https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Evropa

Evropa

 

Dramatièno stanje u posrnuloj zajednici naroda i država Starog kontinenta

 

Ima li Evropska unija evropsku buduænost?

 

Ono što je poèelo kao zanemarljiva dužnièka kriza u Grèkoj krajem 2009. godine, pretvorilo se u ogroman problem koji ne samo da ljulja evro veæ i samo preživljavanje Evropske Unije. Ova finansijska kriza uzrokovala je politièka razmimoilaženja, porast uticaja ekstremnih politièkih partija, sporo donošenje odgovarajuæih mera, netrpeljivost graðana bogatijeg Severa prema siromašnijem Jugu, dotle da Grci nazivaju Nemce nacistima, a Nemci Grke lenjivcima. Ova situacija je najverovatnije najveæa kriza u Evropi još od 1945. godine, piše Milan Balinda, urednik Tabloida i dugogodišnji novinar amerièkog Majami Heralda

 

Milan Balinda

 

 

Pre samo pet godina, niko nije mogao ni da nasluti da æe otvoreno nacistièka partija u Grèkoj, Zlatna zora, dobiti sedam odsto glasova na parlamentarnim izborima, ali ni da æe desno-levi ekstremisti u Francuskoj prošlog proleæa dobiti skoro 40 odsto glasova.

Evropa je bila puna novca i banke su davale zajmove uz kamatu od jedan odsto. Evropa je, sa svojih 500 miliona stanovnika i bruto proizvodom od 16 triliona godišnje, bila obeæana zemlja. Potom je stigla ozbiljna dužnièka kriza. A šta je to dužnièka kriza? Vrlo jednostavno: nemati dovoljno novca da bi se platili dugovi koji su se gomilali tokom poslednjih nekoliko decenija.

Pet zemalja Evropske Unije, u manjoj ili veæoj meri, nisu uspele da ostvare dovoljni ekonomski rast koji bi im omoguæio da nesmetano opsluže svoje dugove. To su Grèka, Portugal, Irska, Italija i Španija. Grèki dug je postao toliko velik da je premašio vrednost celokupne grèke ekonomije i problem nije više mogao da se prikriva. Zemlje evro zone, njih je 17, pokušale se u više navrata dodatnim novcem pomognu Grèkoj ali te sume nisu bile dovoljne. Nemaèka zahteva da Grèka „stegne kaiš" tako što æe poveæati poreze i smanjiti izdatke, ali takav prilaz rešavanju problema je za manje zemlje dosta problematièan. Smanjenje potrošnje vlade dovodi do smanjenja privrednog rasta, što znaèi i manjih prihoda od poreza. Broj nezaposlenih raste i zemlja je u stagnaciji. Bogatije zemlje, kao što su Nemaèka i Francuska moraju, zbog svojih poreskih obveznika, da zahtevaju od zemalja u krizi da „stežu kaiš" a to dovodi do socijalnih nemira kao što može da se prati pre svega u Grèkoj, Portugaliji, Italiji i Španiji.

 

Usmeravanje bunta-demonstranti na imigrante

 

   Grèka vlada je pristala da smanji izdatke i poveæa poreze, ali na to nisu pristali Grci. Nemiri i žestoki sukobi po ulicama grèkih gradova je svakodnevna slika. Grèki parlament usvojio je u nedelju, 11. novembra, smanjenje potrošnje dok je desetak hiljada Grka protestvovalo ispred zakonodavne zgrade. Ti su protesti prošli bez nasilja, za razliku onih od prethodne srede gde je bio znatan broj povreðenih i kada su demonstranti napadali policiju molotovljevim koktelima. Grèki premijer Antonis Samaras je ranije upozorio da je njegovoj zemlji neophodna hitna pozajmica jer æe Grèka za nekoliko dana ostati bez prebijenog evra. Ta pozajmica možda neæe stiæi na vreme jer mora da bude odobrena u nekoliko evropskih parlamenata, meðu njima i u nemaèkom. Nacionalna ekonomija Grèke pašæe, tako se oèekuje, dodatnih 4,5 odsto, a dug æe dostiæi 189 odsto bruto nacionalnog dohotka.

   To što se dogaða u Grèkoj je raspad socijalno-odgovorne države u korist vrednostima kao što su fiskalna disciplina i privatna ekonomija. U tom procesu suspenduje se sloboda govora i nasilje države prema civilnom stanovništvu znaèajno se pojaèava. Prisutan je teror na ulicama koji sprovode politièke grupacije sa krajne desnice. Ti desnièarski ekstremisti pre svega napadaju imigrante i njihovo vlasništvo. A suspendovanje slobode govora postalo je oèigledno kada je priveden novinar Kostas Vaksevanis nakon što je u svom magazinu objavio listu Grka koji najverovatnije izbegavaju plaæanje poreza. Ta lista sadrži 2.000 imena ljudi koji imaju raèun u švajcarskoj ispostavi grèke banke HSBC. Tu su listu francuski autoriteti dostavili Grèkoj još 2010. godine ali se u toj zemlji ništa nije preuzelo jer grèka vlada u ovim napetim trenucima nema stomak da ispituje svoje bogate prijatelje.

   Vaksevanis je bio pušten nakon što je hiljade graðana protestvovalo preko peticija i na uliènim demonstracijama. Odmah nakon njegovog privoðenja, prekinuto je emitovanje sa grèkog državnog TV kanala izveštaj dvoje novinara da su u jednoj policijskoj stanici policajci muèili i zlostavljali 15 anti-fašistièkih demonstranata.

I pored oštrih protesta i dokaza koji su obelodanjeni, grèka vlast je odbila da sprovede istragu protiv policije. Krajem septembra uhapšeno je 15 demonstranata koji su pokušavali da od ekstremnih desnièarskih jurišnika odbrane napadnutu grupu tanzanijskih imigranata. Ne bi se moglo reèi da u Grèkoj dominira fašizam i rasizam, ali suzbijanje sloboda i slobode govora u Evropi u zemlji koja se ceni kao kolevka demokratije zabrinjava mnoge graðane.

 

Mama Angela i evropska siroèad

 

Generalni štrajk koji bi obuhvatio Španiju i Portugal bio je zakazan za 14. novembar (ovaj tekst pisan je dva dana pre tog dogaðaja). Predviðeno je da nemaèka kancelarka Angela Merkel stigne u posetu Portugalu, da bi im objasnila koliko moraju da „stežu kaiš", uoèi generalnog štrajka te su se oèekivali znaèajni protesti i u Lisabonu. Ministar policije rekao je da æe policija snimati kamerama uèesnike protesta protiv Merkelove posete, na šta æe Portugalci, makar su tako najavili, odgovoriti nošenjem maski preko lica. „Stezanje kaiša" afektira i zaposlene kao i one bez posla kojih ima 16 odsto.

Krajem oktobra najavljeno je u Portugalu da æe nezaposlenima biti smanjena socijalna pomoæ kao i da æe minimalna plata doživeti redukciju. Jedan moj prijatelj iz Lisabona, profesor istorije u srednjoj školi, rekao mi je tokom moje posete Portugalu pre tri nedelje, da razmišlja da se ranije penzioniše. Naime, zahvaljujuæi svom radnom stažu oèekivao je da æe mu plata porasti na nešto preko 2.100 evra, ali mu je reèeno da neæe dobiti više od 1.800. Po najnovijim najavama o smanjenju plata Rui A. se plaši da æe pasti na 1.500 evra meseèno. Za svoje mlaðe kolege, koji zaraðuju još manje, kaže da rešavaju problem kirije jer se po dvoje-troje smeste u jedan stan.

Još je dramatièniji sluèaj izvesne grèke medicinske sestre, majke ženskog deteta školskog uzrasta, a takvih primera prepune se novine, koja je imala platu od 1.200 evra i sa kojom je jedva sastavljala kraj s krajem. Sada dobija samo 800 evra meseèno a sa tim ne može da pokrpi ni najosnovnije potrebe. U Španiji, èetvrtoj po velièini evropskoj ekonomiji, nezaposlenost je dostigla cifru od 24 odsto dok se taj broj kod mladih popeo na 53 odsto. Lekari i drugo medicinsko osoblje najavljuju vremenski neogranièeni štrajk zbog najavljene namere vlade da privatizuje neke bolnice. U Francuskoj je nezaposleno tri miliona radno sposobnih osoba.

U kafiæima evropskih zemalja u ekonomskoj krizi može se slušati rasprave da li situacija podseæa na onu iz 1930. godine, poèetak Velike depresije, ili na onu iz 1939, uoèi nacistièke agresije. Mada Grèka predstavlja samo dva odsto evropskog nacionalnog dohotka, njen status se smatra kljuènim za buduænost Evropske Unije. Grèki izlazak iz evro zone, a možda i iz Unije, bio bi katastrofalan za finansijsko tržište i zbog toga što bi njen korak mogle da slede Španija i Italija, zemlje bez kojih Evropska Unija ne može da postoji.

   Rešenje evropske finansijske krize, tvrde mnogi analitièari, može da se reši u Briselu i Berlinu za samo pet minuta. Naime, problem nije toliko ekonomski koliko je politièki. Bogate zemlje bi morale da podele dugove siromašnijih. Ne bi se tu radilo o solidarnosti veæ o odgovornosti. U jednom trenutku tokom leta 2011. godine, tvrde diplomati iz Berlina, Merkelova je shvatila da Evropa ne sme da se kruni i odluèila je da ona neæe biti krivac za raspad Evrope nakon 60 godina mira. Shvatila je da je veæ istorijska liènost i da ne dolazi u obzir da je se seæaju kao neuspelog politièara.

 Problem su nemaèki graðani koji niti oseæaju krizu niti su raspoloženi da o njoj razmišljaju. Uvereni su da æe ih njihova „mama Angela" zaštititi. U ovom trenutku odigrava se igra maèke i miša, izmeðu banaka i drugih finansijskih institucija i prezaduženih zemalja u kojoj svaka strana pokušava da izvuèe maksimalnu korist za sebe lièno. U toj igri Nemci bi želeli da izvuku maksimum ali postoji opasnost da se preraèunaju. Sa svoje strane predsednik Evropske centralne banke, Mario Dragi, obeæao je da æe uèiniti „sve što je potrebno" da bi spasao evro.

 

Kako opstati

 

   Krajem prošle nedelje u Španiji je vlada donela odluku da æe naplaæivati jedan evro za svaki recept koje napiše lekar. Na taj naèin u državnu kasu ušlo bi 83 miliona evra godišnje. Španci su odmah vrisnuli da takva odluka apsurdna i da „kravu ne možete više da cedite". Na takvu vrstu krpljenja budžeta nisu spremni ni Španci a ni ostali graðani Evrope i kako izbori nisu uvek poboljšanje, biæemo svedoci mnogim protestnim mitinzima ozlojeðenih graðana. Mada Španija još nema veliki dug, mora zamašno da pozajmljuje da bi izašla na kraj sa nezaposlenošæu i spreèila kolaps vrednosti nekretnina. S druge strane, u Španiji postoje 17 regionalnih vlada i skoro svaka od njih ima dugove. Valencija, na primer, gde je izgraðen jedan aerodrom na koji još nije sleteo ni jedan jedini avion, traži novèanu pomoæ od vlade u Madridu. Pomoæ je tražila i najbogatiji region Katalonija, isto kao i Mursija i Andalusija.

Regioni kolektivno trebaju da ove godine refinansiraju dug od 36 biliona evra. Ova novèana kriza reflektuje se i na politièke tenzije. Katalonija je zakazala izbore za regionalnu vladu za 25. novembar.

Ovi se izbori cene i kao referendum za nezavisnost Katalonije, zavisi od toga ko æe pobediti, a jedan takav ishod iskomplikovao bi ekonomski oporavak Španije. Nisu sve regije u dugovima; severna regija Asturias i regija Madrid relativno su slobodni od dugova, a i nekoliko preostalih regija dosta se dobro drže što se finansija tièe. Bez sumnje, nezaposlenost je u Španiji najviša u èitavoj Evropi.

Grèka bi, s druge strane, mogla da izaðe iz evro-zone i sa malo vrednom drahmom otplati svoje skupe dugove. Meðutim, Grèa je „zemlja koja ne proizvodi ništa" i kako ne bi imala pristupa stranim kreditima, Grèka bi se ekonomija ugušila.

Devalvacija drahme bi najviše odgovara turizmu zemlje koja bi postala jeftinija od Turske, Hrvatske i Italije, na primer, ali smo veæ sada svedoci ksenofobije zbog koje nemaèki, a i drugi, turisti otkazuju letovanje u Grèkoj. Ekonomisti i dobitnici Nobelove nagrade, Krugman i Stiglic, da bi „stezanje kaiša" gurnulo Grèki, kao i Portugal, u još dublju recesiju i bilo bi još teže da se balansira budžet. Najbolje rešenje, kažu neki analitièari, bilo bi da se formira fiskalna unija i da se od politike „stezanja kaiša" preðe na veæi privredni rast. Tako bi se spasla ne samo Grèka, veæ i Portugal, Španija, Italija i Irska.

Od samog poèetka, uvoðenje evra bilo je kockanje. Kada su se odluèili 1992. godina da æe biti uvedena zajednièka valuta smatralo se da æe evropske zemlje s Juga kontinenta instalirati „nemaèki standard". Takoðe se oèekivalo da æe Nemaèka prihvatiti neke ideje Juga, kao što veæa privatna i državna potrošnja i umerena inflacija. To se nije baš tako dogodilo i jedna valuta sa 17 vlada i 17 državnih budžeta po prirodi stvari morala je da uleti u krizu. Ova æe kriza ipak biti prevaziðena, jer kako bi možda rekli Èesi i Poljaci - „ovo je samo jedan manji problem, a kriza je kad ti ušetaju sovjetski tenkovi". Na kraju krajeva, a to bi trebalo shvatiti, ujedinjena Evropa nije pitanje izbora i posedovanje neèega „što je lepo imati" veæ, i bez obzira koliko je ponekad bolno, Evropska Unija ne može da se vrati korak nazad. Povratak na staro stvorilo bi sliènu klimu koja je postojala i u vreme pred dva svetska rata.

 

 

ANTRFILE:

 

Lisabon u crnini

 

Demonstranti protiv „stezanja kaiša" uvili su u ponedeljak, 12. novembra, u crno sve spomenike u Lisabonu u znak protesta protiv nemaèke kancelarke Angele Merkel koja ja došla u šestoèasovnu posetu Portugalu, okrivljujuæi je da je svojom „frankeštajnskom" politikom gurnula Portugal u siromaštvo. Dobar deo Lisabonaca takoðe je nosilo crninu. Ipak, za razliku od grèkog doèeka nemaèke kancelarke, u Lisabonu nije bilo nereda, suzavca i transparenata na kojima su Grci poredili Merkelovu sa nacistima.

Jedan video snimak od pet minuta takoðe se prikazivao na velikim ekranima širom Lisabona. Naslov tog snimka je bio „Ich bin ein Berliner" (Ja sam Berlinac) koji je aludirao na govor amerièkog predsednika Kenedija koji je održao u Berlinu usred hladnog rata, 1963. godine.

Video prikazuje 30 godina napora Portugalaca da izaðu iz siromaštva, i to bez pomoæi „maršalovog plana" na koji su mogli da raèunaju Nemci. Takoðe se insistira da Portugalci rade više od Nemaca, da imaju kraæi godišnji odmor, da kasnije odlaze u penziju i da u proseku zaraðuju dvostruko manje od svojih kolega u Nemaèkoj.

U tom se snimku takoðe priznaju i greške Portugalaca koji su za zvaniènike kupovali skupe automobile nemaèke proizvodnje, dve podmornice izgraðene u Nemaèkoj, kao i fudbalski stadion na èijoj su izgradnji takoðe uèestvovala nekoliko nemaèkih preduzeæa. Jedan važan portugalski ekonomski dnevni list, Diario Ekonomiko, objavio je u ponedeljak, 12. novembra, urednièki èlanak u kome optužuje Angelu Merkel da insistira na „stezanju kaiša" usred ekonomske recesije: „Stvorila je od Portugala ekonomskog Frankeštajna".

Poseta Angele Merkel Lisabonu odigrala se pod izuzetnim sigurnosnim merama.

 

 

ANTRFILE:

 

Kako to rade Nemci

 

   Nakon Holandije u Nemaèkoj zaposleni provode na poslu najkraæe vreme. Nemci i nisu baš produktivni i njihova deca provode najmanje vremena u školi u poreðenju s ostatkom Evrope. Recimo, 25 odsto kraæe vreme nego deca u Italiji. Bez obzira na ove èinjenice, Nemaèka je najveæi evropski izvoznik, zemlja koja je sama zaustavila propast evra u ovom trenutku i jedina zemlja koja drži Uniju podalje od dublje recesije. Kako to rade Nemci?

   Nemaèka je najviše ušiæarila od uvoðenja evra. Nemaèka marka bila bi znatno jaèa od eura i uvoðenjem nove evropske valute pokazalo se kao veliki podsticaj za nemaèki izvoz. Evro je samo deo tajne nemaèkog uspeha. Drugi deo je - dugovanja. Dok je ostatak Evrope tokom 1990-tih i 2000-tih koristilo jeftine kredite, Nemci i nemaèke kompanije odbijali su da se protegnu šire od gubera. Nemci se oseæaju nelagodno, kažu analitièari, da pozajmljuju novac. Pitanje je kulturološko. Na nemaèkom pozajmljivanje se kaže - krivica (Schulden). Postoji mišljenje u nemaèkom društvu da ako neko mora da pozajmi onda nešto nije u redu s njim.

   Ovim razlozima nemaèkog uspeha možda bi trebalo dodati, a neki analitièari na tome insistiraju, i èinjenicu da Nemci provode najmanje vremena na poslu i u školi. To bi moglo da znaèi da ne gube vreme uzalud.

 

   ANTRFILE:

 

Argentina: protestuju i bogati

 

   S èinjenicom da Argentina nije u Evropi ne slažu se Argentinci koji tvrde da su Evropljani. Èak i svojim španskim zavræu na italijanski naglasak. Ipak, to je više pitanje psihologije nego geografije. Po ugledu na svoje evropske „sunarodnike" Argentinci takoðe protestuju po ulicama ali, kako neki tvrde, tamo se bune „bogati". Veæina, kako tvrdi argentinska vlada, meðu demonstrantima pripadaju srednjoj ili èak i bogatoj klasi graðana. Istina je da se na fotografijama mogu videti dobro obuèeni i negovani ljudi, ali je na njihovim transparentima izmeðu ostalog pisalo: „Dosta nam je laži", „Dosta nam je nesigurnosti", „Sloboda, sloboda, sloboda", „Glasao sam i oseæam da sam pogrešio"…

   Na protestima u glavnom gradu Argentine, Buenos Airesu, zaista mogu da se uoèe pripadnici srednje klase, pa i oni bogatiji, ali vladu kritikuju i oni što se nalaze niže na ekonomskoj lestvici. Jedan analitièar tvrdi da „...danas, 50 odsto argentinskog društva nalazi se u sektoru koji može da se nazove srednja klasa, kako po svom ekonomskom tako i po svom edukativnom i kulturnom nivou. Dakle, ne radi se o manjinskoj veæ o veæinskoj grupi u društvu". Da li je srednja klasa u Argentini veæinska socijalna grupa ostaje da se utvrdi, ali oni koji imaju problema sa svojim osnovnim životnim troškovima tvrde da je vlada upravo njih zapostavila. Bogatiji protestuju zato što vlada isuviše troši na siromašnije, dok ovi drugi tvrde da se njima ne izlazi u susret.

   Inflacija u zemlji je zvanièno 12 odsto, ali se misli da je mnogo viša. Mnogi Argentinci protestvuju protiv vladinih mera koje ogranièavaju kupovinu amerièkog dolara i onima bolje-stojeæim otežavaju pariranje inflaciji. Posmatraèi tvrde da su mere usmerene na poboljšanju života najsiromašnijima, kao što je gotovinska pomoæ nezaposlenima, najveæi uspeh argentinske vlade. Procenjuje se, uprkos svim aktuelnim demonstracijama, da bi vlada, kada bi izbori bili ovih dana, predsednice Kristine Fernandez de Kirèner dobila veæinu glasova.

 

POTPISI ZA FOTOGRAFIJE

Foto M. Balinda

 

lisabon-001

PECAROŠ: skupljanje kovanica iz gradskih fontana jedini su izvor prihoda za neke Lisabonce.

 

lisabon-002

AGITATOR: poziv na generalni štrajk okaèen na spomeniku u centru glavnog grada Portugala.

 

lisabon-003

TRBUHOM ZA KRUHOM: dve Španjolke plešu flamenko oèekujuæi priloge prolaznika u centru Lisabona.

 

lisabon-004

NAJUGROŽENIJI: imigranti iz bivših portugalskih kolonija najviše na udaru ekonomske krize.

 

lisabon-005

PROTEST: cipele sa prikaèenim natpisom „bosonogi" upozoravaju na siromaštvo.

 

lisabon-006

KOMUNISTI: plakat Komunistièke partije Portugala poziva na okonèanje „katastrofe" i traži da se glasa za njih.

 

lisabon-007

STRPLJENJE: svakodnevni redovi pred jednom od kancelarija za nezaposlene i socijalnu pomoæ.

 

lisabon-008

BESKUÆNICI: postelja u centru Lisabona gde može da se provede noæ pod tmurnim nebom novembra.

 

lisabon-009

RASPRODAJA: mnogi èekaju na priliku rasprodaja u samoposlugama gde vreæa od tri kile mladog krompira košta samo 75 evro-centi.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane