https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Rusija

Rusija

Ide li Rusija putem Egipta

 

Podelite bogataše sa siromašnima, dobiæete temperaturu u Rusiji

 

Sve èešæe se u Rusiji èuju pozivi na pobunu, na odmazdu prema predstavnicima vlasti i državnim službenicima. Rusija je utonula u korupciju. Kako æe se to završiti, strašno je i pomisliti. Ali, svi traže izlaz iz duboke krize vlasti

 

Viktor Hlistun,

dopisnik iz Moskve

 

Današnji tekst æe biti neobièan. Problem je u tome što je moj prijatelj Jurij Gejko napisao otvoreno pismo Valentinu Jumaševu. Onom Jumaševu koji je veoma mnogo uèinio da na vlast doðu, prvo Boris Jeljcin, a zatim i Vladimir Putin. Sada Jumašev živi u inostranstvu, prièa se da je svio dom u Londonu. U inostranstvu ima i nekretnine. U Rusiji se ne pojavljuje. Svoju prvu ženu je ostavio i oženio se Jeljcinovom æerkom Tatjanom. Sve u svemu, što se novca tièe, on je dobro obezbeðen, ne živi u siromaštvu.

Zato u siromaštvu živi Rusija! Sve èešæe se u Rusiji èuju pozivi na pobunu, na odmazdu prema predstavnicima vlasti i državnim službenicima. Rusija je utonula u korupciju. Kako æe se to završiti, strašno je i pomisliti. Ali, svi traže izlaz iz duboke krize vlasti. Upravo o tome govori pismo koje je Jurij Gejko poslao Valentinu Jumaševu, koji, sva je prilika, i sada iz senke utièe, ili može da utièe, na predstavnike ruske vlasti.

Prvo nekoliko reèi o mom prijatelju Juriju Gejku. On je èastan èovek i novinar. Zajedno smo radili u novinama Komsomolskaja pravda. Evo jednog interesantnog detalja: kada je Jura došao kod mene u Beograd 1988. godine (tada sam bio dopisnik Komsomolske pravde) odmah smo napisali èlanak u kojem smo kritikovali ruskog ambasadora. Rezultat tog èlanka bio je da su ambasador i nekoliko èinovnika bili smenjeni. Jura je u svojim tekstovima uvek kritikovao vlast. Sada je nastupio u drugom žanru - napisao je otvoreno pismo èoveku, koji, po mišljenju mog prijatelja, može nešto korisno da uèini za Rusiju, može da utièe na predsednika i premijera. Zašto baš pismo Jumaševu? Zato što je Valentin, takoðe, radio u Komsomolskoj pravdi. Pismo je veoma otvoreno i oštro, ali sam i ja spreman da se potpišem ispod svake reèi u tom pismu. Uostalom, kao i mnogi drugi Rusi.

 

Ne mogu da æutim

 

"Zdravo, Valja,

ne iznenaðuj se, pisao sam ti ovo pismo mnogo godina. Pisao u mislima, kod kuæe, na poslu, dok sam vozio auto. Pisao, prebirajuæi u umu stotine, hiljade reèi. I odjednom, posle decembarskih dogaðaja na Manježnom trgu (o tome smo pisali u Tabloidu - prim. aut.), seo sam i napisao ti pismo za jednu noæ. Organizam je shvatio da nema više povlaèenja. Zašto ti pišem?

Mi smo mnoge godine zajedno radili u Komsomolki. Zatim su se naši putevi razišli, tebe je sudbina odnela ka visinama vlasti, a ja sam ostao novinar. Ali, nemoj me žaliti - sreæan sam, Valja. Ja sam istinski sreæan, što i tebi iskreno želim. Iako si ti od mene mlaði devet godina, i tvoj i moj život je stigao u fazu finiša, mnogo smo proživeli i preživeli, mnogo razmišljali. Mnoge stvari smo i shvatili. Zato što sam prema tebi uvek gajio nežna i iskrena oseæanja (i ti si, izvesno je, oseæao isto), ne mogu da æutim gledajuæi kako tvoj tim vodi u propast, moju i tvoju, Valja, voljenu zemlju.

Znaš li zašto sam odluèio da ti se obratim? Zato što niko osim mene to neæe uèiniti. Znaèi da je to moja dužnost i obaveza - kao èasnog èoveka, novinara i graðanina, onog koji ne uzima mito i ne živi od prihoda od sumnjivih poslova - da to napišem.

Odluèio sam da napišem pismo upravo tebi, jer si ti jedan od glavnih tvoraca današnje Rusije i za to snosiš odgovornost. Znam da si ti pametan, veæ i po tome što se lièno ne predstavljaš u javnosti meðu bogatašima i oligarsima i ne daješ intervjue - mislim da je to zato što, u dubini duše, oseæaš svoju krivicu. I tebi ponekad bude strašno. Pogodio sam? Pogodio, naravno. Ti oseæaš dolazeæu opasnost, stvorio si za sebe i porodicu "odstupnicu" u inostranstvu kao i mnogi tvoji saradnici.

A šta sa Rusijom, Valja?"

 

Ko je bio vlast

 

"Ti si faktièki rukovodio zemljom negde od 1994. do 2001. godine. Ti si sa svojim timom stvarao današnje oligarhe, koji su se obogatili ne stvorivši ništa, živeæi na nedrima naše zemlje, na nafti, zlatu itd., preprodajuæi, prevozeæi, uzimajuæi mito i podmiæujuæi. Vi ste smislili da Boris Jeljcin da ostavku kako bi garantovano predao vlast svom nasledniku, vi ste redigovali sramni Jeljcinov ukaz od 1. januara 2000. godine O garancijama porodici (specijalan ukaz o tome da Jeljcinova porodica posle njegove ostavke nastavi da živi bogato), upravo ste vi i doveli Jeljcina na ruski presto. Ti, tvoja sadašnja žena, Berezovski. Malo je, prièa se, pomogao i Èubajs.

Valja, ja ne znam razumeš li ti mene ili ne, bojim se da me sada više ne razumeš: vlast i veliki novac  menjaju ljude. (Da, Valja, sudeæi po tvom ratnom intervjuu u MK povodom Jeljcinovog jubileja (pismo je bilo objavljeno nedavno, u èast Jeljcinovog 80 roðendana), ti si se veoma promenio i ne znam da li shvataš, znaš, oseæaš da u zemlji raste socijalni bunt.)

Ali, ne pišem ti zato da bih razoblièio tebe i tvoj tim - toga mi je dosta. Pišem ti samo zato što niko osim tebe, Valja, ne može da promeni situaciju. U Putinovom okruženju ne vidim ljude koji bi osetili približavanje propasti - njih sve obmanjuje VCIOM (vodeæa ruska organizacija za istraživanje javnog mnjenja) i, verovatno, Federalna služba bezbednosti.

Ti, èini mi se, možeš. Èak i sad. I upravo je to sad od životne važnosti. U suprotnom, sledi nam katastrofa."

 

Za novac Berezovskog

 

"U Komsomolki je radio dobar deèko i novinar, Valentin Jumašev. Kapetan popularne rubrike za školarce Crveno jedro. Glavni urednik Genadij Nikolajeviè Seleznjev iz nekog razloga nije ga mnogo voleo i zato je Valentin Jumašev postao rukovodilac deska u popularnom i u to vreme smelom èasopisu Ogonjok. I upravo je u Ogonjok stigao zahtev od jedne zapadne TV kompanije za scenario o Jeljcinu koji je tada bio u nemilosti. Zahtev je stigao do zamenika glavnog urednika Lava Gušèina. Lav nije novinar, veæ omladinski funkcioner, i zato je dao ovaj zahtev tebi, èoveku od pera. I ti si savesno poèeo da pripremaš scenario. Pozvao si Jeljcina koji je u tom trenutku trolejbusom išao na rejonsku polikliniku na pregled, i napisao si ne samo scenario veæ i prvu knjigu o buduæem predsedniku Ispovest na zadatu temu. Evo je preda mnom - tanušna brošura na lošem papiru i loše odštampana - to je prvi tiraž od pola miliona. Ko ju je izdao? Ko je platio štampanje? I ko je dan pred Jeljcinov izbor pustio na svojoj televiziji tvoj film o njemu? Sve je to uraðeno od novca gospodina Berezovskog. A zašto si se baš njemu obratio u tom, za Rusiju važnom, trenutku? Zato što je g. Berezovski sponzorisao tvoj Ogonjok. Taj ðavo u ljudskom telu ima njuh za sve na èemu može da se zaradi, i ne samo novac veæ i uticaj. Novac koji je Berezovski uložio u tvoja dela, jasno je, morao si da odradiš.

Seæam se našeg davnog razgovora. Veæ si osam godina bio u Jeljcinovoj blizini, veæ tada si mnogo mogao. Neæu ovde da citiram ceo razgovor, veæ samo njegov deo. Seæaš se da sam te pitao:

- Zašto si doveo u Kremlj Borisa Berezovskog, tog nitkova, zašto si mu pomogao da postane oligarh? Dok tebe nije sreo imao je samo jednu fabriku automobila, a posle susreta i druženja s tobom postao je vlasnik Aeroflota, Sibnjefta, rudnika aluminijuma. Zašto si ga doveo u Kremlj?

Tvoj odgovor me je iznenadio - približio si mi se na pola koraka i zapitao:

- A šta misliš o Putinu?

I u trenutku sam, tada, shvatio po tvojoj iskrenosti, po sjaju u oèima, da je Putin tvoja tvorevina.

I onda si nestao."

 

Cilj je jedan - napuniti džepove

 

"A seæaš li se, Valentine, èlanka u Komsomolskoj pravdi koji sam napisao s Olgom Kuèkinom, prvim perom naših novina. Naslov je bio Nepoznati Jumašev, objavljen je u novembru 1998. godine. Veæ tada smo te smatrali faktièkim vladarem zemlje. U tekstu smo ti postavili nekoliko pitanja, a objavili smo i nekoliko zakljuèaka koji su bili oèigledni. Citiraæu deo: 'Valentine, visoko te je podigao sluèaj - shvataš li koliko veliku odgovornost imaš? Valentine, kako vaš tim može da upravlja državom ako niste mogli da se dogovorite u kuæi na Jesenskoj? Seæaš li se te poznate kuæe? U rano proleæe 1994. u nju se uselio ceo vaš tim: Jeljcin, Èernomirdin, Gajdar, Šahraj, Koržakov, Graèev, Barsukov, Tarpišèev, Suhanov, Jumašev. Bili ste komšije u toj kuæi, stanovali ste jedan preko puta drugog, jedan ispod drugog, jedan iznad drugog. Gde su sada drugovi? Èak i u tom detalju sve se videlo kao u kapi vode. Kakav profesionalizam? Odmah je bilo jasno da neæete ostati prijatelji do smrti, da se u politici dogaðaju i da moraju da se dogode promene i smene.

Iskreno govoreæi, Valja, drukèije sam završio tekst, ali je urednik promenio kraj. Ja sam napisao: "Zar vam nije jasno da u politici nema prijatelja, jer doðe vreme kada ih morate dati, predati, prodati?"

 

Putina je promovisao Jumašev

 

"Valja, nemam pretenzije prema Putinu. Pre ka Medvedevu. Zato što su oni - savesni nastavljaèi dela koje ste zapoèeli: Jeljcin, ti, vaš tim. Pre svega, reè je o punjenju džepova, pljaèki Rusije i njenom pretvaranju u gigantski Honduras. Ako oni taj cilj nemaju, veæ jednostavno na taj naèin vide kapitalizam i tržišne odnose, onda su oni profesionalno beskorisni.

Tvoja greška, greška tvog tima, Valja, je u tome što niko od vas nije mogao da raèuna da ni u potpukovnièkim mozgovima kagebeovaca (to je na raèun Putina), ni u mozgovima tog smešnog u svojim delima pravnika (to je na raèun Medvedeva), nije moglo da se rodi saznanje o jedinstvenom, pravom, dalekosežnom putu Rusije. Da, Rusiji je potrebna èvrsta vlast, ali bez kraðe, bez pljaèkanja zemlje i naroda. Bez te užasne bede, korupcije, bezakonja, do kojih je naša zemlja dovedena za 20 godina. Vaša greška je u tome što ste izabrali naslednika misleæi na vaše liène, sebiène interese, na moguænost bogaæenja bez prepreka, a ne misleæi na interese države i naroda. Da ste se u potrazi za naslednikom rukovodili interesima zemlje i naroda, onda bi vaša obaveza bila da za predsednika izaberete liènost! Za rukovoðenje Rusijom posle Jeljcina imali ste obavezu da izaberete državotvorca. Zato što lideri zemlje postaju upravo liènosti koje su prošle kroz sito i rešeto životnih uspona i padova. Liènosti koje umeju da misle, analiziraju, predviðaju, koje umeju da procene ljude, ali i koje iskreno razgovaraju s ljudima. Liènosti koje umeju da saoseæaju s drugima, koje tuða muka boli. Jednostavno, predsednik velike zemlje ne može da bude samo zanimljiv èovek. 

A koga si nam ti našao, Valja? Potpukovnika?! I, verovatno, potpukovnika koji nije bez greha? Shvatam da niste mogli da izaberete liènost. Zato što je liènost za vas opasna - nju ne možete kontrolisati tako da mnoge godine živite bezbedno. Èak i kada bi se za nju moglo naæi nešto što je kompromituje. Jer to joj neæe smrtno naškoditi - ona æe to dovesti u ravnotežu. Istina, danas je Putin drugi èovek - prekaljen, pun iskustva. Ali, sudeæi po njegovoj samouverenosti i iskrenoj veri u sopstvenu bezgrešnost za 10 godina vladanja, on je u duši ostao potpukovnik. A šta nam je dao?

Šta æe od sebe napraviti njegov, ne naslednik, veæ zamenik, njegova senka, Valja? Šta on povremeno donosi u svojim govorima?! Njega, osim klovnom, drukèije i ne zovu. Šta æemo s tom karikaturom od èoveka? Njemu i Rusiji se ceo svet smeje."

 

Zašto vas mrze

 

"Znate li vi tamo, na vrhu, kako vas svi oni ispod vas mrze?

Možeš li da zamisliš ti, Valentine, zbog èega vas mrze?

Zbog toga što 14 odsto stanovnika Rusije živi sa meseènim primanjima manjim od 3.400 rubalja (100 evra). Ta gradacija naziva se ekstremna beda. Zbog toga što se 30 odsto Rusa nalazi u zoni bede, tj. imaju od 3.400 do 7.400 rubalja meseèno. I zbog toga što se 40 odsto Rusa nalazi u kategoriji siromaštva: od 7.400 do 17.000 rubalja.

Ovo je zvanièna statistika! Razumeš?

Saberi procente, Valja. Saberi ih zajedno s Abramovièem ili Putinom, ili tvojim roðakom, oligarhom Deripaskom. Nije vam strašno? A to što objavljuju vaši statistièari - da je proseèna plata u zemlji 20 hiljada - to saberite abramovièe sa deripaskama, zajedno sa beskuænicima, i podelite sa stanovništvom zemlje pa æete dobiti proseènu temperaturu u bolnici.

Vi verujete u te cifre?

Novac, plate, stanovi, kuæe, okuænice, ekonomija tih 85 odsto stanovnika Rusije postali su vaši i vašeg tima - bogatstvo, bankarski raèuni, nepokretnosti. I ne samo vaši, veæ i vaših roðaka, bližih i daljih; vaših prijatelja i poznanika, njihovih roðaka, prijatelja i poznanika; deputata, senatora, ministara, gubernatora; generala i pukovnika Federalne službe bezbednosti, Ministarstva unutrašnjih poslova, njihovih roðaka, bližih i daljih.

Industrija Rusije je uništena, Valja, cela. Seoska domaæinstva, takoðe. Armija diše na slamèicu i mrzi svog ministra. Uništen je (do debilnosti doveden) školski sistem, koji je donedavno bio najbolji na svetu. Na fakultetima se seminarski i diplomski radovi prepisuju s interneta, a pred ispite studenti skupljaju novac za mito profesorima. Vlast je srasla s kriminalcima: FSB, policija, sudovi, tužilaštvo, poreska služba, kontrola narkotika, gradske vlasti, èinovnici svih nivoa, sve je na prodaju, gde god da takneš sve je trulo, svugde vladaju korupcija i bezakonje. Svi koji su na vlasti imaju istu devizu: Bogati se! I oni se bogate proporcionalno stepenu svoje vlasti.

Korupcija poèinje od vrha, Valja, od prvih liènosti države. Ako su oni pošteni, onda ili korupcija umire, ili poštene ubijaju.

Ali, sa moænom podrškom nacije koja je neizbežna ako borba protiv korupcije poène da se sprovodi u praksi, a ne na reèima, èasni vladari imaju šanse da zavedu red u zemlji. Ali, gde su oni, gde su èasni vladari, Valja?

Oduzeli ste nam moguænost uticaja na situaciju u zemlji: uveli ste takav sistem, da ako na izbore izaðe samo dva èoveka, oni æe se smatrati legitimnim, broj protiv svih, izbore regionalnih vlasti (njih postavlja predsednik), bezobzirno falsifikujete bilo koje izbore u svoju korist itd. Dopuštate da se obogate i rukovodioci glavnih sredstava masovne komunikacije, naèinivši od njih lojalne, autocenzurisane novinare. A slobodne i èasne gušite. Ne možete da živite bez uvoðenja cenzure na internet (koja veæ postoji). Zar iskreno mislite da u doba interneta i digitalne komunikacije možete da obmanjujete milione?  Da napravite budalama jedan broj njih, to možete, ali da obmanjujete sve - ne možete.

 

Ne želim da živim u Rusiji

 

"Na pitanje Da li biste emigrirali iz Rusije još pre 15-17 godina, 18-20 procenata ispitanika je odgovaralo potvrdno. Danas, potvrdno odgovara skoro 75 odsto. Pogaðaš li zašto? Zašto su svi talentovani, ne u potoèiæima, veæ u rekama, pobegli u inostranstvo ili tamo šalju svoju decu? Zato što svi vide, shvataju: tandem Putina i Medvedeva neæe pasti, oni su obezbedili sebi vlast minimum do 2014. godine (ili dok cena nafte ne padne još jednom). Ljudi ne vide nikakvu perspektivu i nemaju šta da rade u ovoj zemlji.

Alkoholizam, narkomanija, primorski partizani (nezvanièni naziv grupe od šest osoba koje su okrivljene za teške prestupe u Primorskoj oblasti, u periodu od februara do juna 2010). Pogaðaš li, Valja, otkud sve te pojave? Od beznadežnosti, od toga što se izlaz ne vidi.

Na Manježnom trgu se nisu bunili ni nacionalisti, ni fašisti, veæ oni kojima je dosadilo apsolutno bezakonje, pohlepa, i to što je vlastima sve dozvoljeno. Oni imaju 18-20 godina, to je generacija koju je teško zaustaviti i zastrašiti. S njima neæete uspeti da se nosite.

Oni ne žele da žive u zemlji u kojoj vlada apsolutno bezakonje. To poniženi odgovaraju bezakonjem na bezakonje vrha. I odgovaraæe još snažnije. I vi tamo, na vrhu, verujete da æe takva vaša vlast da istraje? Verujete. Verujete, ali se plašite.

To se vidi po tome što protiv nas spremate policiju. (Evo, samo što je donet novi zakon, gde se milicija menja u policiju i poveæavaju joj se plate.) I armiji su, takoðe, obeæali dostojnu platu. Zato što su i redovnu vojsku (!), a ne samo vojsku ministarstva unutrašnjih poslova, poèeli da snabdevaju tehnikom (koja se, izmeðu ostalog, koristi i za razbijanje demonstracija). Uplašena egipatskim scenarijom, vlast je poèela groznièavo da se umiljava armiji, na primer, obeæanjima da æe veæ sledeæe godine poruènik imati platu 50.000 rubalja. Vlast je shvatila da lojalnost armije predstavlja zalog za zaustavljanje nezadovoljne mase.

Ne pomaže, Valja. U Rusiji to neæe proæi. To i kaži svojima. Naš narod je tih, miran i bezgranièno trpeljiv, zbog toga je moguæe ne poštovati ga ili èak i ne voleti ga. Ali on je takav zato što je mnogo vekova verovao u pravednog cara i što je zastrašen. On nije dizao glas protiv cara, veæ za njega. Protiv bojara. Kada vaša vlast padne (a pre ili kasnije to æe se dogoditi), vaš tim æe odgovarati za krivièna dela, ne mogu svi da se sklone u inostranstvo, daleko od svih, èak i ako uspeju da se dokopaju svojih nekretnina i bankarskih raèuna."

 

Hoæu da ti pružim ruku

 

"Ponavljam, ne pišem ti ovo zato da bih te kritikovao i raskrinkavao - toga mi je dosta. Veoma mi je teško da èinim nešto što æe biti bolno za tebe, Valja - ja znam tvoju samilosnu dušu. Seæam se kako si bio oseæajan. Pišem zato što imam tri sina, dva unuka i što želim da oni i njihovi potomci žive u Rusiji. U mojoj voljenoj Rusiji.

Smatram da izlaz iz ove situacije postoji, Valja. Ali, bojim se da vlast taj izlaz ne vidi - ona je u æorsokaku koji skupo može da nas košta. Jednom reèju, izlaz vidim u - revoluciji. Ali, sa vrha. Prouèite iskustvo singapurskog èuda Li Kvan Jua i shvatiæete da bi èak i Putin koji je ogrezao u korupciji mogao u konaènom zbiru da postane, ne prokletstvo Rusije, veæ njen spasitelj. Samo, za to su potrebni mozak, znanje i pokajanje.

Revoluciju iz baze - ne dao nam bog!

Dajem ti i nacionalnu ideju, moænu nacionalnu ideju koja æe objediniti 140 miliona Rusa (manje onih nekoliko desetina hiljada koji su do grla ogrezli u korupciji): Borba protiv korupcije - istinska i odmah.

Za godinu dana su izbori, razumeš me?

Dozvoli da citiram deliæ iz mog neobjavljenog teksta pisanog 2003. godine s naslovom Moja verzija Putina.

"Po mom mišljenju, stvar je u tome da je VVP (V. V. Putin) kao Sviftov Guliver tek na kraju svog prvog mandata poèeo da se pomera i malo-pomalo oslobaða od kanapa i koèiæa jeljcinovske porodice. A sva bratija, koja se razbaškarila na porodiènim jaslama, putem svojih sredstava masovne komunikacije, na sva zvona je oglasila: "Diktatura, kažu, dolazi!" (To je povodom hapšenja Hodorkovskog - J. G.)

Diktator ili ne, ali Rusiji je, kao vazduh, potreban veoma èvrst i mudar vladar. Vladar koji ne pije, koji od sebe neæe praviti spomenik, koji se neæe prodati i neæe krasti, kao što su to, praktièno, èinili njegovi prethodnici. Ipak, èini mi se, ima osnova verovati da je, do sada nepoznati nam Vladimir Putin, dovoljno mudar da shvati da æe njegovo predsednikovanje imati samo dva ishoda: ili æe postati prokletstvo Rusije, ili veliki èovek od koga poèinje preporod Rusije. Izbor je na njemu."

Valja, ne želim da te ponizim, iskompromitujem, ovo je vapaj moje duše koji ne mogu da ugušim. Nemam prava.

Ako budeš želeo, javi se. Možda se i sretnemo, porazgovaramo.

Želim, veoma želim, da ti pružim ruku."

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane