https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na licu mesta

 

Na licu mesta

 

Zajeèarski gradonaèelnik i njegovi ortaci i poltroni ne zarezuju ni zakone ni narod

 

Mnogo love za Boškove snove

 

Izdvajanja za rukomet za osam godina porasla za neverovatnih 68836,89 odsto pa rukometašice meseèno primaju od 1000 do 8000 evra, sredstva za škole ostala jednaka kao što su bila pre sedam godina, a na poplavi poèetkom 2010. godine neki zaradili, drugi nisu dobili ni dinara.

 

Vuksan Ceroviæ

 

Od kako je, pre osam godina zaseo u fotelju prvog èoveka Zajeèara, tadašnji predsednik, a današnji gradonaèelnik Boško Nièiæ izrastao je u pravog gospodara grada na Timoku. Bez njegovog befela gotovo ništa nije moglo, niti može da se desi. O svemu je suvereno odluèivao, kao da je Zajeèar postao nekakva mini monarhija, u kojoj je on glavni struènjak za sve, a svi ostali obièan bašibozluk, koji ne zaslužuje da bude pitan za bilo što.

Naravno, to ne bi moglo da se desi da nije izgradio "demokratsku veæinu" zasnovanu na poslušnicima i dužnicima, èiji je jedini zadatak bio da na mig gospodara dignu dva prsta. Da narod ne bi previše zavirivao u tu "demokratsku" baruštinu, u kojoj je glavni posao gradskih veænika i odbornika iz Pokreta "Živim za krajinu - Boško Nièiæ" bio da prikupljaju potpise za registraciju stranke ili kandidovanje odbornika, korišæen je usavršeni arsenal demagogije i trikova. Tako je pred svake izbore, najpre parama poreskih obveznika u Zajeèaru, a potom zahvaljujuæi Mlaðanu Dinkiæu i parama iz državne kase, Zajeèar iznenada postajao veliko gradilište. Graðeni su objekti koji neæe doneti ni dinara prihoda, za èije æe održavanje tokom narednih decenija trebati gotovo polovina gradskog budžeta i otvarani nezavršeni i bez upotrebnih dozvola, uz neviðenu pompu i slikanje. Taj trik je Nièiæ Zajeèarcima prodao veæ tri puta. U meðuvremenu, podalje od oèiju graðana, dešavalo se svašta.

 

Privatni klub o narodnom trošku

 

Zajeèar spada meðu one gradove koji imaju nesreæu da moraju da ostvaruju neostvarene mladalaèke snove svojih èelnika. Kod gradonaèelnika Nièiæa to je rukomet kojim se, po sopstvenoj tvrdnji, bavio u mlaðim danima, ali oèigleno ne sa velikim uspehom. Zato se, uveren u bezgraniènu moæ svoje funkcije latio dogradnje svoje rukometne karijere kroz stvaranje rukometnog kluba Zajeèar, koji je u dijametralnoj suprotnosti sa ekonomskom snagom zajeèarske privrede i grada uopšte. To je zapravo privatni klub u èijem rukovodstvu sede njegovi partijski drugovi, lièni prijatelji, njegova supruga i njen brat i, naravno, njegov poslovni partner Slobodan Pajkiæ.

Da ovo ne bi bila prazna prièa, poslužiæemo se podacima iz odluka o završnom raèunu grada (do 2008. godine opštine Zajeèar) od 2004. zakljuèno sa 2011. godinom, koliko je na vlasti Boško Nièiæ. Ti podaci kažu da je budžet sa 556.319.000 porastao na 1.563.565.000 (281,05 odsto). U istom period izdvajanja za sport porasla su sa 9.897.716 na 131.642.911 (1330,03 odsto) Za rukomet sa 137.700 na 94.788.400 (za neverovatnih 68836,89 odsto) i za fudbalski klub Timok, na èijem je èelu Ivan Jokoviæ, predsednik Skupštine grada Zajeèara sa 370.000 na 21.370.000 (nešto "skromnijih"  5775,67 odsto).

Da bi toliko novca moglo da se izdvoji za sport od nekoga je morao da se uzme. Ceh su platile pre svega zajeèarske škole sa oko 7.000 ðaka, pa su ukupna izdvajanja za obrazovanje u istom periodu porasla sa 45.548.638 na 57.535.934 dinara (126,31 odsto). Još taènije, sredstva za srednje obrazovanje porasla su sa 33.919.338 na 46.852.155 dinara (138,12 odsto), a za srednje se smanjila sa 11.629.300 na 10.683.779 dinara (91,86 odsto)!? Prilikom donošenja Odluke o završnom raèunu za 2011. godini gradonaèelnik Nièiæ je tvrdio da su sredstva za obrazovanje veæa od navedenih za skoro 29 miliona dinara, za koliko su prebijeni raèuni sa "Toplifikacijom Moravia Zajeèar" za grejanje, ali je propustio da kaže da se radi o raèunima iz 2010 godine, a ne iz  godine na koju se odluka odnosila. Ceh je, naravno, platila i zajeèarska sirotinja, jer su socijalna davanja tokom pomenutih godinama bila mala, ali i zajeèarske porodilje kojih se vlast setila tek pred izbore 2012. godine, iako je "bela kuga" sumorna svakodnevica. Po podacima sa sajta "Fiskalnog monitora" Zajeèar je 2010. godine po izdvajanjima za socijalnu zaštitu bio na 128 mestu od ukupno 145 lokalnih samouprava u Srbiji.

Zahvaljujuæi neviðenom prelivanju budžeta u rukometni klub, u Zajeèar se od 2007. do 2012. godine slegla gomila vrhunskih rukometašica. Nije ih, naravno, dovela ljubav prema gradu na Timoku, o kome do tada ništa nisu znale, nego novac. Iz nezvaniènih, ali sasvim pouzdanih izvora saznali smo da su se tokom 2012. godine plate rukometašica kretale od 1.000 do 8.000 evra meseèno, u što nisu uraèunate stanarine, ishrana i sijaset drugih privilegija. Tako sastavljena ekipa imala je uspeha u nacionalnim takmièenjima, ali se pokazala nedoraslom za internacionalnu scenu. Badava su u 2012. godini za Zajeèar igrale Maja Dragoljuboviæ (Knjaževac), Pislaru Teresa Ljudmila (Rumunija), Anet Sopronji (Maðarska), Lilija Gorilska (Ukrajina), Maja Zebiæ i Aneta Perajica (Hrvatska), Marta Mange Gonzales, Nuria Benzal, Džesika Alonso i Begonja Fernandez (Španija), Jelena Nišaviæ (Beograd), Tanja Vuèkoviæ (Sombor), Danijela Matiæ i Sanja Rajoviæ (Aranðelovac), Tamara Georgijev (Pirot) i nijedna Zajeèarka, Liga šampiona ostala je nedosanjan san. Skrckana su 94 miliona dinara u taj san, a ta raèunica verovatno nije konaèna, jer klub duguje popriliène pare za stanarine i komunalije igraèica.

Pošto je rukomet gutao ogromne pare, a graðani sve èešæe postavljali pitanja koji je efekat svega toga, ne zadovoljavajuæi se pri tome bajkama Boška Nièiæa o nekakvim maglovitim propagandim dobicima, vlast se s vremena na vreme služila jeftinim trikovima da se planirana sredstva u budžetu za te namene poveæaju. Tako su, najpre, u rukomet usmeravana sredstva od ekološke takse koju je plaæala pivara EFES Zajeèar, a 3. avgusta 2010. godine, odbornici G17+ (dr Dušica Mihailoviæ, dr Aleksandar Petroviæ, Denis Nikoliæ i Mirjana Smiljkoviæ) "spontano" predložili amandman na Treæi dopunski budžet grada Zajeèara, kojim su sredstva za sport poveæana za 30 miliona dinara. Škola se, naravno, nisu setili. Na slièan naèin su sredstva za sport poveæana u decembru 2011. godine po "spontanom" predlogu Dejana Andrijaševiæa odbornika Nièiæevog Pokreta "Živim za krajinu". Naravno, stalno je proturana prièa o silnim sponzorima i donatorima, ali je ta prièa pala u vodu nakon revizije završnog raèuna Rukometnog kluba za 2010. godinu, jer se ispostavilo da oko 80 odsto para klub dobija iz budžeta i da se èak 86 odsto prihoda troši na zarade, naknade zarada i ostale liène rashode. Situacija ni sada nije bitno drugaèija.

U izjavi koja se može naæi na sajtu Rukometnog kluba Zajeèar, alfa i omega zajeèarskog rukometa, kako tekstopisac naziva gradonaèelnika Zajeèara, izmeðu ostalog kaže sledeæe: "Ulagaæemo u svaki sport koji se bude stvorio. U Zajeèaru ni ostali sportovi nemaju manju pažnju. Za sport dajemo i davaæemo mnogo novca. Ako mogu drugi gradovi u Srbiji, neka nas prate.Onaj ko daje, njemu se vraæa...".

Koliko navedena izjava ima veze sa stvarnošæu odgovori se mogu naæi i u stidljivim izveštajima Sportskog saveza preko koga se pare iz budžeta prenose klubovima, pri èemu se važeæi Zakon o sportu ne zarezuje. Primera radi u 2007. godini, kad je poèela realizacija Nièiæevih rukometnih ambicija, ugašeno je sedam seoskih fudbalskih klubova, u 2008. pionirke Odbojkaškog kluba Timok nisu uèestvovale  na polufinalnom državnom turniru jer nisu imale para, zbog istog razloga opštinska fudbalska liga odigrana je samo u proleænom delu, a 2009. godine pionirke Odbojkaškog kluba Timok, pobednice regionalne lige, zbog nedostatka sredstava odustale su od prijave za uèešæe u višem rangu takmièenja. Zbog istih razloga muška seniorska ekipa istog kluba odustala je od prijave za takmièenje u Drugoj ligi Srbije. U 2010. godini ugasila su se još tri seoska fudbalska kluba, a vrhunac ciniène politike alfe i omege zajeèarskog rukometa dogodio se ovih dana kada su pobednici na školskom turniru u stonom tenisu kao nagrade dobili lopticu i jabuku.

Ako je Nièiæ mislio da se uloženi novac vraæa kroz plate rukometašica i njegova putovanja na utakmice širom Evrope, kobajagi privatno, ali državnim automobilom i sa državnom biznis karticom u džepu, onda je bio u pravu. Ali ako je mislio na sport u celini, onda je slagao.

 

Iz poplave isplivale muæke

 

Krajem decembra 2009. godine nabujala voda Crnog Timoka izašla je iz korita i poèela da plavi njive, dvorišta i kuæe. Štab za borbu protiv elementarnih nepogoda proglasio je vanredno stanje, jer su izveštaji metereologa najavljivali dalji porast voda. Sve je to, meðutim bila samo uvertira u katastrofu koja se dogodila u drugoj polovini februara 2010. godine, kada su podivljali Crni i Beli Timok poplavili oko 700 domaæinstava. Mnogi ljudi su za jedan dan izgubili sve ono što je sticano decenijama i spašavali gole živote u èamcima, ili penjanjem na više spratove svojih domova. Organizovana je opsežna akcija spasavanja ljudi sa poplavljenog podruèja u kojoj su znaèajnu ulogu imali pripadnici Sektora za vanredne situacije.  Tada je Nièiæ sa ponosom izjavljivao da je sakupljena pomoæ u vrednosti od preko 100 miliona dinara.

Kada je poplava prošla, na teren je izašla Komisija za procenu štete koja je utvrdila da je uništena imovina graðana u vrednosti od 130.155.602,49 dinara. Poplavljenima je interventno isplaæeno po 50.000 dinara po domaæinstvu, a potom je Gradsko veæe 7. maja 2010. godine formiralo Komisiju za raspodelu opreme i ureðaja za domaæinstva "koja su pretrpela štetu u poplavi izazvanoj izlivanjem bujiènih voda Belog Timoka". U njenom sastavu je bilo sedam èlanova Gradskog veæa (Milko Todoroviæ, koordinator, Dragoslav Ðorðeviæ Ðoša, Radislav Stanèuloviæ, Vinka Mihajloviæ, mr Ðorðe Iliæ, Nenad Atanasijeviæ i Danilo Katiæ) i dva radnika Službe za skupštinske poslove  (Mirjana Stanikiæ i Dragan Stojanoviæ).

Oni su ošteæenim domaæinstvima dodelili nameštaj u vrednosti od 35.152.875,81  i belu tehniku u vrednosti od 12.773.508,10 dinara. Kada se sve sabere ispada du su graðani sa poplavljenog podruèja dobili 68.426.383,91 ili nešto više od 52 odsto onoga što im je stihija uzela.

Najveæu korsit od poplave izvukli su gradonaèelnik Boško Nièiæ i njegov Pokret "Živim za krajinu". U predizbornoj kampanji su se na sva usta hvalili kako su dobro organizovali odbranu od poplave i kako su Zajeèarci obešteæeni više nego u bilo kom gradu koji se suoèio sa sliènom kataklizmom. A da li je bilo zaista tako?

U borbi sa poplavom i kasnijim hvalospevima spasiocu potpuno je zanemareno nekoliko važnih èinjenica. Najpre sumorna istina da je plan odbrane od poplava za 2009. godinu usvojen na sednici Skupštine grada 18. decembra 2009. godine, samo par dana pre nego što su vode krenule da izlaze iz korita. U tom planu, u delu koji se odnosi na procenu opasnosti od poplava,  piše da je ugrožena desna obala Belog Timoka, "i manji broj domaæinstava u levom i desnom priobalju Belog Timoka", a kada su u pitanju bujiène vode, samo se konstatuje da su svi vodotokovi na podruèju grada takve prirode. Na ranija upozorenja graðana da su jaruge i propusti u naseljima na levoj obali Belog Timoka zapušteni, zatrpani ili zazidani, niko se nije osvrtao. Zahvaljujuæi takvom nemaru put Zajeèar - Veliki Izvor odigrao je ulogu brane, dok nije nareðeno da se preseèe i vodi omoguæi da istekne iz pravog jezera u kome su se davile kuæe. Ubrzo je taj propust zatvoren, pa je voda ponovo narasla i dokusurila naèeta naselja. Ali ni to nije sve.

U spiskovima po kojima su obešteæeni postradali Zajeèarci crno na belom piše da je oko 120 domaæinstava dobilo pomoæ koja prevazilazi visinu štete, a da 58 ljudi kojima je Komisija evidentirala štetu nije dobilo ni dinara. U pomenutim spiskovima piše da je pomoæ od 50.000 dinara uzelo 12 lica koja nisu pretrpela nikakvu štetu. Najgore je prošao Veljko Milojeviæ, kome je stihija odnela imovinu vrednu 2.566.968 dinara, a dobio je pomoæ od 192.402 dinara ili 7,50 odsto onoga što je izgubio. Mlaðan Dinkiæ mu je, kada je obilazio poplavljeno podruèje obeæao novu kuæu. Prošle su  skoro tri godine, a obeæanje nije ispunjeno. Niko  nije odgovaran što su neki Zajeèarci na poplavi zaradili, a neki nisu dobili ništa.

 

.

                                                                    

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane