EPIZODA (15)

 

Nismo mi od juče

 

Zoran Milojević

 

U 2010. godinu Srbija je ušla uz muziku i uz pesmu sa svih medija. Opet su "kolo vodili" pevači i pevačice narodne muzike. Razgolićene sirene i gospoda u frakovima pevali su o Moravi, Drini, Ibru, Savi, Dunavu. Svi su ojkali, drali se, distonirali, "gutali čitave strofe".

Sponzoruše su pevale o nežnim zagrljajima, radodajke su pevale o slatkim poljupcima, koritarke su pevale o strasnim uzdisajima, nekoliko žigola se klelo na večnu ljubav, a poneka jajara je pokazivala koliko je njen otac, "gospodin seljak", pogrešio što je nije "ostavio na imanju".

Eh, lako je bilo starim Srbima da kažu: "Pesma nas je održala, njojzi hvala"! Da su tada pevali ovi sadašnji, Srbi bi odumirali kao Inke. U 2010. godinu civilizacija je ušla sa Barakom Obamom kao dobitnikom Nobelove nagrade za mir, a on vodi dva rata. U obrazloženju se kaže da se nadaju da će Obama i zaslužiti nagradu. Meni to liči kao kada bi prostitutki rekli da "izvrši zašivanje sredstva za rad" i da će je onda smatrati nevinašcetom. U 2010. godinu civilizacija nas je uvela sa virusom kojim su nas zarazile "svetske svinje".

U 2010. godinu Crna Gora je ušla sa 200 tastatura za kompjutere sa "mekim Š" i "mekim Z", po ceni od 20 evra. Moj prijatelj Budo Lbudov zove telefonom: "Čuo sam da ljudi imaju "meko srce", da imaju "meku ruku", a neki, da prosti tvoj srpski obraz, imaju i "meku stolicu", ali "mekijeh slova" u Crnu Goru nije bilo otkad je gavran pocrnio! Bogme, valja nam čučnut, u veliku smo ti nuždu, jado moj!"

Zaspao sam umoran i od stare i od Nove godine. Sanjam jednu "umetnicu" koja je pevajući stekla "filing za osećaj" da ima talenta i za pisanje, te je napisala prvi roman pod naslovom Propadoh ti kroz barsku stolicu. Moli me da je upoznam sa nekom spisateljicom koja bi joj napisala recenziju. Poče i da peva neke moje negdašnje hitove i ja totalno poludeh. Ja sam se kidao u snu, buncao, znojio se i na kraju se probudio uz krik: "Kruga..a..a...!

Sedoh u krevetu i setih se mog blaženopočivšeg druga Miće Minimaksa, koji je znao da kaže: "Najgore je kad glupanu daš pare da to i bude!", a onda je Mića muzičkog autora podučavao: "Kad se glupanu predstaviš kao glupan, postaješ u njegovim očima opravdanje za glupavost koje nosi u sebi i tada si njegov idol!" Valjda su ga zato i pevači voleli.

A hrvatski ambasador u albanskom Kosovu Zlatko Kramarić podučava Albance, preko suda u Hagu, kakva su prava imali po Ustavu iz 1974. Okupatori su lako razumeli ustaše. Ustaša ih je učio da "lažu i sami veruju u sopstvenu laž", a okupatori su ustaši potvrdili da veruju u istinu "koju on prikazuje kao istinitu laž".

Za tog Kramarića, koji je bio čelnik Nogometnog saveza Hrvatske i član CK SKJ, govorilo se "da ima nogomet u venama, ali da ima slabu cirkulaciju". Sudelovao je u raznim sumnjivim poslovima hrvatskog nogometa. Ali neću o Kramariću, možda propeva, pa napuni Arenu. Može to da se desi, tako mi Borisa... Novkovića. Novkovića, bre! Stvarno imate pokvarenu maštu. Niste valjda mislili... Zadržite osmeh na licu, nije sreća u tome što niste, već u onome što jeste!