https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Razaranje

Razaranje

Za koje je štetoèinske zasluge Cvjetièanin dr Tatjani produžen mandat

 

Prema promašajima i položaji

 

Kako je Vlada Srbije gotovo konspirativno izbegla imenovanje novih direktora pojedinih ustanova kulture, ko se ponašao poput noja i zabio glavu u pesak, kako je naprasno poèela dugooèekivana rekonstrukcija ostataka Narodnog muzeja, ko se igra Pontija Pilata i rekonstruiše klozete, kako se poèetak radova povremeno najavljuje za po nekoliko nedelja, po èijem nalogu se snimaju svi telefonski razgovori u ostacima Narodnog muzeja, kome je u interesu da se ne sazna pravo stanje muzejskih zbirki, èije je remek-nedelo neupotrebljivi program Eternitas i ko je doveo firmu SIS, ko je pokušao da iz Muzeja Srema otme dragoceni nakit, kada æe biti pokrenuto pitanje odgovornosti èlanova muzejske i dvorske Velike lože zbog katastrofalnog stanja ostataka Narodnog muzeja?

Stanislav Živkov

Pre izvesnog vremena, gotovo neprimeæeno, objavljena je odluka Vlade Srbije kojom je više "eminentnih" direktora još "eminentnijih" ustanova kulture kojima je republika osnivaè, iz trajnog direktorskog stanja prevedeno u stanje vršioca dužnosti, što je obrazloženo èinjenicom da trenutno navodno nema uslova da se sprovede konkurs za izbor direktora predviðen krovnim Zakonom o kulturi, te je solomonsko rešenje pronaðeno u njihovom prevoðenju u v.d. stanje. Naravno, meðu ovim direktorima našle su se i dve štiæenice Dragoljuba Miæunoviæa: v. d. direktora Narodnog muzeja Cvjetièanin dr Tatjana i v.d. direktora Republièkog zavoda za urnisanje spomenika kulture Vera Pavloviæ-Lonèarski, èime je samo potvrðena odavno poznata èinjenica da ove dve najveæe štetoèine u kompletnoj službi zaštite kulturnih dobara Srbije i dalje uživaju zaštitu sa najvišeg mesta!

Kopernikanski obrt

Od tada, pa sve do pre nekoliko dana, skoro da se u Narodnom muzeju ama baš ništa nije dogodilo, ali iznenada je usledio pravi kopernikanski obrt, jer je praktièno preko noæi postavljanjem skele, ali ovoga puta preko èitave glavne fasade palate nekadašnje Uprave fondova, odnosno ostataka današnjeg Narodnog muzeja, napokon poèela dugooèekivana rekonstrukcija zgrade ove znaèajne institucije. Meðutim, malo je poznato da se rekonstrukcija veæ odvija i u samoj unutrašnjosti zgrade, i to na najbizarnijem moguæem mestu, jer je posao obimne rekonstrukcije enterijera zapoèet rekonstrukcijom i zamenom dela opreme i pribora po svim muzejskim klozetima - gde su postavljene nove kutije za WC papir i papirne ubruse, verovatno po uzoru na sveèanu rekonstrukciju klozeta u panèevaèkom Domu omladine!

Time se samo potvrðuje odavno poznata èinjenica da je u Narodnom muzeju odavno sve okrenuto naopako. Uraðen je jedan projekat i radi se drugi, da bi se tek sada izvodila istraživanja fasade i statièke stabilnosti objekta. U isto to vreme 150 ljudi i eksponati nemaju pojma gde æe biti preseljeni, a osim pojedinih kustosa entuzijasta, gotovo niko ne radi u tom zdanju veæ skoro 10 godina. Sadašnja v.d. direktora   Cvjetièanin dr Tatjana, koja je celu situaciju i proizvela, sada vruæ krompir dislokacije muzejskog blaga, biblioteke, kustosa i konzervatora prebacuje na ministarstvo, u kome nažalost nema ljudi sposobnih da preseku zbrku i reše problem. Teško da æe se problem rešiti za trajanja ove vlade, tj. ministra, koji veruje u dobronamernost gospoðe Cvjetièanin i njene direktorske kvalitete, umesto da je imao snage da je smeni èim je došao na to mesto.

Do sada bi problemi muzeja bili, ako ne rešeni, ono barem sagledani. Ovako, tek nas èekaju novi biseri ove bizarne direktorke, koja umesto da snosi posledice zbog izgubljenog vremena i silnog novca slupanog u maglu tokom izgubljenih godina, sada neuspešno pokušava da se igra Pontija Pilata i rekonstruiše muzejske klozete! Strašno! Kao u poslovici "Brigo moja preði na drugoga"! Svi drugi su krivi osim v.d. direktora muzeja Cvjetièanin dr Tatjane!

Da li se još uopšte neko seæa ko je i po kom kriterijumu odabrao podobnog projektanta po liniji Demokratske stranke i Krunskog saveta, i naruèio megalomanski projekat, koji bi koštao najmanje 70 miliona evra, koji bi palatu Uprave fondova pretvorio u tržni centar sa staklenom kupolom, èetiri kafane i svega 500 kvadrata prostora za depoe? Da li se iko seæa ko je radio programski zadatak za taj projekat? Da li se iko seæa ko je bez tendera sklopio ugovor za zakup nepostojeæeg magacina na pet godina i to za 40.000 evra meseèno?

Oèito je da se niko ne seæa da je odgovor na gotovo sva pitanja i dalje veoma prisutan i vidan u liku i nedelu direktorke Muzeja Cvjetièanin dr Tatjane. O tome koliko je kod nas rasprostranjena strategija noja koji pred nekom opasnošæu zabija glavu u pesak najbolje svedoèi èinjenica da je nedavno sasvim nezapaženo prošla vest da je Vlada, zbog nepostojanja uslova za raspisivanje konkursa, gðu direktorku prevela u status 'vršioca dužnosti'.

Bilo bi veoma zanimljivo videti za koje to kapitalne zasluge? Je li to možda adekvatna nagrada za sve dosadašnje štetoèinstvo, ili najobiènije pranje ruku svih odreda i prepuštanje narednoj vladi da reši šta æe sa tako "zaslužnom" personom? Kako je krenulo, èini se da bi Narodni muzej trebalo zauvek zatvoriti i na tom mestu otvoriti narodnjaèki muzej. To bi bilo profitabilno i sigurno privuklo milione znatiželjnika. Onaj narod èiju istoriju Narodni muzej želi da prikaže, ne postoji veæ više decenija. Iako se stalno najavljuje da radovi tek što nisu poèeli, niko živi pojma nema o tome gde iseliti zbirke, konzervatorski odsek i ostatak zaposlenih u Narodnom muzeju u Beogradu, što je preduslov da rekonstrukcija ovog zdanja napokon poène da se realizuje. Iako je u ovom momentu to goruæe pitanje za srpsko ministarstvo kulture, izgleda da se èekaju izbori kako bi se razjurila bulumenta štetoèina i mediokriteta nataložena u samom Ministarstvu kulture, kao i Velika muzejska loža predvoðena Cvjetièanin dr Tatjanom, v.d. direktorom ostataka Narodnog muzeja, tim pre što æe muzej iz budžeta dobiti nezvanièno milion evra za rekonstrukciju, ali niti prostor, niti novac za selidbu u taj nepostojeæi prostor još uopšte nisu obezbeðeni! Iz Ministarstva kulture niko živi ne zna odgovor na prosto pitanje: gde æe i kada æe eksponati i zaposleni biti iseljeni. Naime, zaduženi za kontakt sa novinarima su naglasili da ne može da se kaže bilo šta konkretno na tu temu, što potvrðuje da niko o tome ni nema pojma!

Do sada se uglavnom samo spekulisalo o raznim gradskim prostorima gde bi se zbirke èuvale (Muzej grada Beograda u Resavskoj, neki privremeni objekat, zgrada SIV-a i nedovršena zgrada Klinièko-bolnièkog centra Srbije koja prazna zjapi veæ 20 godina), a Ministarstvo kulture trebalo je odavno da donese odluku o novoj lokaciji u koju æe eksponati biti preseljeni. Upuæeni u ovaj sluèaj veæ mesecima govore kako bi to trebalo da se dogodi narednih nedelja, a te naredne nedelje se ponavljaju svakih nekoliko meseci, dok zaposleni i eksponati zajedno èekaju da padne plafon ili nekoliko kvadrata fasade! Kako bi se privid poèetka rekonstrukcije i dalje održao, odnosno kako rekonstrukcija ne bi bila zaustavljena, sledeæa podfaza rekonstrukcije enterijera verovatno æe biti postavljanje novih lampi i lavaboa po WC-ima, iza èega æe u narednoj podfazi slediti zamena klozetskih daski i nautilusa na slavinama.

Èekajuæi Godoa

Istodobno, nikome ni najmanje ne smeta èinjenica da je ogromna muzejska biblioteka veæ godinama zapakovana u sanduke i kutije, èekajuæi Godoa, odnosno selidbu u neke druge prostore za koje niko pojma nema ni gde su ni šta su, pošto je u meðuvremenu za to predviðenu zgradu u Balkanskoj ulici æapio Centralni institut za konzervaciju predvoðen Milom Popoviæ-Živanèeviæ. Sigurno da ni muzejskim knjigama niti dobro zapakovanim umetninama u sanducima ni najmanje nije dobro, baš kao što nije bilo dobro ni zazidanim ikonama iz peæke riznice u podrumu studenièkog konaka koje su teško ošteæene i u tajnosti su popravljane. Ali koga je briga zbog toga, važno je da svi odgovorni za stanje nacionalnih dobara i dalje uživaju na svojim položajima, putuju i tobož brane spomenike od neprijatelja zemlje, a naæi æe se dežurni krivci kad se otkrije obim nanete štete spomenicima o kojima su zaduženi da se sada brinu! No dotle - svima je dobro, ne treba talasati...

Postavlja se pitanje da li je pravi razlog za otezanje sa preseljenjem ostataka muzeja - zapravo izbegavanje najosnovnije obaveze da se, pre preseljenja, najpre na vrlo transparentan naèin uradi kompletan popis i revizija svih zbirki, kako bi se ustanovilo šta je na svom mestu a šta nije, i tako prekinulo javno nagaðanje o okrnjenim zbirkama i nedostajuæim predmetima, pre svega u arheološkim zbirkama, koje u najmanju ruku podseæaju na pripitomljenu crnu rupu kao sistem za deponovanje materijala. S pravom se postavlja pitanje kakav je to vrli nacionalni muzej ako nacija, zbog navodne bezbednosti èuvanog materijala, ne sme da zna šta se u njemu èuva?!

Što se same rekonstrukcije tièe, ni tu se više ne zna ni ko pije ni ko plaæa jer se nakon izrade projekta rekonstrukcije sada vrše istraživaèki radovi po samoj zgradi ne bi li bi se ustanovilo njeno pravo graðevinsko stanje, kako bi se napokon odredila nekakva 'dinamika radova'. Što se toga tièe, sama v.d direktorka dr Tatjana Cvjetièanin je nedavno sama sebi skoèila u usta izjavom da se neæe odmah sve rušiti unutar zdanja dok traju istraživaèki radovi, provera statike itd., jedan deo tih poslova može da se izvede i dok su zaposleni u zgradi. Odnosno, možemo se premeštati iz jednog dela u drugi deo zgrade. Ali prvi korak je iseliti zbirke, potom konzervatorski odsek, koji ima svoju aparaturu, i na kraju zaposlene sa dokumentacijom i kompjuterima. U svakom sluèaju, dok se iseljavaju zbirke, svi moramo biti prisutni, èime je dala za pravo svim onima koji su podseæali na prethodnu temeljnu rekonstrukciju i dogradnju zgrade iz 1964-1965. godine!

Doduše, ni tada nije bilo nikakvog iseljenja Muzeja iz palate Uprave fondova! Naime, kada je raðena ova prva temeljna adaptacija odnosno intervencija u muzeju, u vreme Laze Trifunoviæa 1964-1965, nije bilo selidbe van zgrade, nego su personal, inventar i predmeti - dok se radio jedan deo zgrade - preseljavani u drugi, i tako je sve privedeno kraju. Bilo bi zaista zanimljivo videti kako izgleda izveštaj o radu muzeja za sve ove godine kada muzej ne radi, i šta se tu uopšte radi, osim što se kustosi natèoveèanskim naporima trude da zaštite svoje zbirke i prave izložbe u situaciji kada ne dobijaju ni dinar za otkup materijala, a konzervatorsku službu u samom Muzeju su najstruènije razbucali upravo Cvjetièanin dr Tatjana i njena bulumenta.

Potemkinovo selo

Naravno, gða v.d direktora se naokolo šepurila i kao svoje dostignuæe predstavljala rezultate tuðeg rada, odnosno sve velike izložbe koje je muzej priredio na raznim gostovanjima. Kao posebno Potemkinovo selo gromoglasno je predstavljena i najnovija skaredna verzija Muzejskog informacionog sistema Srbije - MISS,odnosno izvesna krajnje nefunkcionalna aplikacija Eternitas koja je napravljena kako bi se na jednom mestu upravljalo podacima o kulturnoj baštini muzeja Srbije. U pitanju je inaèe udruženi zloèinaèki poduhvat izvesne Nede Jevremoviæ, šefice dokumentacije Narodnog muzeja, koja veæ godinama sve informatièke poslove namešta preduzeæu Softver Informacioni Sistemi iz Beograda, a ono po Jevremoviækinim željama pravi raznorazne nefunkcionalne programe koji jedino trebaju Narodnom muzeju (što je pak relikt propale ideje prethodnog direktora Nikole Tasiæa koji je tražio zakonsku moguænost da za svoje potrebe Narodni muzej kao krovna muzejska ustanova može iz drugih muzeja uzeti sve šta mu treba).

Tu ideju je kasnije pokušala da realizuje i sadašnja v.d. direktorka Cvjetièanin dr Tatjana, i to tako što je odbila da vrati zakonitom vlasniku Muzeju Srema zlatnu pojasnu garnituru koja je bila na konzervaciji, pod izgovorom da je u Muzeju Srema ta garnitura ugrožena, što je rezultiralo višegodišnjim sudskim sporom koji je Narodni muzej izgubio. Svoju samovolju Cvjetièanin dr Tatjana je pokazala tako što je minirala saradnju sa Muzejom grada Splita i tamošnjom Galerijom umetnina kada je odobrila pozajmice slika za tamošnje izložbe, ali uz obavezu da transport umetnina mora da realizuje njoj omiljeno preduzeæe Kunsttrans iz Beograda, nameštajuæi posliæ kumu svog supruga èije su usluge nekoliko puta skuplje od svih drugih preduzeæa koje se bave transportom umetnina. Inaèe sa Kunsttransom u vezi, malo je poznato da veæ duže vreme traje i sudski spor izmeðu Kunsttransa i Veèernjih novosti za naknadu navodne štete zbog još navodnijih 'duševnih boli' izazvanih èinjenicom da je u tim dnevnim novinama navedeno da se èuveni depo ove firme nalazi u Panèevaèkom ritu - koji je podvodan!

Podseæanja radi, još 2007. godine, ukazano je na èinjenicu da je projekat rekonstrukcije u svakom pogledu bio megalomanski, i od poèetka je bilo jasno da æe biti potrebno da se obezbedi prostor za privremeno izmeštanje ogromnog broja predmeta iz muzejskih zbirki. Iako je najlakše bilo blagovremeno obezbediti i unajmiti prostor za privremeni smeštaj eksponata, Cvjetiæanin dr Tatjana je - bez tendera?! - donela odluku da se posao poveri firmi Kunsttrans koja je u to vreme navodno bila jedina koja se bavila prevozom i magacioniranjem umetnina! Javnost je bila konsternirana èinjenicom da se zakupljuje prostor od 1.200 kvadrata, i to za 37.700 evra meseèno, na pet godina, i to magacin u - plavnom podruèju Panèevaèkog rita, za koji se kasnije ispostavilo da u trenutku sklapanja ugovora uopšte nije postojao! Još je bila šokantnija èinjenica da je taj magacin, osim što je usred moèvare, smešten izmeðu fabrike betona i benzinske pumpe, a ansambl je kasnije dopunjen proizvodnim halama firme Jeep Commerce.

Meðutim, ispostavilo se nešto još važnije - èinjenica da je Ðorðe Brankoviæ, direktor firme Kunsttrans, istovremeno kum i kuæni prijatelj Aleksandra D. Kostiæa, urednika filmskog programa TV B92, koji je takoðe i suprug Tatjane Cvjetiæanin. Uoèi samog iseljenja zgrade, a nakon smene prve Koštunièine vlade i tadašnjeg ministra kulture Dragana Kojadinoviæa, sa sve kamarilom i voštanim Dražom Mihailoviæem, posumnjalo se u pravilno trošenje novca. Ispostavilo se, naime, da je predviðeno da se novcem Nacionalnog investicionog plana, namenski odreðenim za rekonstrukciju zgrade, zapravo želi prenamenom plaæati zakup ovog magacina - što je blagovremeno spreèeno, tako da je na snagu stupio ugovor po kome Narodni muzej Kunsttransu poodavno duguje ogromne pare za najam magacina u koji se nikada nije uselio (oko èega takoðe traju sudski sporovi). U meðuvremenu je napokon odbaèen megalomanski projekat Demokratske stranke i Miodraga Rakoèeviæa kao nefunkcionalan i preskup, a niko od ekipe koja je dovela Rakoèeviæa nikada ni za šta nije odgovarao.

Od poèetka rekonstrukcije, prema novom projektu nagraðenom na konkursu, takoðe nema nièega na videlu jer je Cvjetièanin dr Tatjana izjavila kako je Restauracija i funkcionalna rekonstrukcija koju smo mi želeli kako bi se dobilo što više prostora, u poèetku bila ambiciozna, novim projektom Vladana Lojanice krenuli smo u umanjenje ranijih zahteva, sa tadašnjim limitom od 20 do 25 miliona evra koji su se pominjali u javnosti, došli smo do toga da je projekat izabran krajem prošle godine a još nema njegove prave razrade, èeka se da glavni izvoðaèki projekat uðe u budžet za ovu godinu. Kada je u pitanju zgrada Narodnog muzeja na Trgu Republike, dr Cvjetiæanin je rekla da je idejno rešenje rekonstrukcije na pregledu kod Komisije muzeja i da oèekuje da æe projekat rušenja, kojim æe faktièki biti zapoèeta obnova nacionalnog muzeja, biti gotov u prvim mesecima 2012, a kako sada stoje stvari, ni njega nema na videlu!

Na kraju se sa pravom postavlja pitanje: dokle ovako? Kada æe neko pokrenuti pitanje odgovornosti dvorskih kamarila okupljenih oko Krunskog saveta, Demokratske stranke i tadašnjeg saziva Ministarstva kulture koji su i te kako upetljani u skandal sa dovoðenjem i protežiranjem Rakoèeviæa. Kada æe neko postaviti pitanje odgovornosti v.d. direktora Cvjetièanin dr Tatjane za sumanuti programski zadatak kojim je muzej trebalo da bude pretvoren u tržni centar, kao i za totalni haos koji je nastao tokom njenog direktorovanja ostacima Narodnog muzeja.

Kada æe neko postaviti pitanje odgovornosti v.d. direktorke Cvjetièanin dr Tatjane za nezakonito nameštanje posliæa kumu svog muža? Kada æe neko postaviti pitanje odgovornosti v.d. direktorke Cvjetièanin dr Tatjane za materijalnu štetu napravljenu pripremom odbaèenog projekta? Kada æe neko postaviti pitanje odgovornosti v.d. direktorke Cvjetièanin dr Tatjane za prostu èinjenicu da je Muzej za publiku zatvoren veæ devet godina, bez ikakve nade u neko skoro otvaranje?

Gospoðo dr Cvjetièanin, ako za sve vreme koliko ste direktor muzeja niste uspeli da obezbedite sredstva za njegovu rekonstrukciju (koji ste usput doveli u stanje totalnog kolapsa), onda je krajnje vreme da sa te funkcije odete, jer vi niste sposoban menadžer! Èinjenica da ste veæ devet godina direktor zatvorenog muzeja sve govori.

Umesto proslave Dana Muzeja, drugovi i drugarice iz Narodnog muzeja trebalo bi da organizuju proslavu 10. maja kao dana nerada, a trebalo bi ga predložiti i za svetski dan nerada. Bio bi to lep praznik, i još jedan praznik više kada svi mi ne bismo radili. Zasluženi praznik, nema se šta dodati, drugovi i drugarice - gospoðo dr direktor, širok Vam drum!

 

 

Balkanski špijun

U ostacima Narodnog muzeja situacija sve više podseæa na film "Balkanski špijun", sa totalnom manijom gonjenja, o èemu najbolje govori èinjenica da se po nalogu v.d. direktora Cvjetièanin dr Tatjane, svi razgovori koje njeni podreðeni u muzeju obave preko muzejske centrale i ostalih telefona iz serije poèev od 33-06-000 i nadalje, uredno snimaju uprkos postojanju Zakona o zaštiti podataka o liènosti.

 

Da li se još uopšte neko seæa ko je i po kom kriterijumu odabrao podobnog projektanta iz redova Demokratske stranke i Krunskog saveta, i naruèio megalomanski projekat koji bi koštao najmanje 70 miliona eura, a koji bi palatu Uprave fondova pretvorio u tržni centar sa staklenom kupolom, èetiri kafane i svega 500 kvadrata prostora za depoe?

 

Kada æe neko postaviti pitanje odgovornosti v.d. direktora Cvjetièanin dr Tatjane za prostu èinjenicu da je muzej za publiku zatvoren veæ devet godina, bez ikakve nade u neko njegovo skorašnje otvaranje.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane