Dosije Šolc - kancelar, novac i vlast (2)

Oblikovanje Šolcovog imidža

Magazin Tabloid, u prevodu Paje Ilića, objavljuje u nekoliko nastavaka izvode iz knjige nemačkih novinara Olivera Šrema i Olivera Holenštajna, pod naslovom ''Dosije Šolc - kancelar, novac i vlast''. Možda će se bolje razumeti sadašnja pozicija nemačkog kancelara koji je služio kao pudlica američkog predsednika Džozefa Bajdena. Da li će gospodin Šolc okončati mandat na slobodi, ili će ga u zatvor odvesti nakon prestanka funkcije, na ovaj ili onaj način.

Oliver Šrem

Oliver Holenštajn

Ponedeljak, 07.03.2011

Na dan izbora novog burgomajstora u Burgerschaft, Šolcovi poslovi su ponovo tesni. Poslanik SPD na odmoru u Africi - klimava većina SPD u dva glasa. Ali u 17:32 Šolc je izabran. Čak dobija jedan glas od opozicije.

Šolc grli svoju ženu Britu Ernst. Zatim, u 52. godini, polaže zakletvu kao prvi gradonačelnik slobodnog i hanzeatskog grada Hamburga. Sasvim sam sedi u klupi senata u časnoj plenarnoj sali Burgeršafta sa velikim buketom cveća.

Sada će Šolc voditi grad dve nedelje bez vladinog tima. Želi da odvoji vreme birajući senatore, objašnjava on. „Odlučio sam da sada uložim mnogo truda jer ne želim da se nerviram četiri godine. Ne ide svuda glatko. „Samočlani Senat nije demokratska institucija", objašnjava Jan Elers, poslanik SPD-a i predsednik senata Burgersa. Mnogi u hamburškom SPD-u su iznervirani što im Šolc ne dozvoljava da pogledaju svoje karte kada biraju. Organizuje rad kabineta gradonačelnika i njegovog vladinog tima, uglavnom zajedno sa svojim šefom kancelarije Senata, Kristofom Krupom. Krup se smatra administrativnim specijalistom i veoma je dobro povezan u Hamburškom SPD-u. Otac mu je bio profesor ekonomije, ekonomski savetnik, a od 1991. senator za ekonomiju i drugi burgomajstor SPD u Hamburgu. Sam Krup ima doktorat fizike i deset godina je bio šef okružne kancelarije Hamburg-Bergedorf. U narednim godinama, on će postati jedan od Šolcovih najbližih poverenika, zajedno sa Volfgangom Šmitom. Dok Šmit oblikuje Šolcov imidž na stranom tržištu, Krup se stara da administracija radi ono što Šolc želi.

Šolc najavljuje. Gradska kasa je podložna reorganizaciji. Siguran je da su vlasti prevelike. Samo kada je u pitanju usluga i blizina građanima, tj. policija, vatrogasna brigada, održavanje puteva, nedavno je bilo ušteda. "Treba da preokrenemo ovaj trend. Investicije treba usmeriti i na stambenu izgradnju. I, kao što je obećano u predizbornoj kampanji, treba ukinuti poskupljenje vrtića koje je najavila crno-zelena koalicija."

Izbori za gradonačelnika održani su tek pre pet dana, a novi Senat još nije imenovan, kada se Kristijan Olearijus obraća Alfonsu Pavelčiku. Veteran SPD je trebalo odmah da razgovara sa Šolcom i da ga na pravi put u kadrovskom pitanju koje se tiče privrede Hamburga. Pavelčik, koji ima lak pristup Šolcu, je prava osoba za takav napredak gradonačelniku.

Bankar iz Varburga želi da spreči Karla Gernanda, generalnog direktora logističkog multimilijardera Klausa-Majkla Kunea, da postane predsednik nadzornog odbora Hapag Lojda. Pre dve godine, grad je spasao brodarsku kompaniju zajedno sa nekoliko hanzeanskih investitora. Međutim, već dugo postoji napeta atmosfera između dve glavne ličnosti, Olearija i Kuehnea. Olearijus veruje da je Kuehneov uticaj na Hapag Lojd štetan. On smatra da Kuehne ometa ili odlaže donošenje ispravnih odluka.

Međutim, Olearijus je bio taj koji je doveo Kuehnea u Hapag Lloid kao investitora, a Kuehne je bio taj koji je omogućio Oleariju da se predstavi kao arhitekta spasavanja hamburške brodarske kompanije. Krajem 2007. godine pojavile su se prve glasine da bi TUI mogao izdvojiti ili prodati svoju podružnicu za transport kontejnera, Hapag Lloid. U februaru 2008. tadašnji šef Hapag Lojda, Majkl Berend, sa poverenjem se obratio Kristijanu Olearijusu da pronađe investitora. Behrendt se plašio da bi brodarska kompanija mogla biti prodata i stotine poslova prebačeno u inostranstvo - sa ogromnim implikacijama za Hamburg kao pomorsko čvorište. Olearijus je aktivirao svoju mrežu, regrutovao bivšeg finansijskog senatora Volfganga Pajnera (CDU) i otišao sa njim u potragu za investitorima.

Kada je nekoliko nedelja kasnije postalo poznato o spin-offu, Olearius i Peiner su ponosno predstavili prvog finansijskog sponzora: Klausa-Michaela Kuehnea. Ali drugi investitori su slegli ramenima. Konačno, grad se umešao, obećavši trocifren milion za obezbeđivanje 2.000 radnih mesta.

Nakon toga je počelo nadmetanje sa logističkom grupom NOL iz Singapura. Kao rezultat toga, hamburški konzorcijum je platio oko 1,4 milijarde evra. „Cena je bila na gornjoj granici onoga što se još moglo opravdati", rekao je Klaus-Mihael Kuehne, koji je uložio trocifren milion. Olearius je ubedio grad da doprinese ugovoru sa 484 miliona evra. Sama Varburg banka uložila je dvocifrenu sumu od milion. Ipak, Olearije je ušao u istorijske knjige kao spasitelj.

Dva dana nakon prodaje Ferdinandstrasse, od šefa Hapag-Lloida Michaela Behrendta stigao je veliki paket: ogromna savremena uljana slika Alberta Ballina, legendarnog brodovlasnika i menadžera

Kompanija Hapag-Lloid. Nijedna pošiljka iz kabineta gradonačelnika nije stigla. Ali od tada hamburški političari znaju čijem uticaju i radu pripada spas brodarske kompanije. Iako je Kune uložio višestruko više od Olearijusa, bankar je na kraju postigao svoj cilj u kadrovskom pitanju nadzornog odbora, zbog čega se Pavelčik obratio novom gradonačelniku. Gernandt nije izabran.

Sreda 19.10.2011

Olaf Šolc poziva Kristijana Olearija i druge hamburške bankare da razmene ideje, sada kao gradonačelnik, a ne kao građanin. Imenovanje se pretvara u razmetljivost i pompu, ili se Oleariju tako čini. Sam Šolc širom otvara oči u razgovorima sa bankarima. Lukav je i snažno orijentisan ka vladavini prava, što Olearije kasnije zapisuje u svom dnevniku.

Šolc i Olearijus imaju još jedan razgovor zakazan za 7. decembar. Ovaj put u 15:00 i nasamo. Opet pričamo o Hapagu Lojdu. Špediter i dalje ima problema. Sada je ponovo potreban svež novac. TUI takođe želi da proda svoje najnovije akcije. Moli za dogovor, kaže Olearije. Moramo tražiti druge investitore, kaže on. Hamburg bi kasnije uložio još 420 miliona evra novca poreskih obveznika i postao najveći akcionar Hapag-Lojda sa 36,9 odsto.

Ali Šolc i Olearijus imaju drugačiju temu ovog dana: Elbska filharmonija. Troškovi izgradnje koncertne dvorane su eksplozivni. Prvobitna ideja je bila da se u zgradi pored koncertne sale izgradi hotel i kondominijum. Sa sanjivom lučkom lokacijom moglo bi se zaraditi dovoljno novca da bi se mogao finansirati značajan deo koncertne sale.

Ali računica se nije obistinila. Pod rukovodstvom CDU, grad je projektu, koji ima mnogo poklonika među građanima, dao dobar izgled. Izgradnja je počela pre nego što je planiranje završeno. Građevinska kompanija Hochtief je iskoristila ovo da iznova i iznova insistira na povećanju cena. Spor preti da eskalira, a prekid izgradnje je neizbežan.

Olearius je u upravnom odboru Elbphilharmonic Foundation. Mnogo pre nego što je Šolc preuzeo dužnost, on i drugi bogati stanovnici Hamburga prikupili su ukupno skoro 70 miliona evra. Dvanaest bogatih stanovnika Hamburga doniralo je po više od milion evra. Stalno se nalaze na listi donatora Elbske filharmonije kao mecene umetnosti. Olearije je donirao manji iznos, ali i ovde uživa reputaciju spasioca.

Ali novac od mecena nije dovoljan da se grad izvuče iz nevolje. Koncertna sala redovno dolazi na naslovnice sa novim poskupljenjima. Šolc želi da završi projekat Elbske filharmonije i jednom zauvek stavi tačku na debatu. Ovo je važan korak u demonstriranju efikasnog upravljanja. Tokom nekoliko meseci, on će sam pregovarati sa građevinskom kompanijom Hochtief.

U razgovoru jedan na jedan, Šolc ostavlja koncentrisan utisak na Olearija. Govore o dužničkoj krizi i pristaju da o tome pričaju neko vreme. U suprotnom, sadržaj njihovog razgovora mora ostati poverljiv. Barem Olearijus kasnije piše u svom dnevniku da želi da zadrži razgovor sa Šolcom za sebe.

Petak, 04.05.2012.

Pet meseci nakon njihovog poverljivog razgovora, Šolc i Olearijus se ponovo sastaju, ovog puta ne u gradskoj većnici, već u banci. Olearije slavi 70. rođendan. Gradonačelnik mora održati govor. Pre ovoga, Šolc nije siguran da li bi trebalo da prisustvuje proslavi. On ispituje svoje prethodnike Heninga Vošeraua i Ortvina Rundea, kao i svog bivšeg kolegu senatora Tomasa Majroua, koji je radio kao konsultant u Varburgovoj banci. Savetuju vam da učestvujete. Naravno, Pavelčik takođe saznaje za ove interne konsultacije SPD-a - a samim tim i Olearija.

Šolc u svom govoru citira Šekspira i naziva Olearija, koji je tako često spasavao Hamburg iz nevolje, gradskim „vatrogascem". Šolc kaže da je zadovoljan što Olearijus govori o „razumevanju poslovanja mimo matematičkih modela" i naglašava poseban značaj banaka za realnu ekonomiju. „Da li realna ekonomija funkcioniše zavisi od svake poslovne lokacije - dakle i u Hamburgu - od uslova finansiranja. Finansijski centar Hamburga mu je veoma prirastao srcu. „Dalji razvoj i jačanje Hamburga kao finansijskog centra nije nešto apstraktno. To zavisi pre svega od aktivnih ljudi. Sa interesovanjem se radujem, dr Olearijus, vašim budućim predlozima, idejama i inicijativama.

Olearijus nije baš zadovoljan posle prijateljskog govora. Šolc je malo znao o svojim uslugama u Hamburgu, zapisao je u svom dnevniku. Gradonačelnik mu je dao samo sat. Najverovatnije sa medaljom ništa neće uspeti. Međutim, Šolc se ne seća ove posete u svom kasnijem svedočenju istražnom komitetu u Hamburgu.

Nedelja 29.11.2015.

Olaf Šolc izgleda umorno dok kasno uveče izlazi pred kamere u Gradskoj kući. „Postoji jasna odluka", kaže on, „Tesna većina, naravno, ali većina Hamburžana koji su odlučili da ne treba da se licitiramo za Šolcov najvažniji projekat za budućnost Hamburga Za Olimpijadu je glasalo 314.468 građana, protiv 335.638.

Rezultat je iznenađujući jer su skoro svi hamburški mediji i poznate ličnosti podržavali Igre na Elbi, dok je mala, podeljena grupa protivnika Olimpijade bila jedva vidljiva. Sam Šolc je proveo nekoliko meseci neumorno igrajući olimpijskog lobiste. Igre bi mogle biti ogromna prilika za razvoj grada, rekao je on u svojoj kampanji. U centru Hamburga za Olimpijske igre trebalo je da se stvori novi kvart na sirovom lučkom zemljištu - zelena četvrt na obali, koja bi istovremeno povezivala unutrašnjost grada sa južnim i istočnim delovima grada. I ne samo to: Olimpijske igre mogu inspirisati ljude da se bave sportom, objasnio je Šolc. I sam je otkrio svoju ljubav prema njoj tek u četrdesetoj godini - pod pritiskom svoje žene. Danas više ne želi bez toga. Vesla jednom nedeljno i trči dva puta.

Sada znamo da mnogi Hamburžani nisu verovali lepim olimpijskim obećanjima. „Ovo je najbolje proračunata ponuda za Olimpijske igre ne samo u Nemačkoj, već ikada", rekao je sam gradonačelnik. Ali mnogi stanovnici Hamburga bili su skeptični u pogledu planova grada još od grandioznih planova za Elbphilharmonie.

Za Šolca je ovo najveći politički neuspeh u njegovom životu do sada. Sa olimpijskom ponudom koju je želeo da predstavi svoju viziju grada, istupio je ispod vela konvencionalne vlasti. Ali potpuno je pogrešno procenio raspoloženje. Ipak, gradonačelnik nerado javno krivi sebe ili druge. Kaže da nema smisla razumeti razloge, sve je rešio suveren. „Pitanje 'šta ako' može da zagorča život. Nisam od onih ljudi koji se predugo zadržavaju na tome.

Opozicija je besna. Gradonačelnik je napadnut sa novom žestinom. Njegova „politika štrajkova" je propala, kaže CDU da je Šolc „uništio poverenje građana Hamburga u njegovu respektabilnost". Autoritarne strukture Olafa Šolca doprinele su snažnom usponu hamburške SPD, objašnjava Norbert Hakbuš, član Levice. „Ali, kao što je obično slučaj sa autoritarnim strukturama, one ne traju dugo.

Dok parlament raspravlja o rezultatima referenduma, Šolc ne smatra potrebnim da govori. Nacerivši se, napušta plenarnu salu pre kraja debate.

Pokazivanje smirenosti je njegov metod. U kancelariji njegovog bivšeg vladinog sekretara za štampu nalazi se beleška: „Prvi Šolcov zakon: nikada se ne uvredimo - nikada ne postanemo histerični. Sam Šolc je jednom opisao svoj metod rečima engleske kraljice: „Nikad se ne žali, nikad ne objašnjavaj". Nikad se ne žali, nikad ne objašnjavaj.

Šolc može da dopusti porazu da mu se otkotrlja sa leđa i samo nastavi dalje, to je jedna od njegovih prednosti. On je u miru sa samim sobom jer je uveren da radi pravu stvar. Kada Šolc dođe do bilo kakve ocene neke teme, teško da dozvoljava da ga se od toga odvrati. Kancelarija gradonačelnika čak ima i skraćenicu za ovo: OVD, Olaf hoće. To znači otprilike ovako: Ne trošite energiju na traženje kontraargumenata - primenite ih. Ovaj akronim izaziva strah kao i Šolcovi dugi govori o činjeničnim pitanjima. Često ostavlja utisak da sebe smatra pametnijim od okupljenih zvaničnika.

Sada hamburške novine pišu da je oreol kralja Olafa izbledeo. Šolc, do sada neprikosnoveni, probijao se kroz sve, uspeo u svemu, pretrpeo je neki neuspeh. Ali Šolc zna političku igru, on tačno zna kako mediji rade. Mora da sačeka oluju koja je sada izbila. Za nekoliko nedelja sve će biti zaboravljeno. I tada će i dalje biti u udobnom položaju.

Iako je Šolc izgubio apsolutnu većinu na februarskim parlamentarnim izborima, ipak je osvojio 45,6 odsto glasova - rezultat o kojem SPD u drugim zemljama može samo da sanja. „Ne radi se o obnavljanju Senata SPD-a, ima previše pristalica za to, radi se o produženju", javno je izjavio posle izbora mogućem koalicionom partneru Zelenih. Uvreda. Vodeći kandidat Zelene stranke Katarina Fegebank žalila se i zamolila Šolca da ne ponavlja citat. „Ne moram više ovo da radim", hladno je odgovorio Šolc. Duhovit citat, jednom pušten u svet, otkriva svoju moć čak i bez ponavljanja.

Deo II: Olaf Šolc i senke iz prošlosti (od 2020. do 2022.)

Ponedeljak, 3. februar 2020

U 9:08, Federalno ministarstvo finansija prima e-mail iz Hamburga. „Poštovani ministre Šolc", kaže se na početku dokumenta, „prema informacijama kojima raspolažemo, primili ste 10. novembra 2017. g. Kristijana Olearijusu na lični sastanak kao prvog gradonačelnika hanzetskog grada Hamburga. U vreme, g. Olearius je bio pod krivično gonjenim zbog takozvanih poslova sa cum-ex akcijama za koje je štampa znala. Da li je to tačno?" Zatim slede pitanja o sastanku tog dana: da li je Olearijus razgovarao sa Šolcom o svojim sporovima sa poreskim organima Hamburga i bonskim tužilaštvom, na šta je Šolc odgovorio bankaru. I pitanje motivacije: "Zašto ste onda omogućili gospodinu Kristijanu Oleariju lični sastanak?"

Dva minuta kasnije, Johanes Kars takođe dobija mejl. Reč je o njegovom odnosu sa privatnim bankarom i pitanju da li je Kars dobijao donacije od svoje banke.

Alfons Pavelchik nema nalog elektronske pošte. Živi u plemenitom staračkom domu na Elbhauseeu. U čekaonici mu je ostavljeno pismo u zatvorenoj koverti. U pismu ga se pita da li je „gospodin Pavelčik, drugi gradonačelnik (u penziji)" platio Varburg banci „posredničke i savetodavne usluge". I u kojoj meri je bio uključen u razgovore banke sa finansijskom administracijom ili političkim zvaničnicima.

Upitnike su poslala dva urednika ARD magazina „Panorama" i nedeljnika Die Zeit. Urednici su nekoliko meseci zajedno proučavali slučaj. Sada planiraju da objave rezultate svoje studije i žele da daju priliku političarima LDS-a da ih komentarišu. Na kraju njihovih pisama, kao i obično u molbama novinara, stoji rok. „Iz redakcijskih razloga, molimo da odgovorite do srede, 05.02. u 9:00 časova."

Sledećeg dana u 8:58, 24 sata pre roka, kontaktira ga Kars. Odgovor poslanika Bundestaga nije ništa drugo do izmicanje. Upitan da li ima "perspektivu" da Olearius "takođe preduzme akciju u Berlinu u smislu Varburga" u vezi sa nalogom Saveznog ministarstva finansija, Kers odgovara "Ne". Na druga dva pitanja odgovara isto tako kratko i jasno: „Kakvi su vaši ekonomski i politički odnosi sa gospodinom Kristijanom Olearijusom i M. M. Varburgom?" "Nijedan." Da li ste ranije primili bilo kakve donacije ili druge materijalne ili nematerijalne koristi od M. M. Varburga? "Ne".

Alfons Pavelčik, naprotiv, ne žuri da odgovori. Čovek od 86 godina odlazi u ekskluzivni anglo-nemački klub na Ausenalsteru, napisuje svoj odgovor na dve stranice na kompjuteru, odštampa ga na odličnom papiru sa memorandumom i šalje ga Die Zeit-u. Pavelčik piše da se 1988. povukao iz državne službe i postao konsultant za menadžment. "M. M. Varburg's Bank" se povremeno poziva na klijentelu mog društva sa ograničenom odgovornošću. Od 1998. godine se više ne bavim profesionalnim aktivnostima. Uvek sam obavljao svoj posao savetnika u poverenju." Osim toga, on je član SPD-a od 1961. „Nakon moje ostavke u Senatu Slobodnog i Hanze grada Hamburga, nisam više držao nikakve političke kancelarija.

Šolc i njegov tim ostavljaju pitanja iz Hamburga bez odgovora. Urednik NDR-a se više puta raspituje u Trezoru. Rečeno mu je da ministarstvo treba da produži rok. Kada je ministarstvo jednostavno propustilo i ovaj rok, uredništvo Panorame odlučilo je da koristi drugačiji pristup. Četiri dana nakon prvog zahteva, Šolc posećuje Hamburg, gost je konferencije „Pravo o porezu na preduzeća" na Pravnom fakultetu Bucerius. Tamo, reporter Panorame Kristijan Salevski, sa snimateljskom ekipom, čeka da mu se ministar finansija obrati u vezi njegovog sastanka sa Oleariusom u pozadini konferencije. Kada Šolc stiže, Saleveski mu se obraća. „Zašto je vaš Senat... 2016. godine?" - to je sve što reporter smisli. Steffen Hebestreit interveniše. Kao telohranitelj, Šolcov portparol, koji se nadvija nad ministrom, stoji ispred svog šefa i davi reportera kamerom.

Četvrtak, 13. februar 2020

Štampano izdanje Die Zeit-a dostupno je od 6 ujutro. Zbog svoje pravne nestabilnosti, članak o poslovnoj rubrici prethodne noći, kao i obično, nije objavljen u e-novinama. "Poklon od milion dolara" je naslov. Kako su odgovorna lica u Hamburgu dozvolila da eventualna potraživanja države prema privatnoj banci M. M. Varburga izgube rok zastarelosti", stoji u naslovu.

Članak detaljno opisuje poslovanje Olearija i njegove banke na kumulativnim transakcijama, a takođe rasvetljava odluku poreskih vlasti Hamburga, koja je ranije bila nepoznata javnosti. Pored toga, autori pokazuju da je bankar tražio kontakt sa Pavelčikom, Karsom i Šolcom i razgovarao sa njima o sudskom postupku.

Novinari pritom otkrivaju činjenicu o kojoj čak tri političara SPD-a ne znaju ništa: Olearijus vodi dnevnik. Uspeli su da se upoznaju sa materijalima istrage tužilaštva Kelna. Oni sadrže odlomke iz dnevnika, uključujući kopiju zapisa u kojem Olearius opisuje jedan od tri sastanka sa Šolcom u Gradskoj kući: onaj koji se održao 10. novembra 2017.

Sastanak je bio u najmanju ruku čudan. U tekstu se kaže: "Ako je ovo tačno, onda gradonačelnik prima čoveka za koga se sumnja da je pomagao državnu blagajnu - i uverava ga. Danas, ovaj gradonačelnik - nemački ministar finansija Olaf Šolc kaže: "Cum-ex je bio ogroman nered." Kaže da je za njega misterija kako neko može da misli da je to legalno ili legalizovano na bilo koji način".

Pikantnost ovog sastanka je i u tome što je pre samo nekoliko nedelja Norbert Hakbuš, član Levice, pisao Senatu sa pisanim zahtevom da li je gradonačelnik ili drugi predstavnici Senata imali sastanke sa predstavnicima Varburg firma u okviru poreskog postupka. Odgovor: ne. Nakon izveštaja, postaje jasno da je Senat izneo laž Burgeršaftu. Olaf Šolc, kao gradonačelnik, sastao se sa predstavnicima kompanije Varburg i razgovarao o njihovim poreskim postupcima.

Pored Šolca, Pavelčika i Karsa, novinari su dali priliku da prokomentariše situaciju i Kristijanu Oleariusauu i Piteru Čenčeru. Chancher je usred predizborne kampanje; deset dana kasnije u Hamburgu će biti održani parlamentarni izbori. Pošto je nasledio mesto gradonačelnika od Šolca, prvi put se i sam kandidovao za tu funkciju. On jasno vodi u anketama. Ali ovo otkriće ga zabrinjava. Čančer kaže da je uveren da Die Zeit i Norddeutscher Rundfunk, koji je zadužen za magazin Panorama, namerno pokušavaju da utiču na izbornu kampanju na njenu štetu. Odbio je zahtev za intervju.

Njegov predstavnik u Senatu Marsel Švajcer odgovara na pitanja novinara. Na pitanje da li je Čančer bio upoznat sa pregovorima između Olearija i Šolca, on piše: „Prvi burgomajstor nije imao informacije o sastancima o konkretnim pojedinačnim poreskim pitanjima. Odgovori su pažljivo formulisani; u nekim slučajevima ostaje nejasno da li se Chancher misli kao pojedinac ili kao prvi gradonačelnik uopšte. „Prvi gradonačelnik ne učestvuje u poreskim pitanjima, ni u principu, ni u konkretnim pojedinačnim slučajevima", kaže se, na primer, u dokumentu. Što se tiče Čenčera kao ličnosti - tako je i formulisano pitanje - Čenčerov predstavnik netačno odgovara. Čenčer je bio u velikoj meri uključen u odluku 2016. kao senator za trezor da se ne vraćaju milioni od Varburga. A 2019. godine, kao gradonačelnik, obavestio ga je njegov naslednik Andreas Dressel o mogućnosti da preduzme akciju protiv Varburga. Ali novinari još nemaju dokaze o tome.

Tekst glasi: „Peter Čenčer, sada gradonačelnik, a potom senator za trezor, izjavio je preko portparola: „U principu, tadašnji senator trezora je bio obavešten o postupanju poreske uprave u značajnim slučajevima, ali u svakom slučaju nije uticao na odluke poreske vlasti, koje ih prihvataju isključivo sa pravne tačke gledišta"".

Kristijan Olearijus je indirektno priznao činjenicu sastanka pre objavljivanja članka o njegovom sekretaru za štampu. „Deo normalnog i poželjnog dijaloga između politike i biznisa je lična razmena mišljenja, zbog čega smo se uvek sastajali sa političarima o raznim temama", naveo je on u saopštenju. „Pri tome se pridržavamo naših smernica i zakonskih propisa. U principu ne objavljujemo sadržaj ovih rasprava.

Tek nakon čitanja članka, Olearius saznaje da novinari znaju za postojanje njegovih dnevnika, a takođe znaju i za zapis o jednom od njegova tri sastanka sa Šolcom. Trenutno ne može ništa da uradi sa člankom u Cajtu, ova priča je ušla u svet. Međutim, pokušava da omete emitovanje priloga Panorama, koji je zakazan za 21.45. Prvo piše pismo direktoru NDR-a. „U ovoj izjavi, koja lako anticipira sadržaj programa, praktično nema ništa tačno", objašnjava on, pozivajući se na saopštenje koje je emiter poslala. „Zato vas molimo da apelujete na autore programa da sagledaju stvarne činjenice. U pošti brojevi i činjenice izmiču kontroli. Tražeći zabranu, on želi da u poslednjem trenutku zaustavi emitovanje programa na kanalu ARD.

Sam Šolc je zasad ćutao. Kako je sve više medija pratilo priču tokom dana, on je konačno zauzeo poziciju, ne u Die Zeit ili Panorama, već u Hamburger Abendblatt. Preko svog portparola Štefena Hebestrajta, Šolc priznaje nešto što se ne može poreći. Došlo je do „sastanka sa gospodinom Oleariusom u novembru 2017. godine, što se vidi iz kalendara prvog gradonačelnika, koji bi trebalo da bude na raspolaganju kancelariji Senata. Zašto to nije uzeto u obzir prilikom odgovora na Malo pitanje, ne znamo." Tako Šolc prebacuje odgovornost na Hamburg, gde su drugovi sada u jeku predizborne kampanje. Njegov portparol takođe naglašava, - piše Abendblat, da „nije bilo nikakvog uticaja Šolca po ovom pitanju".

Petak, 14. februar 2020

Kampanja za parlamentarne izbore je do objavljivanja prethodnog dana tekla na hanzeatski način. Bilo je malo tema sa stvarnim potencijalom za kontroverzu. U početku su Zeleni i SPD bili skoro izjednačeni, ali se vremenom jaz proširio. Pobeda SPD-a se smatrala već unapred. Sada, međutim, otkrića o Varburg banci i Olafu Šolcu daju podsticaj kampanji.

Glavni kandidat Zelene stranke Katarina Fegebank traži pojašnjenje, Peter Čenčer preuzima poziciju u ZDF Morgenmagazinu. Vraća se jeziku koji je već koristio pre dve godine. „Nema političkog uticaja na odluke poreskih vlasti u Hamburgu", kaže on. „Poreski postupak sprovode poreski inspektorati i stručnjaci za poresko pravo poreskih organa.

Ali malo je verovatno da će ovo smiriti situaciju. Norbert Hakbuš, član Levice, svojim zahtevom za parlamentarnom istražnom komisijom razmišlja daleko dalje od izbora. A vođa parlamentarne grupe koalicionog partnera Zelenih Agnes Tjarks takođe kaže da vidi mnoga otvorena pitanja koja treba razjasniti.

SPD objavljuje oštro saopštenje za javnost - i tvrdi da je sve izašlo na videlo nakon sastanka odbora za budžet 2018. godine. „Pre skoro tačno dve godine, detaljno i intenzivno smo pregledali cum-ex i cum-cum poslove u odboru za budžet", - rekao je Matijas Petersen, predsednik odbora za budžet. „Čisti je predizborni blef što članovi odbora za budžet danas ne žele da se sećaju sastanka 2018. godine. Ono što ne kaže: i tada se administracija izjasnila o poreskoj tajnosti i, na veliko zgražanje opozicije, jednostavno ništa nije rekla o slučaju.

Hamburški SPD i Olafa Šolca podržava advokatska firma koja se nalazi u belo okrečenoj zgradi na Ausenalsteru, većem od dva jezera u centru Hamburga. Otmar Kuri tamo drži svoju kancelariju. On je jedan od najpoznatijih advokata u hanzeskom gradu. Dugogodišnji je predsednik advokature, a ima dobre kontakte i sa LDS-om. Kuri je advokat Maksa Varburga. Ove subote, zajedno sa Oleariusovim advokatom Klausom Landrijem, on šalje saopštenje za javnost na memorandumu svoje advokatske firme. „U slučaju M. M. Varburg, hitno", stoji u naslovu pisma koje se mejlom šalje, kako je kasnije rekao, više od 100 domaćih i međunarodnih medija.

Što se tiče poruka, „poštovanje našeg odličnog pravnog sistema i institucije slobodne štampe - ??kao i imena dva glavna akcionara banke M. M. Varburg - zahteva hitno i strogo upozorenje: ove besmislene insinuacije ne zaslužuju nikakvo poštovanje.", - počinje svoje pismo Kuri. Studija je zasnovana na „nepoznavanju procedura, pravne situacije i pravnog položaja". Oni su podstakli „sumnju da ovakvi 'izveštaji' imaju za cilj da utiču na izbore za Hanzeatski parlament na manipulativan, neprihvatljiv način". Prezentacija je bila „nepristojna i degenerisana". U svom „saopštenju za javnost", napisanom u stilu advokatskog govora, Kuri ne samo da opširno brani Varburg banku i vladajući SPD, već i vlasti. „Poreske vlasti u Hamburgu su se savesno i tačno bavile svakim slučajem i takođe su prenosile svoje rezultate drugim poreskim organima u poreske svrhe.

Saopštenjem za javnost, Varburg banka jasno želi da ocrni studiju i skrene pažnju sa osnovanih tvrdnji sadržanih u izveštaju. Ovo je transparentan pokušaj bar da se opresivnim činjenicama suprotstavi prezirom i glasnim optužbama.

Nedelja 15.08.2021

Izborna kampanja prelazi u vruću fazu. Šolc obilazi Nemačku, drži beskonačne govore i čini se da je sveprisutan. Izveštaji pominju slučaj Varburg samo usputno, ako ga uopšte pominju. Mnogi metropolitanski novinari smatraju cum-ex užasno teškom stvari. A da li je zaista loše kada gradonačelnik sretne bankara? Izgleda da je Volfgang Šmit uradio odličan posao.