https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Kontranapad

Kontranapad

Sportska oligarhija u poimanju odgovornosti

 

Da je ministarka mudonja!

 

     Laž, prevara, manipulacija, nedoslednost, segmenti su današnjih vrednosnih postulata (ne)odgovornosti

 

Miroslav Vislavski

 

 

Šta to bi i kome služi pozivanje na odgovornost? Ova karakterna vrlina iz perioda drugog vrednosnog poretka bila je i ostala jedna od najupeèatljivijih osobina èoveka. I danas postoji kod obiènog i pristojnog sveta. Najèešæe postoji i nalazi se iza zadate, èasne reèi, obeæanja, dogovora, dobronamerne kritike ili poštovanja zakona, sprovoðenja programa, izvršenja ugovora... Odgovornost krasi èoveka i ljude, ilustruje porodicu, lokalnu zajednicu, državu... Ona je ogledalo sistema. Ona je vrednosna kategorija i mera pomoæu koje razlikujemo ozbiljnost od šarlatanstva. Tu divnu vrednosnu barijeru koja se odvajkada suprotstavljala eroziji i propasti svega na èemu poèiva pojedinac i njegova svakojaka organizacija u našim doskorašnjim otadžbinama, a pogotovo u najnovijoj u kojoj ne prepoznajemo sistem niti su joj definisane granice, uništava novokomponovana biznis-politièka elita.

Laž, prevara, manipulacija, nedoslednost, segmenti su današnjih vrednosnih postulata (ne)odgovornosti. Lansirala ih je i pod plaštom demokratije poturila narodu i njihovim organizacijama i zajednicama politièka oligarhija, bila ona vlast ili opozicija. Svejedno. Manje-više sve razne "demokratske" opcije na politièkoj pozornici višestranaèke Srbije bile su na vlasti i pokazale svoje lice u minule dve decenije. Po njihovom modelu vrednosnog sistema, uspostavljen je poredak u kome odgovornost ne postoji.

Odgovornost je floskula iz arsenala "mraènih vremena" u kojima su nosioci funkcija snosili posledice prilikom kršenja zakona, odstupanja od strategije, programa ili opštih ciljeva... Danas za njom posežu i njome verbalno mašu u cilju manipulisanja i lažnog predstavljanja svi oni koji su na vlasti, sa koje nemaju nameru da se pomere i sa koje se "nepristojno bogate" ili pripremaju teren da se "nepristojno obogate" na raèun "kukavnog srpstva" i ojaðenog naroda. Zar primeri današnjih politièara, nekadašnjih "šetaèa sa šerpama" i "bageristima" koji su u revolucionarnom zanosu na putu ka sretnijim vremenima palili najviši državni dom po uzoru na nemaèki Rajhstag, dokazujuæi da su za demokratiju, ljudska prava i slobode, nisu najbolja ilustracija i potvrda njihovog poimanja odgovornosti? Danas se najveæi broj njih guši u milionima "evriæa", sa kompanijama ili debelim žiro-raèunima na kojekakvim ostrvima, a u najmanju ruku u nekoliko stanova ili kuæa sa voznim parkom na kome bi pozavideo i sam Eklston, sa svojim junacima Šumaherom i ostalim velikanima Formule. Po njima: narod treba i mora da je odgovoran i da se uvek povinuje njihovoj (ne)odgovornoj vladavini.

 

Bez èistih raèuna

 

(Ne)odgovorna vlast je podloga njihovim službenicima koji su rasporeni da kontrolišu i vladaju u njihovo ime i na polju njihovih stranaka. Prilike u sportu su jedna od ilustracija ovakve tvrdnje. Ako Snežana Samardžiæ-Markoviæ zaista misli da radi za dobro sporta, onda ima sama sa sobom ozbiljan problem. Iz prostog razloga što svi èelnici srpskog sporta koji je okružuju i koji joj se dodvoravaju, lažu da su joj blagonakloni i lojalni.

Svi oni u njoj vide vreæu novca iz koje žele da zahvate što veæu kolièinu za svoj savez ili organizaciju, za odreðeni interes koji ih èini znaèajnima u svojoj organizaciji i javnosti. To je tako kada ne postoji valjan sistem i kada se novac ubiran iz poreza naroda deli po volji ministra. A kada ministarka odluèi, onda kaže "Država je prepoznala svoj interes...". To zvuèi autoritativno i ozbiljno. Ima za cilj da "impresionira" javnost reèju "prepoznala?!" Istovremeno, stavlja se znak jednakosti izmeðu ministarke i države Srbije. A ona je samo èinovnica u vlasti koja treba da pokaže odgovornost u kreiranju sistema i ambijenta za funkcionisanje sporta.

Na žalost srpskog sporta, za sve ove godine u vlasti ministarka se nije izborila, niti ponudila prihvatljiv Zakon o sportu od koga poèinje uspostavljanje primerenog sistema u jednoj oblasti. U više navrata je obeæavala i najavljivala rokove kada bi trebao da bude usvojen zakon o sportu. Svi rokovi su prošli, a danas se i ne usuðuje da ih nagovesti. Potvrdu je dala na TV Avala 13. jula kada je gostovala u emisiji Èist raèun. Na pitanje voditelja: "Kada æe biti donet novi zakon o sportu", gospoða ministarka je odgovorila: "Što se mene tièe - što pre, to bolje!" Na insistiranje voditelja, ponovila je isti nesuvisli odgovor! Ista ta gospoða ministarka je u mojoj emisiji Kontranapad na TV Jesenjin pre dve i po godine najavila da æe za godinu dana biti donet zakon! Sliène izjave je davala i u drugim nastupima.

Poslednja izjava pokazuje njenu nemoæ ili nesposobnost da reši krucijalno pitanje bez kojeg nema perspektive srpskom sportu. Ali pokazuje i njenu (ne)odgovornost prema jednoj od najuspešnijih oblasti sa kojom se Srbija legitimiše i promoviše u svetu. Ili je reè o "odgovornosti" koju je legalizovala politièka oligarhija. Na ostavku kao moralni gest i èin zbog odlaganja donošenja zakona u nedogled, gospoða ministarka i ne pomišlja. A i zašto bi, kada je njen partijski patron mnogo više i mnogo gore izvarao biraèe i narod, dajuæi liènim primerom na znanje svojim aparatèicima kako se treba ponašati u novom vrednosnom poretku!

 

Sebe ne kažnjava

 

Po modelu politièke oligarhije u poimanju odgovornosti, bez Zakona, spontano i vaninstitucionalno ponašaju se i lideri srpskog sporta, ali i svi drugi sportski liderèiæi i moænici. Èesto se èuje iz njihovih oglašavanja upozorenje, opomena ili poziv na odgovornost! Doduše, niko od njih nije definisao njen znaèaj i sadržaj.

Nedavno je predsednik Fudbalskog saveza Srbije prilikom pokretanja kampanje protiv selektora nacionalnog tima Radomira Antiæa, zbog "neuspeha na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi" (Tomislav Karadžiæ) poruèio da "nema kolektivne odgovornosti, veæ samo pojedinaène" i dalje: "Ne bežim ni od sopstvene odgovornosti!". On nije rekao na koji naèin æe se snositi odgovornost i u èemu æe se manifestovati.

Ako je u sluèaju Antiæa mislio na reviziju Ugovora i iznosa primanja koja selektor po tom osnovu ima, a koji je sa njim zakljuèio Tole Karadžiæ, onda je nakon sednice Odbora za hitna pitanja FSS takva moguænost posledica Radomirove (ne)odgovornosti - otpala! Mnogo bi skupa bila takva mera po Kuæu fudbala. Na drugu meru nije bio spreman, jer bi posledice po Savez bile još veæe, da je kojim sluèajem izdejstvovao smenu Antiæa. Istovremeno, Tole ne govori o sadržini svoje odgovornosti, mada je odluèan da od nje ne beži! Nije ponudio sankcije za sopstvenu (ne)odgovornost zbog zakljuèivanja, ispostavilo se štetnog Ugovora po Savez! Nije rekao kako æe "da se kazni" zbog "neuspeha na Svetskom prvenstvu", nije rekao da æe se skloniti sa predsednièke funkcije ukoliko se "neuspeh u Južnoj Africi" nepovoljno odrazi na poslovnost Fudbalskog saveza Srbije i investicionih poduhvata u srpskom fudbalu... O drugim pitanjima odnosa i prilika u fudbalskom sportu koje se odnose na nepostojanje planova i programa, dugoroènije vizije, kriminala u fudbalu, neregularnosti takmièenja u pojedinim ligama da se i ne govori.

Tek se tu ogleda (ne)odgovornost celine organizacije, njenih organa i nosilaca funkcija, posebno najviših. Ostavka - to je nepoznanica Toletu Karadžiæu! A i zašto bi on kao vrhovna vlast u srpskom fudbalu bio drugaèiji od ministarke sporta, raznih drugih funkcionera i drugih mudonja u Srbiji? Da li bi se stvari promenile ukoliko bi Tole podneo ostavku na funkciji predsednika FSS? Ne bi, ni pošto! Sve dok se èitav sistem oko njega, njegovih podanika i klimoglavaca ne promeni! Dok svi ne podnesu ostavke i ne odu na "zasluženi" odmor ili u penziju. Ali, retki su primeri nekorumpiranih poput prof. dr Zorana Bingulca koji je podržao Karadžiæa na izborima u konkurenciji sa Acom Buliæem, ali koji je veæ nakon nekoliko meseci podneo neopozivu ostavku, uvidevši bogatstvo licemerstva koje poseduje veèiti predsednik Tole. I štota drugo zbog èega ga u fudbalskoj javnosti smatraju vrhom kumovske piramide.

Ili, primer Radeta Ðuroviæa, predsednika FS Beograda, koji je još uvek "unutra" u Savezu, ali koji je zbog sopstvenih opreènih mišljenja i stavova, najèešæe na periferiji predsednikovih projekcija: To se najbolje pokazalo u sluèaju odreðivanja lokaliteta Nacionalne kuæe fudbala.

 

Pitanje sveca

 

Karadžiæevo æutanje nakon salve kritika na Radomirov raèun, utisak je, nastalo je u lošoj proceni u vezi sa detaširanjem selektora. Odmah nakon saopštene kazne koju je FIFA izrekla našem selektoru kojom je novèano kažnjen, ali i zabranom voðenja reprezentacije na èetiri zvaniène utakmice, imao sam nekoliko poziva fudbalskih ljudi sa pitanjem koje se i meni nametnulo: Nije li reè o manevru preko druge strane da se Radomir Antiæ skine sa mesta selektora? Pitanje jeste jeretièko ali ne i bez osnova, ako se ima u vidu da je Tole "veliki igraè". Takav, da je rektor Alfa univerziteta iz Beograda, prof. dr Ðorðe Maèvanin, u emisiji Sport iz drugog ugla TV Kanal 9 iz Novog Sada izjavio: "Ako vidite Tomislava Karadžiæa da skaèe sa osmog sprata, slobodno skoèite za njim! Ništa vam se neæe desiti, a nauèiæete šta treba u životu raditi i kako se ponašati!"

Neki doduše isto veliki igraèi nisu spoznali ili ne prihvataju veliku moæ "najodgovornijeg" u našem fudbalu. Ratko Bata Buturoviæ, predsednik FK Vojvodina, oglasio se posredstvom dnevnog lista Alo (14. jula) i stao na stranu Radomira Antiæa, uprkos zamerki zbog lošeg tretmana Vojvodininih igraèa u misiji Južna Afrika. Iako nije poveo golmana Brkiæa na put i nije omoguæio nastup na Mondijalu Draganu Mrði, najboljem strelcu srpskog prvenstva, Bata Buturoviæ ne vidi krivicu za rezultat u selektoru. Za razliku od drugih sliènih fudbalskih autoriteta iz prvog ešalona, poruèio je: "Tole, odlazi!" Okrivio je predsednika FSS za neuspeh naših na Svetskom prvenstvu, a "...igraèima i selektoru uputio èestitke za napor koji su uložili na prvenstvu, dodavši da oni nisu krivi, pošto nisu imali adekvatnu podršku ljudi sa Terazija". Dodao je: "Gde su bili èelnici FSS? Ja ih nisam video u prvom redu kada je trebalo da podrže selektora Antiæa i igraèe!"

Ostaje nepoznanica zašto se Bata Kan Kan oglasio? Da li je svestan da ugrožava svoj jedini argument u predstojeæoj sezoni za ostanak na èelu Vojvodine, a to je rezultat - naslov prvaka ili pobednika Kupa? Ako misli da æe ga ostvariti rezultatom, prevario se. Naprosto zbog toga što Tole drži pod kljuèem sve relevantne èinioce i pojedince u fudbalskoj Srbiji. Oni su moæniji od snage kvaliteta Vojvodininog sastava. Tole je pet puta duže u fudbalu od Bate! Za razliku od Bate, umeo je da komanduje na širokom frontu i da ostane "svetac". Bata se trudi da ga prepoznaju kao "sveca". Ako je Bata prošao bez posebnih trzavica i posledica sa petim mestom u Srpskoj ligi, ne misli li da æe ga Voja Gajiæ ili Mirko Dubroja sutra prozvati na naèin na koji je on prozvao Toleta Karadžiæa? Sa istim kredibilitetom koji Bata ima da zahteva Toletov odlazak!

I opet dolazimo do pitanja odgovornosti! Ako je Bata Buturoviæ vaskrsao Vojvodinu i dao joj evropski imidž sa zidovima i farbama, delom i takmièarski, ozbiljnost koju ispoljava insistirajuæi na sopstvenoj odgovornosti, dobija farsiènu sliku. Iz prostog razloga što mu se ne ostvaruju znaèajni ciljevi - da Vojvodina bude vodeæi srpski klub, šampion ili pobednik kupa (ove godine bez Evropskih kvalifikacija). Vojvodina je malo uticajan faktor na fudbalsku organizaciju jer je nema u forumima. U Gradu nema posebnu komunikaciju niti poseban ugled van onih par stotina organizovanih navijaèa. Veterani koji su stvarali mit o Vojvodini su daleko od kluba. Znaèajnije javne liènosti u Gradu - takoðe. Bata je okružen saradnicima niskokredibilnim, bez izgleda da nešto promeni od Upravnog odbora do menadžmenta. Umeo je da obeæava i najavljuje, ali sve je ostajalo na tome. Jedna od poslednjih najava bila je rekonstrukcija direktorskog sastava. Ništa se nije desilo, ni promenilo. Fudbalska javnost ga sve više relativizuje, sumnjajuæi u njegovu ozbiljnost - i doslednost! Da li Vojvodina može više? Ili je samo jedan od izdanaka i slika srpskog sporta bez odgovornosti?

 

 

 

 

 

Danas se najveæi broj juèerašnjih šetaèa i bagerista guši u milionima "evriæa", sa kompanijama ili debelim žiro-raèunima na kojekakvim ostrvima... Po njima: narod treba i mora da je odgovoran i da se uvek povinuje njihovoj (ne)odgovornoj vladavini.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane