https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Krici i odjeci

Krici i odjeci

Porodièno nasilje pod okriljem Centra za socijalni rad

 

Ko štiti pomahnitalu majku

 

Uporno odbijanje pojedinih saradnika Gradskog centra za socijalni rad da postupaju po zakonu ukazuje na to da postupaju sa jasnim umišljajem: zaštitu dobijaju samo ona deca èiji roditelji imaju pravu vezu ili dovoljno para, a najbolja je kombinacija ovo dvoje. Ostaloj deci kako Bog da

...........

Zamenica zaštitnika graðana Tamara Lukšiæ-Orlandiæ u leto 2011. izvršila je kontrolu rada Gradskog centra za socijalni rad koju je inicirao veæi broj pritužbi. Na strani 1 pisanih preporuka koje je Zaštitnik graðana uputio nakon izvršene kontrole stoji: "Odeljenje Novi Beograd Gradskog centra za socijalni rad je u više sluèajeva saznanja ili sumnji na zlostavljanje i zanemarivanje deteta i porodiènog nasilja naèinilo propuste u radu na štetu prava deteta, koji se ogledaju u nepreduzimanju i neblagovremenom preuzimanju mera i aktivnosti iz nadležnosti organa starateljstva radi zaštite prava i interesa deteta, u nepoštovanju najboljih interesa deteta i standarda struènog rada, kao i u neprimenjivanju važeæih propisa."

Citirani dokument zaveden pod brojem 14-654/11 poziva se na veæi broj sluèajeva u kojima je gospoða Lukšiæ-Orlandiæ otkrila da su zaposleni odeljenja Novi Beograd blago reèeno potpuno nezainteresovani da primenom zakonskih mera zaštite decu od nasilja u porodici.

U sluèaju maloletnog M.V. se konstatuje: "Centar nije obavljao poslove radi zaštite od porodiènog nasilja  i ugroženih prava deteta žrtve u ranom uzrastu, koji su mu povereni kao organu starateljstva u skladu sa zakonom..., veæ je svoje aktivnosti preduzimao iskljuèivo u okviru sudskog postupka, postupajuæi jedino po sudskim zahtevima."

U sluèaju maloletnog M. G. Zaštitnik graðana navodi: "Aktivnosti organa karakteriše ne samo necelovitost i neblagovremenost veæ i zanemarivanje i ignorisanje odluènih èinjenica (postojanje porodiènog nasilja, odsustvo kontakata deteta sa majkom, rizik od ponavljanja nasilja nad detetom)."

Najdrastièniji je, moguæe, primer maloletnog M. B., za koga se u preporukama tvrdi: "Rad organa starateljstva u ovom sluèaju karakteriše uoèljivo ignorisanje svakog podatka koji se odnosi na nasilje: kako navoda oba roditelja, tako i nalaza zdravstvenih ustanova i video materijala." Otac deteta je, naime, odeljenju gradskog Centra za socijalni rad na Novom Beogradu priložio i snimke sa sigurnosnih kamera instaliranih u kuæi, na kojima se jasno vidi kako se majka iživljava nad detetom, bezrazložno ga tuèe i èak diže uvis i potom baca na pod.

Na sluèaju uposleni radnici Centra Ljiljana Sivèev i Rade Zdravkoviæ, meðutim, ovaj dokazni materijal odbacuju tvrdeæi da je takvo snimanje protivzakonito i da krši pravo na privatnost majke?! Otac deteta zatim traži izuzeæe pomenutih zaposlenih, koje rukovodilac odeljenja Brankica Tarbuk-Jankoviæ odbija navodeæi da ne postoje razlozi za sumnju da su radnici pristrasni niti je došlo do ugrožavanja prava bilo kog uèesnika. Zahtev za izuzeæe otac je podneo i direktorki Centra za socijalni rad grada Beograda, Snežani Stoškoviæ, koja se oglašava nenadležnom.

Konaèno, ne videæi drugi izlaz i moguænost da zaštiti svog maloletnog sina od pomahnitale majke, otac Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu podnosi kriviènu prijavu protiv Brankice Tarbuk-Jankoviæ, Radeta Zdravkoviæa i Ljiljane Sivèev. U meðuvremenu otac dolazi do saznanja da njegova supruga ima poseban tretman u Centru za socijalni rad, jer je koleginica sa studija aktuelne predsednice Republièke skupštine Slavice Ðukiæ-Dejanoviæ. Iz tog razloga su zaposleni prema njoj više nego blagonakloni, a najveæa žrtva je onaj èije interese Centar upravo mora da zaštiti - maloletno dete.

Na kraju svojih preporuka zamenica Zaštitnika graðana iznosi poražavajuæi zakljuèak: "U sluèajevima koje je istražio Zaštitnik graðana, Gradski centar za socijalni rad - odeljenje Novi Beograd dosledno je propuštalo da sprovodi struène postupke i pored oèiglednih indicija, pa i dokaza... Èinjenica da su identièni ili slièni teški propusti naèinjeni u više sluèajeva, ukazuje na sistematièno izbegavanje struènih radnika i rukovodilaca da se pravovremeno i efikasno angažuju..."

 

                                            Ime i prezime poznati redakciji

 

 

Grocka: Oteta zemlja - javni put

 

Kroz moje dvorište                                                                   

 

Jula meseca 2005. donet je Akt o uslovima za formiranje graðevinske parcele kojim mi je dozvoljeno pripajanje dve prethodne parcele u naselju Kaluðerica, beogradska opština Grocka. Ubrzo posle toga sam dobio i dozvolu da novoformiranu parcelu ogradim. U tome su me protivpravno spreèavale komšije koje moj voænjak koriste da bi tuda prolazili do svojih kuæa.

Dana 27. decembra 2011. komšije su u formi peticije podnele zahtev o poništenju pomenutog akta iz 2005. godine, koji je veæe opštine Grocka usvojilo veæ sledeæeg dana. (Do sada nezabeležena brzina reagovanja jednog opštinskog organa!)

U rešenju od 28. decembra 2011, koju je potpisao predsednik opštinskog veæa Milan Jankoviæ, stoji kako je na mojoj parceli put, koji nigde nije ni upisan, ni ucrtan, i za koji se, eto, više od šest godina zvanièno nije ni znalo da postoji.

Do svih ovih sukoba je došlo zbog policajca Gorana Ivanoviæa i njegovog tasta Milana Markoviæa koji je prodavao placeve bez službenosti puta i overenih ugovora. Svi kupci bi tako trebalo da prolaze kroz njihovo dvorište, ali im oni to ne dozvoljavaju upuæujuæi ih na moj voænjak, a Goran ih još uèi da su stekli državinu, pošto su godinama išli kroz moje dvorište.

Ja sam pošteno kupio pomenute parcele i iste upisao na svoje ime. Za sve radove sam, takoðe, posedovao sve neophodne dozvole, pa èak i za podizanje ograde i to u naselju u kome skoro nijedna kuæa nema graðevinsku dozvolu.

Opštinsko veæe može da donese odluku da preko neèijeg poseda proðe javni put, ali je u tom sluèaju dužno da vlasniku nadoknadi štetu. Donošenjem pomenutog rešenja opština Grocka je izbegla ovu obavezu i meni faktièki eksproprisala deo imovine bez dinara odštete.

                                                                    Petar Stojanoviæ  

 

Taksisti u lavirintu politièkih odluka

 

Ko radi po zakonu

 

Poštovana redakcijo,

 U Beogradu bi trebalo da bude 5.000 taksista, ali ih danas sa dozvolom radi 7.800 koji za svoje potrebe koriste samo 1.700 taksi stajališta. Sa izuzetkom njih 48 koji imaju status zaposlenih, svi ostali su samostalni preduzetnici od kojih se najmanje 80 odsto nalazi u steèaju jer nemaju da plaæaju porez i doprinose državi. Mnogi nemaju para ni da otplate rate za kredite podignute da bi se kupila vozila koja odgovaraju zahtevima iz gradske Odluke o taksi prevozu koja se primenjuje od 2007. godine.

Danas su oni koji su nabavili takva vozila najveæe budale na beogradskim ulicama, jer se za vožnju dozvoljavaju bukvalno sva vozila koja imaju èetvora vrata, pa tako imamo i taksije stare više decenija, koji su nebezbedni za saobraæaj, posebno za prevoz putnika.

Uprkos svemu, grad i dalje od svakog od nas naplaæuje po 1.000 dinara za nalepnice koje po pomenutoj odluci treba da imamo kako bismo mogli da taksiramo na znaèajnim lokacijama, kao što su aerodrom, železnièka i autobuska stanica i slièno. Ove nalepnice nemaju nikakvu funkciju, jer još nisu nabavljeni èitaèi istih, tako da one služe samo da bi se od taksista uzeo još neki dinar za gradsku kasu. Na pomenutim lokacijama taksira ko god hoæe, a divljaci se više ni ne kriju.

U pregovorima sa gradom zastupaju nas predstavnici dispeèera, što je sukob interesa, kao i sindikat Nezavisnost koji u najboljem sluèaju može da zastupa onih 48 zaposlenih, a ne ostale koji su preduzetnici.

Ja sam još u januaru 2011. naèelnici inspekcije gospoði Rajeviæ skrenuo pažnju na razne nezakonitosti i ona mi je obeæala da æe oštro kažnjavati sve službenike grada koji ne rade po zakonu.

Do danas nisam dobio nikakav odgovor od nje šta je konkretno uèinjeno. Jedino što se od tada desilo jeste da je neko rešio da se više ne primenjuje pomenuta odluka o taksi prevozu, ali niko ne zna ni ko ni kada je to odluèio. Pravnica Medenica iz Javnog prevoza me je samo izvestila da je to "politièka odluka" i da ne može da mi dostavi nikakvu dokumentaciju.

U septembru se zvanièno donosi nova gradska Odluka kojom se briše uslov posedovanja euro 3 i euro 4 motora i sve se odlaže do marta 2013. godine. Koliko ja mogu da zakljuèim, grad Beograd je hiljade nas doveo u zabludu; mnogi su prodavali imanja da bi kupili novije modele automobila, nekima su od banaka veæ oduzeta vozila, a bilo je i samoubistava.

Protiv svih umešanih u ove nezakonitosti podnete su kriviène prijave, najmanje jedna se nalazi i u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, ali se ništa ne dešava iako su samo preko projekta nalepnica pokradena sredstva od blizu 100.000 evra, dok je preko nepotrebne Komisije za kategorizaciju gradski budžet olakšan za milion evra.

                                                                                                                  

                                            Ime i prezime poznati redakciji

                                                                                                            

 

  

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane