https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Amerika

Amerika

Republikanci traže kandidata koji æe poraziti Baraka Obamu na sledeæim izborima

 

Vlast se osvaja sa punim buðelarima

 

Urušavanje amerièkog finansijskog sistema, pogrešna ideologija i slabljenje institucija doveli su do toga da trka meðu republikancima za predsednièkog kandidata postane neizvesna. I upravo oèi dobrog dela Amerikanaca uprte su u buðelare onih iz Republikanske partije koji se bore za šansu da se na sledeæim izborima suprotstave sadašnjem stanovniku Bele kuæe, Baraku Obami. O ovoj aktuelnoj amerièkoj temi piše Milan Balinda, urednik Tabloida i dugogodišnji novinar amerièkog Majami heralda

 

Milan Balinda

 

Prvi èin pokreta Okupiraj Volstrit je završen. One šatore koje nije zabranila policija, oterala je zima i visok sneg. Drugi èin zapoèeo je u kišovitom San Francisku. Na meti su specifiène korporacije kao što su Vels Fargo i Bank of Amerika, kao i realne teme: spreèavanje finansijskih ustanova da oduzimaju stanove i kuæe èiji vlasnici zaostaju sa plaæanjem meseènih rata, pristupaèna medicinska zaštita i obrazovanje. Osim hladnoæe i snega nije se mnogo promenilo: pokret OV je živ i rita se, demonstranti ispisuju parole, a policija hapsi. Neko je zapisao 198 razlièitih naèina nenasilne akcije. Protest pod šatorima bio je prva od tih akcija, sada je ostalo 197 da se slede i još 500 koje æe se osmisliti i dopisati.

Jedna mlada žena istièe natpis na kome stoji: Vratite nam naše kuæe. Prièa te mlade žene jedna je od tipiènih: Moji su roditelji imali kuæu u Južnoj Kaliforniji. Oduzeta im je jer nisu mogli redovno da plaæaju... Nisu mogli da plaæaju zbog medicinskih troškova. Moja majka ima rak dojke, otac je preživeo srèani udar. Reèeno im je da napuste kuæu u roku od dve nedelje, a kuæa je prodata na licitaciji. Od tada žive u iznajmljenom stanu, ali kako im je kreditna sposobnost uništena, morali su da plate depozit tri puta veæi od normalnog...

Jedan stariji gospodin držao je u ruci poster sa natpisom Vratite nam naš grad. Izgledao je kao da ne pripada pokretu OV. U neku ruku i nije bio tipièan demonstrant. Radilo se o Varenu Lengleju, 69, bivšem šefu velike finansijske firme Pacifik stok eksèenjdž. Pridružio se protestu jer smatra da buduæe generacije neæe imati iste moguænosti koje je imala njegova dok su bili mladi. Ima dva unuka i dve æerke i ubeðen je da je pokret Okupiraj Volstrit "prava stvar".

Nisu se svi na demonstracijama ponašali "gospodski". Grupa mladiæa uzvikivala je policiji: "Jebite se, svinje", "Robovi", "Svinje, idite kuæi", "Služite korporativnim gazdama"... Oèigledno je bilo da ti uzvici nisu bili nikome simpatièni, ali ih isto tako niko nije upozorio da retorika Crnih pantera nije više u modi, a i nije baš delotvorna.

  

Gorak ukus u ustima biraèa

 

Sjedinjene Države ne bi bile najsnažnija zemlja na svetu kad bi tamo živeli samo siromašni i oni koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Ima u Americi i dobrostojeæih, i bogatih, a i super bogatih. Ovih dana oèi dobrog dela Amerikanaca uprte su u buðelare onih iz redova Republikanske partije koji se takmièe za šansu da se na sledeæim izborima suprotstave aktuelnom stanovniku Bele kuæe, Baraku Obami. Neki od njih su bogati, dok drugi i ne baš toliko.

Na vrhu piramide stoji Mit Romni èija se neto vrednost procenjuje izmeðu 85 i 264 miliona dolara. Romni, bivši guverner države Masaèusets koji trenutno nema stalni posao, pravi novac novcem - investicijama. Sve do prošle nedelje nije hteo da tokom kampanje na uvid da podatke o plaæenom porezu. Ipak, nakon što je izgubio od Njutna Gingrièa u Južnoj Karolini, shvatio je da bi za njega bilo bolje da obelodani koliko zaraðuje. Tako su svi mogli da potvrde glasine da Mit Romni plaæa porez izmeðu 14 i 15 odsto od zarade. To je sve po zakonu, jer dobit na investicijama se oporezuje duplo manje nego na platu, ali takoðe ostaje gorak ukus u ustima biraèa ako se još uzme u obzir da je svoj novac èuvao u stranim bankama, na Kajmanskim ostrvima.

Romnijevi podaci o plaæenom porezu pokazuju da je tokom dve poslednje godine zaradio 45 miliona dolara i platio 6,2 miliona poreza. Sve je to legalno, ali za tako nisku stopu poreza na kapitalni prihod Varen Bafet, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, optužuje amerièki Kongres. Bafet, koji veæ više godina predvodi krstaški pohod da se bogatima uveæa porez, tvrdi da æe biti prvi koji æe svojim novcem doprineti smanjenju državnog duga. "On pravi svoj novac na isti naèin na koji ja pravim moj", izjavio je Bafet. "On pravi novac ne podmeæuæi leða, ne odlazeæi na posao, ne èisti toalete ili bilo šta drugo slièno tome..." U podacima o plaæenom porezu Mita Romnija i njegove supruge En može se uoèiti da su oni dali sedam miliona dolara u dobrovoljne priloge, od toga 4,1 Mormonskoj crkvi kojoj oni pripadaju. Jedna od stvari koje ne idu Romniju u prilog za osvajanje kandidature Republikanske partije je i taj što je mormon i što mnogi tvrde da crkva kojoj pripada nije prava hrišæanska crkva. Potom, mnogi republikanci misle da on nije dovoljno konzervativan, mada se on upire da pokaže suprotno.

Sledeæi na listi koji bi hteo da bude kandidat Republikanske partije je takoðe jedan bivši guverner, pedesetjednogodišnji Džon Hantsmen. Sada radi u porodiènoj firmi Hatsmen korporejšn i njegova neto vrednost se procenjuje na od 16 do 72 miliona dolara. Njegov otac je bio jedan od najbogatijih ljudi koji su svoje bogatstvo sami stvorili. Uložio je milijardu dolara za osnivanje univerziteta i centara za ispitivanje kancera.

Potom sledi Njutn Gingriè èije se bogatstvo procenjuje na sedam do 31 milion. Bio je predsedavajuæi Kongresa. Najviše prihoda mu dolazi od njegove kompanije Gingriè prodakšens.

Kongresmen iz Teksasa Ron Paul ima izmeðu 2,4 i 5,4 miliona dolara.

Rik Santorum, privrženi katolik i bivši senator iz Pensilvanije, jedan je od najsiromašnijih kandidata ove grupe. Procenjuje se da ima izmeðu jednog i tri miliona dolara. Rik Peri, aktuelni guverner Teksasa, spada meðu najsiromašnije sa kapitalom od jedan do 2,5 miliona dolara. Prima platu guvernera koja godišnje iznosi 132.995 dolara. Ima investicije u Pepsi, Ševron i Majkrosoft kompanijama.

Ovo su kandidati Republikanske partije koji su preostali i koji su se namerili na predsednika Baraka Obamu, koji i nije baš da sastavlja kraj s krajem. Predsednièka plata iznosi 400.000 dolara godišnje, a neto vrednost Obamine imovine se procenjuje od 2,8 do 11,8 miliona. Kako je bivši profesor prava i bivši Senator zaradio toliki novac? Sve legalno - od knjiga. Njegove knjige Smelost nade i Snovi moga oca još uvek se nalaze u gornjem delu liste najprodavanijih knjiga. Za 2010. godinu porodica Obama prijavila je primanja od 1.728.096 dolara. A to je nešto manje od prethodne godine kada su se njegove knjige još bolje prodavale. Obame su dale 14 odsto od svojih primanja u dobrotvorne svrhe.

  

Komitet politièke akcije

 

Bez obzira na to koliko novca politièki kandidati imaju, ceh za kampanje plaæaju donatori - mnogi obièni graðani doniraju manjim svotama, a bogatiji umeju èak i da iznenade visinom priloga. Izbori iz 2008. bili su najskuplji zabeleženi, sa celokupnom sumom od 5,3 milijardi dolara. Ove godine èini se da rekord može biti oboren i to pre svega zbog novih pravila o izbornim novèanim donacijama. Donatori mogu da uliju neogranièenu kolièinu gotovine graðanskim grupama koje mogu taj novac da potroše u politièke kampanje kako god hoæe, uvek i kada njihove odluke nisu koordinirane direktno sa kandidatima. Mogu ili da podrže svog kandidata ili da napadnu protivnièkog, a primenu klauzule da sve to ne bude dogovoreno teško je proveriti. Te grupacije, nakon odluke Vrhovnog suda o neogranièenim donacijama, rastu kao peèurke zgusnute oko svojih kandidata i zovu se super -PAK (politikal akš komiti - komitet politièke akcije).

Pre nekoliko nedelja jedan od tih komiteta po nazivu Pobeðujemo za našu buduænost, grupacija koja podržava Njutna Gingrièa, dobila je èek od pet miliona dolara. Èek su napisali Šeldon i Miriam Aldeson, vlasnici lanca kockarnica u Las Vegasu. Po Forbsovoj listi Šeldon je naveden kao osmi najbogatiji Amerikanac. Tim novcem Gingriè je platio svoje TV napade na Mita Romnija. Inaèe, braèni par Aldeson otvoreno lobira da se amerièka ambasada preseli iz Tel Aviva u Jerusalim. Gingriè je veæ u jednom momentu rekao da æe premeštanje amerièke ambasade biti prva stvar koju æe da uradi.

Braèni par Peri, Bob i Dojlin, vlasnici jedne od najveæih graðevinskih firmi u zemlji, takoðe podržavaju republikanske kandidate. Za ove izbore do sada su se ispružili sa 3.337.600 dolara.

Porodica Kacenberg, Džefri i Merilin, priložila je do sada 2.173.100 dolara i to za Demokratske kandidate. Džefri, koji je bivši direktor filmske divizije Volta Diznija, a sada je glavnokomandujuæi kompanije Drim vorks animejš, na prošlim izborima pomogao je kampanju Baraka Obame sa dva miliona dolara.

Na prošlim izborima, a èini se da æe i ovog puta biti slièno, najviše novca za kampanju imao je aktuelni predsednik. Bez obzira na to što bogati donatori favorizuju republikanske kandidate, Barak Obama dobija više priloga od obiènih graðana, a ti prilozi pojedinaèno uglavnom ne premašuju sumu od 10 ili 20 dolara.

Trka meðu republikancima može da bude duga i neizvesna jer se nijedan od kandidata u prve tri države gde su se održali izbori nije odvojio. Krucijalni mogu da budu izbori u Floridi, koja nosi veliki broj glasova, ali o njima još nemamo podataka jer se tamo glasalo u utorak 31. januara, dana kada se ovaj broj Tabloida veæ vrteo na štamparskoj mašini. Znamo da je Ron Paul najavio da neæe uèestvovati u kampanji u Floridi, osim na TV debatama, jer za tako skupu državu, sa velikim brojem TV stanica i dnevnih novina, nema dovoljno novca. Inaèe u državi Florida, po njihovim pravilima, za kandidata su mogli da glasaju samo pre-registrovani republikanci.

 

Glasanje   

 

U raznim državama razlikuju se pravila glasanja na partijskim skupovima. U nekima od njih svi mogu da glasaju nezavisno od toga kojoj partiji pripadaju, ili kako su se izjavili za koga bi potencionalno glasali. Takav je sluèaj u 13 država. U nekima samo registrovani glasaèi mogu da glasaju na partijskim izborima one partije za koju su se opredelili. Nezavisni glasaèi mogu da glasaju na izborima samo jedne partije. U nekim državama samo èlanovi partije mogu da glasaju. A u nekim državama partije su same odluèivale koja æe biti pravila, pa onda jedno važi za jednu partiju a drugo za drugu.

Aktuelna promena raspoloženja kod nezavisnih glasaèa može da kreira probleme Baraku Obami. Taj nezavisni segment glasaèa doneo je Obami pobedu na prethodnim izborima, ali taj segment može ove godine da ga napusti. Iz te grupe predsednika podržava 31 odsto glasaèa, ali dve treæine smatraju da Obama nije znao da upravlja ekonomijom. Druga je stvar što su ti glasaèi takoðe skeptièni kada su u pitanju kandidati iz Republikanske partije. A meðu glasaèima za republikance 70 odsto širom zemlje tvrdi da bi oni voleli da imaju veæi broj pretendenata, meðu kojima bi mogli da izaberu. Na prošlim izborima Obama je dobio 52 odsto od nezavisnih glasaèa, a bez njihove podrške teško je pobediti na predsednièkim izborima.

Raspoloženje u zemlji možda dobro ilustruje izjava jedne šezdesetogodišnje domaæice: "Ne kažem da Obama nije uradio ništa dobro i možda nije fer okriviti njega ili administraciju, ali jednostavno mislim da je bilo više oèekivanja za poboljšanje našeg ekonomskog stanja. Pošteno govoreæi, ako bi trebalo da glasam danas, ne bih glasala."

Jedan drugi Amerikanac misli da republikanci imaju problem jer samo govore o tome kako da pobede Obamu na izborima, a ne šta bi oni uradili u Beloj kuæi. Inaèe, Republikanska partija æe potvrditi svog kandidata na skupštini koja æe se održati od 27. do 30. avgusta u gradu Tampa, na Floridi. Demokrate æe glasati za svog kandidata 3. septembra u gradu Èarlote u državi Severna Karolina.

  

Stanje Unije

 

U utorak 24. januara predsednik Obama iskoristio je svoje poslednje izlaganje "Stanje Unije" da bi ispred oba doma Kongresa praktièno zacrtao svoj program za reizbor. Zapoèeo je izlaganje tradicionalnom reèenicom: "Stanje Unije sve je snažnije". Potom se hvalio da se ekonomija poboljšava i da je on vodi sa idejom "sagraðena da traje", za razliku od drugih èije su ideje i dovele zemlju u probleme. Predsednik je takoðe odgovorio republikancima na optužbe da podvaja naciju naporima da u Americi stvori fer situaciju za sve graðane: "Vi možete koliko hoæete da to zovete klasnom borbom, ali bi veæina Amerikanaca to nazvala zdravim razumom". Obamin predlog za reformu poreza na zaradu, samo nekoliko dana nakon što je Mit Romni obelodanio da on plaæa samo 13,9 odsto od svoje zarade na porez, podrazumevao bi da najbogatiji plaæaju više nego što je to sluèaj sada.

U zvaniènom odgovoru Republikanske partije na predsednikov govor, guverner Indijane Miè Danijels podvukao je sledeæe: "Predsednik nije izazvao ekonomsku i fiskalnu krizu koja se i veèeras nastavlja u Americi, ali je on izabran na osnovu obeæanja da æe to popraviti i ne može se reæi da je u poslednje tri godine uèinio ništa više nego da pogorša stanje".

Pored ovog zvaniènog i tradicionalnog odgovora opozicije, odmah nakon predsednikovog obraæanja naciji oglasili su se i progresisti (levièari) koji su u svojim glasilima tvrdili da je Obama mogao sve da iznese u 10 minuta. Makar su tako govorili naslovi èlanaka. Potom su naveli listu problema na kojima su stajale stavke kao što su nezaposlenost, niska primanja, deficit, zdravstvena zaštita i nacionalna sigurnost. Nisu baš objasnili kako se ti problemi rešavaju u jednoj zemlji s demokratskim ureðenjem gde i druga strana ima pravo na svoje ideje, bez obzira na to koliko one mogu da budu pogrešne.

Svoj odgovor na predsednikovo izlaganje imale su i novine širom Unije. Urednièki èlanak Njujork tajmsa istog jutra pokazao je da nisu zadovoljni Obaminim govorom, da predsednik mora snažnije da se bori za svoje ideje. Njujorški dnevnik insistira da novac mora da se ulaže za otvaranje radnih mesta i za edukaciju, a ne kako to hoæe republikanci, za vraæanje državnog duga. Uvodnik u poslednjem redu podvlaèi da je Americi sada potrebno snažnije voðstvo.

 

 

 

 

Niko ne bi glasao za Džordža

 

Kada bi se danas oèevi nacije (Džordž Vašington, Džon Adams, Tomas Džeferson i Džejms Medison) kandidovali za republikanskog predstavnika na predsednièkim izborima - ne bi pobedili. Ni blizu. Niti bi bili dovoljno konzervativni, niti dovoljno religiozni. Svi su oni smatrali da je vera privatna stvar. A u svoje vreme Amerikanci su glasali za one koji su bili skeptièni po pitanju suštinskih dogmi hrišæanstva - Sveto trojstvo, Isus kao sin Božiji i poroðaj Device.

Džordž Vašington je nominalno bio anglikanac, ali je lièno najverovatnije pripadao deizmu. Stavovi deizma danas nisu popularni u narodu. Taj sistem veruje u Boga, ali ga ne vidi kao nekoga koji se meša u život ljudi. Bog deizma je bio Bog koji je sve pokrenuo, Tvorac, "vrhunski arhitekta", koji se, nakon što je stvorio èitav svemir, povukao nezainteresovan za sled dogaðaja. Ne upliæe se u detalje svoje tvorevine. Vašington je gledao na religiju kao potrebu u pitanju morala, ali nije prihvatao crkvene dogme. Retko kada je na bogosluženjima ostajao do prièešæa. Prièe da se Vašington pred odluèujuæe bitke molio kleèeæi u snegu su - izmišljotine, prièe su nastale nakon što je on umro.

Džon Adams, koji je bio predsednik nakon Vašingtona, bio je nominalno unitarian, jedna od grana protestantizma. Nije verovao u Sveto trojstvo i u božanstvo Isusa. U svojim privatnim beleškama Adams je pojasnio da neke hrišæanske dogme smatra neprihvatljivim.

Tomasa Džefersona je skoro nemoguæe definisati po pitanju vere. Jednom je izjavio: "Ja sam svoja sopstvena sekta, koliko je meni poznato". Treæi amerièki predsednik nije verovao u Sveto trojstvo, božanstvo Isusa, vaskrsenje, prvobitni greh i sliène hrišæanske dogme. U jednom razgovoru sa Adamsom tvrdio je da æe doæi dan kada æe prièa o Isusu biti u kategoriji grèkih mitova, kao prièa da Minerva izlazi iz Jupiterove glave. Ipak je Džeferson cenio Isusa kao moralnog voðu. Džeferson je takoðe preuredio Novi zavet iz koga je izbacio delove o èudesima i božanskim delima, ostavljajuæi samo ljudskog Isusa èije je uèenje cenio. Danas bi bio optužen da je masakrirao Bibliju. Nešto slièno tome uradio je kasnije i Lav Tolstoj.

Džejms Medison takoðe ne bi mogao biti izabran. Nominalno anglikanac, istorièari ga smatraju deistom. Bio je striktno za razdvajanje crkve od države. Protivio se da država plaèa sveštenike u Kongresu i pri vojnim jedinicama. Kao predsednik nije dozvolio da se federalni posedi ustupaju crkvama. Danas bi Medison bio napadnut kao antireligiozni fanatik koji se opire zvaniènim molitvenim danima èak i tokom ratova.

 

 

 

Soroš najavljuje smak kapitalizma

 

Džordž Soroš, 81, milijarder koji podržava pokret Okupiraj Volstrit, upozorio je sredinom prošle nedelje da globalni ekonomski sistem može da se uruši i da su nemiri na ulicama Amerike neizbežni.

Soroš je uporedio današnje stanje sa vremenom kada se urušavao Sovjetski Savez - ljudi zaista ne shvataju šta se dogaða. Tvrdi da evro mora da preživi jer bi u protivnom pad evra sa sobom u bezdan povukao èitav svet. Kupio je evropske obveznice u vrednosti od dve milijarde evra.

Soroš, baziran na Menhetnu, tvrdi da su državni odgovori na proteste u Americi opasniji i od samih moguæih nemira. On takoðe podržava predsednika Obamu i veruje da bi Obama "prijatno iznenadio" zemlju pobedivši na ovogodišnjim izborima.

Podvukao je da je najgori scenario urušavanje finansijskog sistema, ali je takoðe rekao da Evropa još može da se izvuèe iz krize i da Sjedinjene Države moraju da "ojaèaju institucije".

A u svojoj redovnoj kolumni od 22. januara u Njujork tajmsu Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, tvrdi da je "stanje ekonomije strašno". Upozorava na opasnost koja preti iz Evrope i, mada ukazuje na izvesna poboljšanja, tvrdi da se Sjedinjene Države ne mogu brzo oporaviti, te da se stopa nezaposlenosti neæe vratiti na normalu u neko dogledno vreme. Krugman smatra da bi kresanje federalnih troškova još više pogoršalo situaciju, a da je to put koji je za sada izabrala Evropa, i time pravi strašnu grešku. Krugman završava tu kolumnu upozorenjem da ako bi na ovogodišnjim izborima pobedila "pogrešna ideologija", Amerika može da se oprosti od oporavka.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane