https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Dežurna

Dežurna

 

(H)umorna prièa

 

Ostadosmo mi bez nas

 

Kakvo Evropa ima mišljenje o nama pokazuje i to da našem nacionalnom medijskoj evropskom javnom servisu u vlasništvu A. Tijaniæa nisu dozvolili da svojom opremom prenosi utakmicu, veæ se naš èuveni nacionalni servis ukljuèio u prenos Francuske televizije. Toliko o sposobnostima, poštovanju i znanju koje Evropa ima o našim struènjacima pod upravom èuvenog struènjaka za javne servise iliti firme koje imaju para, a ja znam da ih trošim.

 

 

Piše: Nebojša (èitaju oni koji su gledali utakmicu na RTS-u i moraju da idu kod lekara)

 

Preživesmo i taj 9. septembar. Kao i uvek kad treba nešto da uradimo, mi ne uradimo ništa. Prilika je bila tu, èak nam je i sudija pružio podršku u vidu penala i jednog iskljuèenja, ali šta to vredi kad mi sami sve ostalo zabrljamo. Obratio se Srbin Bogu i kuka: eto bože, što nas mrziš? Hrvatima daješ sve. Prvaci ovde, drugi tamo, a mi... èuje ga Bog pa kaže: nije taèno... A trojka ðorðeviæa protiv Hrvata u španiji?

I eto, brine Bog i o nama, ali valja Bogu i pomoæi, malo potrèati i reæi Stojkoviæu da je lopta okrugla i da može da odskoèi. Ali, ruku na srce, èini mi se da su se naši veliki fudbalski struènjaci izduvali. I kako mi to znamo, bojim se da æe problema biti i sa Rumunima, a da æemo spas tražiti u poslednjoj utakmici kvalifikacija protiv Litvanije, koja uzgred izgubi i protiv evropske fudbalske velesile, Farskih ostrva - dobro je da ne igramo protiv Azerbejdžana i Kazahstana.

A kakvo Evropa ima mišljenje o nama pokazuje i to da našem nacionalnom medijskoj evropskom javnom servisu u vlasništvu A. Tijaniæa nisu dozvolili da svojom opremom prenosi utakmicu, veæ se naš èuveni nacionalni servis ukljuèio u prenos Francuske televizije. Toliko o sposobnostima, poštovanju i znanju koje Evropa ima o našim struènjacima pod upravom èuvenog struènjaka za javne servise iliti firme koje imaju para, a ja znam da ih trošim.

S gomilom para koja se skuplja od pretplate, svi bi znali da naprave dobar reprizni program, pa èak i A. T. Ono što su umni ljudi godinama skupljali i vredno stvarali, on sada redom kaèi po pet puta na program sa etiketom ponosne televizije rekordne gledanosti.

Glavu su mi probili hvaljenjem o tome kako je taj program bio najgledaniji od svih kanala u vreme prenosa utakmice Srbija - Francuska, kao da je ova utakmica proizvod RTS-a. Stvarno ne znam šta su oni proizveli i uradili osim mutavog komentatora i Marka Panteliæa koji se doèepao dobre pozicije u loži da gleda utakmicu i navija preko mikrofona RTS-a: "Bravo Miki", kada je Milijaš postigao gol iz penala. Vrlo struèno - nema šta.

I onda udariš hvalu kako si najgledanija televizija. Voleo bih da znam ko kontroliše prihode i rashode ove javne kuæe koja sve više gura ruku u naš džep i, moram to da napišem,   zauzimanjem kanala, naravno bez dozvole, emituje neki kulturni program u digitalnoj tehnici, koji sumnjam da iko gleda. Ali i to se plaæa.

I naravno nigde objašnjenja zašto su prenos utakmice realizovali francuski tehnièari i osoblje. I jesmo li mi možda prenos te utakmice platili stranoj televiziji, ili je ona platila našoj? Ili možda ne treba ni da pogaðam.

Kada smo pre manje od deset godina poèeli neku vrstu javne rasprave o Zakonu o radiodifuziji i kada su se nestruènjaci koji su pravili taj zakon zaklinjali u njega kao u božje slovo, koje æe jednim potezom rešiti sve probleme u srpskoj radiodifuziji, ne želeæi da èuju nikog osim sebe, nadajuæi se svom mestu doživotnog èlana u RRA, poèeo je sunovrat medija u Srbiji. Prvo tehnièki, potom finansijski i na kraju i moralni. Tada smo mi koji smo u elektronskim medijima proveli dosta godina, i naravno prateæi ono što se dogaða u svetu, shvatili da je digitalna televizija neminovnost koja æe se pojaviti i kod nas u roku od dve-tri godine. Umovi nisu hteli da slušaju, veæ su brinuli o sebi. I kada je zakon koji su propagirali usvojen, a oni nisu dobili svoja poèasna mesta u loži Agencije, odjednom je taj zakon postao najgori na svetu iako je samo nekoliko meseci pre toga bio vrh evropskog zakonodavstva. I sada smo tu gde smo. Kada treba puštati reprize i crno-bele kopije, sve je u redu, ali digitalna televizija... onda doðu ovi iz Evrope i kažu: sklonite se da odradimo posao kako valja.

Možda æe ovi iz Evrope doæi da nas reše i doživotnog ministra zdravlja Tomice Milosavljeviæa.

što sam stariji, sve više se seæam gužvi i redova koji su bili kod doktora pre dvadesetak i više godina.

Promenili se ministri, potpisali ugovori, sve se plaæa. A Tomica tera svoje. Kada je na vlasti bio onaj Bojiæ, mislio sam nema goreg, ali zeznuo sam se - ima, i to ovaj. Stalno nešto isprobava. Bori se sa ovim i onim, a sve više ljudi umire. Hoæemo li na kraju ipak i njemu, kao i Bojiæu, morati da merimo kuæe i proveravamo odakle mu šta.

Pitali èoveka na ispitu nekom, valjda za peti razred, zna li on šta je socijalizam, a on reèe - Znam, kako ne bih znao, to je ovo kod nas kad mi lepo živimo, tako nam i treba.

Pa ga onda pitali može li socijalizam da se uvede u Englesku, a on kaže - može! U Francusku? - Može!

A u Luksemburg? - E tu ne može!

A zašto? - Pa to je jako veliko zajebavanje za tako malu zemlju!

I onda smo mi postali mala zemlja, neki nisu to shvatili, pa nam zato sprovode i prave tako veliku zajebanciju u ovako maloj zemlji.

I zato doktori niti mogu da sprovedu terapiju, niti da dovrše pregled, niti da ispišu lekove, ili ako te pošalju u laboratoriju na vaðenje krvi, odmah bolje traži privatnu ordinaciju! A redovi u domovima zdravlja mnoooogo dugaèki. I još ako ti tvoj ugovorni doktor nije tu, traži vezu kod popa, jer jedino te to može spasti - da se od svog leèenja jedino moliš Bogu.

I tako se prièa nastavlja. Ostadosmo bez vojske, ostadosmo bez para, ostadosmo bez države, a na kraju ostaæemo i bez nas.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane