https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Rusija

Rusija

Kakva je bila 2010. godina za radnike Federalne službe bezbednosti: da li æe èekisti spasti Rusiju

 

Moæna država ne sme biti nemoæna

 

Poèetkom ove godine predsednik države Dmitrij Medvedev dao je èekistima dva osnovna zadatka: neprestana borba protiv terorizma i korupcije. Pored toga, od radnika Federalne službe bezbednosti je traženo da se neumorno bore protiv kriminalnog podzemlja, ekonomskih prestupnika i špijuna. Krajem godine pojavio se i novi, ne manje ozbiljan zadatak - potraga za licima koja provociraju meðunarodne konflikte. O tome piše naš dopisnik iz Moskve

 

Viktor Hlistun

dopsinik iz Moskve

 

Èetvrtog decembra dogodio se naizgled obièan sukob, zbog toga što momci sa Kavkaza nisu hteli da se voze taksijem sa Rusima, navijaèima moskovskog fudbalskog kluba Spartak. Rezultat: hicima iz pneumatskog pištolja (njegovo nošenje je dozvoljeno u Rusiji) ubijen je navijaè Spartaka Jegor Sviridov. Niko ne bi obratio pažnju na ovaj dogaðaj, jer se u Moskvi ubistva dogaðaju svakog dana, da se ceo sluèaj odjednom nije izrodio u nešto sasvim drugo. Poslednja kap bila je to što je istražni sudija pustio kuæi osumnjièene za tuèu i ubistvo. Nepotvrðene glasine, koje, meðutim, imaju realnu osnovu, kažu da je istražni sudija primio mito da bi ih pustio. (Njegov rad se analizira.)

Jedanaestog decembra navijaèi su se okupili da bi odali poštu drugu - Jegoru Sviridovu. Neko od njih je predložio da se ide na Manježni trg, koji se nalazi pet minuta hoda od Kremlja. To je bila javna provokacija. Ona se nastavila i onda kada je ovaj trg ispunilo gotovo pet hiljada navijaèa i njima bliskih nacionalista-ekstremista. Tu se èuo i pokliè: "Napasti ne-Ruse!" I tako je poèelo. Postalo je jasno da su ovu gomilu umešno iskoristili nacionalisti. I, treba reæi i to da su neki od njih nosili maske. Mladiæi su napadali i policajce. Kako su kasnije priznali u tužilaštvu, neka krivièna dela potpadaju pod odeljak 1. èlana 282. Kriviènog zakona Ruske Federacije - delovanje kojim se podstièe mržnja ili neprijateljstvo po polnoj, rasnoj, nacionalnoj, verskoj osnovi, kao i po osnovi razlièitog jezika, a koju javno vrši bilo koja socijalna grupa. Za ovo delo zakon predviða do dve godine zatvora.

Hvala Bogu da je policija na Manježnom trgu dejstvovala složno i efikasno. Upravo je policajcima uspelo da nekoliko momaka sa Kavkaza spasu od nasilja. Da policija nije bila tako efikasna, neredi su mogli da se izrode u nešto mnogo gore.

Posle ovog dogaðaja, u Moskvi je bilo registrovano još nekoliko sukoba Rusa i Kavkazaca. Za neke od uèesnika oni su se završili pogibijom. U gradu je policija prešla na pojaèan režim rada. Po tom režimu je policija radila i tokom novogodišnjih praznika.

 

Medvedev i FSB

 

Reakcija visokih državnih organa - predsednika Dmitrija Medvedeva i premijera Vladimira Putina - usledila je bez oklevanja. Predsednik je odobrio dejstva policije na Manježnom trgu, ali je odjednom razgovor skrenuo na èekiste. On je rekao da jedan od osnovnih zadataka radnika FSB-a treba da bude otkrivanje provokatora nereda. Obeæao je narodu da æe svi oni biti pronaðeni i predati sudu. "U svim kljuènim elementima ovog rada uloga FSB-a bila je i biæe najvažnija", izjavio je predsednik, podvukavši da borba sa ekstremistima mora da ima "sistemski karakter". Govoreæi u Rjazanju na savetovanju o dopunskim merama za obezbeðenje pravnog poretka, Medvedev je zatražio da se odluèno zaustave svi pokušaji nekoordiniranih akcija, a uèesnici masovnih nereda da se privedu pravdi po kriviènom zakonu, a ne prema administrativnoj odgovornosti. Predsednik je rekao da uèesnici neodobrenih mitinga i demonstracija, kao i pokušaji nepotèinjavanja vlastima, moraju biti bezuslovno sankcionisani, jer kako su pokazala poslednja dešavanja, mere koje su, reklo bi se, bezopasne, "mogu da dovedu do radikalnih akcija, narušavanja prava i sloboda graðana, ugrožavanja života i bezbednosti ljudi". On je oštro prozvao one koji uèestvuju na ovim dogaðajima sa maskama i zatražio da se prema njima postupa na odgovarajuæi naèin. Posle savetovanja, predsednik je obeæao da æe se država strogo obraèunati sa ekstremizmom u Rusiji. Na svojoj stranici na Twitteru napisao je da su svi dužni da zapamte da je Rusija višenacionalna država.

Ovu misao je Medvedev preneo i samim èekistima: "Rusija se održala kao država - moæna država, država koja ima najveæu teritoriju, država koja ima moænu ekonomiju, samo blagodareæi jedinstvu i solidarnosti svog višenacionalnog naroda. Zato æe naša reakcija na svako pojavljivanje nacionalne netrpeljivosti, stvaranje nereda, raspirivanje meðunacionalnih i meðureligijskih neprijateljstava biti apsolutno jedinstvena: otkrivanje organizatora provokacija, što je jedan od zadataka Federalne službe bezbednosti", rekao je prvi èovek države na ceremoniji uruèivanja nagrada FSB Rusije i liène nagrade direktora FSB Rusije.

 Zašto se predsednik obratio upravo FSB-u? Ako se seæate (o tome je Tabloid veæ pisao), upravo 2010. godine su na predlog predsednika Medvedeva donete izmene zakona o FSB-u koje daju znaèajno veæa ovlašæenja èekistima. Dozvoljeno im je da upozoravaju i èak i da daju pisane instrukcije onim graðanima koji su skloni ili su veæ spremni da uèine nešto veoma loše, na primer, da pristupe redovima ekstremista-nacionalista itd.

Naravno - FSB je sila. Ali, da li æe FSB sam moæi da se obraèuna sa narastajuæim istupima nacionalista kojih ima ne samo meðu Rusima, veæ i meðu Kavkascima. Da ne idemo u dalju prošlost, pre nekoliko meseci policija je zadržala grupu Kavkazaca koji su dejstvovali u Moskvi pod plaštom nacionalistièke organizacije Crni jastrebovi. Oni su imali i svoj moto: "Ubij ruske svinje!"

 

Putin i navijaèi

 

Premijer Vladimir Putin je posle dešavanja na Manježnom trgu krenuo meðu narod, odnosno meðu fudbalske navijaèe. Prvo je posetio groblje i položio cveæe na grob ubijenog navijaèa Jegora Sviridova, a zatim je porazgovarao sa navijaèima. Naravno, neki struènjaci su taj susret ocenili kao predizborni potez, jer 2012. treba da se bori za predsednièku fotelju, najverovatnije sa Medvedevom. "Medvedev se obratio pravosudnim organima, a Putin je izabrao pristup koji je bliži narodu i koji je uspešniji", izjavio je politikolog Dmitrij Oreškin. Oreškin daje i mnogo dublji zakljuèak. U situaciji kada ljude više brinu cene namirnica, železnièkih karata, komunalija, sa politièke taèke gledišta ima smisla preorijentisati pažnju naroda ka agresivnijem problemu, smatra politikolog. "Predložen je novi recept: postoji problem, treba dati pravosudnim organima nova punomoæja i ojaèati zakonodavstvo - kao u sluèaju Putinovog predloga o strožim pravilima registracije migranata sa Kavkaza i Srednje Azije", kaže Oreškin. "U ovakvim uslovima pobeðuje onaj koji pokaže èvršæe lice i daje žešæe izjave", konstatuje politikolog.

Zamenik generalnog direktora Centra za politièku tehnologiju Aleksej Makarkin takoðe je izrazio svoje mišljenje povodom Putinovog susreta sa navijaèima: "Premijer želi da smiri aktivni sloj društva, to jest omladinu, da im stavi do znanja da ih država nije ostavila, da se ona sa uvažavanjem odnosi prema njima, kao prema prijateljima u nevolji." Ali, ovde se pojavljuje problem, jer navijaèki pokret nije složan, ukazuje ekspert: "Postoje radikalno nastrojene grupe. Klupski patriotizam ekstremnog dela navijaèa je sumnjiv i to je važno shvatiti u komunikaciji sa njima. Premijer može da utièe na one navijaèe koji uvažavaju sportski klub za koji navijaju, ali ne i na ekstremiste." Stièe se utisak, kako je primeæeno u jednim novinama, da Vladimir Putin, nemajuæi snage da se konfrontira sa navijaèkim pokretom, daje mu važnu ulogu. Na kraju krajeva, premijer im je predložio da uèestvuju u pripremama za svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. godine. I oni su pristali.

Jasno je da je i Putin pozvao na borbu protiv nacionalizma, ksenofobije i drugih negativnih pojava nacionalnog karaktera.

Kako god, ali u novu godinu Rusi ulaze sa novim glavnim problemom. I, iako on nije veliki, s njim se treba izboriti. Što se tièe FSB-a i drugih organa reda, oni neæe moæi ništa da urade dok svo stanovništvo ne shvati koliko je to opasno za celu zemlju.

 

 

 

 

 

Šta misli narod

 

Koliko je danas važna borba protiv meðunacionalnih sukoba, kako se prema ovom problemu, kao i onome što se dogodilo na Manježnom trgu odnose Rusi? Evo šta kažu sociolozi. Prema njihovim istraživanjima, veæina Rusa kaže da ne bi bili uèesnici akcija sliènih onoj na Manježnom trgu, izjavljuje da ne bi postali uèesnici sliènih akcija èak i kada bi se one održale u njihovom naselju (79 odsto). Ovo je stav i poklonika neparlamentarnih partija (90 odsto), i vladajuæe partije Jedinstvena Rusija (83 odsto), starijih graðana (87 odsto), osoba koje imaju više i visoko obrazovanje (81 odsto), žitelja severozapadnog dela zemlje (87 odsto).

Samo svaki deseti (11 odsto) ne iskljuèuje moguænost liènog uèestvovanja u sliènih akcijama. Tako misle predstavnici LDPR (32 odsto), osobe do 34 godine (16 odsto), osobe sa niskim obrazovanjem (14 odsto), oni koji žive na dalekom istoku zemlje (15 odsto), Uralci i žitelji centralnog dela Rusije (po 14 odsto), žitelji severnog Kavkaza (13 odsto) i juga Rusije (12 odsto).

Nema jedinstvene ocene dogaðaja na Manježnom trgu: 31 odsto kvalifikuje dogaðaje kao nerede i huliganstvo, a 29 odsto smatra da je to bila akcija protesta. Pri tom, po mišljenju sedam odsto njih, ova akcija se jednostavno loše završila. Svaki deseti ispitanik naziva pogrome u centru glavnog grada provokacijom (11 odsto) i meðunacionalnim konfliktom (devet odsto). Samo tri odsto smatra da je to prosto omladinska budalaština, a tri odsto je ubeðeno da je situacija rezultat dugogodišnjeg lošeg rada vlasti u oblasti politike prema mladima i meðunacionalne politike.

Direktor VCIOM-a (Sveruski centar za istraživanje javnog mnenja) Valerij Fedorov je, komentarišuæi rezultate istraživanja, ocenio da je podrška neredima na Manježnom trgu dobila nižu ocenu nego što je inaèe dobijaju protesti. "Obièno je do 30 odsto ispitanika spremno da protestuje bilo kojim povodom, ali ovi ljudi smatraju da su prihvatljivi vidovi protesta nenasilne akcije, javni dijalozi na javnom mestu, a nerede ne mogu da podrže", istakao je Fedorov.

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane