https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Feljton

Feljton

Ološ ekonomija - tamna strana novog svetskog poretka (1)

 

U krevetu sa neprijateljem

 

Danas je potpuno jasno da je amerièki san bio pre svega lukava marketinška ideja. Ovu jeretièku misao napisala je italijansko-amerièka profesorka ekonomije Loreta Napoleoni, u mladosti simpatizer Crvenih brigada, a danas svetski priznati borac protiv ekonomskog terorizma i globalizacije. U njenoj knjizi "Ološ ekonomija" (Rogue Economics, Seven Stories Press, New York, 2008), èije delove Tabloid donosi svojim èitaocima u nekoliko nastavaka (srpski prevod, izdavaèka kuæa "Hesperia", Beograd) detaljno je prostudirana mraèna strana globalizma

 

Loreta Napoleoni

 

Devedesete godine 20. veka obeležila je pandemija globalnog virusa: demokratije. Smrtonosni virus, nekakav freedom bug, crv slobode, razmnožio se posle pada Sovjetskog Saveza, te je tokom jedne decenije broj demokratskih zemalja u svetu porastao sa 69 na 118. Milioni ljudi, koji su godinama primali vakcinu protiv virusa demokratije, slave slobodu ponovo steèenu posle raspada diktatorskog sistema samozaštite. Odmah su se demokratijom zapadnog tipa zarazili i oni koji su do tada bili imuni na nju.

Posle pada Berlinskog zida, bujica mladih sa istoka prelazi preko gvozdene zavese, simbola podeljenosti dva sveta - slobode i totalitarizma. Ljudi se grle na ulicama, igraju i smeju dok beskonaèni karavan "trabanta", "lada" i drugih neobiènih vozila proizvedenih u istoènom bloku kreæe ka zapadnim putevima.

Ali infekcija tu ne prestaje...

Zaraza crvom slobode podmuklo se širi zemaljskom kuglom. Hara i po najudaljenijim mestima: od jugoistoène Azije do Latinske Amerike, pa sve do Kine, ostavljajuæi iza sebe neizbrisiv trag svoje prošlosti. Zajedno sa demokratijom širi se i ropstvo.

U mnogim delovima planete (èak i u nekim zemljama zapadne Evrope), gotovo 27 miliona ljudi pada u ropstvo. Poèetkom devedesetih godina, robinje seksa iz zemalja bivšeg istoènog bloka osvajaju zapadno tržište. One imaju nešto zajednièko: lepe su, jeftine, i - oèajne. Tržište seksa je tek vrh ledenog brega.

Globalizacija više pogoduje iskorišæavanju robova nego industriji. U opticaju su ogromne sume, jer nije bilo više robova još od vremena trgovine preko Atlantika. To nam se èini nemoguæim, a zakljuèak preteran. Ali, brojke, dokazi i prièe, koje sam èula tokom dugogodišnjih istraživanja, govore nešto drugo. Robovi su postali sastavni deo globalnog kapitalizma: na plantažama kakaoa u zapadnoj Africi, u voænjacima Kalifornije, u ilegalnoj ribarskoj industriji koja cveta u fabrikama osnovanim pod lažnim nazivom, ili bez naziva.

I to je paradoks. Demokratija i ropstvo ne samo da koegzistiraju, veæ ih spaja - kako ekonomisti kažu - snažan i direktan uzajaman odnos. Drugim reèima, ove dve pojave razvijaju se na slièan naèin, pri èemu razvoj jedne uslovljava razvoj druge.

 

Divlji zapad

 

Devedesetih, kao uostalom i pedesetih godina, opet poèinje proces dekolonijalizacije. Meðutim, dešava se da broj robova raste a njihova cena pada baš kada kolonijalne zemlje stièu nezavisnost. Danas jedan rob košta deset puta manje nego u doba antièkog Rima - i to nije sluèajno - jer u ono doba koncept demokratije praktièno nije ni postojao. Ali, stari Rimljani su cenili robove kao retko blago koje su skupo plaæali. Danas, naprotiv, robova ima napretek, njihova vrednost je minimalna i posmatrani su kao "obavezan trošak u meðunarodnom biznisu".

Pa, ipak, mi, prosvetljeni graðani "demokratskog sveta", smatramo da nije prikladno poistoveæivati demokratiju i ropstvo; to nam èak deluje apsurdno jer još smo u zabludi daje sloboda osnovna garancija da se ropstvo neæe vratiti. Èesto pominjan primer amerièkog graðanskog rata, koji se u literaturi prikazuje kao bitka za oslobaðanje Juga od ropstva, pojaèava takvo lažno ubeðenje. Svi mogu da se uvere u to da je najžešæa diskriminacija belaca protiv crnaca vladala u državama na Jugu i to posle završenog rata. Danas vlada mišljenje daje pojava ropstva povezana samo sa iskorišæavanjem siromašnih nacija od strane bogatih, mada èinjenice pokazuju suprotno. Najviše žrtava nije baèeno u ropstvo, kupljeno i prodato od inostranih profitera, veæ su to uèinili njihovi sunarodnici. I ova neoèekivana, perverzna veza demokratije i ropstva direktna je posledica onoga što æu nazvati "ološ ekonomijom".

Ološ ekonomija je pojava koja se kroz istoriju periodièno ponavlja i èesto povezuje sa velikim i iznenadnim promenama u društvu. Kada su u toku radikalne promene, politièari gube kontrolu nad ekonomijom. Ona postaje nezavisan entitet, ban instrument u rukama novih i beskrupuloznih gonista. Nije sluèajno to da, kada govorimo o osvajanju amerièkog zapada, koristimo izraz Wild west, Divlji zapad, obeležen nasiljem i anarhijom, gde je, uprskos tome, bilo moguæe steæi veliko bogatstvo.

Ološ i banditi su dali svoj peèat ekonomiji tokom najvažnijih tranzicija u istoriji. Ova avanturistièka, beskrupulozna i nezavisna ekonomija uništila je prevaziðenu ekonomsku logiku stare imperije iz koje su nastali novi sistemi moæi. Otkriæe Amerike donosi revoluciju na tlu tada još neujedinjene Evrope, a oteto bogatstvo pretkolumbijskih civilizacija završava u rukama beskrupoloznih "konkvistadora".

Danas se ekonomijom bavi ološ zato što se u društvu dešavaju duboke promene, kao nikad do sada. Kada sam, pre oko dve godine, poèela istraživaèki rad za ovu knjigu, želela sam da dokažem kako je tranzicija iz komunizma u globalizam zapravo oslobodila mraène i skrivene ekonomske sile. Bila sam ubeðena da se radi o retkoj pojavi. Tokom istraživanja, prouèavanja i razgovora, shvatila sam da ološ ekonomija delimièno predstavlja ying i yang istorije.

 Ova snaga je uvek prisutna, stalno na oprezu, skrivena u naborima napretka. Analiza ekonomskih tokova pokazuje da ih politièari kontrolišu tako što sklapaju strateške kompromise s novom elitom na vlasti. Tako je bilo do sada. I ništa ne upuæuje na to da bi se ubuduæe nešto moglo promeniti.

Korupcija postoji u svim društvima, komunistièkim i kapitalistièkim. Ološ ekonomija podstièe korupciju na globalnom nivou. Tradicionalna korupcija je suzbijana putem sistema vrednosti, dok ološ ekonomija nameæe raskalašan životni stil koji je, na duži rok, štetan za sve: dobitnike i gubitnike, siromašne i bogate. U svim delovima sveta ološ ekonomija gospodari životom i smræu ljudi.

Ekonomija je nauka o meðuzavisnostima, a njen nevidljivi pokretaè je tržište. Do ekonomskog napretka,

poèev od kamenog doba, došlo je tek kada su izmišljeni "bonovi" za trgovinsku razmenu. Otkriæa i izumi dobijaju novo znaèenje kada se s nekim podele, to jest kada se razmenjuju. Osnovni korisnici "razmene" nisu izumitelji i potrošaèi novih proizvoda, veæ oni koji ih naplaæuju. Tokom vekova trgovci su gomilali ogromno bogatstvo, a politièari su bili svesni toga da æe biraèima morati da polažu raèune. Zbog toga su uspostavili strateške veze s ciljem da urede, ogranièe i upravljaju tržištem u svoju korist i korist nacija. Najvažnije civilizacije oslanjaju se na èvrste komercijalne temelje koje brane snažnom vojnom silom.

 To je jedan od najprikladnijih kljuèeva za razumevanje sukoba, èak i onih iz antièkog doba: Rim je uništio Kartaginu kada je Hanibal prekinuo svoje unosne poslove na podruèjima severno od italijanskog poluostrva.

Voðeno je bezbroj ratova da bi se kontrolisalo tržište. Venecija je finansirala Èetvrti krstaški rat da bi opljaèkala Carigrad i oslobodila put svile od arapskih trgovaca, obezbeðujuæi monopol u trgovini sa dalekim istokom. U moderno doba, Maršalov plan možda najbolje pokazuje na koji naèinje politika bila u službi ekonomije da bi redefinisala tržišna pravila.

 

Ekonomija protiv politike

 

Maršalov plan, program amerièke pomoæi Zapadnoj Evropi da se podigne iz pepela Drugog svetskog rata, bio je osnova amerièke ekonomske nadmoæi. Mada je Amerika zemlja-donator, ona iz toga izvlaèi najveæu korist. Tokom obnove, amerièka preduzeæa dobijaju izlaz na tržište koje se oblikuje po njihovoj meri.

Odmah posle rata, trgovaèke flote kreæu preko Okeana u Evropu koja se oporavlja od tragedije, snabdevajuæi je sirovinama i robom. Karavani cisterni sa dragocenim izvorima energije, potrebne za èišæenje ruševina i obnovu bombardovanih gradova, grade most pomoæi preko Okeana.

Posle oporavka zapadne Evrope menjaju se potrošaèke navike Evropljana koji prihvataju amerièki potrošaèki mentalitet. 

U prodavnicama se pojavljuju televizori, usisivaèi i mašine za pranje veša, kuæni aparati koji su u SAD veæ uobièajeni. Slike amerièkih domaæica, plavih i nasmejanih - kopije Doris Dej - koje se igraju novim "kuænim" igraèkama, bombarduju porodice iz Zapadne Evrope.

Svi sanjaju o automobilu i televizoru. Amerika èak izvozi nove naèine kupovine ovih proizvoda koji, plaæanjem na rate, postaju svima dostupni. A dug evropskih potrošaèa raste do neba. Amerièki kapitalizam oseæa da za uspostavljanje solidnog izvoznog tržišta nije dovoljno samo prodavati proizvode, veæ da treba trgovati i naèinom života. Amerièka potrošaèka dobra se nameæu kao neophodan èinilac odreðenog stila života koji se samo poželeti može. Posle rata snimaju se optimistièki filmovi, kao materijalizacija "amerièkog sna" - idiliènog i uspešnog života. U kolektivnoj svesti stanovnika zapadne Evrope, koji hrle u bioskope u begu od tmurnih seæanja na rat, Amerika postaje zemlja meda i mleka, kontinent posut filmskim zvezdama. Snovi postaju java. Ipak, SAD su više od sna; one su tako blizu, samo treba preæi Atlantik. I ne samo da taj idilièan svet postoji, on se može i kupiti.

Obnovom Zapadne Evrope, pomoæu Maršalovog plana, evropski potrošaèi dobijaju novac za kupovinu svog parèeta sna. U posleratnoj ekonomiji, Maršalovim planom novac se usmerava ka potrošaèima kako bi kupili toliko željene, amerièke proizvode.

Danas je potpuno jasno da je amerièki san bio pre svega lukava marketinška ideja. Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, Sjedinjene Amerièke Države se grèe pod naletima makartizma, pa se svetleæim reklamnim sloganima pokušava sakriti teška stvarnost društva pod represijom, obuhvaæenog predrasudama i rastrzanog dubokim rasnim napetostima.

Maršalov plan je ekonomski proizvod novog politièkog poretka, u saglasnost sa Hladnim ratom.

Ovaj sistem izoluje Zapad od istoènog bloka. Taj poredak je, po mnogo èemu, suprotnost globalizacije i zatvara Zapad u èvrsto regulisan ekonomski sistem. Plan su smislili ugledni ekonomisti, meðu kojima Englez Džon Majnard Kejnz (intelektualac aktivan u poznatoj grupi Bloomsbury), kao novu doktrinu koja naglašava vodeæu ulogu države u ekonomiji.

I ne samo to: tako se odreðuje ekonomska nadmoæ najmoænije zemlje. Uspeh te filozofije, za vreme trajanja Hladnog rata, proistièe iz spretnosti Vašingtona da kontroliše i manipuliše ekonomskim snagama koje podržavaju novo evropsko tržište (kasnije i mnoga druga) u korist SAD. Tokom Hladnog rata, amerièka ekonomska nadmoæ nije osporavana i zapadna Evropa to zdušno koristi.

Ekonomski rast je izuzetan. Èak i za vreme mraènih razdoblja, tokom prvog i drugog naftnog šoka (1973-1974. i 1979-1980.), amerièki vrh održava stabilne kontakte sa zapadnoevropskom ekonomijom, pa ublažava krizu pranjem petrodolara (u tom procesu se monetarni višak zemalja proizvoðaèa nafte preliva na Zapad, kao investicija).

Ali, paradoksalno, kada je postignut najvažniji cilj Hladnog rata - skidanje gvozdene zavese - ovaj sistem se raspada.

Država gubi kontrolu nad tržištem, jer politika nije u stanju da upravlja privredom. Ekonomija više nije u službi politike koja zastupa interese graðana, veæ postaje beskrupulozna ekonomija ološa usmerena iskljuèivo na laku i brzu zaradu, na štetu potrošaèa.

Dva simbolièna dogaðaja na poèetku i na kraju Hladnog rata - Maršalov plan i pad Berlinskog zida - predstavljaju dva suprotna primera složenog odnosa politike i ekonomije i omoguæavaju bolje razumevanje procesa, od kontrole politike nad ekonomijom do situacije u kojoj ekonomija ološa drži politiku u šahu.

 

Zid seksa

 

Autoput E-55 se lenjo vije duž granice Èeške Republike i Nemaèke. Zovu ga i "autoput ljubavi". Na ovom turobnom asfaltnom pojasu postoji najveæa koncentracija prostitutki u Evropi. Na rubu puta, jedna pored druge, žene iz bivšeg istoènog bloka nude svoje telo po veoma niskoj ceni: 35 evra pola sata, 45 bez kondoma. Ali, E-55 je samo jedno od njemu sliènih odredišta. Bivša granica izmeðu istoène i zapadne Evrope je gotovo neprekinut niz pijaca za prodaju seksa, bordela i kioska. Nov, dugaèak ljudski zid od tela devojaka bele puti prostire se duž bivše gvozdene zavese.

S one strane propast komunistièkog modela, s ove Zapad koji troši tela i ideale. Èinjenica da su granice otvorene daje plaæenom seksu internacionalan duh, pre svega u zoni zapadne granice gde dolazi do "susreta nacija". Odavde se plaæeni seks "izvozi" u zemlje zapadne Evrope.

Na dverima izmeðu Istoka i Zapada postoje èak i specijalizovana tržišta za prodaju belih robinja. Jedno od najpoznatijih mesta nalazi se na Balkanu, u distriktu Brèko (BiH) i tamo dolaze trgovci seksom iz celog sveta. Zovu ga Pijaca Arizona zato što podseæa na amerièke gradove iz doba zlatne groznice u devetnaestom veku. Kafane, potoci piva i plavuše koje se prodaju kao stoka. Mesto je skriveno iza ulice nazvane Arizona highway, blizu hrvatske granice. Ovo naselje je izgraðeno tokom graðanskog rata na Balkanu zahvaljujuæi pomoæi amerièkih vojnika. Trgovci "nareðuju devojkama da se skinu i stoje gole pored puta. Muškarci im prilaze, opipavaju ih, proveravaju kakva im je koža, a ponekad im èak zagledaju u zube, pa tek onda daju svoju ponudu".

Veæinu dobiti od prostitucije devojaka slovenskog porekla ubire ruska mafija. Mnogi ruski "zaštitnici" su èeèenskog porekla. Eva, bivša prostitutka, koja je osloboðena zahvaljujuæi pomoæi svog klijenta, otkriva: Kupila me je grupa èeèenskih mafijaša.

Došli su u Odesu predstavljajuæi se kao bogati poslovni ljudi na odmoru. Ponudili su mi posao prodavaèice u njihovom butiku u Moskvi; èak su mi pokazali fotografiju lokala.

Èula sam mnoge prièe ukrajinskih žena koje su prevarili ruski kriminalci i koje su završile kao prostitutke, ali sam mislila da ovi, jer su Èeèeni... Na Pijaci Arizona mnogi trgovci su me više puta kupovali i prodavali: Rusi, Evropljani, pa èak i Arapi. Postala sam roba: da, mi smo nov proizvod globalnog sela.

Autoput E-55 i Pijaca Arizona predstavljaju nadrealnu kolateralnu štetu srušenog Berlinskog zida.

Oni simbolišu povratak ekonomije ološa, brutalne i mraène sile osloboðene posle najvažnijih ekonomskih promena u dvadesetom veku: rušenja komunizma i nastanka globalizacije.

U komunistièkim zemljama do devedesetih godina prostitucija nije raširena. Mada nije otvoreno zabranjena, vlasti je ipak kontrolišu. Tražnja je mala, seksualne navike izuzetno slobodne, kontracepcija i abortus nadomak ruke. Muškarci manje traže prostitutke. Dakle, i ponuda je manja. Svi su zaposleni i primaju platu, pa je mali i broj žena spremnih da zaraðuju za život prodajom sopstvenog tela. U doba komunizma, prostitutke nude svoje usluge uglavnom strancima, retkim poslovnim ljudima spremnim na avanturu iza gvozdene zavese. U Budimpešti muškarci mogu da pronaðu prostitutku samo u dva noæna klu ba u koje Maðari i posetioci iz istoènog bloka nemaju pristup.

 

Tržište ženskog mesa

 

U Moskvi, žene "maèjeg pogleda" izlažu se ispred hotela za strance. No, za razliku od koleginica sa zapada, komunistièke prostitutke same ubiru profit. Nema makroa, jer se "zaštitništvo" u Rusiji smatra kriminalnom aktivnošæu i strogo se kažnjava. Rušenje komunizma baca u siromaštvo stanovništvo bivšeg istoènog bloka, a žene su najveæe žrtve.

Veæ polovinom devedestih godina, 80 odsto Ruskinja je nezaposleno, dok u vreme sovjetskog režima uopšte nije bilo nezaposlenosti. Izmeðu ostalog, ima veliki broj samohranih žena. Godine 1998, više od polovine ruske dece uzrasta do šest godina živi ispod granice siromaštva i mnoge žene postaju prostitutke da bi ih prehranile. Jedini naèin da se izbegne glad je odlazak u krevet s neprijateljem.

Nezaposlenost žena u bivšim komunistièkim zemljama dovela je do porasta prostitucije. To se dešava na istom geografskom podruèju. U bivšim komunistièkim zemljama žene su pronalazile posao u okviru  regionalne planske privrede.

U ruskom tekstilnom sektoru 83 odsto radne snage su bile žene. Tekstilna industrija je smeštena u odreðenim oblastima kao što su Ivanovo (severoistoèno od Moskve) i Èeboksari u Èuvaškoj Republici (centralna Rusija). Za vreme sovjetskog režima, ova podruèja su bila poznata kao "regije žena". U razdoblju od 1990. do 1994. godine, tekstilna proizvodnja se smanjila za 67 odsto, te je stoga bez posla ostalo stotine hiljada žena. Ove regije su postale raj za makroe i trgovce koji nude novac i iluzije, pa su se "regije žena" pretvorile u "regije kol-gerli".

Veæ posle 1991. godine, veliki broj žena slovenskog porekla uputio se na zapadno tržište. "Pre pada Berlinskog zida, u Nemaèkoj su se prostitucijom bavile uglavnom Nemice", priseæa se Stefan, nemaèki makro poznat pod nadimkom Der Prinz, princ. Danas više nije tako. Tržište se proširilo i postalo je meðunarodno. Mnoge žene stižu iz Poljske i Rusije, ali sve govore nemaèki, jer mi tako tražimo. Klijenti više ne žele samo seks, veæ i devojku koja može da poprièa s njima i da stvori ugodnu atmosferu. Oni hoæe da piju, da razgovaraju, da pogledaju pozorišnu predstavu, a ne samo da se zavuku unutra.

Šezdesetogodišnji gojazni Stefan je veæ èetrdeset godina aktivan u nemaèkoj industriji seksa. Danas ga smatraju jednim od najveæih trgovaca seksom u Berlinu. Razumljivo je da ne želi da kaže koliko lokala poseduje.

"Devedesetih godina, ponuda obrazovanih žena iz Rusije i istoène Evrope postaje jedinstven fenomen u industriji prostitucije. Do dolaska žena slovenskog porekla makroi su uglavnom kontrolisali siromašne i neobrazovane žene, èesto poreklom iz Azije. Osobena ekonomska struktura sovjetskog sistema, meðutim, pružila je priliku makroima da se upuste u trgovinu obrazovanim devojkama slovenskog porekla. One koštaju više i donose veæi profit.

Kao što dokazuje uspeh holivudskog filma Uspomene jedne gejše, inteligentne, obrazovane i zgodne prostitutke donose veæi profit. U Rusiji žene nisu zaposlene samo u tekstilnom sektoru, veæ "ženski poslovi" postoje i u medicini, školstvu i nauci. Žene su se nalazile na odgovornim mestima u planiranju i raèunovodstvu, a ove dve oblasti su teško pogoðene ekonomskom krizom, devedesetih godina. Žene slovenskog porekla, jedinstvene po svojoj lepoti i kulturi, van svih oèekivanja potražnju uz dižu do neba. "Poèetkom devedesetih godina, ova aktivnost je bila izuzetno uspešna", seæa se Mihael. Ovaj nemaèki makro je veæ trideset godina vlasnik mnogih noænih klubova u Berlinu. "Muškarcima nikad nije dosta tih žena. Smatraju ih egzotiènim. U industriji seksa moguæe je stvoriti ogromno bogatstvo. Ja sam zaraðivao oko 3.000 evra dnevno i ubrzo sam postao veoma bogat.

I prostitucija se, poput drugih vrsta industrije, prilagoðava ekonomskim zakonitostima, pre svega u ponudi i tražnji. Mada je propast "Imperije zla" (kako ju je zvao Ronald Regan) gurnula milione žena slovenskog porekla na globalno tržište seksa, ova pojava, sama po sebi, nije mogla da stvori novu industriju. Trgovci i makroi su se spretno ugradili u nov biznis. "Na poèetku, godine 1989. godine makroi su u vozilima držali po dve ili tri žene slovenskog porekla. Potom su kupili kuæe pored autoputa E-55 (1997.) i devojke su stajale duž celog puta", seæa se Jaromir Jirašek, lekar iz èeškog grada Dubi, blizu Drezdena, nedaleko od autoputa E-55.

Kako se ekonomska kriza u bivšem istoènom bloku zaoštravala, tako su makroi i trgovci seksom mogli uvek da raèunaju na svežu "robu". "Kada bi se neka prostitutka razbolela, odmah bi joj našli zamenu.To je tako", objašnjava doktor Jirašek. Danas se u Dubima nalaze stotine javnih kuæa i lokala sa striptizom.

 

Nataše

 

Izrael je jedan od najveæih uvoznika prostitutki slovenskog porekla. Svakog meseca milion Izraelaca poseæuje prostitutke. Istražna komisija izraelskog Parlamenta utvrdila je da svake godine od 3.000 do 5.000 žena (iz bivšeg istoènog bloka) ilegalno stiže u Izrael da bi bile prodate industriji prostitucije. Žene rade sedam dana u nedelji, po 18 sati dnevno, i od 120 šekela (27 dolara), koliko klijent plaæa, njima ostane samo 20 šekela (4,5 dolara). Deset hiljada takvih žena trenutno boravi u 300-400 bordela u zemlji. Prodaju se po ceni od 8.000 do 10.000 dolara, svaka.

Prateæi priliv velikih profita, recikliranih u Izraelu, lako je naslutiti domet ove aktivnosti: samo od 1990. do 1995. godine oko èetiri milijarde dolara uloženo je u izraelske banke. Dodatnih 600 miliona dolara se "operu" kroz ulaganja u nekretnine.

Do porasta prostitucije u Izraelu dolazi zbog kulturnih i verskih razloga. Izraelci, ništa neobièno, imaju slabost prema ženama slovenskog porekla, plavim i dugonogim, i sve ih zovu Nataša. Muškarci bi "ušli u lokal i uz glupavo cerenje vikali "Nataša, Nataša!", seæa se Marika, ruska prostitutka, koja je ilegalno dovezena u Izrael. Prostitutke najviše traže ortodoksni Jevreji, haredimi, koji su inaèe redovni gosti bordela. Nišan Ben-Ami, jedan od direktora nevladine organizacije Aivareness Centre, koja se bori protiv trgovine ženama i prostitucije u Izraelu, objašnjava: U zoni berze i tržišta dijamanata prostitucija je veoma raširena. Na ovom podruèju žive mnogi esktremno religiozni muškarci u potrazi za plaæenim seksom, jer žene iz njihovog društva ne mogu da im udovolje kada oni to hoæe. Ne mogu ni da masturbiraju, jer im je zabranjeno da razbacuju spermu. Tako moraju da idu sa ženom.

 

                                          Nastaviće se

 

 

 

 

 

Knjigu Lorete Napoleoni "Ološ ekonomija - tamna strana novog svetskog poretka" u prevodu Alenke Zdešar Æiriloviæ, moguæe je kupiti direktno kod izdavaèa:

 

"Hesperia"

Èubrina 5, 11000 Beograd

Tel: +381 11 2624 544; +381 11 2624 693

Fax: +381 11 2182 918

E-mail: hesperiaeduŽeunet.rs

 

 

Autoput E-55 i Pijaca Arizona predstavljaju nadrealnu kolateralnu štetu srušenog Berlinskog zida.

Oni simbolišu povratak ekonomije ološa, brutalne i mraène sile osloboðene posle najvažnijih ekonomskih promena u dvadesetom veku: rušenja komunizma i nastanka globalizacije.

 

 

 

Kako se ekonomska kriza u bivšem istoènom bloku zaoštravala, tako su makroi i trgovci seksom mogli uvek da raèunaju na svežu "robu". "Kada bi se neka prostitutka razbolela, odmah bi joj našli zamenu".

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane