https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Rusija

Rusija

Linè: Rusi sve èešæe uzimaju pravdu u svoje ruke i kažnjavaju prestupnike ili osumnjièene

 

Osveta je moja i ja æu je vratiti

 

Nepoverenje prema sudskim i organima koji štite zakon stiglo je do krajnjih granica: ljudi ne veruju ni policiji, ni sudovima, ni tužilaštvu. Što je još gore, na pitanje sociologa, oko 40 procenata Rusa je reklo da su spremni da sami uzmu pravdu u svoje ruke i kazne one koji su izvršili prestup ili su samo osumnjièeni za nešto slièno. Najvažnije od svega je to što ljude koji izvrše linè društvo ne osuðuje, veæ postaju skoro pa narodni heroji

 

Viktor Hlistun

 

Celom svetu je poznat sledeæi sluèaj: 1. jula 2002. godine, iznad Bodenskog jezera u okolini Ciriha dogodila se strašna nesreæa - srušila su se dva aviona. U jednom od njih bila su ruska deca, neka i sa roditeljima. Svi su poginuli, ukupno 71 osoba, meðu njima 45 dece. Meðu poginulima su bili i sin, æerka i supruga ruskog graðanina Vitalija Kalojeva, došljaka sa Kavkaza, iz Severne Osetije. Sudski spor se otegao, delovalo je kao da vinovnici ove nesreæe nikada neæe biti kažnjeni. Godinu dana i sedam meseci nakon tragedije, to jest 2004. godine, Kalojev je stigao u Cirih. Tu je pronašao èoveka koji je, po njegovom mišljenju, bio glavni krivac za nesreæu. Reè je o kontroloru leta Piteru Nilsenu. I, ubio ga je nanevši mu 18 udaraca nožem. Nilsen nije doèekao suðenje. Sud u Cirihu je osudio Vitalija na osam godina strogog zatvora, zatim je skratio kaznu na pet godina i tri meseca, a 8. novembra 2007. godine oslobodio ga je pre roka. Kalojev se vratio u domovinu, u Osetiju. Da li se pokajao zbog onoga što je uradio? Ne, on o kajanju ne govori. Na primer, kada su mu predložili da napiše pismo izvinjenja Nilsenovoj porodici, Vitalij je samo zapitao: "A da li je Nilsen meni napisao pismo?" Stièe se utisak da Kalojev uopšte nije želeo da ubije. On je samo želeo da èuje izvinjenje. Od bilo koga. Prišao je Nilsenu sa fotografijama svoje dece, a ovaj ga je odgurnuo. I tada se dogodilo ubistvo.

Evo zašto sam se setio ovog sluèaja: 13. novembra 2007. godine, Vitalij Kalojev se vratio u Rusiju. Doèekali su ga kao narodnog heroja - ljudi su mu poklanjali cveæe, na plakatima i transparentima bile su ispisane reèi podrške i odobravanja, gomila mu je aplaudirala i nagradila ga burnim ovacijama, predstavljan je kao primer drugima. Godinu dana kasnije, Vitalij Kalojev je postavljen na dužnost zamenika ministra graðevinarstva i arhitekture Severne Osetije.

Zašto su èoveka koji je izvršio ubistvo uzevši pravdu u svoje ruke Rusi prihvatili kao heroja?

 

Da li je kriva tradicija

 

Naravno, ovakav prijem i odobravanje postupka Vitalija Kalojeva u Rusiji moguæe je opravdati takozvanom tracijom krvne osvete, koja je još uvek veoma prisutna na Kavkazu i sa kojom se deca upoznaju od malih nogu. Evo šta o tome kaže duhovni šef muslimana Dagestana Magomed Magemodov:

- Ako èovek nekoga ubije, onda roðak ubijenog to rešava sa ubicom. Ali, islam se prema krvnoj osveti odnosi strogo i ne podržava je, veæ se bori protiv te pojave.

Primeæujem da, pre svega, Kuran osuðuje krvnu osvetu, a zatim da su podršku Kalojevu izrazili i izražavaju ne samo ljudi sa Kavkaza, veæ i Rusi, odnosno pravoslavci. Istina, i u Rusiji zakon linèa nije bio redak u pradavna vremena. U Novgorodskoj republici, na primer, zakoni su dozvoljavali upotrebu èasne sile, linèa, ne samo za zaštitu prava, veæ i kao osvetu za uvredu. Isporuèivanje prestupnika ošteæenom licu ili njegovim roðacima služilo je kao naèin da se iskoreni linè, jer je vršeno po sudskom nalogu, ali ubistvo krivca nije bilo dopušteno.

Linè lopova (posebno konjokradica) i palikuæa, bila je norma u ruskim selima. Odluka o linèu, kao po pravilu, donosila se na skupu domaæina, starih 35-40 godina, na èelu sa starešinom. Ovo "suðenje" vršeno je u tajnosti od vlasti. Seljaci su bili ubeðeni da imaju pravo na linè i ubistvo putem linèa nisu smatrali grehom. Ova društvena zajednica je o svom trošku sahranjivala ubijene u linèu, upisujuæi ih u spisak nestalih. Vlasti su pokušavale da istraže sluèajeve linèa koji su im bili poznati, ali svi napori policije su, kao po pravilu, bili bez rezultata. Mali broj ovakvih sluèajeva koji su stizali do suda, završavali su se oslobaðajuæom presudom koju je donosila porota saèinjena od seljana.

Takoðe, skup domaæina je odluèivao i o narušavanju seksualnih normi. Na primer, "nemoralnim" devojkama su sekli kosu, mazali kapiju njene kuæe katranom, vezivali im košulju oko glave i gole do pojasa terali po selu. Udate žene koje su uhvaæene u preljubi muž bi surovo pretukao, zatim bi ih javno upregli u rudu ili vezivali za taljige i vodili po ulici, bièujuæi ih. Osim toga, neretko je bilo nasilje nad onima koji su smatrani èarobnjacima i vešticama, posebno u vreme epidemija ili masovne gladi.

Ipak, sve je to bilo toliko davno da je i zaboravljeno, kao noæna mora, pa se povratak linèa i krvne osvete u Rusiji nikako ne može opravdavati pradavnom tradicijom. Meni se èini da je stvar u tome da gnev ljudi ne proizvodi tradicija, veæ nemoæ ošteæenih, nepoverenje ka organima zakonodavne vlasti, sporost sudskog sistema. Pravo govoreæi, malo je verovatno da bi Vitalij Kalojev uspeo da ubije kontrolora leta, da je ovaj, kao osumnjièeni, bio zadržan u pritvoru, umesto što je bio na slobodi i zalivao cveæe u dvorištu svoje kuæe.

 

Odakle agresija

 

Onaj ko dobro poznaje Ruse, nikada ne bi rekao da su oni mnogo agresivan narod. U životu, to su dobri ljudi, uvek spremni da pomognu bližnjemu. Oni su trpeljivi do krajnjih granica. Ali, ako ih neko razbesni, postaju nemilosrdni prema neprijatelju. Istorija je to potvrdila više puta. Mislim da je sada takav momenat, kada je strpljenje Rusa na izmaku. Gnev se veæ izliva, tu i tamo, po celoj zemlji.

Ova agresivnost je izazvana bezoènom nepravdom koju èine državni službenici u odnosima sa obiènim svetom. Posebno se to primeæuje u zakonodavnim organima i strukturama vlasti koji se bave raspodelom sredstava ili rešavanjem životnih problema siromašnih. Upravo meðu službenicima cvetaju kraða i korupcija. Bogati, po potrebi, mogu da potkupe sudiju, policajca, tužioca. Nastala je takva situacija da su žrtve zloèina i prevara, kao po pravilu, siromašni, obièni ljudi. Oni stradaju više od svih, a nisu zaštiæeni zakonom. Ako su i zaštiæeni, onda se ti zakoni ne poštuju u potpunosti.

Opasnost predstavlja i to što je decilni koeficijent koji pokazuje raskorak izmeðu prihoda 10 odsto najbogatijih i 10 odsto najsiromašnijih u društvu u Rusiji veæ dostigao 16,7 odsto. Na jeziku obiènih ljudi to znaèi da je èaša trpljenja naroda prepunjena i da, ako vlasti ne preduzmu ozbiljne korake da poboljšaju život naroda, može da doðe do socijalnih nemira. Naprosto je neverovatno što do njih još uvek nije došlo. Svetska trgovinska organizacija, na primer, smatra da ako ovaj decilni koeficijent iznosi više od 14,2 odsto, onda u državi postoji realna opasnost od socijalnih nemira.

Treba odati priznanje predsedniku Dmtiriju Medvedevu i premijeru Vladimiru Putinu: u ovako složenoj situaciji oni se dovijaju kako da suzbiju gnev naroda, taènije reèeno - da usmere agresivnost mase na konkretne èinovnike. Mnoge èinovnike èeka suðenje, mnogi su otpušteni iz službe. Nedavno je Medvedev odjednom otpustio sa posla sedam generala Ministarstva unutrašnjih poslova, udaljio je sa dužnosti èak i zamenika direktora Federalne službe bezbednosti itd.

Ali, sve to je "obloga za mrtvaca", kako kaže poslovica. Stvar je u tome da celokupni èinovnièki sistem koji postoji u Rusiji zahteva potpunu promenu, a ne rekonstrukciju. Èak i da su Putin i Medvedev supergeniji, sami se sa ovim zadatkom ne mogu izboriti - previše je velika armija èinovnika koji sabotiraju odluke i ukaze premijera i predsednika. Pravo govoreæi, èini mi se da kaznena dejstva i gnevne reèi Putina i Medvedeva samo dolivaju ulje na vatru, provocirajuæi obièan svet da uzme pravdu u svoje ruke.

 

Vorošilovski strelac

 

Tako se danas u Rusiji nazivaju ljudi koji uzimaju oružje u ruke i pokazuju èinovnicima svoju pravdu. Ovo ime se pojavilo posle filma režisera Stanislava Govoruhina. U ovom filmu on je prikazao kako jedan stari èovek kažnjava nasilnike koji su silovali njegovu unuku i nisu bili kažnjeni, jer su bili sinovi visokih državnih službenika. Film je strašan, ali je život još strašniji.

Evo poslednje vesti iz uralskog grada Njižni Tagil. Ovde je invalid druge kategorije Sergej Rudakov, koji je povrede zadobio na radu, 18 godina pokušavao preko suda da dobije poveæanje penzije koje mu pripada po zakonu. Rezultat - nula. Tada je Sergej dobio dozvolu, kupio lovaèku pušku, napisao pismo u kome objašnjava svoj postpuak i krenuo u "goste" kod èinovnika. Pošto su oni ponovo pokušali da izbace penzionera, on je pucao u pravnika fonda penzijskog i invalidskog osiguranja J. Stoletova i direktorku E. Skulkinu, a zatim je ubio sebe. Nakon nemilog dogaðaja postalo je jasno da se na ovaj korak Rudakov odluèio zbog beznadežnog položaja u kome se našao. Kako su objasnili istražitelji, imao je sva prava da kritikuje èinovnike koji su "sistematski kršili ustanovljenu proceduru za postupanje po žalbama graðana, i èesto nisu razmatrali molbe graðana." Takva je zvanièna ocena. A evo komentara poznatih Rusa.

Mihail Veler, pisac:

- Pošto su naši graðani apsolutno obespravljeni pred državnim službenicima, oni pokušavaju da na neki naèin utièu na njih. Jer, graðanin nema ustavnih, pravnih mera da utièe na èinovnike. Birokratski sistem ne može se slomiti. On radi samo za sebe. U oèajanju, ljudi padaju u stanje afekta i, na žalost, uzimaju pravdu u svoje ruke primenjujuæi prema èinovnicima zakon linèa. Kada bi èinovnici shvatili da je njihov posao da budu u službi graðana, i kada bi se držali slova zakona, situacija bi bila rešena. Ali, do tada ima još da se naèekamo.

Andrej Karaulov, novinar:

- Sve to što se desilo u Njižnem Tagilu predskazao je Stanislav Govoruhin u svom filmu Vorošilovski strelac. To je sve predskazao i glumac Mihail Aleksandroviè Uljanov koji je igrao starca èiju unuku su obešèastile hulje. Obe situacije su sliène. Na žalost, film Govoruhina je proizveo jak utisak upravo kod onih ljudi koji na svakom koraku stradaju od samovolje, od zloèinaèke nemarnosti i ravnodušnosti takozvanih predstavnika vlasti. Govoruhin im je svojim filmom pokazao izlaz iz te situacije. Ali, to je krajnji stepen oèajanja. I ja vrlo dobro razumem zašto se to dešava. Umnožavaju se sluèajevi u kojima se prelaze granice svih pisanih i nepisanih zakona, a èinovnici veoma retko odgovaraju za svoje ponašanje. Situacije kada, na primer, veteran treba da dobije stan a ne dobije ga zbog krivice èinovnika, rešavaju se nekako samo ako se predsednik umeša. Ako se ta armija èinovnika koja novcem od budžeta raspolaže kao da su njihov lièni novac, ne urazumi, onda æe se tragièni sluèajevi sve èešæe ponavljati.

 

Borbeni odredi

 

Sa "vorošilovskim strelcima" vlasti mogu da izaðu na kraj. Njih ipak i nema toliko mnogo u Rusiji. Mnogi se plaše neèeg drugog. Èega? Navešæu jedan primer. Nedavno je u Moskvi ubijen taksista koji je surovo pretukao trudnu radnicu firme Evroseti. Telo èetrdesetsedmogodišnjeg taksiste Sosoa Haèikjana pronašli su rano ujutro, 15. septembra, u njegovom stanu u Kostromskoj ulici. Kada su istražni organi ušli u stan, videli su da je unutra sve umrljano krvlju. Kako su kasnije ustanovili struènjaci, "smrt Sosoa Haèikjana nastupila je kao rezultat pucanja u glavu". Upletenost nacionalistièkih grupa u ovo ubistvo još uvek nije utvrðena, ali gotovo niko ne sumnja u to da su se Haèikjanu osvetili za premlaæivanje dvadesetšestogodišnje žene. Haèikjan se okomio na ženu u salonu kod stanice metroa Bibirevo, zbog loto-tiketa. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja da pobedi, muškarac je odluèio da odustane i zamolio je radnicu salona da mu 30 rubalja koliko mu je ostalo prebaci na telefonski raèun. Operatorka se složila i poèela je da ispunjava porudžbinu. Odjednom se Haèikjan predomislio i zamolio je da mu vrati novac. Devojka se predomišljala, a klijent je poèeo prostaèki da se ponaša. "Pokušala sam da mu objasnim", rekla je policiji operatorka salona Evroseti, Marija, "ali, nije me slušao, poèeo je da vièe i da me vreða." Konflikt je pokušala da ublaži starija prodavaèica u salonu, dvadesetšestogodišnja Olesja A. Žena je taktièno zamolila muškarca da ne vreða i da sasluša operaterku. Ali, on je uhvatio Olesju i zadao joj nekoliko udaraca po glavi, zatim ju je izvukao iza tezge i poèeo da je udara po stomaku. Ubrzo su Olesju kola hitne pomoæi odvezla u bolnicu. Tokom vožnje je kod žene došlo do krvarenja, a u bolnici su lekari konstatovali da je od udaraca pobacila. Dogaðaj je poèeo da se istražuje, ali Haèikjana nisu pritvorili. On je slobodno hodao po Moskvi. I sada je ubijen. Na mestu ubistva Haèikjana ubice su ostavile belešku sledeæeg sadržaja: "To ti je za bebu!" Ispod teksta je potpis "Born". Po nekim dokazima, Born je deo organizacije NS/WP, èije èlanove Federalna služba bezbednosti smatra neonacistima. Njih okrivljuju za seriju eksplozija i paljevina u Orlu (tzv. orlovski partizani).

Na žalost, borbeni odredi sada se pojavljuju u Rusiji kao peèurke posle kiše. Veæina njih se formiraju zato da bi se, kobajagi, bavili blagorodnim delima - borbom protiv korupcije, mita, nepravednosti.

 

Èuvajte se, èinovnici

 

U takvoj situaciji uopšte ne èudi što pod udar nezadovoljnih osvetnika iz borbenih odreda, dolaze èinovnici. Oni su se toliko osilili da izazivaju pravedni gnev obiènih ljudi, posebno mladih. Jedan od tih borbenih odreda "Ruski vukovi" saopštava na internetu (doslovno):

"U poslednje vreme, borbeni odred je uništio èetiri bandita na visokom položaju u organizovanoj prestupnièkoj grupi (OPG) Ministarstva unutrašnjih poslova; jednog bandita na visokom položaju iz OPG Federalne službe bezbednosti; šest bandita - èinovnika iz raznih gradskih organizacija."

Zašto su opasni ovi osvetnici? Oni deluju u malim grupama, u kojima se èlanovi dobro poznaju i druže, èesto još od detinjstva. Izdajnika nema meðu njima, a u takve grupe agentima policije je praktièno nemoguæe da uðu. Ovaj proces uzima maha.

Zamislite kako mladom biznismenu oduzimaju malo preduzeæe - prodavnicu, kafiæ, zanatsku radnju. To nazivaju napadaèkim zahvatom. Pripremaju se lažna dokumenta i sve se završava kao da je po zakonu. U ovom zahvatu, kao po pravilu, uèestvuju policija, sud, tužilaštvo. Biznismen prijavljuje sluèaj policiji, a tamo mu otvoreno govore: ako dobro ne otvoriš kesu, biæe loše. Ako je èovek tvrdoglav, onda mu uhapse sina ili æerku i "pronalaze" kod njega (ili nje) 10 grama heroina. A za taj prekršaj sledi i do 10 godina zatvora. Na kraju biznismen daje sve svoje bogatstvo, ali poèinje da se sveti. Sam ili sa prijateljima.

Kod mladih, koji nemaju svoj biznis, jako je oseæanje nepravde. Gledajuæi kako se èinovnici bogate, i to ne samo oni, veæ i njihovi roðaci i prijatelji, a zakonodavni organi ništa ne èine da to spreèe, mladi ljudi ne žele da sede skrštenih ruku. Oni pale automobile ili kuæe èinovnika, èak ih i ubijaju. Ako pažljivo analizirate, videæete da su korumpirani èinovnici veoma èesto provocirali linè u Rusiji. I ja se, kao i mnogi u Rusiji, veoma bojim da æe broj sluèajeva linèa protiv funkcionera rasti. Tim pre što tome doprinose TV i bioskop. Osveta, krv, linè - to se može videti na ekranu u bilo koje doba dana. Ali, još više se bojim da od ruke osvetnika ne stradaju potpuno nevini ljudi. A to se veæ dešava.

 

 

 

 

 

Ofarbali lopova

 

Sve bi to bilo smešno, da nije tako tužno. Èuvari Prokopjevskog rudnika su tri dana, na smenu držali uhvaæenog lopova. Bez hleba i vode, golog, sa lisicama na rukama. Ali, to još nije sve. Stvar je u tome što su èuvari, izabrali zverski naèin da ga kazne: oni su polili lopova, koji je pokušao da ukrade nekakve žice kako bi ih prodao, belom bojom. Da naprave od njega "snežnog èoveka". Tužno je to što su se, umesto da ga predaju policiji, èuvari sami obraèunali sa lopovom. Dobro je što ga nisu ubili. A i to su mogli.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane