim ubistvima preko sto hiljada ljudi s kraja Drugog svetskog rata, skrivali svoje privatne obiteljsku istoriju.

Stoga su posmatraèi prilika na Balkanu zakljuèili da je investiranje TDR-a u Iran predstavljalo "savez lokalnog balkanskog krijumèarskog podzemlja", koje se "regrutovalo iz redova nekadašnje komunistièke jugoslovenske obaveštajne službe", a koje "vodi bivši hrvatski premijer Franjo Greguriæ" sa Iranom.

Meðutim, ovo više nije "lokalni problem" jedne male, nesreðene, korumpirane i (sada veæ prilièno zaostale) tranzicijske zemlje, kakva je Hrvatska. Ovo je sada problem šire meðunarodne zajednice, i to pre svega sigurnosni i geoenergetski problem.

Ovim Hrvatska direktno ugrožava meðunarodnu zajednicu, te istu izaziva na intervenciju.

Ovo više nije "lokalni problem" iz razloga što su odnosi Irana i ukupne meðunarodne zajednice dostigli kritiènu taèku, i što se veæ na mnogim mestima javno i žestoko diskutuje o tome treba li meðunarodna zajednica da zaratiti sa Iranom ili ne.

Tako je i jedan od najznaèajnijih autoriteta u pitanju meðunarodnih odnosa, bivši amerièki državni sekretar Henry Alfred Kissinger izjavio da bi uspeh Irana da u nastojanju da izgradi nuklearno oružje znaèio da više ne bi bilo moguæe kontrolisati i pratiti meðunarodnu nuklearnu proliferaciju, da bi mnogo više zemalja nabavilo nuklearno oružje, i da bi to oružje koristilo u meðusobnim obraèunima i protiv SAD-a, te da bi meðunarodni teroristi bili zaštiæeni nuklearnim oružjem (dakle Iranskom vojskom kao svojim zaštitnikom).

Pri tome je ovaj autoritet u pitanju meðunarodnih odnosa upozorio da je potrebno videti koje moguænosti stoje pred meðunarodnom zajednicom da bez primene sile natera Iran na saradnju i odustajanje od izgradnje nuklearnog oružja, odnosno koje druge mere stoje pred meðunarodnom zajednicom.

Smatra se da je ova izjava bivšeg državnog sekretara Kissingera znaèila "teg na vagu" u korist onih koji smatraju da više nije moguæe zaustaviti Iran u nuklearnom naoružavanju bez primene sile. Iran veæ dugi niz godina gradi nuklearno oružje, i kako se postepeno približava moguænosti da postane nuklearna sila, tako se u meðunarodnoj zajednici širi nervoza oko tog pitanja.

U zadnjih nekoliko godina u amerièkoj je politici prevladavala struja koju je u federalnoj administraciji vodio ministar obrane Robert Michael Gates. Meðutim èinjenica da dosadašnje mere uticaja na Iran nisu pomogle i da je iranski režim ekstremniji nego ikada, slabe poziciju amerièkog ministra obrane.

 

Ekstremne veze

 

Èini se da æe u ukupnoj diskusiji "napasti Iran ili ne", Hrvatska imati znaèajnu ulogu, i da æe neke aktivnosti Hrvatske dodatno pomoæi da pozicija amerièkog ministra obrane Gatesa i njegove ideje o "zadržavanju Irana", odnosno o izbegavanju vojne akcije, postane neodrživa. Naime, Hrvatska i Iran veæ godinama usko saraðuju, a saradnja je intenzivirana 2004. godine, kada se Franjo Greguriæ, zajedno sa svojim najbližim saradnicima; Franjom Lukoviæem (direktorom najveæe banke u Hrvatskoj - Zagrebaèke banke) i Jakšom Barbiæem, susreo sa grupom visokopozicioniranih predstavnika iranske vlade, odnosno iranske obaveštajne službe.

Susret je zamaskiran kao "izložba persijske umetnosti", koja izložba je organizovana u Zagrebu.

Ova saradnja sa ekstremnim režimima poput iranskog, je temeljena na tradicijama komunistièke jugoslavije, èiji se diktator Tito uveliko oslanjao na ekstremne režime na Bliskom Istoku kao što su Sirija, Libija, Sudan, Irak i (tadašnji) Južni Jemen.

Smatra se da se iz ove saradnje nekadašnje Jugoslavije i ekstremnih režima sa Bliskog Istoka razvila i današnja meðunarodna trgovina drogom, i da su posebno važnu ulogu imali režimi tadašnje Jugoslavije i Sirije.

Tako su jugoslovenske obaveštajne službe stvorile današnju albansku mafiju, dok su sirijske obaveštajne službe stvorile tzv. Kurdsku radnièku stranku (PKK).

Danas se pravni sistemi niza zemalja bave vezama ovih struktura sa današnjom Hrvatskom. Tako se smatra da je Hrvatska danas, zajedno sa obaveštajnim podzemljem iz Sarajeva, glavno èvorište za ulazak kurdskih ilegalnih imigranata u Evropu, poglavito Nemaèku.

Smatra se da je operativni centar tog biznisa u mestu Duga Resa pored Karlovca, i da je taj centar osnovao M.E., koji je 1990.-tih vodio operacije jedne obaveštajne službe jedne znaèajne Evropske zemlje na jugoistoku Europe, ali se, èini se, zajedno sa nekim svojim bivšim šefovima iz te zemlje, bio odmetnuo od zakona.

U svakom sluèaju, tim putem dolaze, izmeðu ostalih, i operativci PKK, radi trgovine heroinom u zemljama EU. Osim toga, smatra se da su glavni šefovi albanske mafije izravno povezani sa Vladom i bivšim predsednikom Republike Hrvatske.

 

Meðunarodna afera

 

Tako se u sluèaju braæe Osmani, kojim sluèajem se veæ mesecima bave nemaèki i španski policijski i pravosudni sistem, vidi da su oni od braæe (za koju se smatra da vode jedan od krakova albanske mafije, i to sa centrima u Hamburgu i Palma de Mallorci, izravno povezani sa bivšim predsednikom Stjepanom Mesiæem, te sa bivšim šefom tajne službe Tomislavom Karamarkom.

Njihova veza sa Karamarkom izravno uvlaèi u istrage i amerièka federalna tela.

Naime tu vezu predstavlja Amir Muharemi, koji je pokušao u SAD-u da organizuje jedan krak albanske mafije, pri èemu je koristio hrvatsku diplomatski pasoš, ali je proteran iz SAD-a.

Osim toga, smatra se da je stvarni šef i Muharemiju i braæi Osmani švajcarski preduzetnik Beghjet Pacolli, bivši predsednik Kosova, koji je poznat meðunarodnoj javnosti još iz vremena afere "obnove Kremlja", tj, kada je u saradnji sa korumpiranim pojedincima iz Jelcinove blizine organizovao pranje novca i kraðu državnih proraèunskih sredstava Rusije, koju je spreèio Vladimir Putin svojim dolaskom na vlast.

Pacolli je lièni prijatelj Stjepana Mesiæa, a u saradnji sa Ðukom M., koji je za Greguriæa vodio pranje novca u Rusiji i kraðu novca od graðevinskih radova u Rusiji, te vezu sa "šijitskim klanom u Moskvi" kojeg vodi Vagit Alegperov, Pacolli sada gradi hotel u Sv. Ivanu Zelini pored Zagreba.

Naime Ðuka M. stanuje u Zelini, i u svojem mestu organizuje operativno uporište centra albanske mafije. Smatra se da bi Pacolli uskoro morao "preæi u ilegalu", buduæi da se meðunarodne istrage sve više usmeravaju na njega, pa stoga Ðuka M. za njega organizuje uporište u Zelini.

U blizini Zeline je isti Ðuka M. veæ organizovao pranje novca za jednog od šefova albanske mafije iz Prištine, inaèe bivšeg oficira jugoslovenske vojne kontraobaveštajne službe Florima Maloku zvanog Fljoki, te krijumèara duhana Sreæka Kestner, inaèe Ðukinog dobrog liènog prijatelja.

U ove operacije umešana je jedna mala banka u Zagrebu, u kojoj je Ðuka M. suvlasnik zajedno sa Greguriæem i grupom njegovih saradnika, a koja mala banka je nedavno formalno prodana italijanskom ulagaèu iz severozapadne Italije, a u kojoj operacije pranja novca Ðuka M. vodi preko svog dugogodišnjeg saradnika K.J.

Osim Sv. Ivana Zeline, te ove male banke koja posluje pod italijanskim imenom, Pacollijevo novo uporište bio bi i dio graðevinskog lobija u Hrvatskoj, kojeg je nedavno preuzeo Josip G., inaèe bivši službenik Zagrebaèke banke.

Josip G. operativno je kontrolisao deo graðevinskog biznisa u Hrvatskoj sa nevenèanom suprugom Ðuke M., i pod nadzorom Ðuke M., te se smatra da time priprema put za ukljuèivanje Beghjeta Pacollia u hrvatski graðevinski biznis, nakon što isti utoèište potraži u Hrvatskoj.

 

Hrvatska podrška islamskim teroristima

 

Najveæi izazov meðunarodnoj zajednici Republika Hrvatska je svojevremeno zadala time što je svoj nepotpuni  raketni sistem zemlja-zemlja, sovjetske proizvodnje S-300 prodala Iranu. Da bi raketni sistem mogao neprimetno napustiti zemlju, formalno je organizovan remont libijske ratne flote u Kraljevici, te su libijski ratni brodovi i osoblje izneli raketni sistem iz hrvatskih teritorijalnih voda, i tako zaobišli strane mehanizme kontrole, koji nisu mogli zaustaviti i presretati libijske ratne brodove (koji su u "remont" došli naoružani), bez oružanog incidenta, a za koji nisu imali mandat.

Tako je sada hrvatski raketni sistem uperen protiv amerièkih nosaèa aviona, protiv Izraela, i protiv zapadnih saveznika u regiji, ukljuèivo Tursku i zemlje Persijskog zaliva.

Ukoliko moguæe ratne operacije sa Iranom dovedu do šireg rata na Bliskom istoku, to æe ugroziti opskrbu nafte, te æe izazvati globalni energetski šok sa enormnim posledicama po svetsku privredu, po cenu nafte, rast inflacije, jaèanje nezaposlenosti i slièno, a za što æe Republika Hrvatska biti indirektno odgovorna.

Meðunarodnim promatraèima nije promaklo da je ova akcija prodaje sistema S-300 usledila nakon što je bivši predsednik Mesiæ, u prisustvu Franje Greguriæa izjavio da je neophodno štititi "jemenske investicije" u Hrvatskoj, iako je Jemen danas u stanju faktièkog plemenskog rata i potpune dezintegracije, bez efektivne središnje vlasti, bez infrastrukture, ekonomije i dakako bez investitora, te se spominje samo u kontekstu haosa, uporišta za teroriste i meðunarodnog krijumèarenja.

Meðutim, Jemen je ipak znaèajan, jer iz jemenske vahabitske pokrajine Hadramaut poreklo vuèe klan Osame Bin-Ladena (èiji otac je tamo roðen), i gde Al-Kaida ima puno pristaša. Uostalom, Osama Bin Laden se u svojim pojavljivanjima za javnost poèetkom ove decenije više puta propagandno slikao u jemenskoj narodnoj nošnji iz Hadramauta.

Ovaj ispad bivšeg hrvatskog predsednika usledio je otprilike godinu dana nakon što je klan oko predsednika Mesiæa pokušao u Hrvatskoj dati azil voði mudžahedina iz Bosne i Hercegovine, poznatom kao Abu Hamzi, odnosno otprilike dvije godine nakon što je u medijima osvanula vest da je 1990-tih godina preko najveæe banke u Hrvatskoj; Zagrebaèke banke oprano preko 900 miliona dolara za teroriste jemenskog šeika Mohameda Ali Hasana Al Moayada, koji je tim novcem planirao napasti glavni grad SAD-a, i to bojnim otrovima preko aviona poljoprivredne avijacije.

U svakom sluèaju, bitno je da se Iran smatra "ekstremnom" zemljom, ne samo zbog njene rasistièke i ratnohuškaèke ideologije, te zbog otvorene podrške teroristima, odnosno zbog njenog naoružavanja, što ukljuèuje i pokušaj izgradnje nuklearnog oružja, veæ i zbog njene umešanosti u meðunarodno krijumèarenje heroina, koji iz Avganistana, putem iranske manjine Baludžistanaca (koji žive na tromeði Irana, Avganistana i Pakistana), prelazi do Kurdistana, a zatim putem veze PKK-a, koju kontroliše sirijska tajna služba, do albanske mafije, èiji voðe u Zagrebu i okolnim mestima, poput  Sv. Ivana Zeline, vide svoje buduæe operativne centre, kad ih policijska i pravosudna tela SAD-a, Nemaèke, Španije, Švajcarske i drugih zemalja, nateraju na beg iz zapadnog sveta.

Stoga se pokazuje da su naoružavanje Irana, kakvo je Hrvatska preduzela prodajom sistema S-300 Iranu, pružanje utoèišta teroristima, kakvo su krugovi oko bivšeg predsednika Mesiæa pokušali sa pružanjem utoèišta Abu Hamzi, krijumèarenje duvana kakvo vodi TDR, te trgovina heroinom, koju u Evropi vode prijatelji bivšeg predsednika Mesiæa i bivšeg šefa tajne službe Karamarka, poput Pacollia, braæe Osmani te Muharemija, zapravo deo jednog te istog fenomena.

Takoðe se smatra da je centar tog fenomena u pranju novca koji klan oko Franje Greguriæa organizuje preko hrvatskih banaka, a koje su zadnjih godina spominjala nadležna tela Evropske unije i Ujedinjenih naroda u svojim izveštajima. Oko tog pranja novca veæ su poèele neke istrage i neki sudski postupci, a što je ponajviše odmaklo u Austriji u sluèaju pranja novca Hypo banke u Klagenfurtu.

Ove istrage u poèetku su bile dosta koèene iz same EU, buduæi da su uticajni pojedinci u pojedinim finansijskim i obaveštajnim institucijama bili umešani u te poslove.

Tako se posebno spominjala nemaèka BLB banka, èiji je suvlasnik lokalna vlada Slobodne Države Bavarske, a koja je - smatra se - kupila veæ propalu Hypo banku u Klagenfurtu samo radi toga da spreèi otvaranje meðunarodne istrage oko pranja novca.

Buduæi da je sluèaj balkanskog pranja novca i krijumèarenja droge, duvana, oružja i ilegalnih imigranata prodajom raketnog sistema S-300 Iranu, postao jednom od glavnih meðunarodnih sigurnosnih tema, ovo sakrivanje više neæe biti moguæe, te æe lokalne elite u Hrvatskoj i drugim zemljama Zapadnog Balkana, zajedno sa uticajnim pojedincima iz evropskih finansijskih i obaveštajnih institucija, koji su se u upleli u balkansko krijumèarenje, biti kolateralnim žrtvama predstojeæeg rata na Bliskom Istoku.

 

Pukaniæ kao posrednik

 

Analitièki pregled informacija o Aferi Hypo, iz novembra 2007. godine, otkriva zakulisne igre i korupcijsku spregu organizovanog kriminalnog podzemlja, Hypo Alpe Adria Banke, te visokih državnih službenika u preuzimanju vlasništva nad deonicama DIOKI-a, u kojem je poslu kao jedan od kljuènih posrednika koje je angažovao Hrvoje Petraè uèestvovao i kasnije ubijeni Ivo Pukaniæ.

Osim Pukaniæa u pregovorima izmeðu Roberta Ježiæa i Darka Ostoje, prema ovom dokumentu, uèestvovao je i Miomir Žužul, kao lièni predstavnik Ive Sanadera, u zamenu za èije posredovanje je Ježiæ, navodno, na raèun HDZ-a trebao da uplati milione evra provizije.

   "Prilikom posla s DIOKI i pregovora s Robertom Ježiæem, Starèeviæ je veæinu informacija preneo Franji Tureku, a on je o tome informisao Željka Bagiæa i Hrvoja Petraèa.

Problem je bio Darko Ostoja i njegove deonice koje nije hteo prodati.

Petraè se prihvatio posla i "uverio" Ostoju da to mora uèiniti, a I. Pukaniæ je imao posrednièku ulogu.

Istovremeno je Miomir Žužul ponudio R. Ježiæu da æe srediti stvar s D. Ostoja te se na sastanku u Trstu s Ježiæem dogovorio da jedan milion evra se uplati na tajni raèun HDZ-a što je Ježiæ prihvatio.

Nakon što je prevaren Petraè je u par navrata slao Ježiæu ozbiljna upozorenja a potom i Žužulu. Sa svime ovime je upoznat K. Starèeviæ.

Po dolasku u HAAB Starèeviæ je od Tureka dobio dosta informacija o HAAB-u i pojedincima a istovremeno je i sam dao informacije Tureku koje su završile kod Stjepana Mesiæa. Istovremeno je Turek kontaktirao i s Darkom Ostojom s kojim je i danas u vezi što mu je pomogao Starèeviæ", stoji u obaveštajnom izveštaju o Aferi Hypo, od 8. novembra 2007. godine.

"Od oktobra 2003. godine Krešimir Starèeviæ, Franjo Turek i Željko Bagiæ su upoznati s operacijom R. Ježiæa da neeksponiran kupi DIOKI.

Tehnièki i drugi problemi oko kupovine rešavali su se po nalogu Slavka Liniæa sa Krešimirom Starèeviæem iz HFP koji je Ježiæa servisirao sa svim bitnim informacijama sugerišuæi pri tom naèine na koje riješiti problem i preko koga.

DIOKI koji je bio procenjen na 520 miliona kuna odluèio je 2001. godine kupiti Robert Ježiæ. Svoju namjeru je od poèetka skrivao angažujuæi HAAB i njihov investicijski fond da oni budu službeni kupac tako da se njegovo ime do 2004. godine nije spominjalo.

U ime HAAB-a glavni pregovaraè za DIOKI bio je Gabriel Delacher iz fonda Wienna Capitals partners iz Beèa.

Obzirom da je vlasnièka struktura DIOKI-a bila nepodobno rasporeðena za manipuliranje te meðusobno neovisna, Ježiæ je na temelju informacija Krešimira Starèeviæa i na njegov prijedlog preko Ive Pukaniæa angžovao Hrvoja Petraèa da za honorar od jednog miliona evra uveri Darka Ostoju iz Dom fonda da proda svoj udeo u DIOKI-u 51 odsto što je on odbijao.

Istovremeno je Slavko Liniæ preuzeo obvezu da æe HFP i Krešimir Starèeviæ prodati Ježiæu samo 25 odsto vlasništva DIOKI-a kojim raspolažu u HFP.

Petraèu su u slamanju Ostojinog otpora pomogli I. Pukaniæ i Šelendiæ (uz pretnje). Istovremeno su Franjo Turek i Krešimir Starèeviæ sugerisali Ostoji da je bolje da se ne konfrontira s Petraèem. Ostoja je bio kljuèan za Ježiæa, jer je kao veæinski vlasnik zastupao 3 fonda s ukupno 51 odsto vlasništva.

Prve posrednièke i uveravajuæe razgovore s Ostojom obavio je po nalogu Petraèa Ivo Pukaniæ koji mu je po Petraèevom scenariju "objasnio" da je druga strana spremna ako on ne prihvati ponudu dizati automobile u vazduh, rezati uši, rasturiti brak i obitelj, ugroziti decu. Nakon Pukaniæa je s Ostojom razgovarao Šelendiæ te je Ostoja pristao na sastanak s Robertom Ježiæem u Petraèevom lokalu Cantineta.

Na ruèku u Cantineti je Ostoja prihvatio Ježiæevu ponudu i obeæao prodati 51 odsto vlasništva DIOKI-a", stoji u analitièkom pregledu Afere Hypo, iz novembra 2007. godine.

Prema navodima iz obaveštajnog izveštaja o Aferi Hypo, nakon što je zbog istrage otmice sina Vladimira Zagorca Hrvoje Petraè napustio Hrvatsku, Ivo Sanader je zadužio Miomira Žužula za posredovanje izmeðu Ostoje i Ježiæa oko kupoprodaje dionica DIOKI-a.

 

(Nastaviæe se)                                                                                                                

                                                                                                                                               

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane