https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Beli mantili

Beli mantili

Ljudi kao potrošna roba

 

Ima li tu èoveka

 

Žrtvovati se za druge u ovoj zemlji nije isplativ poduhvat, jer se država ne žrtvuje za svoje graðane. Za junaka Dragana Despotoviæa najèešæe nema ni sanitetskog vozila da ga preveze do lekara 

 

Igor Milanoviæ

 

Dragan Despotoviæ je jedan od onih kojima nije svejedno šta se dešava drugima. Radio je kao vozaè u firmi Hanomag 67 u vlasništvu Živka Markoviæa iz Sremèice, sve do onog prepodneva kada je njegov šleper sa natovarenim bagerom sam krenuo nizbrdo ka ljudima na autobuskoj stanici blizu stadiona Crvene zvezde. Despotoviæ nije premišljao ni trenutka: žrtvujuæi sebe uskoèio je u kabinu pomahnitalog èudovišta teškog 60 tona i uspeo da ga skrene u obližnji betonski zid.

Sledeæe èega se seæa bilo je buðenje u bolnici posle amputacije noge. Postao je trajni invalid i zavisan od tuðe nege. Od pretrpljenog šoka dobio je šeæernu bolest, a boluje i od visokog pritiska. Još dok su se lekari u bolnici borili za njegov život, na mesto nesreæe izašao je sudski veštak Tomislav Saviæeviæ koji je ekspresno utvrdio da je vozilo tehnièki bilo u redu. Nije se izjašnjavao po pitanju da li je angažovani šleper uopšte mogao da podnese toliki teret.

Umesto da Despotoviæa slave kao heroja koji je ugrožavajuæi svoj život spasao živote stotine ljudi, naše vlasti su ga zaboravile. U meðuvremenu je dobio potvrdu da protiv njega nikada nije pokretan sudski postupak. Znaèi, za nesreæu je kriv neko drugi.

Sa tim drugim, svojim bivšim poslodavcem, Despotoviæ se tuži veæ godinama oko isplate zaostalih para. Od države je kao zahvalnost dobio jednokratnu pomoæ u visini od 30.000 dinara, a mesec preživljava sa 9.000 nadoknade za tuðu negu.

Despotoviæ ne traži nikakvo ordenje niti priznanja, koja mu pripada kao junaku koji je spasao tolike živote. Traži samo da preživi, a i to pravo mu se osporava. Supruga Milena je, takoðe, invalid i snalazi se pomalo pomažuæi drugima. Od tih para preživljava porodica Despotoviæ.

Zbog visokog šeæera, Despotoviæ mora èetiri puta dnevno da prima insulin, kao i injekcije protiv visokog pritiska, a potrebno je i da mu se previjaju rane. Kao invalid, on je upuæen na kuænog lekara. Kada više nije mogao da izdrži maltretiranja od strane nekih zaposlenih u Domu zdravlja u Barajevu Despotoviæ je protiv direktorke dr Nade Jovanoviæ-Vasiljeviæ podneo predlog za pokretanje postupka pred Sudom èasti Lekarske komore Srbije.

U svom podnesku nesreæni invalid se pozivao na svedoèenja dr Dušana Novakoviæa, dr Tamare Kuzmanoviæ, dr Zorana Živkoviæa i drugih. Iznosio je da Dom zdravlja nema para za sanitetska vozila, ali ima za službeni auto direktorke. Pisao je i da se njemu i sliènim pacijentima preko potrebni lekovi i materijal voze u privatni staraèki dom u Lipovici.

Jednom prilikom je Despotoviæ odvezen na pregled u Zemunsku bolnicu gde je ostavljen da 12 sati èeka vozilo za povratak kuæi. Sve to vreme nije dobio ništa da jede, a sam, ovako siromašan, nije mogao ni da pomisli da nešto kupi. Za 20 meseci, pisao je Despotoviæ, lekar ga je obišao samo pet puta.

Sudija istražitelj Lekarske komore dr Jelica Popoviæ sve ove navode je odbacila ne saslušavši predložene svedoke. Za nju je jedino merodavno bilo ono što je tužena direktorka Jovanoviæ-Vasiljeviæ dala kao medicinsku dokumentaciju. Sudija istražitelj nije obratila pažnju èak ni na èinjenicu koju je i sama pomenula u rešenju da je Despotoviæ imao 25 poseta lekaru i 11 vožnji. Znaèi, za ostalih 14 poseta morao je sam da organizuje prevoz.

Ništa nije vredelo ni to što je na ovo rešenje uložena žalba, jer ju je odbio predsednik suda èasti dr Ivica Milosavljeviæ. U obrazloženju svoje odluke dr Milosavljeviæ navodi da su navedeni problemi u Domu zdravlja organizacione prirode, unutrašnja stvar te ustanove i u nadležnosti prijavljene direktorke.

Ima li ikoga u Srbiji da kontroliše direktore domova zdravlja i njihov naèin rešavanja "organizacionih problema"?

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane