https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Život

Život

Kragujevac: grad u kome su ljudi izgubili dostojanstvo

 

Plastièna operacija i korejsko državljanstvo, preko Dinkiæa

 

Kragujevac nije izuzetak u Srbiji. Sitne prevare, na svakom koraku prevare, iza svakog ugla prevare... I tamo gde se odluèuje o ozbiljnim pitanjima, sudbinama, životima

 

Miodrag Milojeviæ

 

 

Vreæa našla zakrpu. Srpski ministar Mlaðan Dinkiæ zadržao se u Koreji, gde je doživeo visoke poèasti. Južna Koreja ima propalih firmi, spremnih da budu investitori. U Srbiji - deset hiljada evra po jednom radniku.To je poklon ludoga ministra, lude zemlje - ko kec na desetku!

Radiša Pljakiæ, inženjer iz Kragujevca, izmislio je brend "žuta osa", tj. domaæu rakiju koja ima prestiž na svetskom tržištu.

Pljakiæu bi dobro došle subvencije, proširio bi kapacitet, zaposlio dvesta-trista ljudi.

- Zašto meni ne daju subvencije? - pita se Radiša Pljakiæ.

"Žutu osu" u kafani na periferiji ne pije niko, zbog kvaliteta i visoke cene.

U kafani imaju rešenje:

- Pljakiæ ne ume da se snaðe. On treba da bude kao Kleo. Da uzme korejsko državljanstvo. Da napravi plastiènu operaciju, da mu ugrade kose oèi. Takav treba da doðe u Srbiju. Brzo æe dobiti subvencije.

 

Beli horor

 

Bolnica u Kragujevcu, na brdu, na udaru svih vetrova.

Oštre ivice klupa, punih pacijenata, krzaju i jedu zidove. Zbog gole cevi za centralno grejanje, utopljene, obuèene u aluminijum, kao papir nad sijalicom, ovaj deo lièi na nekakav podrum iako je deo bolnièke zgrade. Svuda starice sklještenih grudi, suvi kosturi, ne trepæu. Putuju kolica, bolnica lièi na železnièki èvor pod snegom. Nožni prsti vire iz šolje sa gipsom.

Svuda je krcato, i dalje pristižu, popunjava se prostor u sredini. Njihova klupa je prazna. Nema gužve. Samo troje, najviše petoro, èekali su istog lekara.

Nje nema, ušla je u ordinaciju, zatvorila su se vrata kao oklop sjajne bube. Iz obzira prema starim ljudima, uzela je knjižice da ih ona preda. Ali, dok je predavala, knjižice je okrenula, došla je poslednja, ušla prva. Vidosav je penzioner, vidi se po kaèketu, brkovi mladalaèki masni. Penzioner, nikuda ne žuri ali ne može da shvati šta se odigralo.

- Metnuli svi knjižice. Kao, ona davala knjižice. Kad je dala knjižice - ona daje prevrnute. Došla poslednja - ušla prva. Pa posle, kaže, gaji poverenje u nekoga... Kao, uze da daje knjižice... Nije davala odozgo, nego odozdo... To je Srbin. Ma, trebali su Amerikanci da nas pobiju, bre, do kraja...

Mi smo narod... mi smo narod... mi smo zao narod! Znaš šta znaèi zao narod, ona zna da je došla posle... Ja sam kriv što sam joj dao da drži... Ma, mi smo narod bezobrazan, nemamo karakter uopšte...

Pobiti jedan narod, zbog knjižice, zbog deset, petnaest minuta, on je penzioner, njemu se žuri... Žena je mlaða, ima obaveza. Što se ne smiri.

- A kako da se smiri, što da se smiri? Kako je uzela, sakrila knjižice, tako bi lako lažno svedoèila. Nevinog bi osudila, smestila u apsanu, samo da ona ne èeka!

A on vidi hodnike pregraðene zidovima, farbana dvokrilna vrata širom otvorena, to je publika, on vidi bioskop.

Ako starica ima penziju deset hiljada ona onda... Krv na pregled! Pregled se plaæa, dve hiljade sto dinara, šta gledaš u mene, nisam ja to izmislila!

- Ja nemam da platim!

- Nemaš, onda ništa.

Starica, kao da vraèa, šapuæe neke reèi, rastvara èvorove, razvezuje tvrdo vezanu maramicu, nalazi dve hiljade ali nedostaje sto dinara!

...Bolnica i dalje. Majica, ogrnut je trenerkom. Trenerka je sletela s leða, zbacili su je talasi napetih mišiæa, škrgut zuba. Èuvaju ga trojica policajaca. Policajci se zagledaše, zgranuti pogledi, zar ovde? Elegantni i bezbrižni, nehajno zaèešljani, ako bi poèela borba, pokazali bi surovost svog zanata:

- Brate, ja vadim lekarsko uverenje, vi mi to uskraæujete... Neæu dobiti lekarsko uverenje. Šta æe misliti lekar? Da sam kriminalac?

- Æuti, provocirao si ga.

- On je mene provocirao.

Policija bi želela preko reda, mnogo je radoznalih pogleda.

Doveli su ga i spustili na klupu. Prolaznici vide samo farmerke. Vide se i patike, poigravaju, kao u kolu. Trenerku je vezao oko glave da mu se ne vidi lice. Tako, vezene glave, privlaèniji je prolaznicima, policajcima je još teže. Zabavlja ih usiljena, vesela prièa. Uniforma, ona je nemoæna pred belim mantilom.Èekali su èitav sat...

 

Niski udarci

 

Kragujevac. Dijalog preko ozvuèenja. Za skupštinskom govornicom.

- Razumem koleginicu, ja sam je i zaposlio - izjavio je Dragoslav Miloševiæ, glavni za obrazovanje u Kragujevcu.

Odbornik Nina Vitoroviæ neprijatno se osvrnula, pocrvenela, oborila pogled, pribrala se i rekla:

- Gospodine Miloševiæu, ja sam nezaposlena, to je pod jedan, a pod dva, da ste me vi zaposlili - to ne stoji.

Sedela je visoko, u zadnjim redovima. Kamere su uhvatile kako se vrti, kako crveni, uvreðena, neshvaæena. Bio je to muèki izveden udarac.

Nina Vitoroviæ, mlada uèiteljica iz Kragujevca, uèlanjena je u najbolju moguæu stranku, a to je vladajuæa Demokratska stranka. Neæemo insinuacije da se Nina uèlanila radi zaposlenja. Nina Vitoroviæ je malo više od obiènog èlana, odbornik je u Skupštini grada Kragujevca.

Lakoverni ljudi veruju da je politika uvek privilegija. Evo jednog sjajnog primera. Mlada, ambiciozna, politièki aktivna i opet nezaposlena.

Ako neæe nju, iz vladajuæe stranke, koga æe?

Miloševiæ je iskoristio priliku i u holu dodatno izvreðao uèiteljicu.

Dragoslav Miloševiæ je preletaè. Èlan Demokratske stranke koji je telefonirao Verku da æe preæi u njegovu stranku, zvanièno je, sa èlanskom kartom DS, postao èlan Gradskog veæa. Dok ne naprave drugu partijsku knjižicu.

Dragoslav Miloševiæ je rekao:

- Èinjenica je da je Nina Vitoroviæ, inaèe profesor razredne nastave, pokazala potpuno neznanje kada se govori o realizaciji programa za fizièko vaspitanje u èetvrtom razredu osnovne škole. Naravno, da je nju zbog toga sramota pa se sada "pere" na drugaèiji naèin - tako što se kvalifikuje u smislu nekog verbalnog konflikta izmeðu mene i odbornika. Dakle, to je želja da svoje naznanje prebaci na nekog drugog.

Brine o deci s posebnim potrebama, zgazio je devojku sa jednom potrebom - da se negde zaposli, u nekoj školi.

 

Sukob interesa

 

Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje može se utvrditi da je uèiteljica Nina Vitoroviæ nezaposleno lice. Nije zaposlena ali prima "pomoæ u zapošljavanju."

Miloševiæ je pred kamerama izjavio da je on zaposlio Ninu Vitoroviæ:

- Pretpostavljam da je moja koleginica Nina Vitoroviæ uvreðena mojom izjavom da sam joj pomogao da se zaposli. Kada sam to rekao nisam mislio na protekcionašku pomoæ, nego na èinjenicu da sam autor programa "Asistent u nastavi" u kojem je ona angažovana u poslovima prosvete u Kragujevcu.

Šta je "asistent u nastavi", profesor koji pritiska zvono i pomaže u poslovima prosvete u Kragujevcu? Može se zakljuèiti da je Nina volonter. Radi u nastavi, pomaže uèiteljicama, nosi instrumente, šestar i lenjire. Nina Vitoroviæ nije plaæena za posao koji radi, ili dobija neku crkavicu.

Nagrada joj je što se vrti u krugu škole, što je, brojne nezaposlene koleginice, mogu videti meðu decom u školskom dvorištu.

Nina Vitoroviæ ima diplomu, solidne ocene u indeksu ali ipak - ona je kreten koji ništa ne zna! Treba podvuæi, Nina Vitoroviæ je kao èlan DS privilegovana, ona je kao odbornik po politièkoj liniji dobila šansu da - volontira. Ako je to pozicija Nine Vitoroviæ, kakve su šanse onih normalnih, obiènih uèitelja, koje politika ne interesuje?

Skratimo prièu, Nina Vitoroviæ je reagovala iz interesa, njen interes je - radno mesto. Iz interesa je govorio i Dragoslav Miloševiæ. On ima sina, profesora fiskulture, sina je zaposlio u Osnovnoj školi "Svetozar Markoviæ" još u mandatu direktora koji je raspisao konkurs za profesora predmeta "istorija i geografija" jer misli da je to jedan predmet.

Znaèi, ako su uèitelji kompetetni da i u razrednoj nastavi izvode nastavu fiskulture, sin Dragoslava Miloševiæa postaje višak radne snage. Ne okreæi se, sine! Ne okreæi se na profesore razredne nastave, oni volontiraju a ti primaš platu!

Nina Vitoroviæ, mlada, nadobudna a neobaveštena, verovatno iz neznanja dirnula je u porodièni osinjak. Èaèkanje po porodiènom budžetu strogo je kažnjivo. A Nina je prošla s uvredama, ali bez povreda.

 

Žrtva rata - dezerter

 

 

Milenko Miliæeviæ, zidar. Iz Nemaèke deportovan posle punih deset godina. Izbaèen iz kolektivnog centra. Nisu ga mogli videti, prvo se pojavio na krovu. Menja crep na kuæi što se slomio. Nije to neko veliko èudo, za zidara žutih zuba. Zidara krakatog, visokog, nakrivljenog.

Vodio se, zvanièno, kao žrtva rata. Dezerter koji se sklonio u Nemaèku od mobilizacije, žrtva politike Slobodana Miloševiæa. Nije bio mobilisan, o tome ne može biti ni govora, otišao je u pedesetoj godini. Sin jeste, njegov sin se nije odazvao pozivu.

U kolektivnom centru, da li u Bilifeldu ili u poljani pored Bilifelda, proveo je punih deset godina kao jedini Srbin meðu muslimanima. Poèetkom rata u bivšoj Jugoslaviji centar su popunjavali muslimani iz Bosne, neki su otišli dalje, u treæe zemlje, Kanadu, Australiju, neki su ostali. Zatim se desio rat na Kosovu, stigli su Albanci sa Kosova.

Kako je preživeo kao jedini Srbin, ako ne spavaju u istoj sobi, spavali su pod istim krovom? Deset godina. Politika ga ne zanima, došao je na rad, druge politika zanima. Ljudi su ruinirani, ucveljeni, ogorèeni. Uæi u osinjak i tražiti utoèište, mnogo je bolje.

Mogao se predstaviti kao Bošnjak, prikazati lažno ime i prezime. Ali on nije prevarant, kriminalac, jednostavno nije sposoban za to, morao je reæi da je Srbin, morao je reæi ime i prezime. Jednostavno, dao je mito da ode u Nemaèku, dobio pasoš. Nažvrljali su da je mobilisan.

Vratio se oduševljen:

- Nemaèka, to je jedna država gde niko nije gladan! Ali on gladan nije bio ni devedesetih, zidarska dnevnica je u markama. Dvadeset, trideset maraka dnevno. Radio je i druge poslove. Bez škole, došao sa sela ali što oèima vidi to napravi.

Otac mu je bio alkoholièar i siromah. Ali je kao vojnik doživeo poèast. U Beogradu, meðu hiljadama vojnika, izabran je da bude položajnik. Položajnik kralja Aleksandra. Otac za kralja i monarhiju. Hapšen u pijanstvu ko zna koliko puta. Pijan ide ulicom i vièe:

- Živeo KP!

Kad ga privedu, brani se, rekao je:

- Živela Komunistièka partija. Kad mu je otac, Drago, stigao u Nemaèku bio je starac sa šajkaèom. Doneo dva dvogleda, dva bicikla i gomilu vojnih æebadi. Napunio voz. Radio kao èuvar, èuvao englesku ili amerièku bazu.

Kako je dugaèki, nepovezani, klimavi èovek stigao do Nemaèke? Ne da nije žrtva mobilizacije, nego sa politikom nema veze, niti ga politika interesuje. Platio je pasoš, ne zna se koliko su pojeli i popili, plus tri hiljade maraka.

Kao samouki majstor šetao je po otpadima, prevrtao gvožðe, posle je glancao cevi i limove, pravio kapije, gvozdene ograde. Poèeli su da mu traže prikolice. Kupi dve felne, osovinu izglanca i zavari, nakaèi gibnjeve, to se nakaèi na kuku. Obavezno treba ugraditi žmigavce.

Postao je i zidar u tridesetoj. Napravio crkvu na novom kragujevaèkom groblju. Posle je tri godine zidao kuæe popovima, popovi kad poste i hrana je posna. Pola godine kod jednog, pola godine kod drugog popa. I proðe godina...

 

 

 

 

Kako je uzela, sakrila knjižice, tako bi lako lažno svedoèila. Nevinog bi osudila, smestila u apsanu, samo da ona ne èeka!

 

 

Rodio se kao siromah, napravio je mnogo, zadužio je mnoge, zaradio je za mnoge. Onda je došla oluja koja ga je raspolutila, razvukla na èetiri strane kao èopor pasa masnu, kožnu fotelju.

 

 

 

Dragoslav Miloševiæ je preletaè. Èlan Demokratske stranke koji je telefonirao Verku da æe preæi u njegovu stranku, zvanièno je, sa èlanskom kartom DS postao èlan Gradskog veæa. Dok ne naprave drugu partijsku knjižicu.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane