https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Teror

Teror

Sledi novi talas proterivanja (ne)zaštiæenih stanara u Beogradu

 

Bumbari se šire

 

Umesto da se potrudi da reši stambeni problem skoro milion onih koji "po evropskim standardima" nemaju krov nad glavom, srpska pljaèkaška vlast planira da na ulice istera više desetina hiljada ljudi. Njihove stanove, planirano je tako, osobama bliskim režimu, koje su, pozbato je, uvek gladne i pokretnih i nepokretnih dobara. Kako teèe eksploatacija tuðe imovine, veæ je na delu pokazao kandidat za novog rektora Beogradskog univerziteta, Vladimir Bumbašireviæ

 

Mersiha Hadžiæ

 

Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, u Srbiji živi 7.120.666 stanovnika. Od toga, skoro milion njih, nema regulisano stambeno pitanje, odnosno tretiraju se faktièki kao beskuænici. U beskuænike ne spadaju samo oni koji žive na ulici, veæ i svi koji borave u prihvatilištima i kolektivnim centrima, kao i oni koji stanuju u nelegalnim i nehigijenskim naseljima i u neadekvatnim uslovima. Sedam odsto stanovnika Srbije živi ispod linije apsolutnog siromaštva, pa tako nemaju sredstava ni da se prehrane, a kamoli da sebi obezbede krov nad glavom.

Velikom riziku poveæanja broja beskuænika doprinosi i to što još 18 odsto graðana živi na samoj liniji apsolutnog siromaštva. Ukupno, dakle, svaki èetvrti stanovnik Srbije ili uopšte nema šta da jede ili jedva krpi kraj sa krajem i više gladuje nego što je sit. To je oko 1,8 miliona stanovnika i svi su oni ili veæ danas beskuænici ili æe to postati u najskorije vreme. Ovoj armiji nesreænika koji nemaju svoj krov nad glavom uskoro æe se pridružiti još oko 10.000 osoba koje danas ne samo da imaju gde da stanuju, veæ su i u moguænosti da to stanovanje plaæaju. Njihova je nesreæa što su se našli na putu pljaèke željne vlasti u Srbiji. Oko polovine pomenutih osoba živi u "zadužbinama koje su obnovile rad", dok su ostali u privatnim stanovima kao zaštiæeni sustanari i podstanari. Upravo na stanove onih prvih država je bacila oko...

Zadužbine su mahom raskošne graðevine koje su predratni bogataši podizali u centrima srpskih gradova i namenili kao pomoæ uèenicima, studentima, obolelima ili u sliène humanitarne svrhe. Posle rata su one nacionalizovane, kao i sve ostale privatne zgrade i dodate fondu državnih, kasnije društvenih stanova. Više od èetiri decenije ljudi su useljavani u te stanove po istim kriterijumima kao i u druge.

Onda dolaze devedesete i dozvola otkupa stanova iz koje su izuzete nekretnine koje su pripadale "zadužbinama koje su obnovile rad". Veæ sama ova definicija je više nego sporna, ali je odradila posao. Uoèi samih izbora pokrenuta je inicijativa za izmenu Zakona o stanovanju i to, oèigledno, samo kao jeftin predizborni trik Demokratske stranke ne bi li se privukao još neki biraè.

   U pomenutom predlogu postoji jedino jasno pravo zadužbina da najkasnije do 31. decembra 2016. uðu u posed svih stanova koje danas još uvek koriste zaštiæeni podstanari. Država, odnosno lokalna samouprava, sa svoje strane ima obavezu da do tog dana ili obezbedi adekvatne stanove na svojoj teritoriji ili da zaštiæene stanare finansijski obešteti. Da li je realno oèekivati da æe u tako kratkom roku lokalne samouprave moæi da izgrade više od 2.500 stanova samo za ove potrebe, odnosno da u ionako praznim budžetima pronaðu milione evra za obešteæenje iseljenih lica?

   U suštini, država se ni na šta ne obavezuje, jer ako i ne ispuni svoj deo zakonske obaveze, stanari æe morati da izaðu, a onda neka tuže državu. Pa ko u grupnom smeštaju doživi završetak maratonske parnice.

   Istovremeno, lokalna samouprava (koja je dužna da omoguæi iseljenje) po èlanu 188. Ustava Srbije je definisana kao: "opštine, gradovi i grad Beograd". Po ovome je moguæe da neko ko živi u Knez Mihailovoj ulici, u najstrožem centru Beograda, dobije stan u nekoj od prigradskih opština, koji je bar pet puta jeftiniji od onoga iz koga se iseljava.

   A šta æe da se desi sa ispražnjenim stanovima na najskupljim lokacijama? Jedno od izglednih rešenja je isto ono što Medicinski fakultet u Beogradu radi sa svojom zadužbinom kod Tašmajdana u Beogradu. U ovoj predratnoj zgradi, odlukom dekana Vladimira Bumbašireviæa, stanovi se izdaju i to po ceni od 150 do 250 evra. Oni jeftiniji su bez daljinskog grejanja koje poseduju oni skuplji. Zapanjujuæe je to da su daljinsko grejanje o svom trošku ugradili sami stanari i da fakultet sada eksploatiše ono za šta ni dinara nije dao! Pored toga, sama zgrada je zaveštana za smeštaj obolelih lica, a ne za rentiranje. No, to veæ više nikoga ne interesuje.

   Ako ovakav sakati predlog zakona uopšte i proðe skupštinsku proceduru, sigurno je jedino to da æe desetak hiljada graðana Srbije u roku od èetiri godine morati na ulicu, a zatim æe "zadužbine koje su obnovile rad" i koje su locirane na najskupljim mestima u Beogradu i ostalim gradovima, po Bumbašireviæevom modelu da se sa zadužbinama radi ono što je korisno, na dalju eksploataciji biti ustupljene nekome bliskom vlastima. Radi se, ipak, o stotinama hiljada kvadratnih metara u najelitnijim delovima gradova, najviše u Beogradu.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane