https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

 

Savski venac: Graðevinska mafija želi da sruši legalne, a legalizuje divlje objekte

 

Rupe u dedinjskom DUP-etu

 

 

  Neizvršenje sudskih presuda jedan je od glavnih problema u Srbiji. Tako bar piše na bilbordima širom Beograda, uz podatak da izvršenje èeka 105.000 presuda sa svega 35 sudskih izvršitelja. Ali, još se nije rodio sudski izvršitelj koji æe naterati vlast da poštuje i izvrši odluke suda. Tipièan primer nepoštovanja Ustava, zakona, rešenja viših administrativnih organa, pa i sudskih odluka jeste opština Savski venac

 

N. Bulatoviæ

 

Beogradska opština Savski venac, na èelu sa predsednikom Tomislavom Ðorðeviæem, stavila se iznad svih propisa i pokušava da sprovede što se sprovesti ne može, a sve u interesu tajkuna i moænika zainteresovanih za ekskluzivne lokacije na Dedinju i Senjaku. Reè je o pokušaju da se izmeni Detaljni urbanistièki plan koji važi do 2021. godine i do tada se ne može menjati.

Opštinari pokušavaju da legalizuju nelegalne objekte u blokovima 11 i 12, a sruše legalne u blokovima 1 i 20, jer su na te lokacije bacili oko pojedini tajkuni. U pitanju su blok 1 na Dedinju i blok 20 na Senjaku koji su deo DUP-a usvojenog 2000. godine za deo opštine Savski venac. Grupa graðana iz ovih delova grada veæ punu deceniju vodi rat sa opštinskim vlastima, kako im u interesu urbanistièke mafije ne bi porušili objekte.

Najveæi problem je svakako blok 1 koji je napravljen 1988. godine na osnovu programa opštine Savski venac. Tada su izgraðene brojne zanatske i trgovinske radnje, kao i neki stambeni objekti. U to vreme DUP nije postojao, veæ su date sve privremene graðevinske i druge dozvole koje su u to vreme bile jedine moguæe. Tek 2000. godine donet je DUP za taj deo grada, a postojeæi objekti uklopili su se u sve parametre koje je predviðao taj plan. Izuzev zgrade televizije Pink koja po svojim gabaritima nije odgovarala.

Iste godine, donet je i zakon o legalizaciji, koji je predviðao legalizaciju svih objekata koji se uklapaju u DUP.

Dakle, ništa sporno nije bilo da se legalizuju ovi objekti sa privremenim dozvolama. Ali jeste za novu vlast. Opština Savski venac i grad Beograd 2001. godine donose odluku da se blokovi 1 i 20 izuzmu iz regulatornog plana. Ustavni sud to 7. novembra 2002. godine poništava odlukom u kojoj konstatuje da je regulatorni plan donet po svim propisima, te da Skupština grada nije ovlašæena da donosi bilo kakva akta suprotna zakonu koji reguliše ovu oblast. Stvar se jedno vreme smiruje i vlasti u tom trenutku prihvataju da izvrše legalizaciju. Ali nakon kraæeg zatišja, ubrzo ponovo pokreæu postupak za izmenu regulatornog plana.

Do danas je doneto šest rešenja nadležnog ministarstva i nekolicina presuda Okružnog suda u Beogradu i Ustavnog suda, u korist grupe graðana sa Dedinja i Senjaka. No uzalud, urbanistièka mafija ne posustaje. Èak je 17. februara ove godine i Sekretarijat za graðevinske i urbanistièke poslove grada Beograda uputio dopis u kojem daje mišljenje protiv legalizacije objekata u blokovima 1 i 20-4. To je rezultiralo i uzaludnim obraæanjem grupe graðana gradonaèelniku Draganu Ðilasu.

S druge strane, zgrada Pinka, takoðe u bloku 1, nije se uklapala u parametre predviðene DUP-om. Meðutim, meðu prvima je legalizovana tako što su se gradske vlasti pozvale na èlan 43. tada važeæeg zakona o legalizaciji, koji kaže da je moguæe nešto i legalizovati, iako se ne uklapa u DUP. Isti taj èlan, Ustavni sud je ukinuo kasnije kao neustavan. Ali zgrada ružièaste televizije je ostala, jer je veæ bila legalizovana, a steèena prava se teško mogu oduzeti. Što može Željko Mitroviæ, vlasnik Pinka, koji se legalizovao van svih uslova, ne mogu mali vlasnici, iako njihovi objekti ispunjavaju sve parametre DUP-a.

U spreèavanju njihovog prava u poslednjih šest godina, prednjaèi Tomislav Ðorðeviæ, najpre kao predsednik Izvršnog odbora, a zatim i kao predsednik opštine Savski venac. On je sa svojom platom predsednika opštine od 70-80.000 dinara, na Senjaku izgradio dve vile, jednu do druge. Kao arhitekta po struci, Ðorðeviæ u najmanju ruku ima èudno poimanje graðevinske materije.

U blokovima 11 i 10 nakon donošenja DUP-a izgraðeno je 50-60.000 kvadratnih metara stambenog prostora divlje gradnje, koja se ne uklapa u postojeæi regulatorni plan. Ipak, vlast pokušava njih da legalizuje, a da sruši objekte koji su sagraðani ranije po svim važeæim propisima i koji se u skladu sa planom. Tomislav Ðorðeviæ to želi da postigne spreèavanjem legalizacije i radom na novom projektu DUP-a za taj deo opštine, za šta je angažovao opštinske kapacitete.

Projekti detaljnih regulatornih planova rade se obièno po desetak godina, a kada se donesu, važe na period od 20-ak godina. Tako je uobièajeno u svetu, upravo da bi se izbegle zloupotrebe i spreèilo èesto menjanje planova, kako kojoj vlasti dune. I mada 75 odsto opštine Savski venac nema usvojen detaljni urbanistièki plan, umesto da se bavi time, Ðorðeviæ pokušava da poništi i izmeni jedini postojeæi. Nije teško pogoditi njegove motive.

Naravno, tajkuni bi mogli nakon legalizacije otkupiti objekte od postojeæih vlasnika, što je otvorena opcija. Ali u tom sluèaju, nema ništa od provizija za opštinske èelnike.

Zato opština Savski venac nemilice troši budžet na izradu novog projekta DUP-a koji je nezakonit, na ankete marketing agencija i na plaæanje sudskih troškova zbog izgubljenih parnica sa graðanima navedenih blokova. Opštinskim èelnicima je lako da troše toliki novac, jer ga ne daju iz svog džepa, veæ iz džepova graðana Savskog venca i graðana Srbije. Meðutim, nikako da neko od njih zbog svega toga krivièno odgovara. Poslušni tužioci godinama drže kriviène prijave po fiokama, da bi ih na kraju odbacili.

 

 

 

 

Šta narod želi

 

Kolika je želja da doðe do izmena plana koji važi do 2021. godine, govori i èinjenica da je opština angažovala Stratedžik marketing da im pomogne u toj nameri. Tako je ova marketing kuæa koju vodi Srðan Bogosavljeviæ u telefonskoj anketi navodno ispitivala graðane Dedinja šta bi želeli da vide u svom kraju. Po principu ponuðenih odgovora (ako je ankete uopšte bilo i ako su izneti rezultati istiniti), graðani su izrazili želju za bioskopom, bibliotekom i, naravno, velikim tržnim centrom.

podeli ovaj èlanak:

Natrag