https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Epizoda XI

 

Epizoda XI

 

Nismo mi od juče

 

Zoran Milojević

 

Ovo je priča koju sam čuo pre neki dan. Ne mogu da vam odam izvor priče, odmah biste raspričali. A život tj. On ne voli da mu se ime provlači kroz medije. Dakle, sedamo u kafanče, naručismo vinjak i "običnjaču" - i priča krenu.

"Tamo daleko, preko sedam gora i mora, postoji zemlja, kažu i država, na čijim granicama  uz državnu zastavu i grb stoji natpis "Oprem dobro". Kako kročite na tlo dotične zemlje, odmah vam daju njen ustav i karticu na kojoj je dobrodošlica koja glasi: "Računajte na... VLAST!"

Ustav te zemlje počinje rečenicom: "Kupujemo samo domaće - slovenački ajvar, američki duvan, crnogorsku šljivovicu, italijanska vozila, bošnjački kajmak, nemačku kozmetiku, hrvatsku muziku i sličice ambasadora SAD".

Pažljivom čitaocu neće promaći sjajno obrađena ljudska prava. Odmah upada u oči pravo na NACIONALNI JEZIK, kojim se doduše ne govori jer je u upotrebi njegova anglosaksonska varijanta. Oduševljava ljudsko PRAVO NA DOMAĆE PISMO, kojim doduše niko nikom ne piše, već se umesto pisma koristi koverat i evri u njemu. Građani drže i do PRAVA NA NACIONALNU MUZIKU, koja se doduše više ne peva, ali se peva nacionalna himna, naročito prve strofe jer drugu strofu nikako da nauče. Kada su u pitanju izborne radnje, zanimljiv je član o izboru predsednika ove zemlje koji glasi: niko ne može biti predsednik ako prethodno nije bar tri puta bio u zatvoru i u Briselu.

Svakom strancu domoroci se hvale svojim ustavom i rado prepričavaju anegdotu: jedan nesuđeni primerak nesuđene vlasti, po zanimanju zemljoradnik, kad je pročitao ustav, bacio ga je u kantu za đubre i povikao: "Neću, bre, u politiku, tamo ću morati da kopam... po nosu za vreme skupštinskog zasedanja!" Drugi je hteo u političare, ali ga je predsednik stranke izostavio sa izborne liste, kada mu je nesuđeni poslanik u svađi dobacio: "Ej, muškobanjasti, dabogda ti dečko bio pandur!" U toj zemlji i vlada i opozicija veoma su omiljeni u narodu. Svaki vladin zakon napisan je pod geslom: "Siroma sam, al' volim da živim", a opozicija deluje u borbi za vlast pod sloganom: "Dotak'o sam dno života", uz devizu - EVRO!

Skupština radi predano, usvajajući zakone na vreme, a u svojoj predanosti nekad ih usvajaju u cik zore, kako ne bi remetili san usrećenih građana. Ti zakoni su ustavom    predviđeni kao - FAJRONT zakoni.

Međuljudski odnosi su veoma razvijeni. Vlada brine o svakoj instituciji. Za svaku od njih je predviđen ministar, veoma omiljen u institucijama. Kolaju razne priče o toj omiljenosti, a jedna priča kaže: posle uspešne radne posete zatvoru, ministar za zatvore oprašta se od upravnika zatvora. Zadovoljni upravnik daje buket cveća ministru i zahvalno mu kaže: "Svratite opet, naša vrata su vam uvek OTVORENA!"

Nisam želeo dalje da slušam priču. Baš me briga za drugu zemlju. Meni je važna moja zemlja. Ja sam u njoj srećan. A šta mi drugo preostaje?

podeli ovaj članak:

Natrag