Dežurna

U susret Poslednjem ratu: ko se i kako naoružava u regionu i oko njega, za slučaj "totalnog obračuna"

BRAT UZ BRATA, DO TOTALNOG RATA

Kad male, zavađene balkanske države postanu "saveznik" velesili kakva je Amerika, ne mogu se ničemu dobrom nadati. Zapadno oružje je još uvek okrenuto ka Rusiji i obrnuto. Ovaj anahroni kliše ne daje pravu sliku stanja. Naime, svet je na ivici globalnog rata, svetskog sukoba kakav istorija nije zapamtila, jer su tehnologije masovnih ubijanja usavršene toliko da za čas mogu da nestanu čitavi gradovi i države. A, povoda za takav rat ima na četiri kontinenta. Srbija i čitav Balkan naoružavaju se skupim oružjem, verovatno ne za međusobne obračune, već za američku velesilu koja ih drži pod svojom komandom. Od SAD zavisi u dobroj meri i rat i mir, ali toj velikoj državi takođe prete haos i masovna ubijanja. Kome će služiti male balkanske vojske i njihovo skupo naoruženje koje ih je ova velesila nagovorila da kupe, od svojih već opljačkanih budžeta? Njima sigurno ne. Srbija i Hrvatska zajedno potrošili su najmanje10 milijardi evra za naoružanje. U koga će to oružje biti okrenuto?

Nikola Vlahović

Francuski parlamentarac Florijan Filipo, polovinom avgusta 2024. godine, pozvao je javno francuske vlasti da hitno povuku kompletan vojni potencijal iz članstva u NATO alijansi. Oglasio se Filipo i na društevim mrežama dramatičnim saopštenjem pa je kazao: „Moramo priznati istinu: u NATO se dešava pobuna-revolucija, očigledno uz učešće Sjedinjenih Američkih Država. Moramo da napustimo NATO. Živela slobodna Francuska!"

Na dan 15, avgusta 2024. godine, izvor ovog magazina, potvrdio je sve informacije o potpunoj promeni spoljnopolitičkog stava Nemačke prema ratu u Ukrajini.

Naime, na osnovu dela dobijenih podataka sa zatvorenog sastanka nemačkog kancelara Olafa Šolca sa ključnim ljudima Bundeswera i obaveštajne agencije BND, ovaj izvor je došao do saznanja da Nemačka odmah počinje sa uskraćivanjem finansiranje rata u Ukrajini, što znači automatski uskraćivanje čak 30 već dogovorenih programa vojne pomoći režimu u Kijevu.

Takođe, izvor ovog magazina poziva se na glasove iz Pentagona koji zagovaraju "američku politiku" umesto "politike NATO", koja očigledno previše košta i traži previše autonomije u donošenju odluka.

U međuvremenu, nemački list Frankfurter Algemainene Zeitung (FAZ) došao je do podataka da će ta "redukcija" u naoružavanju režima u Kijevu biti verovatno i trajna, sve dok se režim Zelenskog ne privoli na pregovore sa Rusijom.

S obzirom na to da je Nemačka drugi najveći finansijer ratnih aktivnosti Kijeva nakon Sjedinjenih Država, nejasno je jedino hoće li nemačka odluka da prepolovi planirana sredstva sa 8 (osam) milijardi u 2024. na četiri milijarde evra u 2025., ili će to biti još više, do najviše jedne milijarde evra, i to ne u novcu, nego u opremi.

Ova odluka Nemačke biće (i već jeste) predstavljena tipično nemački: kao „mera štednje"!

Vojno obaveštajne službe Nemačke predložile su da ove odluke objavi sam kancelar Šolc u koordinaciji sa ministrom finansija Lindnerom.

Da je Nemačka ipak tražila nekakav „alibi" za ovaj potez, vidi se i na osnovu toga što je, neposredno pre ovih odluka, čitava medijska mašinerija u ovoj zemlji objavljivala do sada neobjavljene detalje o poznatoj diverziji na gasovodu Severni tok, te snimke i druge dokaze da je tu akciju odobrio lično predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski.

Iz diplomatskih kuloara u Briselu, čulo se odmah da je vlada SAD ovom nemačkom medijskom akcijom, pustila Zelenskog „niz vodu".

Prema svemu što govore sadašnje informacije o novoj politici Nemačke prema Ukrajini može se zaključiti da će ova blokada finansiranja rata u Ukrajini imati trenutni i dramatični negativni učinak za ratnu vladu u Kijevu.

Posledice ove odluke, osetiće istovremeno i komanda NATO pakta, te čitava NATO birokratija sa pratećom političkom i nepolitičkom elitom.

Kako jedan drugi izvor ovog magazina iz finansijskog krila Evropske komisije tvrdi, pritisak američke vojne industrije na demontažu NATO pakta, dolazi iz razloga što je ovaj glomazni sistem postao teret samom sebi, te da je „računica" američkog vojno industrijskog kompleksa jednostavna: dosadašnje zemlje članice, i male i velike, vezane su uglavnom za američko naoružanje, pa im posredovanje i distribucija putem NATO birokratije odnosi i vreme i novac.

Takođe, NATO kao vojno politički projekat nema svoju konačnu svrhu osim „stalnog prsta na obaraču", a veliki novac iz SAD pada u „bunar bez dna", jer ova nadnacionalna alijansa troši u miru isto kao i u ratu, a često i više od toga.

Ovakva „kalkulacija" Pentagona nije od juče. U vreme predsedničkog mandata Donalda Trampa (za koga propaganda američkih demokrata i danas tvrdi da je bio „vojni projekat"), izneti su više puta identični stavovi, dok pomena o ratu u Ukrajini još nije ni bilo.

Potpuna demontaža ili samo redukcija NATO pakta, svakako sledi. Vidljivo je da su takozvane „male članice" i njeni kandidati, već duže vremena u statusu „servisnih stanica" vojnih ciljeva Zapada. Njima diriguje SAD a samo delimičmo NATO pakt.

Posebnu pažnju u zadnjih deset godina, vojna sila SAD posvetila je zemljama takozvanog Zapadnog Balkana, od kojih je većina iz nekadašnje Jugoslavije. Tu su pronađene neke stare „hladnoratovske" saveznice, izvučeni su neki stari ugovori i dokumentacije o isporuci američkog oružja Titovoj Jugoslaviji, o blizu 100 milijardi vredne bespovratne pomoći, pa je tajna diplomatija učinila svoje. Posebno od kako je počeo rat u Ukrajini.

Očigledno da je SAD vojno-obaveštajno snažno prisutna na Balkanu, da je sve zemlje ovog područja stavila pod svoj protektorat (nekoga uspešnije, nekoga manje uspešno).

SAD sasvim sigurno sprema „saveznike" za mogući globalni rat, koji bi verovatno mogao da počne na Bliskom istoku (kao povod Palestina i Izrael), uključenjem Irana, a onda i Turske, pa konačno i Rusije, koja se takođe sprema za znatno veći sukob od ovoga u Ukrajini koji je već označen kao „regionalni". Očekuje se i rat Kine na krajnjem istoku Azije, afrički rat (koji već duže vremena traje a njegovo progresivno širenje je neizbežno).

Takođe duže vremena traje i opšti bojkot robe sa Zapada islamskim zemljama, od Egipta do Indonezije, a gubici su ogromni i mere se stotinama milijardi evra i dolara. Talibani u Avganistanu spremaju vojsku-dobtovoljce za „odbranu" Palestine ali i za opšti rat protiv Pakistana zbog „savezništva" sa SAD.

Rat u Evropi može već sutra da počne na tlu Velike Britanije, koja je na korak od islamske revolucije, te u Francuskoj koja je bliže krvavom građanskom obračunu rasne i etničke prirode nego Nemačka, a sve skupa, odraziće se i na Balkan, neizbežno, gde SAD pogrešno računa na „antiruski potencijal" i pravi kardinalnu grešku ogromnim ulaganjima i vojni potencijal u Albaniji.

Haos i sukobi u samoj Americi, što politički, što rasni i religiozni, neizbežan je tokom i nakon izbora. Ne može ga sprečiti niko osim vojske i Nacionalne garde, a nije isključeno da baš ta demonstracija državne moći dovede ovu velesilu u stanje kakvo nije imala od građanskog rata između Severa i Juga, na kome je uostalom i formirana.

Šta u takvim okolnostima rade male balkanske države? Ili, ko računa na njih i zašto u vrlo mogućem sveopštem „Poslednjem ratu", gde nije isključeno i oružje za uništenje civilizacije?

Srbija je 2022. godine potrošila milijardu i po evra na novo naoružanje. Takođe, Srbija je treća na Balkanu i prva na prostoru bivše Jugoslavije kada je reč o potrošnji na odbranu, što pokazuju rezultati istraživanja Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).

Grčka i Rumunija i dalje troše najviše, dok se na začelju nalaze Moldavija, Crna Gora i samoproglašeno Kosovo, a analiza pokazuje da, u skladu sa evropskim trendovima, vojni budžeti i nastavljaju da rastu u (skoro) svim balkanskim državama. Prema podacima SIPRI-ja, Srbija je tokom 2023. potrošila 2,13 milijardi dolara, što je oko 400 miliona više u odnosu na prethodnu godinu. Po tom parametru zauzima ubedljivo prvo mesto na Zapadnom Balkanu, pošto na odbranu troši više od preostalih pet država i entiteta zajedno.

Drugo mesto zauzima Albanija sa 397 miliona (američke baze u ovoj zemlji i njihovo oružje vredne su dvadeset puta više!), a za njom slede Severna Makedonija (266 miliona), BiH (216 miliona), tzv. Kosovo (133 miliona) i Crna Gora (114 miliona). Kada je reč o čitavom Balkanu, prvo mesto tradicionalno zauzima Grčka, koja na odbranu troši oko 7,73 milijarde dolara. Ispred Srbije se nalazi i Rumunija, koja za vojsku izdvaja 5,61 milijardi dolara. Srbija se, međutim, nalazi ispred Bugarske (1,92 milijardi), Hrvatske (1,44 milijarde) i Slovenije (907 miliona). Najmanje troši najsiromašnija Moldavija, koja godišnje izdvaja svega 93 miliona dolara za odbranu.

Iako je većina država na Balkanu član NATO-a, samo jedna od njih poštuje pravilo kojim je propisano da bi članice tog savezna trebalo da troše dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) na odbranu. Grčka tradicionalno izdvaja znatno više od tog iznosa na odbranu - tokom 2023. godine je u tu svrhu potrošila 3,23 odsto BDP-a. Nekoliko zemalja se nalazi blizu praga od dva odsto, ali ništa preko toga: Bugarska (1,85), Hrvatska (1,78), Albanija (1,74) i Severna Makedonija (1,7). Za njima zaostaju Crna Gora (1,63), Rumunija (1,61) i Slovenija (1,34).

Čudan je, i krajnje neobičan bio razlog za veliku količinu naoružanja koje je Slovenija naručila i koje poslednjih par godina kupuje. Ove 2024. gaodine (12. jula) ministarstvo odbrane Slovenije, tačnije državni sekretar ministarstva odbrane ove zemlje Damir Črnčec i nacionalni direktor za naoružanje u ministarstvu odbrane Francuske general Gael Diaz de Tuesta, potpisali su Pismo o namerama u vezi sa zajedničkom evropskom nabavkom samohodnih haubica CAESAR, kao i sistema PVO tipa Mistral. Navodno, u pitanju je "saradnja u oblastima projektovanja, realizacije i nabavke naoružanja". U svetlu podsticaja država članica Evropske unije da učestvuju u odbrambenim javnim nabavkama i potrebe za jačanjem tehnološke i industrijske baze evropske odbrane, pokrenut je proces nabavki francuskih artiljerijskih i PVO sistema.

Pa, da bi bilo jasnije, zvanično se kaže ovako: "Potpisivanjem pisma o namerama ministarstvo odbrane Slovenije započeće sve neophodne procedure za nabavku i uvođenje potpuno novih sistema naoružanja u slovenačku vojsku. Time će se, istovremeno, ispuniti i uslov za podnošenje zahteva za dobijanje evropskih sredstava za izgradnju zajedničkih vojnih kapaciteta".

I, sad ide ono najvažnije, gde je slika ove sumanute potrebe za naoružanjem sve jasnija: nabavkom sistema veoma malog dometa (VSHORAD) tipa Mistral, Slovenija bi dodatno ojačala svoju PVO...Slovenija će se tako pridružiti listi mnogobrojnih korisnika ovog PVO sistema na kojoj se nalaze i Hrvatska, Mađarska, Severna Makedonija i Srbija - zemlje koje su skoro nabavile ili će naručiti najnoviju varijantu Mistral 3. "Ove sisteme trenutno koristi Ukrajina i postoje izveštaji da se Mistral u tamošnjem ratu veoma efikasno pokazao", piše portal osmatračko-akvizicijski radari TRML-4D.

Dakle, Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Srbija i Severna Makedonija, tačno onaj "odbrambeni luk" koji je NATO pakt na početku rata u Ukrajini planirao da suprotstavi Rusiji, od granice sa Grčkom do granice sa Austrijom, od Dunava do Jadrana. I sve iz budžeta građana ovih država, prema kojima Rusija nema nikakvih teritorijalnih pretenzija. Uprkos jasnom stavu Rusije da će NATO oružje i NATO države i saveznici biti legitimni cilj dalekometnih balističkih raketa.

Sve ovo nije dovoljno da se lokalne poglavice na Balkanu urazume, pa je Hrvatska planirala da do 2026. godina kupi naoružanja, municije i opreme u vrednosti od skoro 4 (četiri) milijarde evra! I to plaća Hrvatska koja rapidno gubi svoje stanovništvo i koja je većinu svojih građana dovelo da ličnog bankrota. Ni to nije dovoljno pa je vlada SAD dala 223 miliona evra donacije (vojne pomoći) Hrvatskoj, "jer se Srbija naoružava", a obe države kupuju naoružanje kao "saveznici Zapada"!

Ima ovde i tragikomčinih slučajeva. Naime, BiH je pod okupacijom oružanih snaga SAD zapadne koalicije, tu su ogromne baze u Tuzli, Brčkom, Sarajevu... Koalicija raspolaže sa vojnim potencijalom jedne solidne države. Ali, narodi BiH nisu vlasnici takvog naoružanja.

Federalni premijer Bosne i Hercegovine Fadil Novalić hvalio se haubicama od 150 milimetara i puškama iz Novog Travnika, jer je Bakir Izetbegović izjavio da im to treba "za ne daj Bože". Fabrika oružja u Novom Travniku nastala je pedesetih godina prošlog veka, kao preduzeće za proizvodnju naoružanja i vojne opreme "Bratstvo". To "Bratstvo" je nestalo u krvavom ratu, nakon čega je grad podeljen nevidljivom linijom između Bošnjaka i Hrvata.

Srbi, nekad vodeći majstori, početkom devedesetih godina, kad su videli "zlu priliku" napustili su fabriku. U toj namenskoj industriji BNT Novi Travnik, danas rade samo Bošnjaci. I tu proizvode smešne količine "lakog naoružanja".

Crna Gora je opremila dve svoje pešadijske čete, a na to potrošila 120 miliona evra! Niko ne zna kako. Ali, zna budžet da tih para više nema.

Makedonija je do sada trošila oko 100 miliona evra za odbranu, ali prema obavezama koje NATO postavlja ta cifra mora da se udvostruči što znači da Makedonija treba da izdvaja više od 200 miliona evra godišnje na odbranu! "I to je politika koja će se slediti, a koja ne odgovara interesima makedonskog naroda", rekao je jedan profesor iz Skoplja, poznavalac ove tragikomedije.

Slučaj Albanije, posebna je priča, jer vlada SAD od Albanije pravi najveći evropski vojni magacin, državu-bazu, sa najvećom pomorskom lukom i svom logistikom.

Da je zaista tako (a za Srbiju je to posebno važno, jer se oružje, najsavremenija oprema i sve drugo, "prelivaju" na Kosovo), pokazuju i sledeći podaci...

Naime, Albanija će svoju vojsku naoružati prenosnim sistemima protivvazduhoplovne odbrane kratkog dometa (SHORAD) Raytheon FIM-92 Stinger i protivtenkovskim raketnim sistemima Raytheon/Lockheed Martin FGM-148 Javelin, otkrio je na konferenciji za lokalne medije u Tirani 8. januara albanski ministar odbrane Niko Peleši.

Predstavljajucii dostignuća albanskog Ministarstva odbrane u 2022. i ciljeve za 2023. godinu, Peleši je rekao da će nedavno objavljena nabavka besposadnog sistema Baykar Bayraktar TB2 (koji se sastoji od tri letelice i pripadajuće zemaljske komandne stanice) obezbediti Albaniju sa izuzetnim potencijalom u oblasti odbrane i bezbednosti, posebno u kombinaciji sa snimcima koje će obezbediti sateliti „Albanija 1" i „Albanija 2" koje nosi raketa SpaceX Transporter 6, lansirana u svemir 4. januara sa Kejp Kanaverala na Floridi, piše Tangosiks.

Ove godine veći prioritet dobiće i sajberbezbednost, i u tom cilju biće izgrađen odgovarajući operativni centar uz početak realizacije projekta formiranja vojne jedinice za sajber odbranu. Takođe, tokom godine se iz SAD očekuje isporuka dva polovna srednja dvomotorna helikoptera Sikorsky UH-60 Black Hawk.

Odbrambeni budžet Albanije za 2023. je 28 odsto veći od budžeta za 2022. i predstavlja 1,85 odsto BDP-a. Ministar odbrane Niko Peleši izrazio je cilj dostizanja 2,10 odsto BDP-a 2024. godine i 2,21 odsto BDP-a 2025. godine. Trend kontinuiranog povećanja budžeta za odbranu omogućava Tirani da ozbiljnije pristupi procesu modernizacije svoje vojske i da ozbiljno ulaže u nabavku ključnog vojnog naoružanja.

Nabavka sistema protivvazduhoplovne odbrane Stinger omogućila bi ponovno uspostavljanje albanskih odbrambenih sposobnosti protivvazduhoplovne odbrane koje trenutno ne postoje jer se više ne koristi sistem HN-5A (Hong Ying-5) - kineska verzija sovjetskog prenosivog sistema 9K32 Strela-2 (NATO: SA-7 Gral), kojih je komunistička Albanija još 1978. godine nabavila 100 komada.

Sa druge strane, nabavka protivtenkovskog raketnog sistema Javelin bi omogućila Albaniji da modernizuje kopnene snage koje se za protivtenkovsko ratovanje i dalje oslanjaju na zastareli prenosivi, višekratni, nenavođeni, raketni bacač granata (RPG) Norinco Type 69 85 mm, lakšu kinesku kopiju sovjetskog RPG-7. Albanija takođe ima zalihe lokalno proizvedenog Tip-57, koji je i sam klon zastarelog sovjetskog RPG-2 koji ima bojevu glavu 82 mm.

Uprkos potvrdi kupovine, Albanija nije otkrila vrednost ugovora, rokove isporuke i količine Stingera i Javelina koje dobija od Sjedinjenih Država

Ovde se, međutim, ponovo treba vratiti na najveću evropsku silu, Nemačku, i na april mesec ove 2024. godine.

Tih proletnjih meseci, Nemačka je ponovno počela da se naoružava i to rekordnom brzinom. 100 milijardi evra stavljeno je na raspolaganje za modernizaciju nemačkih oružanih snaga (Bundeswehra) nakon što je počeo rat u Ukrajini u februaru 2022. Novac je uglavnom već potrošen za narudžbine vojne opreme. Bundeswehr treba da se prilagodi i tako da bude spreman za hitne slučajeve, odnosno u slučaju da Nemačka bude napadnuta. A, niko je ne napada niti bilo ko, pa ni Rusija, ne pokazuje znake agresije prema njoj.

U međuvremenu, Nemački budžet je dao najmanje milijardu evra Ukrajini, a vođa režima u Kijevu u sred Berlina tražio još tri puta toliko. I dobio je!

Sve ovo je bilo razlog da nemački ministar finansija Christian Lindner (FDP) pošalje poverljivo pismo ministru obrane Borisu Pistoriusu (SPD) 5. avgusta 2024. godine u kome kaže da Nemačka više nema sredstava za vojnu pomoć Ukrajini, da je situacija dramatična, da su socijalna davanja za migrante ogromna, da su Nemci pri kraju strpljenja i da slede masovne socijalne i ne samo socijalne pobune.

Ministar obrane, Pistorius, optužio je u drugom poverljivom pismu Lindnera da „menja pravila igre nakon što je utakmica počela" te tako „ugrožava kontinuitet opskrbe Ukrajine oružjem". Pistorius je planirao da ove 2024. godine poveća troškove za 3,87 milijarde evra; 1,3 milijarde evra u rezervne delove, 600 miliona evra u topovsku municiju i po pola milijarde evra u bespilotne letilice i oklopna vozila.

Poverljivi izvori iz nemačke vlade tvrde da kancelar Šolc podržava stavove ministra finansija Lindnera, ali da „nema kud".

Trenutno Lindner tumači kako neće doći do prekida finansiranja rata u Ukrajini jer će se za plaćanja koristiti ruske devizne rezerve koje je Zapad zamrznuo nakon invazije.

Međutim, iako već neko vreme traje rasprava članica G7 o korišćenju ruskih deviznih rezervi za finansiranje Kijeva, nije izvesno da će se doneti takva odluka jer se radi o osetljivom međunarodnom pravnom pitanju, vrlo osetljivom za pozicioniranje zapadnih liberalnih demokratija prema ostatku sveta. Navodno su se suspenziji finansiranja Ukrajine na sastanku iza zatvorenih vrata usprotivila samo tri Ministarstva: odbrane, spoljnih poslova i privrede.

Može li suluda ideja koju zagovara režim u Kijevu biti tretirana kao razumna zamisao ako je finansijski neće podržati najjača evropska ekonomija? I bez vojne podrške Sjedinjenih Država, koje su u sve dubljem predizbornom političkom haosu. Može li iko normalan da poveruje u sulude fantazije Volodimira Zelenskog i ljudi koji su ga do juče podržavali i finansirali, a sutra će već zaboraviti na ime te osobe?

Svet je pred jednim drugim, opasnim, globalnim sukobom, usled koga sve ovo danas neće više nikome biti važno. Čak i daleki Japan se ozbiljno, temeljno sprema za takav jedan rat. Kina takođe. Indija i Pakistan kao atomske sile. Turska, Iran, čitav islamski svet.

Evropa ni za šta nije spremna. Balkan (sa Srbijom) je u američkim rukama, ali, kako će ga vlada (bilo koje strane) u Vašingtonu upotrebiti, i protiv koga?

Hoće li ga ponovo podeliti u paklu rata ili će taj pakao ovaj put biti dalje od Balkana? Ako se ovo drugo desi, bio bi to istorijski presedan, jer ovo podneblje nikada nije izbeglo rat.

I, sve te spekulacije mogu postati besmislene u okolnostima opšteg samouništenja. Hoće li ga svet izbeći?