https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Feljton

Feljton

Ološ ekonomija - tamna strana novog svetskog poretka (3)

 

Ne vidi se i ne èuje, a ubija, krade i vara

 

Danas je potpuno jasno da je amerièki san bio pre svega lukava marketinška ideja. Ovu jeretièku misao napisala je italijansko-amerièka profesorka ekonomije Loreta Napoleoni, u mladosti simpatizer Crvenih brigada, a danas svetski priznati borac protiv ekonomskog terorizma i globalizacije. U njenoj knjizi "Ološ ekonomija" (Rogue Economics, Seven Stories Press, New York, 2008), èije delove Tabloid donosi svojim èitaocima u nekoliko nastavaka (srpski prevod, izdavaèka kuæa "Hesperia", Beograd) detaljno je prostudirana mraèna strana globalizma

 

Loreta Napoleoni

 

Jednog hladnog jesenjeg dana 2003. godine, duga kolona automobila finansijske policije ulazi u prostor pristaništa u Ðoja Tauru, u Kalabriji. Pristanište, izgraðeno na jednoj od retkih plaža jugozapadne obale, nalazi se na teritoriji pod kontrolom ndrangete. Sa 3.000 brodova i tri miliona kontejnera Ðoja Tauro je treæa luka po velièini u Evropi i osamnaesta na svetu. Luka je specijalizovana za prebacivanje robe u kontejnere. Teret prevoze i najveæi i najmanji brodovi.

Ali, tog jutra finansijska policija ne kreæe prema meðunarodnom, veæ prema domaæem peronu. Upuæuje se prema brodu tek pristiglim iz Južne Amerike da bi intervenisala u trenutku kada ekipa poèinje istovarivanje mermernih blokova iz Kolumbije. Posada æutke posmatra ljude u uniformama. Finansijski policajci buše blokove i izvlaèe neobiène, cilindriène kontejnere. Ispunjeni su nekom belom supstancom. Reè je o 5.500 hermetièki zapeèaæenih paketa, svaki sa po kilogram kokaina. Iz dokumentacije komandanta proizilazi da je brod iznajmila nepostojeæa kompanija Emport-export Miguel Diaz, koju je osnovao kolumbijski kartel; kupci tereta su Lavormarmo i Marmo Imeffe, dva preduzeæa za obradu mermera iz mesta Vibo Valentija, pored Ðoje Taura. Blokovi su namenjeni rudniku koji kontrolišu Vinèenco Barbieri i Franèesko Ventrièi, obojica poznati èlanovi ndrine (porodice) Mankuzo, koja pripada lokalnoj ndrangeti. Dansko preduzeæe za plovidbu Maersk Line, kao i posada i kapetan, ne znaju šta se nalazi u teretu.

Otkrivanje kokaina je plod operacije nazvane decollo (uzletanje) koju vode karabinjeri specijalnog operativnog odseka i finansijska policija u saradnji sa snagama za borbu protiv trgovine drogom iz raznih zemalja. Operacija, meðutim, ne bi mogla da bude uspešna bez pomoæi jednog dojavljivaèa. Inaèe, to je retka pojava u krugovima u koje je nemoguæe prodreti, buduæi da su lojalni ndrangeti. On otkriva podatke o vremenu i mestu predaje kokaina.

Ali nema velikog razloga za radovanje. U Italiji, kao i u drugim zemljama, uz svaku otkrivenu, nezakonitu pošiljku, proðu i stotine neotkrivenih. U Ðoja Tauru se pažljivo pretražuje samo manji broj kontejnera. Naime, takva operacija je skupa i dugo traje. Ðoja Tauro je kriminalni centar ndrangete. Ali, za razliku od onoga šta mislimo, ovaj problem ne ostaje nerešen zbog toga što nema dovoljno inspekcijskih intervencija u luci, veæ zbog nove prirode ndrangete.

Ona se od lokalne mafijaške organizacije pretvorila u "globalnog davaoca usluga" namenjenih meðunarodnom podzemlju. Evo svedoèenja jednog zaštiæenog agenta koji je uèestvovao u operaciji Uzletanje.

Ðoja Tauro je vitalan zglob nove ndrangete koja meðunarodnim kriminalcima obezbeðuje globalnu strukturu kao pokriæe. Da je teret mermera stigao do odredišta, ndrangeta bi prodala kokain preko svoje velike mreže ndrina koja se prostire po celoj Evropi, a verovatno i u bivšem istoènom bloku. Ista mreža, takoðe, pere zaraðeni novac investirajuæi ga u dozvoljene aktivnosti. U zamenu za to, profit ove organizacije iznosi 30 odsto od ukupne vrednosti robe. Nijedna druga kriminalna organizacija ne nudi toliko kompletnu uslugu.

Ndrangeta je prešla granice organizovanog kriminala tako što je monopolizovala globalno tržište ponude ilegalnih usluga. Danas svojim klijentima nudi paket all inclusive, od šverca preko okeana, do voðenja raèunovodstva.

Globalni davalac usluga meðunarodnom podzemlju

 

Kæerka mafijaške organizacije Cosa nostra - ndrangeta ima dugu istoriju još iz vremena ujedinjаvanja Italije. Godine 1860. osnovala ju je grupa mladih pripadnika sicilijanske mafije. Kada su ih novi guverneri sa severa oterali sa ostrva na kome su roðeni, prešli su preko Mesinskog moreuza i nastanili se u Kalabriji. Naziv ndrangeta potièe od grèke reèi andragathia, koja se može prevesti kao "muška vernost i hrabrost". Ove dve osobine doprinele su usponu njenih osnivaèa. Moæna zbog guste mreže pripadnika koji su, sve do kraja osamdesetih, brak izmeðu razlièitih porodica smatrali osnovnom spojnicom, ndrangeta se naroèito širi u okviru italijanskih granica. Za razliku od Cosa nostre, njen pogled nije usmeren preko okeana, veæ jaèa snažno prisustvo u Italiji, pletuæi mrežu ndrina na poluostrvu. Uostalom, snažno je obeležava njen geografski identitet. Korupcija, zastrašivanje i nizak obrazovni profil su kljuè uspeha ndrina koje se uvlaèe u italijanske institucije, od banaka do industrije, od lokalnih vlasti do preduzeæa sa državnim udelom. Sedamdesetih godina, ndrine se povezuju sa masonima, uspostavljajuæi direktnu vezu sa sudovima i politièkim partijama. Ðakomo Lauro, jedan od retkih dezertera iz ove organizacije, otkrio je da razni bosovi postaju masoni upravo da bi obezbedili stalno prisustvo u institucijama države.

I unutrašnja struktura ndrangete razlièita je od one u mafijaškoj organizaciji Cosa nostra. Nema piramidalno ustrojstvo, veæ se može opisati kao federacija ndrina koje su "autonomne na svojoj teritoriji". Danas ndrine posejane po celom svetu pripadaju kolektivnom entitetu, povezanim sa maticom. Na njenom vrhu se ne nalazi vrhovno rukovodeæe telo mafije, pa tako organizacija nikad ne može biti obezglavljena niti ugrožena iznutra. Glave porodica se susreæu jednom godišnje zbog razmene mišljenja i dogovora o poslovnim projektima. Odluke donete u sedištu, bosovi ndrina sprovode na svojim teritorijama. Za ndrangetu vrhovno rukovodeæe telo mafije samo je apstraktan pojam, naèin koordinacije koji se veoma razlikuje od svakodnevnog funkcionisanja ndrine.

Prema podacima kojima raspolažu italijanski nadležni organi, danas ndrangeti pripada 160 porodica i samo u Italiji ima oko 6.000 èlanova. Na svetskom nivou, procenjuje se da ima više od 10.000 èlanova koji deluju svuda: od Sidneja do Kalija, od Brisela do Majamija, od Kejptauna do Toronta. Sklapanje brakova izmeðu pripadnika mafijaških porodica još je garancija visokog stepena povezanosti, naèin spreèavanja unutrašnjih sukoba u organizaciji i obezbeðivanja lojalnosti.

 

Varvarske egzekucije

 

Sa istorijske taèke gledišta, ova organizacija je uvek delovala u senci. Izbegavala je spektakularne atentate i taktiku koju je koristila sicilijanska mafija da bi stekla publicitet. Ona se uvek opredeljivala za diskretna smaknuæa; 1991. godine, na podmukao naèin ubijen je sudija Skopeliti. Tajnost oduvek predstavlja osnovni princip ndrangete, koja u okviru svoje organizacije osniva tajno društvo - Santa.

 Sredstva informisanja samo povremeno i površno izveštavaju o njenim kriminalnim aktivnostima. Kult tajnosti se nastavlja. "Ndrangeta je poput tamne strane meseca", kaže Džuli Tingvol, zamenik tužioca države Florida, o širenju ndrina u SAD: "Ona je nevidljiva". Uprkos razlikama u taktici i organizaciji, ndrangeta oponaša kodeks ponašanja mafijaške organizacije Cosa nostra, zasnovanog na nasilju. Balade o ndrangeti uzdižu stil života njenih èlanova po principu Ko pogreši, platiæe i Oko za oko. Ko god se suprotstavi organizaciji ili se ne podredi njenim autoritetima mora biti spreman na to da æe platiti sopstvenim ili životom èlanova porodice. Izdaja pojedinca nalaže i kaznu za širu porodicu, a to se pretvara u ritualne varvarske egzekucije.

Dakle, plemenski duh dominira onima koji upravljaju globalnim kriminalom. Duh koji - po francuskom sociologu Emilu Dirkemu  - odreðuje "mehanièku solidarnost". To je odraz kolektivne svesti koja se hrani sliènostima i sklonostima meðu èlanovima.

Mafijaška udruženja nastaju priznavanjem "zajednièkog kulturnog blaga i istog organizacionog modela".

 "Mehanièka" solidarnost je posebno snažna u primitivnim društvima i gubi se modernizacijom. Pravilo za sklapanje braka meðu ndrinama, koje se rigorozno poštuje veæ jedan vek, obezbeðuje održavanje snažnog plemenskog identiteta sliènog onome na kome se zasniva tradicionalna proširena porodica koja veoma teško prihvata promene. Porodiène veze ne služe samo kao štit za zaštitu tajni i jaèanje bezbednosti, veæ, takoðe, doprinose oèuvanju identiteta u zemlji porekla i omoguæavaju reprodukciju u zemljama u koje je porodica emigrirala.

Za razliku od sicilijanske mafije, ndrangeta nikad ne pokušava da postane politièka snaga. Njen glavni cilj je uvek kontrola lokalne ekonomije. Njeni pripadnici traže reket, meseèni "porez" za zaštitu, koji se ubire za sve aktivnosti u zoni kojom upravljaju ndrine, ukljuèujuæi crkve i verske institucije. Zbog toga je opravdano pitanje kako jedna organizacija, koja pre svega deluje na lokalnom nivou, može postati veoma moderan davalac usluga meðunarodnom podzemlju.

Razlog za to ponovo treba tražiti u pridavanju važnosti prevashodno ekonomiji, na raèun politike. Da vidimo zašto.

 

Izazov globalnog kriminala

 

Poèetkom devedesetih godina raspad komunistièkog sistema dovodi do više graðanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji, jer haos nadvladava politiku. Poremeæene su i legalne i nelegalne aktivnosti. Oružani sukobi izmeðu naroda duž granica bivših republika blokiraju uobièajene puteve šverca na Balkanu. Ndrangeta je spremna da iskoristi zlatnu priliku u tek nastalom poretku, pa albanske, bugarske, turske i islamske švercere uspayyyyeva da privoli da sa svojim poslovima skrenu ka Jadranskom moru, ka Kalabriji, i odade ka Evropi. Iz Turske i Albanije, roba i ljudi tajno se iskrcavaju na obalama Kalabrije i brzo se pronalaze novi putevi za ilegalan ulazak na stari kontinent.

Posle završenog rata na Balkanu, kalabrijske rute postaju toliko lagodne i korišæene da su prethodne izbaèene iz upotrebe. Nova mapa ndrangete je, dakle, jedna od nepredvidivih i dramatiènih posledica pada Berlinskog zida. Kriminalna mreža je spretna i brza u korišæenju prilika koje, posle Hladnog rata, nude nova ekonomija i politika.

Za razliku od Cosa nostre, koja je oduvek bila veoma politizovana, ndrangeta se na svojoj teritoriji ne bori protiv pridošlica. Naprotiv, ona ih podstièe da italijanske enklave koriste kao bazu za izvoz usluga bluda u Evropu. Poèetkom devedesetih uèvršæuje veze sa kolumbijskim kartelima da bi izvukla korist iz promenjenih navika uzimanja droge u Evropi. Naime, zbog širenja eidsa drastièno opada potražnja za heroinom, dok potrošnja kokaina raste. Od švercera sa Balkana do latinoamerièkih kartela droge, ndrangeta tokom devedesetih godina stvara unosne joint-venture. Koristeæi svoje iskustvo i kljuèni položaj u infrastrukturi italijanske ekonomije, novim partnerima pomaže da se ubace na evropsko tržište. Teritorijalnost ostaje kljuè za èitanje poteza organizovanog kriminala i ekonomije, ali sada u globalnim okvirima.

Napolitanska kriminalna organizacija je internacionalizovala svoje ilegalne poslove sklapajuæi joint-venture sa kineskim trijadama koje deluju u Italiji. Konkurencija meðu domaæim organizacijama, meðutim, spreèava stvaranje prave centralizovane meðunarodne mreže koja bi se mogla uporeðivati sa monopolom koji je Cosa nostra uspostavila preko оkeana u dvadesetom veku. Danas je više reè o osovinama, ekonomskim savezima na meðunarodnom nivou. Dakle, nov model se uspostavlja kao saradnja izmeðu stranih i lokalnih kriminalaca. Ovaj obrazac koristi i ndrangeta. "Umesto da se bavi jaèanjem kontrole nad teritorijom, ndrangeta ulaže prihode od nelegalnih aktivnosti u inostranstvu" da bi zadovoljila klijente - kaže se u jednom izveštaju italijanskog parlamenta (2000) o aktivnostima ndrangete u Nemaèkoj, istoènoj Evropi i Australiji. Devedesetih godina, èlanovi ndrine sele se u inostranstvo i osnivaju centre za voðenje šverca i pranje novca. Stalna potražnja od strane uvek novih klijenata podstakla je njeno širenje van granica starog kontinenta. Organizacije na celoj zemaljskoj kugli reprodukuju visoko integrisanu mrežu koja je veoma uspešna u Italiji i šire je zahvaljujuæi podršci zajednica Kalabrijaca koji su emigrirali posle Drugog svetskog rata. Istraživaèki novinar Vinèenco Spanjolo kaže:

- Udruženje kriminalaca ujedinjenih zbog sticanja nezakonite dobiti i usluga, èak i nasiljem. Istorijski - veoma moæno udruženje napolitanskog podzemlja nastalo u devetnaestom veku, organizovano po strogim pravilima i hijerarhiji. Deca mafijaških bosova studiraju na najboljim evropskim i amerièkim univerzitetima i diplomiraju prava, ekonomiju i finansije. Mnogi su se nastanili u Minhenu, Luksemburgu i Švajcarskoj, kao i u mnogim "poreskim rajevima" i tu osmislili složene planove za pranje novca. Italijanske vlasti 2000. godine otkrivaju veliku operaciju koja se iz Italije širi prema Svajcarskoj i Nemaèkoj; u njoj uèestvuju mnoge banke, meðu kojima i Deutsche bank.

Pripadnik ndrine, Džuzepe Morabito, poznat po nadimku Tiradrito, bavi se pranjem novca, bankarskim prevarama i "kloniranjem" obveznica u Rusiji, Poljskoj, na Malti, u Španiji i Litvaniji. Spretnost u korišæenju spoljašnjih èinilaca, zajedno sa progresivnim slabljenjem država, omoguæava metamorfozu ndrangete. Nedavno obavljena istraživanja pokazuju da mafije cvetaju u "nerazvijenim društvima u kojima je u toku ekonomska ekspanzija, ali u kojima nema zakonskih naèina za efikasnu odbranu prava na svojinu i rešavanje komercijalnih sporova". Govorimo o monopolu ndrangete nad aktivnostima oko pranja novca u Evropi. Uvoðenje evra nije propraæeno dobro osmišljenim i homogenim zakonom koji bi spreèavao pranje prljavog novca na starom kontinentu. "Rat protiv terora" Džordža Buša - o èemu æemo uskoro govoriti - ndrangetu paradoksalno projektuje na Olimp globalnog kriminala, jer prebacuje epicentar pranja novca iz SAD u Evropu.

 

Evropa: praonica sveta

 

Do 11. septembra, najveæi deo od 1.500 milijardi dolara zaraðenih u nelegalnoj, kriminalnoj ekonomiji i od terorizma, reciklira se u SAD. Buduæi da se 80 odsto ove sume pere u gotovini, novac mora fizièki da uðe u Ameriku. Glavni ulaz su amerièki poreski rajevi, to jest banke na Karibima. U oktobru 2001. godine, amerièki Kongres usvaja Patriot Act za borbu protiv terorizma, ali on znatno ogranièava graðanske slobode Amerikanaca. Amerièke i inostrane banke koje su aktivne u Americi više ne mogu da posluju sa bankama u poreskim rajevima. Osim toga, Patriot Act amerièkim monetarnim vlastima daje pravo da prate dolarske transakcije u celom svetu. Danas svaka amerièka ili inostrana banka u Sjedinjenim Amerièkim Državama èini prekršaj ako ne obavesti vlasti o sumnjivim dolarskim transakcijama, bilo gde u svetu.

Patriot Act je uspeo da spreèi ulazak prljavog novca u SAD. Buduæi da je reè o iskljuèivo o amerièkom zakonodavstvu, koje se može primenjivati samo na transakcije u dolarima, to nije moglo zaustaviti finansiranje terorizma ili kriminalnih aktivnosti, a ni pranje prljavog novca zaraðenog u inostranstvu ili u drugoj valuti. Zbog toga su se nelegalne aktivnosti premestile u Evropu gde, veæ aktivne organizacije za pranje novca, imaju moguænost da obavljaju transakcije u jedinstvenoj valuti, što im donosi neoèekivano veliku zaradu.

Jedan funkcioner Europola, koji želi da ostane anoniman, otkriva: Kada je uveden evro, to je olakšalo prenos i pranje gotovine u Evropskoj uniji, jer monetarnim vlastima nije otkriveno njeno ilegalno poreklo. Finansijska policija raspolaže podacima da je, u razdoblju od 2001. do 2004. godine, pranje novca u Italiji poraslo za 70 odsto. Uvoðenjem evra smanjena je cena pranja. "Nekada je ndrangeta u menjaènicama za turiste prala zaradu od raznih oblika šverca i ilegalnih aktivnosti. To je, meðutim, skup postupak (50 lira za svaki dolar) i zahtevala je mnogo vremena, objašnjava pukovnik finansijske policije Èezare Nota Èerazi. Danas se novac pere tako što se velike kolièine gotovine prenose iz jedne u drugu zemlju po veoma niskim cenama. Nedostatak zajednièkih zakona Evropske unije, koji regulišu ulazak i izlazak gotovine iz evropskih zemalja, olakšava prenos preko granice. Funkcioner Europola dodaje: Organizovani kriminal prebacuje velike pošiljke "prljavog novca" u gotovini u legalne bankarske tokove na plodnim geografskim podruèjima.

Evropsko tržište, koje nije regulisano, nudi im cenovnik najboljih "pijaca" na kojima neæe biti otkriveni i uhapšeni. Nedavni podaci Europola pokazuju da 2001. godine poèinje opšti porast kretanja gotovine na teritoriji Evropske unije.

 

Cena pranja

 

U operaciji CHU, 2005. godine, britanska carinarnica u Doveru zaplenila je kamion-hladnjaèu koja je iz Velike Britanije krenula ka južnoj Evropi. U kamionu je pronaðeno oko 3,5 miliona funti u gotovini steèenih trgovinom drogom i predviðeno je da taj novac bude ponovo uložen u nekretnine u Španiji, Italiji i Grèkoj. Agenti za nekretnine iz severne Evrope potvrðuju da su ih èesto kontaktirali sumnjivi kupci spremni da gotovinom obave velike kupovine. Operacija Uzletanje otkriva nameru ndrangete da profite od prodaje kokaina u Evropi uloži u kupovinu nekretnina u Belgiji i Holandiji za raèun kolumbijskog kartela.

Funkcioner Europola još kaže:

Neefikasnost sistema za borbu protiv pranja prljavog novca vidi se pre svega u sektoru nekretnina, jer domaæe imovinsko pravo nije usklaðeno sa meðunarodnim standardima za borbu protiv pranja novca. Na primer, domaæi katastarski uredi ne kontaktiraju sa inostranim, pa ne mogu pratiti kupovinu nekretnina u drugim zemljama.

Patriot Act otkriva da kolumbijski kartel droge traži nove puteve šverca. Kartel se plaši kontrole dolarskih transakcija na meðunarodnom nivou. Najveæi problem nije toliko pranje nezakonitog profita, koliko prebacivanje dolara u gotovini iz jedne u drugu zemlju. Kartel pronalazi naèine investiranja dolara, a da ne pobudi sumnju amerièkih monetarnih vlasti. Zahvaljujuæi napredovanju sicilijanskog imigranta Salvatorea Mankuza u paravojnoj kolumbijskoj teroristièkoj organizaciji (AUC), kartel posle 11. septembra sklapa trgovinske sporazume sa ndrangetom.

"Mankuzo je postao veza izmeðu dve organizacije", objašnjava Vinèenco Spanjolo. Ndrangeta nudi gospodarima droge kompletan paket, od šverca do pranja novca, tako da se investicije obavljaju i ozvanièavaju u evrima: takvu uslugu do tada nije pružao niko.

Nedostatak zakona kao što je Patriot Act i prisustvo brojnih offshore struktura u Evropi, pogoduje novim ilegalnim aktivnostima ndrangete. "Profiti od ulaganja u nekretnine u evrima, steèeni u Belgiji, mogu se bez ikakve kontrole prebaciti u Bogotu", navodi ovaj funkcioner Europola. Dakle, Patriot Act, ne samo što ne obuzdava pranje novca, veæ kolumbijskom kartelu droge pomaže da svoje aktivnosti proširi u Evropi. Ndrangeta jaèa svoju ulogu globalnog dobavljaèa usluga meðunarodnom podzemlju.

 

 

 

 

 

Kraj slobode

 

 

Sklapanje braka meðu pripadnicima ndrina je suština onoga što Hana Arent naziva "nepolitièkom prirodom" ndrangete. Pripadnost grupi je prirodna pojava, pisala je posle rata ova nemaèka Jevrejka i filozofkinja, jer "se uvek, samim roðenjem, pripada odreðenoj grupi". Ali pripadnost grupi nije isto što i biti roðen kao Jevrejin, musliman, ili èlan mafijaške porodice. Politika zahteva odnos koji je iznad porodiènih veza, jer je duboko ukorenjena u zajednièkim interesima i oslanja se na slobodu izbora. Buduæi da nije genetski odreðena, veæ predstavlja nešto kosmopolitsko i univerzalno, politika pripada svima.

Muškarci su "politièke životinje", kaže Arentova, "sloboda izbora je razlog udruživanja u politièke organizacije. Bez slobode, politièki život ne bi imao smisla". Iz toga proizilazi da politika prestaje tamo gde nema slobode. Tu poèinje nasilje. Na teritorijama pod kontrolom ndrangete nema slobode izbora, èak je nemaju ni èlanovi ndrina. Ove plemenske zajednice žive van politike, a zanat im je nasilje. Kao što bi alegorijski rekla Arentova, ndrine su poput pustinja. "Pustinju stvaraju sve one okolnosti koje slabe kosmopolitsku dušu: nasilje, siromaštvo, bezbroj ljudskih biæa i sudbina. Postoji opasnost da se - protiv svoje volje - naviknemo na pustinju, da se prilagodimo i da se, na kraju, u njoj èak i odlièno oseæamo. Èovek je prilagodljiva životinja i kroz istoriju je èoveèanstvo uspelo da preživi bez slobode izbora i smisla života. Èlanovi ndrangete ne znaju kakav je život van pustinje koju naseljavaju. Arentova bi rekla da oni ne veruju u stvaran svet i da su potpuno nesvesni politièkog univerzuma koji ih okružuje.

 

 

 

 

Knjigu Lorete Napoleoni "Ološ ekonomija - tamna strana novog svetskog poretka" u prevodu Alenke Zdešar Æiriloviæ, moguæe je kupiti direktno kod izdavaèa:

 

"Hesperia"

Èubrina 5, 11000 Beograd

Tel: +381 11 2624 544; +381 11 2624 693

Fax: +381 11 2182 918

E-mail: hesperiaeduŽeunet.rs

 

KRAJ POLITIKE

 

Pred sudijom treba oboriti oèi

i ne treba mnogo govoriti.

Oni koji mnogo prièaju uvek greše!

Jezikom svoj grob kopaju.

 

 

Stara izreka Ndrangete

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane