Do koske

Alahov sledbenik Aleksandar Vučić cilja na Moskvu

NATO i Srbija protiv Rusije

Ukoliko dođe do oružanog sukoba u Ukrajini, Srbija će podržati NATO protiv Rusije. U skladu s ugovorima o saradnji sa NATO, odnosno IPAP, NSPO i NSPA, Srbija ima obavezu da zapadnoj Alijansi pruži svu logističku podršku, uključujući upotrebu vojne infrastrukture, kasarni, radarskog sistema, namenske industrije i bolnica. U okviru priprema za rat na istoku Evrope, u Velikoj Britaniji su nedavno boravili premijerka Ana Brnabić i ministri odbrane i policije Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin, koji su dobili precizna uputstva za delovanje. Zbog saradnje sa NATO, Srbija će dobiti status neprijatelja Rusije, a to znači i legitimne mete u slučaju rata.

P. P.

Bivši američki ambasador Vilijam Montgomeri je, u leto 2007. godine, na prijemu u izraelskoj ambasadi, čestitao Aleksandru Vučiću na „hrabrom držanju Srbije u ratu 1999. godine protiv najjače vojne sile u svetu". Vučić ga je ispravio: „Srbija nikad nije ratovala protiv najjače svetske vojne sile, Rusije!"

Od tada, Vučić i vlast Srpske napredne stranke razvili su blisku saradnju sa NATO i preuzeli obaveze, koje uključuju i pružanje logističke podrške u slučaju rata s Rusijom.

U okviru priprema za rat u Ukrajini, Velika Britanija je zadužena za koordinaciju političkih i vojnih akcija partnerskih država sa Zapadnog Balkana. U Londonu su nedavno, u odvojenim posetama, boravili premijerka Ana Brnabić, ministar odbrane Nebojša Stefanović i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin. Iako je predstavljeno da razlozi sastanaka nemaju veze s ukrajinskom krizom , izvori iz britanske vlade ističu da su predstavnici Vlade Srbije dobili jasne instrukcije o delovanju u slučaju oružanog sukoba NATO i Rusije.

Stjuart Pič, britanski specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, obavestio je Brnabićku i Stefanovića kakvu vrstu političke, vojne i logističke podrške očekuje. Pič je podsetio na obaveze, koje je Srbija preuzela sporazumima sa NATO, odnosno njenom Organizacijom za podršku i nabavku (NSPO), Agencijom za podršku i nabavku (NSPA) i Individualnim partnerskim akcionim planom (IPAP).

Prema tim ugovorima, NATO trupama je omogućen slobodan tranzit kroz Srbiju, upotreba kompletne vojne infrastrukture, kasarni i bolnica, bez prava pregleda i inspekcijskog nadzora, kao i specijalan status i diplomatski imunitet, koji ih oslobađa svake krivične i prekršajne odgovornosti, plaćanje carina, PDV-a i ostalih dažbina.

Srbija se obavezala da pripadnicima NATO snaga odbori pristup svim državnim i privatnim objektima i imanjima, uključujući i one koji su im potrebni za kampove za obuku. U tom kontekstu, britanski ministar odbrane Ben Volas obavestio je kolegu Stefanovića da NATO namerava da obavi vojnu vežbu u Preševskoj dolini, gde se nalazi regionalni centar „Jug", koji je već stavljen na raspolaganje Alijansi. Planirano je da u toj vežbi učestvuje oko 1.600 britanskih pešadinaca obučenih za podršku oklopnim jedinicama.

Zapadna Alijansa od Srbije ne zahteva da u Ukrajinu šalje vojnike i naoružanje, ali insistira na ispunjenju obaveza iz ugovora o saradnji. Ako dođe do rata između NATO i Rusije, Srbija će morati na NATO trupama dozvoli upotrebu vojnih resursa, civilnih bolnica i drugih objekata i sve ostalo što zatraže. To će Srbiju svrstati među neprijatelje Rusije, kao i na spisak legitimnih meta. Kakav će biti odgovor Rusije videlo se nedavno, kad je ruska vojska održala vežbu u kojoj je simuliran nuklearni napad na Švedsku, koja NATO snagama pruža sličnu podršku kao Srbija.

U ratne igre je uključen i Aleksandar Vučić. Iako politički i vojni predstavnici NATO na sastanke zovu Brnabićku, ministre i generale Vojske Srbije, poput brigadnog generala Miroljuba Čupića, Vučić pokušava da se nametne i preporuči za saradnju. I pre nego što su predstavnici srpske izvršne vlasti otišli u London, Vučić je pokrenuo medijsku kampanju protiv Rusije. Na svim televizijama s nacionalnom frekvencijom režimski politički analitičari su dobili prostor da objašnjavaju kako Rusija priprema invaziju na Ukrajinu i da je Kremlj svetski centar korupcije i narko mafije. Vučić daje umerenije izjave, ali uporno ponavlja da Srbija ne podržava „rusku aneksiju Krima", s lažnim objašnjenjem da to čini zbog Kosova i Metohije.

Odmah po povratku Stefanovića i Vulina iz Engleske, Vučić je pozvao na razgovor ruskog ambasadora Aleksandra Bocan Harčenka. U saopštenju kabineta predsednika Srbije navodi se da su Vučić i Bocan Harčenko „istakli spremnost dveju zemalja za blisku saradnju po čitavom spektru pitanja" i da su „razgovarali o situaciji na istoku Evrope", te da je „ambasador obavestio predsednika Vučića o razgovorima koje Rusija vodi sa SAD i NATO".

Bocan Harčenko je ličnim primerom dokazao da je Kremlj zaista centar korupcije. Otkad je u Srbiji, ruski ambasador zastupa interese Aleksandra Vučića. U depešama i ličnim kontaktima promoviše Vučića i ignoriše ili prikriva njegove negativne izjave i postupke, usmerene protiv Rusije. Iako vredno odrađuje posao, za koji prima mesečnu apanažu, Bocan Harčenko više nema autoritet u Moskvi, pošto su njegove propagandne izveštaje često demantovale ruske obaveštajne službe.

Vučić je od Bocan Harčenka zahtevao da u izveštaju o razgovoru istakne klasične diplomatske floskule o zalaganju za mirno rešenje krize u Ukrajini, ali i da pomene kako Srbija ima obaveze prema NATO, koje su preuzete još u vreme bivše vlasti, dok je predsednik bio Boris Tadić, a premijer Vojislav Koštunica. Takvim izjavama Vučić i u srpskoj javnosti pokušava da opravda svoju saradnju s NATO.

- Sporazum sa NATO je 31. avgusta 2006. u Vašingtonu potpisao Boris Tadić, uz ovlašćenje vlade u kojoj je većinu predstavljala Demokratska stranka Srbije, čiji predsednik je bio Vojislav Koštunica. Samo da mi ne drže patriotske pridike oni koji su doneli loše sporazume, a mi smo ih ispravili i napravili saradnju kakvu nezavisna i suverena država može, sme i treba da ima. Poslednjim sporazumom, koji je potpisao Tomislav Nikolić, u februaru 2016. godine, pripadnicima Vojske Srbije garantovano je isto pravo kakvo imaju vojnici NATO kad prolaze kroz Srbiju. Kad naši vojnici idu u misiju na Kipar ili u Liban neće plaćati dažbine drugima kad prolaze kroz njihove zemlje. Mi smo obezbedili reciprocitet i Srbija je dobila sve ono što je dala drugima. Mi ovim sporazumom treba da se dičimo! Srbiji je danas potrebna saradnja sa NATO, a protiv toga su samo oni koji žele da zemlju vrate u 17. vek - tvrdio je Vučić.

Posle Tadićevog sporazuma sa NATO, vlast Srpske napredne stranke je potpisala nekoliko ugovora, među kojima su i dva sa IPAP. Knut Kirste, politički savetnik za Srbiju u Odeljenju za politička i bezbednosna pitanja u NATO, objasnio je osnove sporazuma sa Srbijom: „Formalno gledano, Individualni akcioni plan partnerstva Srbije i NATO organizovan je u četiri poglavlja: politički i bezbednosni okvir, odbrambena i vojna pitanja, zaštita tajnih podataka i javna diplomatija."

Ratne igre u Ukrajini uveliko traju, a srpska vlast ćuti i prikriva od javnosti ulogu koja joj je namenjena. Zoran Milanović, predsednik Hrvatske, koja je punopravni član NATO, nedavno je rekao da ga ne zanima rat u Ukrajini i da neće dozvoliti da u njemu, u jedinicama NATO, učestvuje ni jedan hrvatski vojnik. Aleksandar Vučić i funkcioneri u Vladi Srbije ne žele i ne smeju da javno kažu da će NATO trupama ustupiti kompletnu infrastrukturu Vojske Srbije u slučaju rata u Ukrajini.

Osim toga, Srbija će morati i da se politički odredi prema zaraćenim stranama, bez obzira na proklamovani status o vojnoj neutralnosti.

Vlada Srbije se zasad ne izjašnjava o ukrajinskoj krizi i ratnim opcijama kako ne bi stvorila mogućnost da bilo koja od sukobljenih strana čak i dobronameran diplomatski gest protumači kao podrivanje njenih interesa. Međutim, ako dođe do eskalacije sukoba, neće samo NATO i Sjedinjene Američke Države tražiti od Srbije da se i javno svrsta na njihovu stranu. Evropska unija je već pripremila novi paket sankcija prema Rusiji, koji će morati da primeni i Srbija.

Zbog Tadićevih, Koštuničinih i, prevashodno, Vučićevih spornih ugovora s NATO, Srbija se našla u nezavidnoj situaciji. Prvi put u istoriji postoji opasnost da Srbija podrži stranu koja ratuje protiv Rusije. Samim tim, postoji i opasnost da i po Srbiji počnu da padaju ruske nuklearne rakete.