https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Stav

Stav

 

Zaslužna privatizacija

 

 

Uredniku ekonomske rubrike Politike

Poštovani g. Miomire Brkiæu,

Najljubaznije Vas molim da, prema Zakonu o javnom informisanju, objavite moj odgovor srpskom preduzetniku Milanu Spasojeviæu, èiju ste ispovest objavili u dva nastavka u listu Politika, jer smatram da bi javnost ostala uskraæena za istinu o srpskoj tranziciji i privatizaciji,.

U nadi da æete moj tekst objaviti u celosti, srdaèno

Vas pozdravljam

Branko Dragaš

 

 

 

(Odgovor g. Dragaša nije objavljen u Politici, i zamoljeni smo od autora da ga u celosti objavimo)

 

Punih dvadeset pet godina sam privrednik, menadžer i preduzetnik koji radi na domaæem i na stranim tržištima. Punih dvadeset godina sam javna liènost koja neprekidno objavljuje, tamo gde smeju da me objavljuju, svoje ekonomske analize, mišljenja, predviðanja i programe. Ali, uprkos toj ogromnoj objavljenoj dokumentaciji, uprkos dokazanim taènim procenama o propasti ekonomskih sistema nacionalsocijalizma i neoliberalnog fundamentalizma, nikada nisam dobio priliku da iznesem, na dve stranice u dva dana, svoju ispovest. Jednostavno, nisam bio po ukusu nijednog režima. Tu priliku je dobio g. Milan Spasojeviæ, veæinski vlasnik firme Trgovina 22 i zaslužni graðanin Kragujevca, kako piše u podnaslovu prvog nastavka Pripremanje linèa, ispovesti koja se nastavila i narednog dana pod nazivom Zakucavanje na zid. Kako sam u oba nastavka oznaèen kao glavni lik ispovesti srpskog preduzetnika u tranziciji, koji je, uzgred, da utisak bude snažniji, i zaslužni graðanin, i kako je sve to što je izreèeno objavljeno u dva dana na velikim formatima, sve sa slikama preduzetnika u tranziciji, ne preostaje mi ništa drugo nego da se, na liniji struènog i ljudskog dostojanstva, odbranim i graðanima Srbije dostavim na uvid podatke o izvršenoj privatizaciji u preduzeæu 22. decembar Kragujevac.

Teško je oèekivati da æe urednici Politike, moji nekadašnji prijatelji iz opozicionih dana rušenja despotije, imati hrabrosti da meni ustupe dve stranice ispovesti u dva dana, i to sve sa mojom slikom, èekao sam èitav dan da me zovu i ponude prostor za odgovor. To bi bio, sportski reèeno, ferplej, ali pošto se to nije dogodilo, iskreno verujem da æe oni kao profesionalci, ipak, objaviti moju odbranu. Bez ikakve cenzure.

Dakle, krenimo redom. Taèku po taèku. èitaoci æe lakše moæi da prate samu suštinu ove polemike. Na kraju, neka sami donesu svoj sud.

 

1.         PRODAJA - Društveno preduzeæe 22. decembar Kragujevac privatizovano je 8. 6. 2006. za 160.180.000 dinara ili - 1.833.772 evra - iznos je uplaæen u celosti, veæinski vlasnik je dobio 70 odsto kapitala, a 1.313 akcionara 30 odsto. Veæinski vlasnik je imao investicionu obavezu od 36.300.000 dinara.

2.         KNJIGOVODSTVENA VREDNOST PREDUZEæA - konsolidovanim bilansima preduzeæa od 31. 12. 2004. procenjeni kapital subjekta privatizacije je iznosio 923.273.000 dinara ili - 15.880.864 evra. To je iznos koji je - 8,66 PUTA VEæI od plaæene cene.

3.         PROCENA AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU - Agencija je verifikovala donju cenu vrednosti preduzeæa na - 800.901.000 dinara. To je iznos koji je - 5 PUTA VEæI od plaæene cene.

4.         ODLUKA VEæINSKOG VLASNIKA - Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o promenama u organizaciji preduzeæa donete dana 10. 11. 2006, nakon pet meseci od izvršene privatizacije, veæinski vlasnik POTVRðUJE da preduzeæe vredi - 15.880.864 evra.

5.         TRžIšNA PROCENA KAPITALA - uradio sam sa svojim struènim timom procenu kapitala i utvrdili smo da je realna tržišna vrednost preduzeæa na dan privatizacije iznosila - 43.103.102 evra. To je iznos koji je - 23,5 PUTA VEæI od prodajne cene.

6.         PREDUZEæA PRED PRIVATIZACIJU - 780 radnika i dugovi 4 miliona evra

7.         PREDUZEæA NA KRAJU 2008 - nema proizvodnje bez radnika i nerasporeðena dobit je 96.200.000 dinara. Stvoren je tranzicioni perpetum mobile. Uspešna preduzeæa nemaju proizvodnju i nemaju zaposlene.

8.         RASPRODAJA IMOVINE - za samo šest meseci vlasništva u 2006, veæinski vlasnik je rasprodao pojedine nekretnine preduzeæa za - 3.473.500 evra. U 2007. nastavlja dalje da rasprodaje još - 1.329.720 evra. Ukupno je rasprodao imovinu za - 4.803.220 evra.

9.         BISER RASPRODAJE - Robna kuæa Zlatna ruža Kragujevac, ukupne površine 4.089 kvm, prodata je za 2.600.000 evra ili - 636 evra po kvm. U epicentru grada proseèna tržišna cena je bila 2.600 evra po kvm, što znaèi da je vrednost Robne kuæe bila - 10.631.400 evra. Gde je nestalo - 8.031.000 evra?

10.       KRšENJE KUPOPRODAJNOG UGOVORA - èlanom 5.3.3. kupoprodajnog ugovora se kupac obavezuje da neæe prodati, preneti ili na neki drugi naèin otuðiti u prvoj godini više od 10 odsto ukupne vrednosti subjekta privatizacije. Kupac je otuðio, prema knjigovodstvenoj vrednosti, 240.665.000, što je - više od 30 odsto vrednosti. Agencija NAKNADNO odobrava kupcu da može da otuði veæu vrednost od one koja je ugovorom odreðena. Zašto? Zašto nije dozvolila preduzeæu da proda PRE privatizacije deo svoje imovine i da tako pokrije sve svoje gubitke i obaveze?

11.       NAèIN RASPRODAJE -  veæinski vlasnik je na Upravnom odboru 21. 7. 2006. doneo odluku o rasprodaji imovine subjekta privatizacije uz sledeæe uputstvo prilikom prodaje - "prodavac zadržava pravo da NE IZABERE kupca sa najvišom ponuðenom cenom." Neobièan naèin prodaje u tržišnoj privredi.

12.       NACIONALIZOVANA IMOVINA - bivši vlasnici nisu dobili svoju imovinu nazad.

13.       OBAVEZNO INVESTIRANJE - èlanom 5.2.1 Ugovora kupac je bio obavezan da investira 36.300.000 dinara. Kupac je to uradio tako što je preneo pravo vlasništva nad poslovnim prostorom u Karaðorðevoj 67 u Beogradu od 70,92 kvm. To znaèi da je kvadratni metar obraèunat po - 6.390 evra. Kada veæinski vlasnik rasprodaje imovinu akcionarskog društva, onda je kvadratni metar 636 evra, a kada on ulaže svoju imovinu onda je kvadrat - 6.390 evra. Da li je to sportsko takmièenje i nadmetanje?

14.       IZDAVANJE NEKRETNINA - èuvena fabrika za proizvodnju tekstila, pretvorila se u preduzeæe za izdavanje nekretnina. U bilansima za 2007 - ostali prihodi iznose 59,2 miliona dinara, a u 2008 - 44,4 miliona dinara. To je ukupno - 103,6 miliona dinara, a preduzeæe je prodato za 160,18 miliona dinara. Ako dodamo i izdavanje nekretnina u 2009. godini, onda možemo da kažemo, ne raèunajuæi rasprodaje, da je Kupac preduzeæa otplatio preduzeæe izdavanjem nekretnina.

15.       RASPODELA DOBITI - nerasporeðena dobit u bilansu za 2008. iznosi 96,2 miliona dinara, što je više od polovine plaæene vrednosti za preduzeæe. Akcionari nisu dobili dividendu.

16.       OPREMA - vrednost od preko 32 miliona dinara opreme je rasprodata.

17.       PROIZVODNJA - ne postoji. Time je Zakon o privatizaciji potpuno obesmišljen, jer je privatizacija izvršena da bi se, izmeðu ostalog, poveæala proizvodnja i zaposlenost. Kupac je imao neke druge namere.

18.       OPRAVDAVANJE - srpski preduzetnik kaže: "Nismo umeli da šijemo" za fabriku koja je nastala 1949, koja je bila vodeæa fabrika tekstila u bivšoj državi i koja je izvozila u razvijeni svet. Kako su nastale sve te nekretnine koje danas rasprodaje srpski preduzetnik? Nastale su na igli svih tih manjinskih akcionara koji su, otplaæujuæi kredite, podizali preduzeæe. Kako to da su ti isti ljudi preko noæi zaboravili da šiju? Kako su to znali da rade u mrskom samoupravnom socijalizmu? U èemu je problem? Problem nije u radnicima, nego u srpskom preduzetniku koji ili ne zna svoj posao ili ima loše namere prema preduzeæu. Ili se spojilo i jedno i drugo.

19.       PREKOVREMENI RAD - srpski preduzetnik kaže: "Kada radnike pozovemo subotom i nedeljom da rade kako bi ispoštovali rokove kupca, onda radnici traže da im se plati prekovremeni rad". šta je tu èudno? A šta bi radnici tražili? Radnici rade za novac. Tako je u svim tržišnim privredama. Radnici ne rade za odlikovanja. To vreme je prošlo. Radnici ne rade da bi postali zaslužni graðani. Oni rade subotom i nedeljom i traže novac. A šta drugo, gospodine srpski preduzetnièe, da traže? Kakva je to izvrnuta logika srpskog tranzicionog  preduzetnika? Da li radnici, recimo, na Kipru traže novac za prekovremeni rad?

20.       SLAGANJE FIRME - tako srpski preduzetnik uvodi novi pojam u tranzicionu ekonomiju. Nikad nisam èuo za taj izraz. Znam da postoji - stvaranje firme. Slaganje firme je semantièka besmislica. Ona neodoljivo podseæa na glagol lagati ili slagati. Lagati se može u ispovestima, a stvarati se može u firmama.

21.       DO VIðENJA - posle tri godine rasprodaje pod okriljem Agencije, gašenja proizvodnje i otpuštanja svih radnika, jer traže za svoj prekovremeni rad plate, veæinski vlasnik, gledajuæi prema strateškom partneru FIJATU, kaže - ARRIVEDERCI! Ne znamo da šijemo, ali znamo da se reorganizujemo. I da slažemo firmu i manjinske akcionare.

22.       BRANKO DRAGAš - i taman kada su poèeli da teku med i mleko, taman kada se sve slaganje firme pokrilo papirima Agencije za privatizaciju, kada su manjinski akcionari poverovali da æe im akcije vredeti u novoj reorganizaciji, o kojoj niko ništa nije znao, i kada su radnici poverovali da se za prekovremeni rad ne primaju novci, tada se pojavi BD. Taj gospodin, kako kaže srpski preduzetnik, procenio je da njegova firma vredi 43 miliona evra, zemljište 26 miliona evra, a fabrika 37 miliona evra. Baš ovako piše u ispovesti. Srpski preduzetnik, mašinski inženjer i nosilac sportskog priznanja za uspehe, tvrdi da 26 miliona i 37 miliona evra kad se sabere daje 43 miliona evra. To gospodin BD nikada nije tvrdio. Taj matematièki troskok moja malenkost nikada nije doskoèila.

23.       NARUèENI TEKSTOVI - najzabranjeniji sam struènjak u medijima To znaèi da nisam mogao da naruèujem tekstove u medijima koji nisu hteli da me objavljuju. Analiza objavljivanja ispovesti srpskog preduzetnika u poslednje dve godine pokazala bi jasno ko je naruèivao tekstove. Dok je to bilo samo u Kragujevcu, strpljivo sam trpeo te udarce, ali kada se to pojavilo u Beogradu, primoran sam da se branim.

24.       RUšENJE PRIVATIZACIJE - srpski preduzetnik živi u prošlim vremenima. Nema više srušenih 358 privatizacija, nego 492. U 512 preduzeæa smo, udružujuæi akcionare, i savetujuæi ih da ne prodaju akcije jer su mnogo vredne, uspeli da direktno ubacimo novac na raèune manjinskih akcionara. U još 524 preduzeæa se traži revizija i poništenje privatizacije. Proces je u toku. Padom nedemokratskog režima doneæe se zakon o reviziji svih privatizacija. To je civilizacijski proces. Imovinska pitanja nikada ne zastarevaju. Strpljivo èekam promene.

25.       èLANARINA - srpski preduzetnik, koji se èudi kada radnici koji rade prekovremeno traže platu, otkrio je prevaru jer je 1.300 akcionara dalo èlanarinu po 1.000 dinara. Nažalost, ni to nije taèno. èlanarinu je platilo 915 akcionara i to je iznos od 915.000 dinara ili - 10.600 evra. To je pokrilo troškove za tri godine rada. Meseèno po 294 evra. Iznos od 10.600 evra je znaèajno manji od iznosa od 8.031.000 evra koji su pripadali Zlatnoj ruži. Ili iznos meseène nadoknade od 294 evra je daleko manji od iznosa koji dnevno dobija sumnjivo obezbeðenje koje tuèe manjinske akcionare.

26.       KAMPANJA - kada je BD dobio 294 evra meseèno, on je, kako istièe èovek koji voli da se takmièi, krenuo u kampanju. Kako se sa 294 evra meseèno može voditi kampanja kroz naruèene ispovesti, tu matematiku ni Mašinski fakultet u Kragujevcu ne bi taèno mogao da izvede.

27.       PRODAJA AKCIJA - istina je da su 10,5 odsto kapitala prodali akcionari. Ali su to prodali nesretni ljudi koji ne mogu da prežive tranziciono doba u kome srpski preduzetnik ispoveda svoju poslovnu filosofiju da prekovremeni rad ne treba plaæati i da firme treba slagati.

28.       BROJ AKCIJA - vežinski vlasnik tvrdi da nijedan manjinski akcionar nema više od 64 akcije, uvidom u Centralni registar se vidi da ni to nije taèno.

29.       LAVINA - veæinski vlasnik, koji ne zna koliko najviše akcija ima akcionar, tvrdi da je lavina krenula kada je BD izraèunao da akcija vredi 220 evra. Ni to nije taèno. U proceni kapitala mog struènog tima, kojom ponosno mašu veæinski vlasnik i njegov expertski tim, stoji da je vrednost akcije procenjena na 170 evra. Ni taj podatak nije taèan. A lavina je nastala ulaskom veæinskog vlasnika u subjekt privatizacije, rasprodajom imovine, otpuštanjem radnika, nipodaštavanjem manjinskih akcionara, fizièkim nasrtanjima na suvlasnike u akcionarskom društvu i opštim gubitkom poverenja u veæinskog akcionara. Pojavio sam se tek kada je erupcija dostigla vrhunac.

30.       BUNDžIJE - prema tumaèenju nosioca nacionalnog priznanja, taj BD je organizovao lokalne bundžije, doveo akcionare pred preduzeæe, pisao parole, provaljivao kapije i zauzimao prostorije fabrike. Manjinski akcionari su izmanimulisani od BD i tako postajem, prema ispovesti srpskog preduzetnika, voða ludistièkog pokreta u Srbiji. Borislav Pekiæ, najveæi srpski pisac, koji je imao visoko mišljenje o meni i mom javnom radu, napiso bi sigurno neko novo tranziciono Vreme èuda.

31.       SEKU VENE - zaslužni graðanin je video kako manjinski akcionari seku vene pred sudskim izvršiteljem, a nije video kako njegovo obezbeðenje maltretira, vreða, ponižava i tuèe te iste manjinske akcionare. O tome ni nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava ništa ne govore.

32.       MOJE PREDUZEæE - veæinski vlasnik zahteva da manjinski akcionari napuste prostorije "mog preduzeæa". I to je glavni problem veæinskog vlasnika. I tu je suština nastalih problema. On ne razume kako funkcionišu akcionarska društva. On ne shvata da je veæinski vlasnik u akcionarskom društvu i da ne može na silu ili na prevaru da se, slažuæi firmu, oslobodi manjinskih akcionara. Preduzeæe pripada i njemu i manjinskim akcionarima. To je morao da nauèi pre nego što je krenuo da privatizuje preduzeæe. I sada moram besplatno  i javno da mu držim èasove iz akcionarstva.

33.       SAMOUBISTVO - ako se suvlasnici u preduzeæu popnu na krov zgrade i prete samoubistvom, onda je to dovoljan razlog da nosilac nacionalnog priznanja, poštujuæi sebe i svoju društvenu titulu, pozove pripadnike svoje nacije da smire strasti i da u pregovorima reše nastali problem. Nijedan ljudski život nije vredan svih privatizovanih preduzeæa u Srbiji. šta ostaje u seæanju? Povest o pljaèkanju i otimanju. I to kroz generacije, kao teret pokolenjima. Moram da priznam da ne razumem tu pohlepu, bahatost i nemanje hrišæanske samilosti.

34.       BLOKADA PREDUZEæA - srpski preduzetnik jadikuje na blokadu preduzeæa od strane manjinskih akcionara, dakle njegovih suvlasnika i kompaniji, a zaboravlja da je u martu 2009. u Francuskoj i Nemaèkoj u 12 privatnih, stranih kompanija bilo blokirano poslovodstvo od strane zaposlenih koji su dobili otkaze i koji su zarobili svoje direktore i nisu ih puštali. To su bili samo zaposleni. Ne znam da li su tražili plaæanje prekovremenog rada. Na kraju, svi zahtevi su im ispunjeni. Naši manjinski akcionari su dobili suzavce i batine.

35.       PARE ZA DEžURSTVO - srpski preduzetnik optužuje manjinske akcionare da im je obeæavano po 20 evra za dežurstvo u fabrici. To je toliko nizak i podao udarac bivšeg vrhunskog sportiste da sam ostao zapanjen. A ko æe da plati to dežurstvo njima? Od kojih para? Oni ne izdaju nekretnine zajednièkog preduzeæa. Zar veæinski vlasnik nije plaæao sumnjive momke u crnim majicama? Koliko je para dato? èije su to pare?

36.       šTA TRAžITE U MOJOJ FIRMI? - akcionarsko društvo nije moja firma.

37.       šEHER - taèno je da sam se video sa veæinskim vlasnikom, na njegovu molbu, preko zajednièkog posrednika. Išao sam na sastanak da bi se smirila situacija i pronašlo rešenje. Sve što sam mislio rekao sam srpskom preduzetniku u lice, bez naruèene ispovesti.

38.       NJUJORK - u Njujorku sam poslednji put bio na proputovanju u novembru 2002. Nisam bio u vreme 2007. kada smo radili procenu kapitala i kada sam utvrdio da firma vredi 43 miliona evra, a da je prodata za 1,8 miliona, uz sve nastale rasprodaje. Nisam radio procenu kapitala - moje firme - kako istièe tranzicioni preduzetnik, jer na to nikada ne bih pristao, nego sam radio procenu kapitala subjekta privatizacije. Tu, dakle, nema nikakve greške.

39.       NAGODBA - ponudio sam veæinskom vlasniku da podeli akcionarsko društvo, prema èlanu 421 ZOPD, da manjinski akcionari naprave novo akcionarsko društvo na svom delu imovine i da tako svako radi sa svojom imovinom šta mu je volja i da je prodaje kako on hoæe. Veæinski vlasnik je odluèno to odbio. Zašto?

40.       ZAJEDNIèKA FIRMA - "ja dam plac i fabriku, a mali akcionari daju sve svoje akcije". To je bio predlog veæinskog vlasnika koji ne shvata da on NIJE vlasnik placa i fabrike. On je vlasnik kiparske firme Triple Jump group, koja je vlasnik 96,1 odsto èelik TP d.o.o. Beograd, koji je vlasnik 80,18 odsto AKCIJA Trgovine 22, dok je 19,298 odsto akcija vlasništvo 1.313 manjinskih akcionara. Dakle, on ne može da uloži plac i fabriku, jer to pripada i manjinskim akcionarima. Nije njegovo vlasništvo. Veæinski vlasnik može da uloži samo svoje akcije, a ne imovinu. Pregovori sa veæinskim vlasnikom i njegovim expertskim timom su pokazali da oni uopšte ne znaju kako funkcionišu akcionarska društva.

41.       PREVARA - pokušaj da se na taj naèin napravi zajednièka firma i da se prevare manjinski akcionari, uverila me je da zaslužni graðanin igra nefer i da nije spreman za tržišnu utakmicu. Tako su pregovori propali.

42.       DIREKTOR - nikada ne bih pristao da budem direktor firme Milana Spasojeviæa. To je ispod mog moralnog kodeksa. Mi smo dva razlièita sveta. Naše poslovne filosofije su suprotstavljene. Ja sam predsednik BALKAN BIZNIS CENTRA, najveæe privatne asocijacije preduzetnika Balkana, o kojoj u Srbiji niko ništa ne sme da piše, i moja namera je da udružim prave preduzetnike Balkana, koji ne pišu naruèene ispovesti i fizièki se ne obraèunavaju sa manjinskim akcionarima.

43.       HIPOTEKA - u toku pregovora advokat veæinskog vlasnika se izleteo i ponudio mi da se stavi hipoteka na imovunu kompanije koja se prodaje u korist Konzorcijuma manjinskih akcionara, kao garancija posla, dok se ne proda imovina u Iliæevoj. Odmah sam na tu ponudu pristao, ali sam advokatu skrenuo pažnju da nema odobrenje veæinskog vlasnika i da mora da njega pita. Nikada više hipoteka nije spomenuta u pregovorima.

44.       PODELA FIRME - moj struèni tim je odmah uradio metodologiju podele firme. Veæinski vlasnik se još nije izjasnio.

45.       MANJINSKI I U PODELI - mašinski inženjer tvrdi da æe, ukoliko doðe do podele firme, manjinski akcionari opet biti manjinski. I tvrdi da je besmisleno to što traže. Ovo je stvarno vrhunac preduzetnièke logike. Ova polemika postaje tragikomièna. Mogao bih se poigravati sa ovakvom nakaradnom matematikom mašinskog inženjera, ali neæu. Reæi æu samo ovo: kada manjinski akcionari odvoje fizièki svoj deo imovine iz akcionarskog društva, onda su oni 100 odsto vlasnici na tom delu imovine. Nije teško da se razume. Besmisleno je to ne videti.

46.       INTERES MANJINSKIH AKCIONARA - veæinski vlasnik unapred zna koji su interesi manjinskih akcionara, on zna da æe oni biti razoèarani, da neæe biti isplate u kešu i da oni hoæe nešto da prodaju kako bi dobili neke pare. Ako veæinski vlasnik prodaje i uzima pare samo za sebe, jer je njegova firma, zašto i manjinski akcionari ne bi tražili neki novac iz tih prodaja, jer je i njihova firma? Uostalom, šta briga veæinskog vlasnika šta æe, posle podele akcionarskog društva, raditi oni drugi. Nepristojno je viriti u tuðe poslove. Nije ni sportski, ni džentlmenski.

47.       MOMCI U CRNOM - onda sam odluèio da uðem u svoju firmu, kaže veæinski vlasnik i priznaje da je angažovao 36 momaka, obukao ih u crne majice i izbacio male akcionare. Neka zaslužni graðanin kaže šta piše u policijskom zapisniku, koga je privodila policija, ko je imao suzavce, ko je imao elektriène palice i neka da spisak tih momaka u crnom da vidimo da li je bilo maloletnika, da li ti momci imaju dosije u policiji i šta graðani Kragujevca misle o tim momcima koji štite srpskog preduzetnika u procesu privatizacije.

48.       IVICA DAèIæ - izaslanik ministra policije se pojavljuje, kaže srpski preduzetnik, s najboljim namerama. Na istoj stranici novina, namerno ili sluèajno, odmah ispod ove ispovesti, nalazi se tekst pod naslovom Daèiæ obeæao poništenje privatizacije Zastava elektro. Da li je sledeæa na redu Trgovina 22? Ako ministar policije poništava privatizacije u tranziciji, onda je policija prava adresa za reviziju privatizacije.

49.       GRAðANSKI RAT - policija ne može da mi èuva imovinu, kaže veæinski vlasnik u procesu privatizacije, jer kada bi to radila, navodi reèi policije, u Srbiji bi izbio graðanski rat Pogrešno. Zlonamerno i tendenciozno. Stavljati te reèi u usta policiji je vrlo opasno. Srpski preduzetnik i veæinski vlasnik je izgubio potpuno svaki smisao za rasuðivanje. Nije policija uzrok nastalih problema u procesu privatizacije, nego veæinski vlasnici koji ne znaju kako funkcionišu akcionarska društva i koji se èude kada radnici traže plate za prekovremeni rad subotom i nedeljom. Veæinski vlasnik je doveo do gubitka poverenja u akcionarskom društvu i do ogorèenih protesta manjinskih akcionara. Svaliti krivicu na policiju je neumesno. Zašto je veæinski vlasnik upotrebio termin - graðanski rat? Ne verujem da je neki policajac upotrebio taj termin. Svi mi koji smo bili na ratištima za vreme bombardovanja, nikada više ne želimo da nas neko gura u graðanske ratove.

50.       KRCKANJE - raèunica mašinskog inženjera je jasna. Mogao sam, kaže on, tih 4,5 miliona evra, koliko je uloženo, da krckam 15 godina po 300.000 evra godišnje. To krckanje na meseènom nivou iznosi - 25.000 evra. Lepa cifra, bez prekovremenog rada.

51.       BAš ME BRIGA - pogledajmo kako je veæinski vlasnik prošao u ovoj privatizaciji. Ako uzmemo da je taèno da je ušlo u kompaniju, za slaganje firme, tih 4,5 miliona evra, ako obavezno ulaganje prihvatimo kao takvo i sa tim cenama, onda pravu sliku možemo da vidimo tek ako pogledamo koliko je otuðeno iz firme nekretnina, koliko prihodovano od zakupa i koliko ima nerasporeðene dobiti. Naravno, uzeæemo prikazane podatke. Tako je od nekretnina uzeto 4,8 miliona evra, ostali prihodi su 1,2 miliona evra i sve ostalo ne raèunamo. Onih 8 miliona evra od Zlatne ruže ostavljamo ministru policije da istraži. Dakle, dobijeno je 6 miliona evra, a uloženo je 4,5 miliona evra. Kako manjinski akcionari nemaju nikav uticaj u akcionarskom društvu, jer veæinski vlasnik neprestano i nepristojno u ispovesti ponavlja da je firma njegova, onda i tih 1,5 miliona pripada veæinskom vlasniku. On priznaje - ostalo mi je, kaže, šest hektara, mada se u prospektu na Berzi navodi 8,8 ha, 10.000 kvm hala i 2.000 kvm poslovnog prostora. Manjinski akcionari nemaju - ništa! Njima su ostale bezvredne akcije, koje ni veæinski vlasnik neæe da kupi, a veæinskom vlasniku je ostala imovina. Baš me briga!

52.       PRIVATIZACIJA KAO UNOSAN BIZNIS - veæinski vlasnik može biti zadovoljan izvršenom privatizacijom. Povratio je sav uložen novac u roku od šest meseci, rasprodajom nekretnina i izdavanjem izvršio je slaganje firme, ostalo mu je 1,5 miliona evra u kešu i imovina koja i danas vredi. Koliko ona sada vredi? Evo najgore raèunice. Uzmimo da je sve kako on kaže: 6 ha prvoklasnog graðevinskog zemljišta u centru Kragujevca vredi 20.000 evra po aru, 10.000 kv hala po 200 evra za kvadrat i 2.000 kv elitnog prostora po 2.500 evra. To je sve ukupno - 19.000.000 evra. Kada dodamo i onih 1,5 miliona evra - dobijamo -20.500.000 evra. To je èista zarada po sadašnjim cenama. Ako kriza proðe sledeæe godine, kako najavljuju šifrovani eksperti, zarada æe biti mnogo veæa. I to sve za tri godine. Da li tako unosan posao postoji negde u svetu?

53.       KOME DA SE žALIM? - kuka veæinski vlasnik na kraju ispovesti, nezadovoljan ovolikom zaradom.

54.       SVE PO ZAKONU - neko stoji iza svega.

55.       ZASLUžNI GRAðANIN - zaslužena privatizacija.

56.       PRIPREMANJE LINèA - naslov je ove ispovesti - prvi deo.

57.       ZAKUCAVANJE NA ZID - nastavak slike tranzicije iz privatizacionog ugla,

58.       KO KVARI SLIKU? - manjinski akcionari koji tvrde da su vlasnici.

59.       I KO JOš? - Branko Dragaš.

 

        Beograd, 3. 9. 2009.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane