https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

(Pr)osudite sami

Buđenje pacova

Milovan Brkić

Na zelenoj tarabi, kojom je ograđeno gradilište, neveštim slovima, crvenom bojom, ispisan je stih - "budući mrtvac ulicom korača". Štrecnuo sam se, jer su pre neki dan upokojili i Olivera Ivanovića. I baš u tom trenutku zastadoše kola iz kojih se obeleženi šalju na nebesa. Bože, molim ti se, neka me ubiju prvim metkom, skoro sam glasno izgovorio molitvu, uveren da je Bog tako odlučio.

Stajao sam s Božjim mirom, dok se otvarao prozor na autu pod rotacijom. Prolomi se glas - "Gde si legendo! Što se ne javiš, da popijemo kafu, znaš da smo mi stari drugari. Poslaću ti novi broj telefona''.

Hvala, odgovorio sam, kao da sam se obradovao susretu. Valjda i zbog činjenice da se nije obistinila poruka sa tarabe.

Nikada se nisam plašio smrti, plašio me je put do nje.

U tom trenutku sam kao budućeg mrtvaca video Aleksandra Vučića. Čovek koji mi se javio bio je moj prijatelj sve dok naprednjaci nisu došli na vlast. Onda se gadio što me je poznavao, pričao je. Vučić me je opisivao kao ludaka i reketaša, ja mu nisam zamerao. Branio je svoj kartel. Ovaj nije imao ličnih razloga, ali ...

Mesec dana nakon što je pao Miloševićev režim, svratio sam u prostorije DS-a u Krunskoj, u restoran u prizemlju. Popio sam kafu sa koleginicom, koja je bila jurišnica ove partije. Bila je oduševljena, sve dok je konobar nije pozvao i saopštio joj da su "ovi sa sprata" besni što sedi sa mnom. Ona mi je to saopštila i zaklela se da će im reći, sve što kažem da treba da im kaže. I rekla im je da sam se raspitivao koliko je Đinđić dobio para na aerodromu od jednog biznismena, ko je sve preuzeo poslove Marka Miloševića, koliko je reketiran Željko Mitrović...

I ti sediš sa takvim, pitali su je. Ona ih je podsetila koliko sam doprineo padu Miloševićevog režima, dok su oni trošili hiljade dolara dobijenih u Budimpešti. Sada im nisam bio potreban. Likvidirali bi me da se Đinđić tome nije protivio, jer je bio uveren da su to reči američkog šefa misije.

Nekoliko dana uoči streljanja, sreo sam se s gospodinom Đinđićem, a povodom njegovog odlaska u Banjaluku. Žao mi je što niste bili naši, rekao mi je. Iskreno. Slegao sam ramenima, odgovoriviši da ne umem da se saginjem.

Kada su ga ubili, mene su uhapsili kao člana surčinske mafije!

A isti ti ljudi su me 1996. godine skoro do smrti tukli u Surčinu, u Kotobanji, držeći me u šahtu golog nekoliko sati. Bog je hteo da preživim.

Jedan američki uticajni čovek je zamenio moje ime. Mislio je da je ubijen moj prezimenjak. On je besan zbog toga pretio ministru Sokoloviću. Hteo je da mu se izvine, ali mu je netjak objasnio da sam ja jedina linija odbrane od režima. Potom je predsednik Klinton zvao Miloševića, tražeći izveštaj o mom stradanju. Milošević mu je pružio garancije i tako sam preživeo.

Tek neki dan sam saznao da se čovek koji mi je spasio život zove Žorž Soroš. Netjak mi to nije hteo kazati. Red je da se zahvalim čoveku, o kome sam napisao mnogo teških reči.

Sve veći broj Vučićevih pajtosa me pozdravlja. To je vreme kada se bude pacovi, pred buru.

Vučić je otišao na Oliverov grob. Autobuse i sve ostale troškove oko predstave s posetom Kosovu finansirao je Bogoljub Karić. Aplaudirali su Vučiću dok je polagao venac na mestu gde je ubijen Ivanović!

Prvi put u savremenoj istoriji, zlikovac je dobio aplauz na mestu zločina. Prilikom posete, kriminalac Zelja je bio lični telohranitelj Danila Vučića. Diktator Spinoza je posetio grobove onih koje je pobio. Rekao je: na njihovim grobovima dugo sam ćutao!

Američka ambasada je ponovila preporuku svojim građanima da ne dolaze u Srbiju, navodno zbog epidemije malih boginja. To je dodatno istraumiralo Vučića, plaši se šta mu spremaju.

Dačić je tražio prijem kod Kajla Skota isti dan kad je Ivanović ubijen, do danas nije dobio odgovor.

Raduje me pad Vučićevog režima. Plaši me, jer sam već u godinama, da će oni koji dođu da me bez ikakvog razloga stave na svoje crne liste. Svi koji su voleli Srbiju, a ne tirane, nisu dobro prošli. Počev od Vase Pelagića, Đure Jakšića, Gojka Đoga...

Ali, pacovi se ponovo bude! Život je, ipak, masovna pojava.

www.milovanbrkic.com

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane