https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Rusija

Rusija

 

Pad kamena iz svemira teškog desetak tona na prostore Urala, otvorio pitanje svetske saradnje u odbrani planete Zemlje

 

Mali poklon velikog neba

 

Ujutro, 15. februara, iznad pet uralskih oblasti, izlila se kiša meteora. U Tjumenskoj, Sverdlovskoj, Kurganskoj oblasti, Baškirskoj republici i Kazahstanu je primeæena samo karakteristièna svetlost na nebu, a na teritoriju Èeljabinske oblasti, kako tvrde struènjaci, pali su i delovi meteorita. Veæ sledeæeg dana, pojavilo se mnogo verzija o tome kakav nam je poklon, ovoga puta, pao sa neba. O tome za Tabloid piše Viktor Hlistun, dopisnik iz Moskve

 

 

Viktor Hlistun

(dopisnik iz Moskve)

 

 

Ruski, preciznije uralski seljaci, pojavu meteorita su doèekali psovkama. Upravo tako reaguju u Rusiji na neobiène pojave. Ovoga puta, ujutro se nebo u bukvalnom smislu rasplamsalo, zatim se èula eksplozija koja je udarila poput groma, stakla su se polomila na prozorima, prekinute su telefonske veze...Dolazak meteorita trajao je 20-30 minuta. Pa kako onda èovek da ne opsuje!

Tokom dana, kada je sunce osvetlilo zemlju, postalo je jasno koliko je ozbiljna šteta koju je proizveo noæni posetilac iz svemira. Hvala Bogu, nije bilo ljudskih žrtava: strano telo je eksplodiralo iznad zemlje, ali ne iznad naseljenog dela, veæ iznad jezera Èebarkulj i moèvare. Ipak, ranjeno je 1.240 ljudi - iseklo ih je staklo, dobili su prelome od pada iz porušenih kuæa itd. Mnoge rane su dobijene, kako to èesto biva, iz gluposti. Niko se nije dosetio, na primer, da posle pojave svetleæih tela na nebu, skloni decu od prozora, pa su zadobili posekotine kada su prozori pukli od sile udara koja je nastala nakon eksplozije. U Èeljabinskoj oblasti nastradalo je skoro 3.000 zgrada i objekata, 361 škola. U tri mesta pukle su cevi za gas. Šteta se procenjuje na milijardu rubalja. Na sreæu, ni komadi meteorita, ni udarni talas od eksplozije, nisu stigli do Belojarske nuklearke koja se nalazi ne tako daleko od mesta katastrofe. A što se tièe stakla, njih æe brzo zameniti, nateraæe ih zima. Napolju je minus 20-25 stepeni.

 

Pozdrav od Marsa i Jupitera

 

Struènjaci NASA procenjuju snagu eksplozije meteorita do koje je došlo u trenutku ulaska u atmosferu ovog nebeskog tela nad Èeljabinskom, na 300 do 500 kilotona. Prema zvaniènim informacijama, nebesko telo preènika 15 metara, koje je obrazovalo vatrenu kuglu, ušlo je u atmosferu Zemlje brzinom od 64 hiljade km na èas i eksplodiralo je na visini od 19-24 kilometra iznad površine naše planete. „Rep" koji je kugla ostavila za sobom protezao se 480km. Kako smatra predstavnik odeljenja NASA za istraživanje meteorita, Bil Kuk, objekat koji je pao na teritoriju Rusije je komad koji se odvojio od „pojasa asteroida" koji se nalaze izmeðu Marsa i Jupitera i pretvorio se u meteorit u Zemljinoj atmosferi. Predstavnik NASA je izjavio da je bilo veoma teško ranije opaziti ovo kosmièko telo: da bi to bilo moguæe, potrebno je da teleskopi na Zemlji budu okrenuti u „pravom smeru", u strogo odreðeno vreme.

 

Pozdrav iz Amerike

 

Ruski nauènici su dugo vremena æutali povodom ovog dogaðaja, iako su veæ u petak pronaðeni komadiæi meteorita u rejonu jezera Èebarkulj. Zato se odmah oglasio deputat Državne dume, Vladimir Žirinovski, izjavivši da su to Amerikanci ispitivali novo oružje. Nikakvi meteoriti ne padaju sami od sebe, veli Žirinovski. To je mali amerièki udar po nama. Udar ogromne snage, koji bi uništio gradove, oni se boje da nam nanesu, jer zanju da æemo odgovoriti. Zato oni napadaju pomalo. Da izlazimo na okean, i cunami bi izazvali. Sada nas zasipaju kosmièkim otpadom. Zato je potrebno da zabravimo nebo iznad zemlje, tako da niko bez našeg odobrenja ne leti iznad Rusije. Zašto nismo oborili taj asteroid, zašto ga nismo pretvorili u prah daleko od naše teritorije? Evo èime treba da se bave naši struènjaci, a ne da objašnjavaju ono što se veæ dogodilo.

Moram da naglasim da u Rusiji mišljenje Žirinovskog podržava solidan broj, posebno starijih, ljudi.

 

Prodaja komadiæa

 

Ostaci eksplodiranog meteorita od skoro 10 tona, trebalo je da padnu na zemlju. Skupljanju ovih ostatak pristupili su odmah svi koji su mogli i hteli. U tamne vode jezera Èebarkulj (vaš dopisnik je tamo služio vojsku i zna da je ta uralska zona veliki vojni poligon) gotovo odmah su zaronili ronioci. Nažalost, nisu uspeli. Pronaæi u muljevitoj i mutnoj vodi, ispod leda, male komadiæe gvožða, nemoguæa je misija. Više sreæe su imali nauènici. Oni su skupljali ostatke meteorita po snežnom pokrivaèu jezera, ali tamo ih je bilo malo. Doduše, dovoljno da bi se odredilo njegovo poreklo. Analiza je pokazala da èeljabinski meteorit (koji zovu i èebarkuljski) pripada najrasprostranjenijem tipu meteorita - kamenim hondritima.

U potrazi za komadiæima meteorita najbolje su prošli deèaci iz jednog seoceta koje se nalazi južno od Èeljabinska. Šetajuæi, videli su u snegu sveže rupe, pa su odatle poèeli da vade komadiæe metala raznih oblika. Ovi deèaci su prvi saznali da je njihovo selo zasuto kosmièkim otpadom. Po komadiæ svemirskog tela su, bez izuzetka, uzeli svi stanovnici sela. Naravno, sada svako od njih mašta kako æe što skuplje prodati svoje svemirske eksponate. Za sada je cena 500-1000 dolara za komadiæ. Mnogi ne žele u ovom trenutku da prodaju komadiæe gvožða sa neba, nadajuæi se veæoj ceni.

 

I u šali, i ozbiljno

 

Odnos prema meteoritu je razlièit. Predlažem da proèitate beleške moje koleginice Tatjane Resinaje o tome da li meteorit ima isceliteljsku moæ:

O sliènim stvarima ljudi su razmišljali još od drevnih vremena, kada su za lekovima, kao i za opstankom, tragali po tlu, u granama drveæa, u dubinama voda. Ali, za razliku od lekovitih trava, kamenju koje je palo sa neba pripisivana su univerzalna lekovita svojstva. Meteoriti koji su pali na zemlju smatrani su èudesnim lekom za sve bolesti (panacejom). Uz njihovu pomoæ leèeno je apsolutno sve. A da li su uspevali i da izleèe bolest, ili ne, to nije poznato, jer se sa svojim zabludama èoveèanstvo preko volje rastaje, greške ne priznaje, a neuspehe ne razglašava naokolo veæ ih sakriva što dublje pod tepih.

Zbog sujeverja, uvek dolazi do tragikomiènih anegdota. Belorusi su, na primer, negde u brojanju „izgubili" jedan meteorit. Prema procenama njihovih nauènika, na belorusku zemlju palo je šest komada nebeskog kamenja, a naðeno je samo pet. Specijalisti ne bez osnova smatraju da su šesti kamen žitelji sela u èijoj okolini je pao, jednostavno pojeli. Èemu su se nadali? Veènom zdravlju ili veènom životu?

Istina, šamani i  veštice imaju sledeæi recept - samleti kamen i njegovu prašinu pomešati u napitak. Kažu da od tog napitka telo dobija neverovatnu snagu, a slabost nestaje. Ni drugi recepti nisu manje ekstravagantni: razmutite u vodi komadiæ meteorita - i sve vaše patnje æe nestati.

Valja priznati da su recepti narodnih lekara - raznovrsni. Na primer, ako neko pati od polne nemoæi ili neplodnosti, tada kamen treba stavljati na strateška mesta. Ili, kamenom treba, do krvi, trljati nezarasle èireve kako bi svi otrovi nestali. Mentalno zaostalu decu tuku kamenom po èelu. Kod bolesti srca, meteorit se ženama stavlja ispod grudi, a muškarcima ispod pazuha.

Kako se odnose ljudi prema leèenju meteoritima? Mirno. Poznato je da su „blaženi oni koji veruju". Pa ako neko doživi sreæu zato što je dodirivao meteorit - neka mu bude. Štete svakako ne može biti. A placebo efekat je sasvim moguæ. Generalno, nauènici ignorišu taj efekat, ne bave se njegovim prednostima i nedostacima. Mislim da su u placebo ukljuèeni veoma zanimljivi mehanizmi. Ali, nije o tome ovde reè, veæ o tome da nauènici što pre treba da pronaðu èeljabinski meteorit. Ako ga narod prvi naðe, onda se kod nas u najskorije vreme može pronaæi novi, univerzalni lek za sve bolesti.

 

Zakljuèak autora

 

Može se beskrajno prièati o padu meteorita na uralsku zemlju. Ali, evo šta me onespokojava. Svemir je spustio na Zemlju mali kamen (èak i po zemaljskim merilima) - težak 10, a možda i nešto manje tona. A prodrmao je èitav svet. Ispostavilo se da niko nije spreman za pad i tako malog gosta. Sada se nauènici pravdaju da je teško primetiti takve meteorite. Zašto teško? Mi veæ imamo razlièite fotografije svemira, pratimo kretanje satelita, a ne možemo da vidimo meteorit. Moj odgovor je nedvosmislen: sve se dešava zbog toga što ne saraðujemo jedni s drugima, iako je vreme da mislimo o spasu naše mile Zemlje. Ni u Americi, ni u Rusiji, ni u Kini, ni u bilo kojoj drugoj zemlji se ne bave tim problemom.

Dakle, poenta je u ujedinjavanju. Da li nam upravo to, još jednom, poruèuje èeljabinski meteorit?

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane