https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Novi Sad: Fenomen Visoke poslovne škole strukovnih studija

 

Što se, jadan, ne rodih u Loznici

 

   Zemljaèki lobi, dobri komšijski odnosi i poznanstva kontroverznih biznismena recept su za dugogodišnji uspeh Radovana Tomiæa, direktora Visoke poslovne škole u Novom Sadu

 

Igor Milanoviæ

 

Radovan Tomiæ je višegodišnji direktor Visoke poslovne škole strukovnih studija u Novom Sadu i to uz obilnu pomoæ zavièajne mafije. Tomiæ je rodom iz Loznice, gde ima i kuæu od 800 kvm sa bazenom, a iz istog mesta su i njegovi najvažniji i najodaniji saborci.

Najvažniji saveznik je predsednik Saveta škole Goran Vasiæ, Loznièanin, sada direktor Novosadskog sajma. Sekretar škole Zoran Laziæ takoðe je iz Loznice, kao i doskorašnji predsednik Saveta škole Novica Pavloviæ, a odatle potièe i šef raèunovodstva Dragana Bojiæ.

Iz Loznice su i èlanovi Saveta škole, Ilija Šuka i Vladimir Krstiæ. Šuka je od svog zemljaka, direktora Tomiæa, dobio stan u Miše Dimitrijeviæa 28, koji je platila škola. Krstiæ je prošao nešto bolje: njegov stan na Sunèanom keju 33 isto je platila škola, ali mu je prvi komšija direktor Tomiæ.

Sam direktor nije maltretirao školu da mu plaæa stan u beogradskom Bulevaru osloboðenja 164, jer je izdašni donator bio kontroverzni novosadski biznismen Vojislav Gajiæ, èiji sin, zauzvrat, sve ispite u pomenutoj školi polaže sa èistim desetkama. Jedan drugi stan, onaj u beogradskoj ulici Cara Nikolaja 79 Tomiæ je na æerkino ime kupio preko Inter-progres-inženjeringa i tu nije pitao za cenu, buduæi da mu je komšija niko drugi do ministar prosvete Žarko Obradoviæ.

Kada se sve te komšijske i zavièajne veze lepo uvežu, mahinacije ne mogu da omanu. Ipak, zlu ne trebalo, direktor Tomiæ je za potrebe dobijanja akreditacije od Ministarstva prosvete angažovao profesora sa beogradskog Ekonomskog fakulteta Gojka Rikaloviæa. Pomenuti profesor je ne samo protivzakonito honorarni predavaè na Višoj školi u Novom Sadu veæ je za potrebe škole radio elaborat za akreditaciju koji je zatim ocenjivao kao èlan komisije Ministarstva prosvete. Usput, Rikaloviæ za istu tu školu piše i planove i programe i to za debele honorare, kao da škola nema sopstvene kadrove sposobne da ovo odrade.

Za svoje radnike Bobana Vesina i Branku Paunoviæ, direktor Tomiæ je išao toliko daleko da je izdao lažnu potvrdu kojom su oni prevarili banku da bi dobili kredit. Oboje su u trenutku podizanja kredita bili u radnom odnosu na odreðeno, ali im je Tomiæ oboma izdao potvrdu kojom ih je proglasio zaposlenima na neodreðeno. U oba sluèaja pokrenuti su istražni postupci koji još uvek nisu okonèani.

Pošto je sve svoje zemljake i ostale poslušnike udomio, a sam se naselio tik do ministra, Tomiæ je odluèio da poradi i malo na sopstvenim prinadležnostima. Njegovo delovanje nikako nije ostalo neprimeæeno, posebno u onom delu javnosti koji je za tako nešto službeno zainteresovan. I to èak na meðunarodnom planu.

Nacionalni centralni biro Interpola Beograd tako je 10. avgusta ove godine Policijskoj upravi Novi Sad prosledio odgovor Interpola Podgorice na njihove upite. Iz pomenutog dopisa proizilazi da Tomiæ od 2004. u Herceg Novom poseduje stan površine 57 kvm upisan na drugo lice.

Svoje stanove i kuæe Tomiæ je opremio najprobranijim nameštajem iz Eurosalona i to pomoæu lažnih faktura na ime škole, a za potrebe navodnog renoviranja školske zgrade. Kada je Anica Kangrga otkrila ove mahinacije i sa njima suoèila direktora, dobila je momentalni otkaz i najurena iz raèunovodstva. Sada sve školske tendere vodi Mirko Popoviæ, koji je za svoje æutanje od škole dobio stan.

Za vreme višegodišnjeg Tomiæevog direktorovanja školu je napustilo ukupno 27 zaposlenih. Pravi egzodus.

Direktor Tomiæ tvrdi da je alergièan na prašinu pa se zato "na ovu glad" svake druge godine izdvaja više od 30.000 evra za kupovinu sve veæeg i skupljeg službenog automobila. Na službena putovanja po belom svetu on, meðutim, ne ide skupim službenim kolima, ali zato obavezno ide u pratnji cele porodice. Dok za ženu Dragicu još i može da se naðe nekakvo opravdanje, buduæi da je i sama nastavnik u istoj školi, za æerke se izdaju falsifikovana uverenja da su studenti škole koji putuju u edukativne svrhe. Pri tome jedna æerka je vlasnica preduzeæa koje tesno saraðuje sa privatnom školom Doba iz Maribora, na koju po Tomiæevom nareðenju profesori upuæuju svoje studente.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane