Skica za portret

Životni put Milije Zečevića, akademskog preduzetnika i Doktora Zapadne filozofije

Od opanaka do tompusa

Redovni profesor, grand Doktor Zapadne Filozofije, akademik i predsednik Evropske akademije nauka, Milija Zečević, dobitnik Nagrade za životno delo, i vlasnik najvećeg broja lažnih kupljenih titula, prodavac bezvrednih diploma, samozvani vođa plemena Vasojevića, samozvani vođa Crnogoraca u Beogradu, zapravo je samo jedan zli, paranoični starac, začetnik sunovrata srpskog obrazovnog sistema, koji je godinama stvarao oko sebe lažnu auru moći. Od opanaka, kućice u crnogorskoj zabiti, dvojke iz matematike u gimnaziji pa do najskupljeg Burberry kaputa i još skupljih tompusa, veleposedništva nad nekretninama i vlasništva nad Univerzitetom, Zečević je ostvario svoj američki, bolje reći, srpski san svakog Crnogorca.

..........

 Mada je uveren u svoju epohalnu društvenu misiju, samozvani prosvetitelj, Milija Zečević, poznat je i u Srbiji i u Crnoj Gori kao apsolutna politička nula. Međutim, kao maher da sebe prikaže nesumnjivom veličinom, potrudio se da sebi dopiše više nula! Naime, svako može da se uveri, jednim površnim pretraživanjem na Internetu, da o imenu i delu Milije Zečevića ima više od 14.000 članaka! Čime je ovaj bestidni čovek zaslužio toliku pažnju? Jednostavno rečeno, Milija je ogrezao laži! A laže ponajviše sebe, pa onda i sve druge. Lažno se predstavlja kao akademik (neke samoproklamovane akademije), lažno se predstavlja kao vođa plemena Vasojevića (otpor Vasojevića prema njegovom liku i delu sve više jača, treba samo pogledati otvoreno pismo Ilije Bakića dostupno javnosti na Internetu), a lažno  se predstavlja i kao (kolo)vođa Crnogoraca u Beogradu. Istina je da je sposoban da okupi svega tridesetak penzionera poreklom iz Crne Gore. Njegovi izmešani kompleksi niže i više vrednosti i opsesivno- kompulsivni poremećaj ličnosti vode ga u duboku paranoju. Često zamišlja da je okružen neprijateljima koji mu rade o glavi, da je predmet praćenja obaveštajnih službi Crne Gore i Brda (kako bi to bila neracionalna služba ako bi pratila svakog ko može okupiti tridesetak staraca i poneku pevaljku!?), u svakoj izgovorenoj reči sagovornika traži interes i skrivenu pozadinu... Bolesno je ambiciozan, a zahvaljujući fanatičnoj upornosti, stekao je veliku pokretnu i nepokretnu imovinu. Zečević je vlasnik dvadesetak stanova u centru Beograda, kuće u Budimpešti, stanova u Beču i Parizu, koje je, gle čuda, stekao uglavnom nakon odlaska Miloševića sa vlasti. Naravno, to je samo još jedna u nizu njegovih laži...

Poljski klozet u elitnoj školi

Skupljeni keš u vreme Slobodana i Mire nije smeo da prikaže pa je sačekao najveće pljačkaše Srbije (demokrate) da pokaže sa čim raspolaže. A sve je počelo sa Mirom, Marković naravno. Nekako, opet valjda zahvaljujući ambiciji i svesnosti da dolazi iz siromašne, ruralne cmogorske zabiti- Vinicke (selo kraj malenog grada Berana) u koju mu nema povratka, uspeo je da se približi pomenutoj gospođi, da prvi otvori privatni fakultet u Srbiji, da nam tom fakultetu zaposli Miru (za mesečnu platu veću od godišnje plate ostalih profesora) i da krene u osvajanje i razaranje srpskog obrazovnog sistema. Kada bi pisac ovih redova bio paranoik kao Milija, rekao bi daje to radio po nalogu neke strane obaveštajne službe! Naravno to nije tačno... Radio je to verujući u jedinog Boga kome se klanja (Mamona, mitološkog boga novca!). Davno je bilo kad je sebe ponosito predstavljao kao "prvog crnogorskog udarnika!"...

Milija je čovek koji je više puta tužen zbog neisplaćenih zarada ili honorara. Ceo FIIM (jedan od njegovih fakulteta) nema više od dvadesetak aktivnih studenata na sve četiri godine studije. Studenti i njihovi roditelji ne znaju koja je cena školarine. Počinje se na prvoj godini sa ,,simboličnih"  1. 500 evra, završava se zavisno od Milijinih finansijskih potreba sa školarinom u iznosu od 3.000 do 4.000 evra i cenom ispita od 100 evra, što ga svrstava u red najskupljih fakulteta u Srbiji! Očekivalo bi se da studenti zauzvrat dobijaju intenzivan rad u malim grupama, dobru praksu, eminentne predavače. Istina je da studenti sede u učionicama starim pedesetak godina (amfiteatar ne postoji), da se uglavnom piše kredom na nečitljivim starim tablama, da je studentima na raspolaganju poljski WC (neverovatno ali istinito, ta prostorija još uvek postoji u dvorištu Carigradske ulice), da praksa ne postoji, da studentski parlament ne postoji i da njegovi profesori prepisuju knjige napisane na engleskom jeziku...

Studenti polažu sve ispite sa visokim ocenama (uglavnom 9 ili 10). Ukoliko je profesor ,,neposlušan" Milija pozove studenta u kabinet, zameni mu predmet, odnosno pošalje studenta kod nekog poslušnog profesora ili sam upiše ocenu (Milija ima Bogom dato pravo da ispituje i daje ocene iz svih predmeta). A šta studenti privatnih fakulteta treba da nauče da bi položili ispit? Pa maksimalno tridesetak strana teksta, koji im pripremi profesor, a vrlo često dobiju tri pitanja i odgovore na ta pitanja, nauče tri pitanja i to je kraj polaganja. To je donekle i razumljivo imajući u vidu da su Milijini studenti (verujemo daje situacija slična i na ostalim privatnim fakultetima) deca sa posebnim potrebama (čast izuzecima koji su zalutali, uvek ih ima). To su razmažena deca, bogatih skorojevića kojima je važna samo diploma.

Kako je Zečević opstao nakon odlaska Miloševića? Trošio je pare zarađene devedesetih a tekuće troškove pokrivale su mu doktorske disertacije. Posebno u Budimpešti i Beču. Kako je uspeo da se infiltrira u pomenute metropole? Jednostavno- lažima i upornošću, kao i zahvaljujući činjenici da susedne države štite svoje nacionalne interese i time što ne dozvoljavaju otvaranje ,,smeća" od fakulteta. Željni titula, stranci mu plaćaju doktorate od 30.000 - 50.000 evra! Ostaje nejasno da li i kome Milija plaća porez na dobit. Državljani Srbije ili Crne Gore koji žele da doktoriraju kod Milije, nemaju nikakvih problema! Cena doktorata, (koju će svakome ko plati napisati njegov stari kadar prof. M. Nikolić), kreće se oko 20.000 evra, a za prijatelje "čini popust" pa može i za 15.000!

Šta će Miliji akreditacija?

U Srbiji se mesecima provlačila priča o rigoroznoj Komisiji za akreditaciju. Komisija je prvo odbila da akredituje Milijin univerzitet. Onda je on malo potplatio Komisiju i zaposlio par stručnih osoba sa kompeticijama obećao im kule i gradove, a nakon što je dobio akreditaciju zahvaljujući njihovim kompeticijama primorao je većinu navedenih da sami daju otkaz jer im je obećane plate sa 1.000 i više evra smanjio na 300 ili 400, a obećano poboljšanje kvaliteta nastave i uvođenje kriterijuma pri polaganju ispita ostalo je samo na nivou bajke. Kada bi Komisija za akreditaciju ovih dana bila raspoložena da izađe na teren i obavi svoj posao, shvatila bi da treba staviti ključ u bravu Milijinog fakulteta jer na njemu nema studenata, a nema ni profesora! Svi koji su mogli pobegli su glavom bez obzira, ostao je Milija uglavnom sa svojim starim kadrovima i opštom službom.

Tipičan primer "njegovih kadrova" je M. Lukić, koja je diplomirala (po ko zna kojoj ceni), magistrirala (ko zna za koju lovu) i doktorirala (opet za velike pare- malkice proširen magistarski) kod Zečevića. Ima želju da i njen tata doktorira na istom fakultetu. Nema nijedan rad objavljen u referentnom domaćem časopisu, a kamoli u časopisu sa SCI liste. Njen doktorat najpametniji čovek na svetu ne bi mogao da shvati. Nema cilj istraživanja, nema metod, nema diskusiju, nema zaključak, nema celinu, ne zna ni literaturu da citira. Al' je lepa (to je važno jer Milija smatra da studenti trebaju da ,,pare" oči, a ne mozak). Jadna je čak i opšta služba pod Milijom, osobe njemu odane preko dvadeset godina, sa pravim, državnim fakultetskim diplomama, imaju plate oko 20.000 dinara! Ali, dobili su nešto zauzvrat. Tešku frustraciju i terapiju sedativima, jer svakodnevno prolaze kroz njegovu tiraniju, počevši od izgleda, porekla (relativno dobro je samo Crnogorcima kod Milije Srbina) do kritika na račun brzine rada, kvaliteta urađenog pri čemu gazda kontrira samom sebi, cepa na hartiji urađene zadatke i traži za pet minuta potpuno nove... Sve u svemu mobing u Zečevićevim firmama je potpuno normalna i prihvatljiva stvar.  Konačno, sliku o njemu treba sklopiti i ovim detaljem: veliki humanista i donator crkvi, Milija Zečević, posebno prezire trudnice! Ukoliko se neka od zaposlenih usudi da ostane u drugom stanju (a ne pita Miliju!) suočiće se sa provalama besa i nipodaštavanjem. Novac za doprinose koji država Srbija uredno isplaćuje na porodiljskom bolovanju, Milija će zadržati za sebe. Tako on, kao veliki patriota, doprinosi  borbi protiv bele kuge.

(Ime i adresa autora poznati redakciji)