https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

(H)umorna prièa

(H)umorna prièa

 

Zarad para, veliko spremanje u republièkoj administraciji

 

 

Crveni kartoni za èistaèice

 

Tako se to kod nas radi svakih desetak godina - pravimo racionalizaciju i na kraju su uvek višak uglavnom èistaèice, jer su kafe kuvarice struèna radna snaga - a zna se, ministri ne piju kafu iz automata. A zna se i da èistaèice iznose ðubre, pa za svaki sluèaj moraju da ih uklone iz Vlade. Jer šta znaju one, kad vide ðubre veliko ili malo, moraju da ga poèiste i bace u kontejner

 

Piše: Nebojša (a mogu da èitaju oni koji su za izbacivanje ðubreta)

 

Za sada je dobro, tešio je sebe onaj što je padao sa dvadesetog sprata, kada je proleteo pored prozora na osmom spratu. Dobro smo prošli. Miholjsko leto nam se, evo, izmaklo i ostavi nas na milost i nemilost teškim, olovnim, oktobarskim oblacima iz kojih kane i poneka, onako veæ hladna kišna kap. Sve veæ poèinje da miriše na zimu. I peèena crvena, roga paprika za ajvar. Komina od rakije i vinske mušice. Još nema kupusa za stavljanje u burad. Bilo je vruæe, pa nisu smeli da ga seku, jer poène da truli od korena. Ali, ne brinite, sad æe kupus, sa prvim kišnim kapima, prvim mrazom i prvim injem na veæ dobro požutelim granama.

Sve se eto to skupilo ovih dana. Svež paradajz stiže iz staklenika. Oèekuju se mandarine sa juga. Jabuke su možda veæ obrane, ili su to uradili samo oni kod kojih još nije umrla nada da æe ih te jabuke, koje su pre èetiri-pet godina bile samo tanane granèice u zemlji, odvesti u lepšu evro-dolarsku buduænost. (Može i za dinare, ako mora, ali ne više preko sindikata - nepouzdana firma.) I što reèe moj komšija Voja, nikada se nisam najeo više trulih jabuka nego kada smo ih kupovali preko sindikata. Kako koja poène da truli, ajde da je oèistimo i pojedemo. Nikako da jedemo one lepe i zdrave.

A danas, ispod tih mladih grana puno otpalih trulih jabuka. Otpale i niko ih ne sklanja. Sazrele i otpale. Jedino se još uvek drži ova naša vlada. Nikako da sazri i otpadne iako je crvljiva i prezrela i ne treba da i dalje tu visi na toj mladoj voæki. Zrela da otpadne, a ne otpada. Šta je to? Kakvim se to ona èudom drži i pored svih moguæih i nemoguæih stvari koje nam je uradila.

Neka nova vrsta, novi hibrid. Srpski specijalitet.

Vlada, koja mi je prošle i poèetkom ove godine odnela iz firme treæinu para, poveæavajuæi moj dug kod uvoznika za još toliko, dovodeæi me do izbezumljenosti zbog rasta rata kredita, smatra sebe bogomdanom da spasava ovu jadnu Srbiju. I to sa ministrima, kojima kriminalci iskaèu iz televizora, svakih novina koje otvoriš. Ministrima koji su sposobni za sve - i da budu ekolozi, i poljoprivrednici, i trgovci i vojnici - kao doktori urbanisti koji u životu nisu nijedan poljski klozet ozidali, niti znaju kako se to radi.

 Ministar vojni toliko je ponizio poslanike u Skupštini Srbije šaljuæi ministra trgovaèkog da obrazlaže vojni zakon, da to nije zabeleženo u skupštinskim analima. On je ponizio mog predstavnika u Skupštini, za koga sam ja glasao, ponizio je i mene, toliko da se spremam da tražim opoziv mog poslanika. Tražiæu da se i ja opozovem kao glasaè. Treba tražiti i hitnu smenu predsednice Skupštine, koja je dozvolila da moj poslanik bude tako izvreðan i ponižen. Ako je ministar bio toliko zauzet, sednicu je trebalo odložiti ili bar tu taèku pomeriti. Šta je tu bilo toliko hitno da se to uradi baš tada, osim da se pokaže osionost, i ko u stvari i kako vlada ovom zemljom da se niko ništa osim njih ne pita. Ja ne mogu ni lekove na recept da podignem u apoteci ako se ne pojavim lièno, donesem zdravstvenu knjižicu i lièno potpišem recept pred apotekarkom da sam preuzeo lekove. A ovaj može da se iživljava, šalje ministra trgovine da nam se u brk smeje, da sedi u Skupštini i kad neko postavi neko pitanje æuti ko pièka, jer nema pojma o onome što je istrabunjao o zakonu. I onda se poslanici nadmeæu ko æe dati konkretnije i bolje predloge za poboljšanje tog zakona, naravno kao i ostalih, a njih boli ona stvar šta ko prièa. Zakon je usvojen, samo poslanicima još niko nije javio.

Zanat su dobro nauèili. Ja se seæam, a znate i vi dobro kada je to bilo i kada su ovom zemljom vladali eksperti za finansije, koji su nas doveli na vrh lestvice zemalja sa najveæom inflacijom na svetu. Kada su stvorili eskadrone smrti i vodili ratove, pravili državu do Karlobaga i Virovitice iako smo je imali do Jesenica. Kada su ti isti eksperti za stvaranje inflacije odjednom postali struènjaci za spasavaje zemlje od propasti. Kada su ratoborni bojovnici postali najveæi mirotvorci, pa su ih èak i za Nobelovu nagradu predlagali. Doduše ništa novo: ovi onome "preplanulom", što reèe Berluskoni, zvanom Ob(a)mana - koji vodi ratove po celom svetu dodeliše nagradu za mir, a on je pokloni, mislim pare, u humanitarne svrhe Dženeral motorsu i još nekima.

I nije to bilo samo u jednoj vladi. Svaka je imala svoje specijalitete. Ovih dana gotovo nezapaženo proðe vest da nas je bivši koncesionar tužio za raskidanje ugovora za izgradnju autoputa Horgoš via Èaèak - Požega. Traže da im svako od nas uplati po 10 dolara. Dobro smo i prošli, koliko bi tek tražili da su èuli da je Mrka veæ napravio taj autoput? Èeka se sveèano otvaranje. I tako jedno pet-šest puta. Kao u onom vicu pred kriviènim sudijom: Ja nisam njega, gos'n sudija, ubo nožem. On se okliznuo i pao na moj nož. I to jedno pet-šest puta.

Ovi sada spremili uz blagoslov sindikata da malo prištede i otpuste jedno 3.400 radnika iz republièkih i lokalnih organa uprave, znaèi iz lokalnih. Veæ je ta brojka pala na 2.800, jer su ostali honorarni saradnici, znaèi nisu ni zaposleni.  E, a o onih 2.800 odluèivaæe šefovi, koji naravno sebe i prve saradnike neæe preporuèiti za crveni karton.

Tako se to kod nas radi svakih desetak godina - pravimo racionalizaciju i na kraju su uvek višak uglavnom èistaèice, jer su kafe kuvarice struèna radna snaga - a zna se, ministri ne piju kafu iz automata. A zna se da èistaèice iznose ðubre, pa za svaki sluèaj moraju da ih uklone iz Vlade. Jer šta znaju one, kad vide ðubre veliko ili malo, moraju da ga poèiste i bace u kontejner. Znaèi èistaèice su velika opasnost po opstanak ove vlade i moraju se pod hitno ukloniti iz vlasti. Ostaju samo podobni i oni kojima je svejedno da li je oko njih èisto ili je smeæe do kolena.

Struènjaci smo da sve rasturimo, ali ne i da radimo. Kada sam u školi rezervnih oficira imao obuku iz inženjerije i proraèun vremena za razna iskopavanja, onda se uz sve elemente: kamen, alat, zemlja, uslovi... dodavao još jedan faktor - motivacija, naravno veæa ili manja.

Kod ovih današnjih u ovoj vlasti kao da postoji snažan motiv da sve razjebu i to što pre.

Kada se po celoj Evropi vozilo usred bela dana sa upaljenim oborenim svetlima, ovde su nas kažnjavali zbog toga. Mi smo uvek pišali uz vetar, a samo je od jaèine vetra zavisilo  pitanje kako æemo u svemu tome proæi.

 

 

 

 

Ministar vojni toliko je ponizio poslanike u Skupštini Srbije šaljuæi ministra trgovaèkog da obrazlaže vojni zakon, da to nije zabeleženo u skupštinskim analima. On je ponizio mog predstavnika u Skupštini, za koga sam ja glasao, ponizio je i mene, toliko da se spremam da tražim opoziv mog poslanika. Tražiæu da se i ja opozovem kao glasaè.

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane