https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

 

Grad na Nišavi u kome se istorija pomešala sa geografijom

 

 

Dolina jorgovana, gladnih i nepriznatih

 

Na ušæu Dabrovaèke reke u Nišavu, poznate gradske liènosti zasadile po jedno stablo ovog prekrasnog, drvenastog cveæa. Akciju je poèela niška opština Medijana, da cela Srbija postane dolina ovog ukrasnog drveæa... Niko ne prièa o spreèavanju kriminala, nezaposlenima, gladi.. Da li je saðenje jorgovana koletivna terapija ili kolektivno ludilo? Hir iz obesti ili iz gluposti?  

 

 

 

Piše: Miodrag Milojeviæ

 

 

Niš - to ti je jedno dugo crevo, od golcate gladi izduženo. Kao zavrnuta crna èarapa, sloj crne zemlje nad zidinama tvrðave. A ona je, tvrðava je, prevrnuta èaša od kamena. Unutra, u zemlji, u tvrðavi, ima neka sila koja ruži i razvaljuje, izbija èetvorougaoni kamen. Ostaju crni peèati. Crni zubi idiota što se osmehuje prolaznicima. Kad uðe sunce pod kamen, tvrðava se veselo ceri, osmehom. Zalogajem što se prevaljuje preko crnih, žutih zuba.

Srbija postaje zemlja jorgovana. Vraæamo se svojim korenima. Saðenje jorgovana kao alibi pred svetom. Saðenje jorgovana, kao kolektivna terapija ili kolektivno ludilo. Hir iz obesti ili iz gluposti?

Jorgovani garantuju dugoveènost srpsko-francuskog prijateljstva. Iznad Niša, crni kaput na èiviluku, visi jedno brdo. Ko na brdu malo više stoji, nema pojma o Dolini jorgovana.

- Jorgovani su dokaz da smo braæa. Hoæu reæi, Srbi i Francuzi, oni su braæa.

- Od kad?

- Od jorgovana. Od sad, pa do veènosti. Za èetir'sto godina.

- Èetir'sto godina? Puna kapa. Nama više i ne treba. Ni nama, ni njima.

- Kako smo braæa?

- Braæa smo, po babine linije. Preko naše babe, Jelene Anžujske, Francuskinje, žene cara Uroša...

- Šta kažeš? Bog te jebo, nisam znao da smo tako blizak rod!

- Ko je babu izvadio iz naftalina?

- Neko ko u prvi plan stavlja nacionalni interes. Preko babe, preko Jelene Anžujske, može se braniti Kosovo i Metohija. Na primer, Jelena Anžujska, Srpkinja je sa Kosova.

- Odlièno! Uskliknimo s ljubavlju! Jelena Anžujska, Jelena Anžujska, Jelena Anžujska!

Ipak, reè je o ozbiljnom poslu. Na ušæu Dabrovaèke reke u Nišavu, poznate gradske liènosti zasadile po jedno stablo ovog prekrasnog, drvenastog cveæa. Akciju je poèela niška opština Medijana, da cela Srbija postane dolina ovog ukrasnog drveæa.

Drvo jorgovana, kad preživi dve kritiène godine, uhvati se zemlje, pusti koren, posle æe živeti petsto godina pod Srbima, objašnjeno je zvanièno, preko televizije.

 

Za budale uvek ima posla

 

Radnu akciju oko jorgovana zapoèeo je car Uroš koji je zasadio Dolinu jorgovana u èast voljene Jelene Anžujske. Bilo je to jedno drugo, pogrešno vreme kad se nije gladovalo nego  se jelo zlatnim i srebrnim kašikama, viljuškama. Bilo je to vreme kad narodne kuhinje nisu ni radile, svako se snalazio kako je znao i umeo, jeo je šta je ko imao. Uroš nije mario za jelo, nego je sadio jorgovane.

Greška æe se uspraviti. Ako sam jorgovane promašio u Nišu, akcija se seli po gradovima Srbije. Jorgovana ima dovoljno. Sadnice su obezbeðene iz donacija, peko Evropske unije. Iz Fonda za razvoj doline. Planine, one s tim nemaju ništa.

Ako je jedan jorgovan,  jedna dolina, jedan dan promašen, nije svaki dan promašen. Ako je neki dan promašen, nije ceo život promašen. Ako je ceo život promašen, nije i èovek promašen. A ako je i èovek promašen... Pa dobro, neka je... Neka je promašen...

Svaki grad u Srbiji ima po jednu dolinu što neæe više da bude obièna dolina, veæ Dolina jorgovana.

O, Jelena, kæeri moja jedna...

Pada mi na pamet prostaèka, stara narodna pesma, ali ja sam u Nišu - to nije niški melos. Veæ Niška banja - topla, penušava mineralna voda, kafa, ratluk. U ratluk, pod oštrim uglom, zabodena èaèkalica.

Držeæi se dobro, Nišlije ništa na kažu. Neko negde reèe - za budale uvek ima posla.

Biæe zapošljavanja oko jorgovana.

Akciji saðenja jorgovana, plavog jorgovana, prisustvuju i Francuzi plave krvi. Neki Francuzi što se predstavljaju kao srodnici Jelene Anžujske. Mislim, predstavljaju se. A nisu joj rod ni pomoz' Bog. Ti  Francuzi ako lažu, sebe lažu - ali nije bitno. Francuzi jesu. Mogu biti molerski radnici koji plavom èetkom, plavom farbom, kreèe plavu fasadu.

Neko æe se zapitati kakav smisao ima kretenasta manifestacija, kakva korist od kopanja  budakom po prošlosti? Èemu lakrdijaško uvoðenje u narod kulta Jelene Anžujske? Da li smo braæa preko babine linije?

Svrha je povezivanje sa svetom. Ako je svet srpske velikodostojnike, od cara Dušana  Silnog pa nadalje proglasio za agresore, monarhofašiste i klerofašiste, ophrvane teškim nasleðem kolektivne krivice, zbog èega se u Hagu sudi srpskoj istoriji, taj tumor treba amputirati. Jednim istorijskim rezom, jednom rokadom u braènom krevetu, u prvi plan treba izbaciti žene, one su èistokrvne Evropljanke. One su po poreklu, po novom poretku, po liniji krvi, autentiène Evropejke. Roðenjem i krštenicom.

Kako se toga ranije nismo setili? Gde bi nam bio kraj...

Kramp, ašov, lopata, nisu bitni. To su samo neophodni priruèni rekviziti. Poruka je bitna. Kakvu poruku šaljemo u svet? Poruka je da Srbi ne mare za cara Uroša, njega oèima ne mogu da vide. Sade jorgovane, obožavaju Jelenu Anžujsku, što æe reæi - poštovaoci su evropskih vrednosti. Srbi, nezaposleni, koji nigde ne rade, sad nešto korisno rade, sade jorgovane.

Šta nam dalje valja èiniti? Ništa, sedeti, èekati. Da francuski investitori, opijeni mirisom jorgovana, Dolinu jorgovana okruže fabrikama. Da pokrenu investicije, ulože kapital, otvore fabrike u koje æemo zapošljavati srpsku omladinu. U lukavstvu iz podnožja moždanih vijuga leži privlaènost Jelene Anžujske.

Postoje brda, postoje doline. Svako zna da je lakše, sigurnije, bezbednije u Evropu putovati dolinom nego preko brda.

Ko se prvi setio Jelene Anžujske, ko je na francuski preveo priprostu pesmicu Oj, Jelena...?

Jorgovani žive èetristo godina, izjavila je na jednoj televiziji Vesna Jugoviæ, nekada novinar RTS-a, udarnik u propagandnom štabu Slobodana Miloševiæa. Nastupala je sa Kleopatrom, sa Miljom Vujanoviæ. Jedan izveštaè sa jednog mesta, sa jednog saðenja pomenu njeno ime. Gledaoci je pamte po brbljivosti. Bilo je to neko fino brbljanje. Ideje koje su izlazile iz njene glave bile su sveže, originalne ali sumanute. Promenom režima, posle dvehiljadite, proterana je sa televizije. Da li se ista osoba, demokratski presvuèena, Dolinom jorgovana vraæa u propagandni štab Borisa Tadiæa?

 

 

Pauk

 

Na nebu helikopteri, avioni. Niko to ne gleda. Pauk se samo stvori. Kao iz džepa da ga vade. U gomili naroda visoko odskaèe glava nasmejanog policajca. U ruci drži svesku. Prièa sa narodom. Na obe strane ulice parkirana vozila. Osmehivao se. Pauka kao da je dozvao tajnim znacima. Oni su uvežbana ekipa. Digli su dva vozila za manje od pola minuta, jednim potezom, kao dve torbe. Kaiševi od platna vezuju se sami. Kraj. To se svuda može videti. Ali ne može - prvo osmeh, pa onda pauk. Muèki, kao ubica, igra se sa detetom pa potegne skriveni nož. Torbe širinom stoje po trotoaru, iz torbi viri pasulj, žute flaše rakije, crveni sjaj šipurka.

Narod ukoèeno gleda. Poštuje se vlast, niko ne progovara. Skreæu u mraènu sporednu ulicu. Narod zabezeknuto gleda. Idu sporo. Nailazi vlasnica. Gospoða. Praziluk, zelena salata, otvaraju joj put.

Trese se i podrhtava gladan narod, kao zimogrožljiv pas u štenari, dobacuje: - Evo ti pare! Pare bez rabotu!

Žena je nosila u dve-tri kese celu zimnicu. Pet kilograma krastavaca. Pospana, a elegantna. Bele èarape, bele papuèe.

- Bila sam do crte, bila sam do crte... Nego se muž šlogirao. Platiæu. Platiæu! Ne mogu da doðem gore.

- Do crte? Slikao sam ja vaša kola. Šta da platiš? Kakav crni novac? Izgubiæu pos'o...

- Molim te... molim te... Evo novac, samo da ne idem, da se ne maltretiram...

Niko ne prilazi, narod gleda sa strane. Pauk nosi dva auta, narod raèuna. Neko reèuna: kazna deset hiljada, neko petnaest.

- Za pet minuta! Za pet minuta! Platiæu, platiæu...

- Ne smem.

- Od koga ne smeš?

- E sad sigurno neæu. Kuneš moju decu. Pazi, tvoju decu ja nisam dirao... Borba se nastavlja, žena se drži, vuèe pauka nazad.

Ovo je Niš. Poznajem ga po helikopteru koji se vrti na nebu, po avionu nad ravnim poljem. Iznad vode, Nišava opet ima boju crnog oraha, na kamenu ostavila traku, prljavi trag. Gore, daleko, golubovi piju ledenu vodu u grupi. Niko ovde nije sam. Nišava poskakuje, bljesak otvara usta, pokazuje bele zube. Beli mehuri, kao riba u ribarnici.

Niš. Pod zemljom ima jedna bara iz koje graðani piju vodu. To je cev iz gradskog vodovoda, podzemna bara, zelena od žabokreèine.

Bilo je odbornièko pitanje: - Zašto graðani, stanari ulice Koste Abraševiæa od broja 52 pa nadalje, piju vodu sa bare? Gradski vodovod im svakog jutra uz vodu servira i alge? Graðani su se navikli na ovakav dodatak jelima, ali zašto, pitao je odbornik Ljubiša Pavloviæ.

Sitan je to posao. Potrebno je petnaestak metara cevi da bi se mreža povezala, da bi voda krenula kružnim tokom. Ovaj kvart, obrazlaže odbornik Pavloviæ, samo je 750 metara udaljen od najužeg centra Niša.

Radovi nisu poèeli. Nadležni su izmislili da ne mogu da poènu jer se završetak vodovodne cevi nalazi u krugu fabrike MIN. Ne sme se prekopavati fabrièki krug. Odbornik opet pita: otkad to? Do sada to nije bilo poznato.

Graðani ulice Koste Abraševiæa, od broja 52, graðani susedne Šumadijske ulice, puste vodu. Pokupe nekoliko èaša algi. To prosipaju. Èekaju da se voda izbistri. Posle toga piju.

 

Energetski napitak

 

Crna hronika. Igora Stankoviæa sud u Nišu osudio za ubistvo majke Dragane Nikiæ, profesorke Medicinskog fakulteta, maksimalnom kaznom od dvadeset godina zatvora.

Okrivljeni je delo priznao pred policijom. Na sudu se branio prièom o Rusu, Aleksandru Petrovu, pripadniku crnogorske mafije. Taj Petrov je, posle pokeraške partije u zajednièkom stanu, u niškoj Deligradskoj ulici, ubio dr Draganu Nikiæ. Okrivljeni prièu o Rusu, crnogorskoj mafiji, nije potkrepio nijednim materijalnim dokazom.

Aleksandar Petrov - takvo ime postoji kod Dostojevskog. Okrivljeni se toga nije setio. Svako se brani kako zna i može. Mafija crnogorska, ime rusko - izvuèeni iz starog šinjela, Nas i Rusa - dvesta miliona!

Telo majke, uvijeno u najlon kesu i ciradu, prebacio je u porodiènu vikendicu na  Oblaèinskom jezeru.Tamo je i pronaðeno.

Šta je motiv ubistva? Zoran Krstiæ, predsednik Veæa, smatra da je ubistvo posledica virtuelnog sveta u kome je Igor Stankoviæ živeo. Ubistvo se desilo kao posledica video-igrica, kojima je bio zaluðen. Majku je ubio posle višesatnog igranja video-igrica. Metak iz pištolja sa prigušivaèem ispaljen je taèno u šest sati, šest minuta i šest sekundi.

Ubica je izjavio da je majku ubio posle konzumiranja nekakvog "energetskog napitka". Okrivljeni tokom procesa nije pokazao ni najmanji znak kajanja, to je bilo odluèujuæe.

Sud, verovatno u nameri da zaštiti ugled profesorke, nije razjasnio kakav je "energetski napitak" Igor konzumirao.

Moje mišljenje je da je reè o ubistvu poèinjenom u narkomanskom rastrojstvu. Iza zagonetke zvane "energetski napitak" krije se droga. Majka je, po prirodi svoga posla, lako dolazila u dodir sa medikamentima, kojima je opskrbljivala sina narkomana.

Muke u belom mantilu. Ako se vratimo u prošlost, ne petnaest nego trideset godina unazad, kad nije bilo demokratije, slobode govora, i tada i uvek, moglo se govoriti makar o struènim, o medicinskim pitanjima. Prièa o srèanim oboljenjima nikakve veze nema sa politikom.

Niškom doktoru, dr Goranu Jankoviæu, radniku Antituberkuloznog dispanzera, zabranjeno je da na lokalnoj televiziji govori o pluænim bolestima i štetnosti duvana.

Dobio je od jedne lokalne televizije poziv da kao cenjeni struènjak govori o pluænim bolestima. Meðutim, direktorka ATD, gospoðica dr Svetlana Jakupi, nije dala odobrenje. - Nije politika naše kuæe da se na televiziji prièa o štetnosti pušenja i pluænim bolestima.

Sa televizije su navaljivali. Direktorka je rekla svoje, prestala je da se javlja. Gostovanje je, uz izvinjenje, otkazao sam dr Goran Jankoviæ. Naredila dr Svetlana - æutanje o pluænim bolestima.

Ništa. Nastade tišina. Minut æutanja za slobodu govora.

Ili je Svetlana revoltirana što ona lièno nije pozvana ili je u vidu imala lekara koji je èlan njene stranke i koji o pluænim bolestima ume da govori nadahnuto a stranaèki, nikada se neæe saznati. Možda je doktorku zaveo opšti interes. Grad Niš je centar duvanske industrije.

Nišlije nastaviše da puše: - Doktore, mogu li da pripalim?

Doktor reèe: - Pripali, ko ga jebe, ne živi se hiljadu godina!

Dr Svetlana zabranjuje pušenje svojim pacijentima. Pacijenti da govore mogu. I  nefotogenièni doktor Jankoviæ ponekad govori. Samo kad ima šta da kaže.

- Govori on, niko ga živi ne razume! - pomislila je dr Svetlana.

 

Pljaèka i rehabilitacija

 

Kriminal. Niš je veliki grad, potrebe su velike, ali nema neke velike potrebe za pucnjavom. Proteklih meseci bilo ih je manje nego inaèe. Ipak, desilo se. Pucnjava oko parka Svetog Save. Da živimo svi u slozi, Sveti Savo ti pomozi! - reèe poštar i uðe u zgradu.

 - U ulici Branka Krsmanoviæa, u petak uveèe, petnaest minuta posle dvadeset sati, izvršeno je krivièno delo razbojništva. Ovom prilikom povreðen je tridesetogodišnji T. Z., radnik menjaènice u ulici Branka Krsmanoviæa. Hladno vreme uticalo je da u ulici nije bilo mnogo prolaznika.

 Nepoznati maskirani poèinilac saèekao je radnika, pucao i odneo torbu sa novcem. Ne zna se o kom iznosu se radi.

Ne zna se da li je nepoznati razbojnik bio neprecizan ili previše precizan da izvrši pljaèku bez ljudskih žrtava. Torba sa parama odneta. Park Svetog Save blokirali su uviðajni organi.

Poslovièno škrta na reèima, niška policija nije komentarisala dogaðaj. Graðani su jedini izvor informacija. Sa lica mesta ne izveštava radio Mileva, nego Mileva B., stanarka obližnje zgrade: - Èula sam pucnjavu, ali sam mislila da se radi o nekom slavlju. Stigla je Hitna pomoæ. Specijalci, u belom, tražili su i skupljali nešto, mislim da su to bile èaure.

Niški park Svetog Save je oaza zelenila, gde sve cveta i u jesen. Zelene vrbe, krošnje u obliku prevrnute èaše, stoje dostojanstveno i nepokorno. U kompleksu parka - crkva i osnovna škola. Narod je ovde disciplinovan, park se ne ruši i ne uništava.

Ali na licu mesta saznajem da u ulici Branka Krsmanoviæa nema nijedne menjaènice. Èovek je mrzovoljno èitao novine: - Ovde je bila pucnjava! Taj deèko živi ovde, on je vlasnik. Menjaènice su tamo, ima tri menjaènice.

Od policije se ništa nije moglo saznati. Netaèni su i podaci koje su niške Narodne novine sakupile od svedoka. Taèno je opisano mesto pucnjave, menjaènica je na drugom mestu.

Parkiran veliki auto, boje trule višnje: - Dovozim automobile iz Slovenije. Po narudžbini. Broj telefona - 062 - 83934...

Odlukom niškog Okružnog suda rehabilitovan je Dragiša Cvetkoviæ, predsednik Vlade, potpisnik Trojnog pakta. To je izazvalo opšte zgražavanje antifašista.

Ko je fašista, ko antifašista? Srbija je jedina država u svetu u kojoj antifašisti pevaju Lili Marlen. Ne verujete? Novine, 13. oktobar. Piše na naslovnoj strani - Tamburaška Lili Marlen. Reporter, neæu reæi kog antifašistièkog dnevnog lista, obišao vojvoðanska sela sa kojih su Nemci proterani pre 60 godina.Tamburaši pevaju Nemcima, oni su delegacija, pevaju. Istina, reporteri nisu pevali, samo su vojvoðanske sviraèe, Rome, obuèavali i spremali za priredbu prireðenu vojvoðanskim Nemcima, folksdojèerima. Navodno, Romi su se, posle 60 godina,  sami setili nota, melodije i teksta, setili su se Nemaca, starih prijatelja. Zatim piše da su Adam i Eva, vojvoðanski Nemci, nauèili Srbe kako se sadi kukuruz. Oni su i pre Nemaca pokušavali a ništa im nije uspevalo. Nemci ih nauèili spremanju hrane, domaæoj kuhinji. I danas jedu što je ostalo od Nemaca. Taèno je, ništa nismo znali, ništa nismo imali. A onda su došli Nemci i odneli sve.

Delegacija iz Nemaèke pokupila je komplimente, otišla je, zadovoljna doèekom i muzièkom pratnjom.

Anketa u Nišu. Nišlije o rehabilitaciji Dragiše Cvetkoviæa: - Ne znam zašto je rehabilitovan kad nije dobar èovek. Uèili smo u školi, nije bio dobar èovek.

- Nije dobro što je rehabilitovan. Uèili smo u školi jedno, sad slušamo drugo. Pomešaæe nam se u glavi...

Jedan anketirani Nišlija proèitao je jednu knjigu: - Po prièama mog oca i dede, bio je èovek sumnjivog morala, što sam u jednoj knjizi davno proèitao. Moj deda je bio jedno vreme odbornik u njegovoj partiji. Šta mu sve nije obeæavao, a ništa nije ispunio!

- Ne znam zašto bi bio rehabilitovan? Novine su do sada pisale da nije bio pozitivna liènost.

- Ako ima dokaza da je Trojni pakt potpisao da bi spasao Srbe, treba ga rehabilitovati.

Ko da dostavi dokaze, kad su svi zauzeti? A mrtva usta, ona ne govore.

Jedan od anketiranih, davno je to bilo, proèitao je jednu knjigu. Ostali su uèili istoriju, ali - sve se pomešalo. Istorija se prvo pomešala sa geografijom. Nije dobro piæe da se meša. Neki su èitali novine organizovano, neki nisu.

U zelenoj oazi, što radi i zimi, razgovarao sam sa niškim penzionerom. Ne nosi kaèket, nosi naoèari, nos modar i ružièast. Ne pitam ga za prezime, verovatno je i on Cvetkoviæ: - Pod jedan, Hitleru nije ustupio nijedan pedalj srpske zemlje. Hoæu, ovaj, reæi - teritorije. Na primer, Kosovo i Metohiju. Pod dva, nije tražio bombardovanje Srbije! Molim lepo i do viðenja! Jebala te rehabilitacija! Na ovu zimoæu teraš me da razmišljam! Nisam ja akademik. Izvinite na izrazu, do viðenja!

U Nišu priznaju trideset hiljada gladnih, ostali su gladni i nepriznati. Na ulici se ništa od toga ne može videti. Kad za ceo jedan dan nad kontejnerom izbrojiš tri èoveka, bolje da nisi ni brojao.

Tri sata po podne. Tezge buvlje pijace zatvaraju kao po komandi. Pakuju se, kreæu žene  glave visoko podignute. Za sobom kotrljaju kolica; korak odmeren, siguran, kao da rade u ministarstvu gde su plate obezbeðene.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane