https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Otimanje

Otimanje

 

Pismo iz Velikog Gradišta

 

Ko je potopio Dunavku?

 

 

Veliko Gradište je varošica pored Srebrnog jezera u kojoj je privreda odavno propala, pa tako i nekada èuvena industrija kože Moda. Ostala je još samo fabrika za preradu ulja Dunavka, ali je i ona u samrtnom ropcu.

Ne tako davne 2001, ovo preduzeæe sa poluvekovnom tradicijom u okviru privatizacije kupila je Delta agrar.

Jedna od retko uspešnih privatizacija - Delta agrar je uložio sredstva za obnovu, proizvodnja je krenula, u fabrici je bilo zaposleno više od 200 ljudi koji su uredno dobijali plate... Onda je 2006. od Delte agrara fabriku kupio Dragan Ðuriæ, vlasnik Zekstra grupe.

U okviru Dunavke nekada su bila i dva D marketa i Grill restoran koji su sada u vlasništvu Mili mlina, nekadašnjeg Milinpeka.

Veæinski paket akcija Mili mlina je 2004. kupio Vojislav Paunoviæ iz Kuèeva koji poseduje i Pek petrol. Manjinski vlasnici, sa udelom od 49 odsto u kapitalu firme, postali su rukovodioci Dunavke: direktor fabrike Milenko Bobiæ, finansijski direktor Dragan Jovanoviæ, bivši rukovodilac službe za nabavku sirovina Dušan Praizoviæ, bivši pomoænik direktora Goran Borèak, kao i dotadašnja direktorka Mili mlina Jasmina Furundžiæ.

Nikome do danas nije jasno kako su ovi sadašnji i bivši funkcioneri Dunavke, koja je - eto èuda! u ovom poslu bila prodavac, uspeli da od svoje plate uštede toliki novac potreban za otkup jednog uspešnog preduzeæa. Možda nisu platili u novcu, veæ u lojalnosti prema novom gazdi i nelojalnosti prema starim vlasnicima, èije su poslove vodili?

Bilo kako bilo, tek gorepomenuti su Dunavku napustili kada je brod poèeo da tone i uhlebljenje pronašli u preduzeæu Viktorija iz Novog Sada.

U meðuvremenu, dok su još drmali Dunavkom, ovo preduzeæe je na volšeban naèin ostalo bez dva apartmana za letovanje u bokokotrorskom letovalištu Donji Stoliv!

 Nestali su i dobavljaèi, kod kojih je ova grupa na sva usta kudila svoju sopstvenu firmu, Dunavku, i preporuèivali im da poènu da saraðuju sa Viktorijom.

Od novembra prošle godine do maja ove godine radnici Dunavke bili su dva puta na prinudnom odmoru u ukupnom trajanju od 105 dana, za koje vreme su primali 60 odsto plate. I to sa zakašnjenjem od po nekoliko meseci. U Dunavki danas vedre i oblaèe Dragan Jovanoviæ, finansijski direktor, zatim Slobodan Uroševiæ Zebec, šef skladišne službe, pored koga nesmetano nestaje uskladištena roba. Tu su i Bogoljub Vujèiæ, tehnièki direktor, kao i Gordana Todoroviæ, šef proizvodnje, koji su odgovorni i za izliv ulja u gradsku kanalizaciju pa u Dunav, o èemu opštinska inspekcija uporno æuti. Pored ovakvog rukovodstva i neki radnici su se okuražili da kradu iz silosa i magacina, tako da je policija prošlog novembra uhapsila njih nekolicinu, ali su kolovoðe ostale dobro zaštiæene opštinskom vlašæu. Jedino se u vezi tih kraða pominjalo ime Nenada Ivkoviæa, šefa službe održavanja i predsednika sindikalne organizacije, koje je na to mesto doveo pomenuti Slobodan Uroševiæ.

O nepotizmu koji trenutno vlada u Dunavki mogao bi da se napiše ceo roman, ali æu samo da pomenemo sluèaj blagajnice Slavice Mandariæ, koju je kao svoju ljubavnicu Uroševiæ ubacio u sindikalnu organizaciju da, kako je rekao, "radi papire", pa tako Narodnoj banci Srbije još nije predat završni raèun za 2008. godinu.

Radnici sada više nemaju koga ni da pitaju za platu, jer su svi šefovi i sindikalno rukovodstvo u sprezi i dok radnici nemaju šta da jedu rukovodstvu plate ni ne trebaju jer imaju dodatne, nelegalne, prihode. Vlasnik Dunavke, Dragan Ðuriæ, o svemu ovome nema pojma, u šta su se sami radnici uverili, jer mu rukovodstvo šalje frizirane izveštaje po kojima je u firmi sve u najboljem redu.

                        (ime i prezime poznati redakciji)

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane