Tabloid je pozvan

Želturist: slučaj jednog Konačišta

 

Smeštaj ili smeštanje

 

Jedan od "elitnih" vaspitača je čovek koji je ranije  iz slične ustanove premešten zbog nasilnog ponašanja prema deci. I sada je vrlo često tokom "vaspitnog procesa" u vidljivo alkoholisanom stanju

 

...

 

U prilog vašem pisanju o skandalima u preduzeću Želturist, evo i jedne priče o "eliti" koja je došla na čelo ustanove koja se zove "Konačište Železničar - Makiš" u Železniku, a koje koriste za smeštaj učenika Železničke škole čiji roditelji rade na železnici...

Deca, srednjoškolci, oni koji će pre ili kasnije doći da rade na železnici, u ovom improvizovanom domu predmet su iživljavanja i samovolje takozvanih vaspitača koji nisu ni sami sebe uspeli da vaspitaju.

"Elita" koja vlada ovom ustanovom predvođena je direktorkom Jasminkom Jurij-Veličković, doškolovanom ugostiteljkom, koja je zbog raznih malverzacija više puta smenjivana sa prethodnih radnih mesta, a poznata je i po tome što joj se u zaslugu pripisuje namerno izazvani požar u kuhinji restorana Makiš, kako bi prikrila veliki manjak u svom poslovanju.

Izvesni Zoran Stojanović platio je svojevremeno falsifikovanu fakturu za "školovanje" gospođe Jurij-Veličković, pa je čak i njenu kćer zaposlio u Konačištu Železničar, te i njoj plaća "školovanje".

Takoreći potčinjeni Jasminki Jurij-Veličković je i Emir Bazdulj, koji je svojevremeno zaposlen intervencijom zamenika bivšeg direktora Železnica Srbije Miroljuba Jevtića, iako je prethodno otpušten iz Doma učenika u Ulici Zdravka Čelara u Beogradu, zbog nestručnog rada. Tako Bazdulj sada nastavlja da svoju "stručnost" sprovodi nad maloletnim stanarima konačišta "Specijalno vaspitanje", čestim divljanjima, lomljenjem stvari i verbalnim terorom.

Odmah uz njega, kao deo ekipe gospođe Jasminke Jurij-Veličković nalazi se i Vladimir Vujinović, čovek koji obavlja "male ponoćne razgovore" sa učenicama koje su mu iz nekog razloga simpatične (to kako one posećuju njegovu kancelariju u kasnim satima, nalazi se zabeleženo na disku koji je dostavljen redakciji Tabloida od strane autora ovog pisma, prim. red.).

Đaci su zabeležili i kako Vujinović kažnjava pojedine devojčice (jedna od njih je zbog "glasnog smeha" provela noć zamotana u ćebetu, na klupi u hodniku!).

Jedan od "elitnih" vaspitača je i izvesni Bogdan Đerić, ranije premešten iz slične ustanove zbog nasilnog ponašanja prema deci, sada vrlo često u vidljivo alkoholisanom stanju tokom "vaspitnog procesa".

Gospođa Jasminka Jurij-Veličković radi na štetu dece železničara, tako što ih izlaže maltretiranju nestručnog osoblja i dovodi kao stanare doma omladinu koja ne pripada ovde. Plemenit je gest poslovodstva i generalnog direktora Markovića da pomognu ekonomski ugroženim porodicama železničara i njihovoj deci, ali je jasno da su neobavešteni o tome ko i kako tu decu u konačištu "vaspitava".

Nažalost, predsednik UO Želturista, neki Stojanović, inače konobar, smatrao je da je najvažnije postaviti fontanu na ulasku u Dom i navodno organizovati donošenje nameštaja za ovu ustanovu uz pomoć rođenog brata, čuvenog sindikalca Baneta Pljeskavice.

Poštovano uredništvo, ideja ovog obraćanja javnosti nije ni političke ni ideološke prirode, nego je u pitanju namera da ukažemo na jednu društvenu anomaliju zbog koje i nastaju čitava moralna đubrišta širih razmera.

 

                      Zaposleni u Konačištu Makiš-Železnik,

                      Lole Ribara bb