https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Zakonopravila

Zakonopravila

Korupcija nije iskljuèivo u vezi s drugima

 

Tadiæ: Niko nije unapred "zaštiæen". A unazad?

 

   Skup posveæen korupciji slobodno mogu da nazovem partijskim skupom koalicionih partnera, koji svoje partijsko viðenje podvode pod državnu politiku u borbi protiv korupcije. I da li æe neko da seèe granu na kojoj sedi? Nije lud!

 

Josip Bogiæ

 

Ovih dana održan je po ko zna koji put "istorijski" skup o suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije. I to gde? U Sava centru. Akteri? Sve poznata lica i neustrašivi borci protiv ove štetne pojave: predsednik države, ministarka pravde, republièki tužilac i mnoga druga poznata lica.

Svi uèesnici skupa pod pojmom korupcije podrazumevaju onaj represivni deo i smatraju da æe se brojnim hapšenjima smanjiti korupcija. Hapšenje izvršilaca kriviènih dela korupcije svakako ima odreðenu i preventivnu dimenziju. Ali u nekim drugim zemljama. Kod nas to svakako nije sluèaj. Ako se ima u vidu procenat osuðenih za koruptivna krivièna dela i kriviène prijave koje su procesuirane, dolazi se do porazne èinjenice da je osuðujuæih presuda svega 20 odsto, od kojih je 50 odsto - uslovnih. Kakva je poruka potencijalnim izvršiocima nije teško zakljuèiti.

 

Nije tako, roðo

 

Na ovom skupu o korupciji govorili su i oni koji imaju najmanje prava da o tome govore. O korupciji, tako, govori ministarka pravde, koja je kao èlan Republièke izborne komisije uzela oko 2.500.000 dinara - legalno. Jeste to legalno i u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima. Ali, da li je moralno? Ako korupciju shvatimo kao nešto pokvareno i nemoralno onda u ovu kategoriju svakako spada i gospoða ministarka. Opravdanje da je taj novac vratila u najmanju ruku je smešno, jer svako bi vratio ono što mu ne pripada pod uslovom da ne bude kriv i uhvaæen. Ako ga uhvate vratiæe, a ako ga ne uhvate nikom ništa. Gospoða ministarka pod korupcijom podrazumeva samo njen represivni smisao. Ako pažljivo proèita Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije shvatiæe da korupcija nije samo represivno postupanje.

Izgradnja institucija preduslov je uspešne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a u tom procesu je od suštinske važnosti nastavak približavanja regiona Evropskoj uniji.

Predsednik reèe da niko neæe biti zaštiæen, bez obzira na partijsku pripadnost, roðaèke veze ili ulogu u društvu. "Kao što vidite, u Srbiji niko nije zaštiæen, ni ljudi koji su na neki naèin nacionalne ikone i predstavljaju žive spomenike u društvu nisu zaštiæeni". On je napomenuo da svako ima pravo na fer i pošteno suðenje.

Reèe i da æe borba protiv kriminala biti odluèna bez obzira na partijske i roðaèke veze. Prosto neverovatno. Pa celo današnje pravosuðe, a tužilaštvo posebno, u prethodnom je reizboru ustrojeno na partijskim i roðaèkim vezama, i to u tolikoj meri da su sa svim tim upoznati i najviši funkcioneri EU u Briselu. Pa o tome su u Briselu veæ više puta izdali saopštenja i izjave poput Barozovog pisma Društvu sudija Srbije. I sad tako ustrojeno pravosuðe treba da se bori protiv pojava koje su ustrojile samo to pravosuðe.

Kada æe funkcioneri DS-a odgovorni za katastrofalnu reformu pravosuða i zloupotrebu službenog položaja sa koruptivnim elementima biti smenjeni? Kada æe se okonèati suðenja koja traju godinama protiv raznoraznih mafija? Kada æe svi dotièni poèeti da poštuju Ustav, zakon i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima? Predsednik prièa o fer i praviènom suðenju, ministarka o reformisanom pravosuðu, a pri tom zaboravljaju da je u odnosu na nereizabrane sudije i tužioce povreðen èl. 6 Konvencije, jer im nije omoguæen fer postupak prilikom reizbora, da su pri tom birani kandidati sa lošijim rezultatima, prijatelji, roðaci, kumovi lokalnih partijskih moænika iz DS-a.

 

Dajte najteže kazne

 

Licemerne su izjave koje govore o borbi protiv kriminala i korupcije i da nema zaštiæenih, jer kad se to kaže u prisustvu ministra policije to zvuèi lakrdijaški. Kakva smo mi država govori i nedavna izjava jednog od prozvanih tajkuna koji je rekao da nije bezobrazno bogat, da je prezadužen, a da je veæe bogatstvo stekao za vreme vladavine "demokratije" nego za vreme Slobodana Miloševiæa. Rekao je da se može više nazvati Tadiæevim i Koštunièinim tajkunom nego Slobinim. Sada æemo videti reakciju i znati definitivno šta je istina.

Ministarka pravde Srbije Snežana Maloviæ izjavila je da je država odluèna da se bori protiv korupcije, da u toj borbi neæe biti zaštiæenih ali da je za uspeh neophodna promena svesti graðana i uspostavljanje novog sistema vrednosti. Adekvatnim kažnjavanjem svakog vida korupcije doprineti suzbijanju te pojave. Ona je rekla da je uverena da æe doslednom primenom zakona država uspeti da osigura efikasno gonjenje svih poèinilaca koruptivnih kriviènih dela i razbijanje finansijskih tokova organizovanih kriminalnih grupa. Ministarka je naglasila da se to odnosi na sve koji su na nelegalan naèin stekli ekonomsku moæ bez obzira na društveni status, a koji moæ koriste za korupciju državnih funkcionera, kupovinu medija i upravljanje finansijskim institucijama. Novim zakonima i reformom pravosuða država iskazuje nameru da niko ne bude zaštiæen funkcijom koju obavlja, a dokaz za to je odredba po kojoj su funkcioneri optuženi za korupciju u nadležnosti tužioca za organizovani kriminal. "Time je stavljeno do znanja da neæe biti amnestiranih".

Šta je sa kriviènim prijavama protiv Mesaroviæeve, Maloviæeve, Ristiæa i ostale družine zbog sprovoðenja sramnog reizbora sudija u Srbiji i zloupotreba i korupcije? Šta èeka tužilac? Neka odbaci prijavu, ako su svi sve radili po zakonu i nisu uèinili kriminal. Ošteæeni æe odmah preuzeti gonjenje i dokazati šta su sve uradili u tzv. reformi pravosuða koja æe se okonèati u Zabeli. Tek tada æu poèeti da verujem u sve ovo što Tadiæ govori.

"Suoèavanje sa prošlošæu, reforma buduænosti protiv recidiva prošlosti, reformu koja znaèi stvaranje pravosuða èiji su osnovni principi pravo, pravda i odgovornost". O kakvom suoèavanju sa prošlošæu ona govori kada je ta "prošlost" sa njima u koaliciji? Poruèila je da celo društvo treba da uspostavi novi sistem vrednosti i da u potpunosti sazre svest da je korupcija neprihvatljiv model ponašanja. Biæe potrebno vreme i to neæe biti jednostavno, ali država æe nastaviti da radi na tom poslu jer graðani nemaju vremena. Reèe to ministarka i uspostavi nova merila i ponašanja: skandalozna reforma, laž, osionost, neznanje, RIK (nemoralne naplate)...

A kada æe gospoða ministarka da promeni svoju svest? Nadam se da gospoða ministarka govori o podizanju svesti tužilaca i sudija, pošto je svest obiènih graðana u vezi sa korupcijom na najvišem moguæem nivou jer je svakog dana oseæaju na sopstvenoj koži.

Zašto partije na vlasti nisu izmenile Krivièni zakonik pa za sva koruptivna krivièna dela uvela minimum zapreæene kazne od najmanje èetiri godine ili težu kaznu? Dakle, svaka korupcija je delo koje mora da ima za posledicu najteže kazne iz kriviènog zakonika: bez 20 godina zatvora nema ozbiljne prièe. U Kini su mnogi zbog korupcije osuðeni na smrtne kazne. Zašto nije ukinut imunitet za krivièna dela?

Znam da æe mnogi reæi da represivno ponašanje neæe mnogo spreèiti korupciju, ali verujem da kada neko od direktora ili funkcionera dobije robiju, svaki æe se potencijalni "mitoman" sa velikom dozom opreza upuštati u rizik. Nije tako komplikovano to rešiti ali nema volje kod ovih demagoga.

 

 

 

Svi znaju šta je to

 

Korupcija podrazumeva nezakonito korišæenje društvenog i državnog položaja i moæi radi sticanja sopstvene koristi. Narodski reèeno, pod korupcijom se podrazumeva podmitljivost, potkupljivost ili pokvarenost, a najèešæe se vezuje za "gotovinu", "keš" ili ostvarivanje novèane dobiti. Najdominantniji i najèešæe upotrebljavan izraz u narodu je: "Para vrti gde burgija neæe".

U nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije data je definicija: Korupcija je odnos koji se zasniva zloupotrebom ovlašæenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja liène koristi ili koristi za drugoga.

 

 

 

 

Ne mora uvek zatvor

 

O korupciji je teško pribaviti materijalne dokaze u krivièno-pravnom smislu, pa su se mnoge korupcionaške afere na Zapadu razrešavale sudom javnosti èak i kad nije bilo dovoljno èvrstih dokaza za krivièni progon. U politici postoji moralna odgovornost i sud javnosti èak i kad ne postoji krivièna odgovornost. U SAD je Rièard Nikson podneo ostavku zbog onoga što su dvojica novinara objavila, što je rezultovalo istragom, pa iako nije krivièno odgovarao platio je politièku cenu. Bivši šef francuske diplomatije osuðen je 2001. na zatvor i novèanu kaznu, jer je zaposlio ljubavnicu u jednom preduzeæu, a ona je posle kod njega lobirala da ovo preduzeæe dobija unosne poslove.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane