https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Finansije

Finansije  

Nova vlada Srbije još dublje æe zakopati svaku nadu o izlasku Srbije iz duboke krize

 

Ni Soluna ni somuna

 

Pošto su opljaèkali i uništili skoro sve što su mogli, predstavnici prethodne vlasti bi da nastave da vladaju i da završe zapoèeto. Ko god da formira novu vladu naæi æe praznu kasu i puno zahteva za isplatu starih dugovanja. O investicijama u znaèajnijem obimu ne može da bude reèi, a kada bi se i desilo da se ponovi prošla godina i u državu ušlo oko dve milijarde evra svežih para od stranih ulaganja, to bi samo malo usporilo neminovni sunovrat u potpunu nelikvidnost Srbije.

 

Igor Milanoviæ

 

Ko god da poèetkom juna formira novu vladu, neæe imati èemu da se raduje, a još manje æe to moæi da èini ovaj napaæeni, opljaèkani i izgladneli narod. Ako na nesreæu na vlasti ostanu isti oni koji su zemlju vodili poslednje èetiri godine spasa nam nema.

Vlasti od poslednjih 12 godina jedino su umele da troše novac, ali nikako ne i da ga zaraðuju. Po visokoj korupciji, što æe reæi spremnosti najviših državnih èinovnika da prime mito, Srbija je u samom svetskom vrhu, a po spremnosti da se obraèuna sa tom vrstom kriminala na samom svetskom dnu.

Iz Evropske unije je nedavno stigao ultimativni zahtev da se pod hitno preispitaju 24 sporne privatizacije (mada je spisak daleko duži, ali je i ovo dovoljno za poèetak). Još uvek vladajuæa koalicija je postupila tako da su se evropski zvaniènici uhvatili za glavu - sve je odložila do posle izbora.

Istraga poèinjenih kriviènih dela, meðutim, nije politièko pitanje sa èijim rešavanjem se èeka do formiranja neke vladajuæe koalicije. To je pitanje zakonitosti i morala onih koji su zaduženi da se time bave, a to je na prvom mestu tužilaštvo. Meðutim, kako je pravosuðe kod nas daleko od toga da bude nezavisno, ne treba nikoga da èudi što ono èeka odobrenje sa vrha da zapoène neku istragu. Ako na vlasti ostanu oni koji su nas i pokrali u spornim privatizacijama, neæe biti ništa od udovoljavanja zahtevima Evropske unije, to je bar svima sada jasno.

Zauzvrat æe EU da stopira dalje približavanje Srbije, što æe se dramatièno odraziti na ionako tmurnu finansijsku situaciju u zemlji. Nisu Srbiji samo znaèajni pretpristupni fondovi, od kojih neke znaèajnije pare možemo ionako da oèekujemo u najboljem sluèaju tek od 2013. godine, veæ signal koji se šalje potencijalnim investitorima. Velika je razlika u tome da li neki evropski ministar privrede ili finansija pozove lokalne kompanije da ulažu u Srbiju, ili ih upozorava da to ne èine jer ovde ne postoji nezavisno pravosuðe, a i sve ostalo je podreðeno partijama na vlasti.

 

Beže i pare što u  banci leže!

 

Strana ulaganja su Srbiji danas potrebnija nego ikada ranije. Ukupni javni dug Srbije na kraju marta je iznosio 14,42 milijardi evra, od èega je 7,14 milijardi bio dug prema inostranim poveriocima. Kada se ovome doda i dug koji preduzeæa imaju prema inostranstvu, ukupni spoljni dug Srbije iznosi fantastiènih 23,84 milijarde evra.

Tih preko 16 milijardi evra koje privatnici duguju inostranstvu itekako utièe na fiskalnu stabilnost države, jer oni pozajmice moraju da vraæaju u evrima koje kupuju na slobodnom tržištu, što utièe na obaranje kursa dinara. Da bi usporila sunovrat domaæe valute Narodna banka Srbije (NBS) mora da interveniše novcem iz deviznih rezervi. Svaka intervencija NBS-a smanjuje devizne rezerve koje se najbrže i najsigurnije pune inostranim kreditima, koje posle vraæamo trošeæi devizne rezerve. Ukratko, jedan zaèarani krug...

Ova igra je funkcionisala dok je bilo investiranja u Srbiju, ali toga više nema. Sada su jedini devizni prihodi oni koji bi nam došli iz stranih kreditnih instituta.

Delegacija Meðunarodnog monetarnog fonda (MMF) poèetkom ove godine do daljnjeg obustavila pregovore sa srpskom vladom o odobravanju stend-baj aranžmana u visini od milijardu evra, kojim bi se zapušile rupe nastale potrebom da se na leto vrate stari dugovi. Uslov koji je MMF tražio od Mirka Cvetkoviæa i njegove vlade bilo je smanjenje svih penzija na maksimalno 150 evra meseèno, smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i za do 50 odsto smanjenje plata onih koji bi ostali posle ove èistke. Ne samo zbog dolazeæih izbora, srpska vlada je odbila da obeæa ispunjavanje ovih uslova.

Naredna vlada, meðutim, neæe imati nekih velikih izbora ako ne želi da još pre jeseni proglasi državni bankrot. Alternativni zahtev MMF-a jeste da se poveæa porez na dodatnu vrednost, što bi dovelo do daljeg pada standarda ionako siromašnog stanovništva.

Postoji, istina, i treæi put, a baš bi njime, najverovatnije, mogla da krene vlada kojoj je na èelu DS, buduæi da je on klasièno pljaèkanje. Vlast može da odbije zahteve MMF-a i da se odrekne novih kredita kojima bi vraæala one stare i da u tu svrhu potroši devizne rezerve koje postoje. Zatim bi, u svrhu odbrane kursa dinara, morala da posegne za svetinjom nad svetinjama - devizama deponovanim kod Narodne banke. Ovim bi, svakako, bio izbegnut državni bankrot još u ovoj godini, ali bi doveo i do potpunog gubljenja svakog poverenja u Srbiju i do bezglavog bekstva svih investitora. Mada se oni, investitori, ni danas baš ne otimaju da ulažu u Srbiju, bez obzira šta su u izbornoj kampanji prièali kadrovi Demokratske stranke.

 

Ako i Bugarin tako kaže...

 

Prošle izbore je obeležila velika laž o dobijanju besplatnih akcija u vrednosti od 1.000 evra po svakom graðaninu, a ove izmišljotine o dolasku najveæih svetskih kompanija u Srbiju, naravno jedino pod uslovom da ostane ista vlast.

U tu prièu se uklapa i laž lansirana pred same ðurðevdanske izbore kako Dojèe Bank (DB) planira da kupi akcije Komercijalne banke (KMBN). Po vesti koju je 3. maja objavio dnevni list Blic, DB bi otkupila ukupno 80,89 odsto akcija KMBN-a, od toga 42,6 odsto koje drži Republika Srbija i 25 odsto u vlasništvu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Veæ istog tog dana je direktor EBRD-a zadužen za odnose sa javnošæu Entoni Vilijams najenergiènije demantovao da su o tome uopšte voðeni bilo kakvi razgovori, dok je DB zvanièno izjavila kako "ne komentariše glasine". Dakle, nisu u pitanju ozbiljni pregovori, veæ obiène glasine.

DB je, inaèe, poznata kao konzervativna banka koja do sada nije kupila ni jednu banku na ovim prostorima. U Srbiji poseduje samo kancelariju koja posreduje kod izdavanja garancija za uvozno-izvozne poslove. Bez obzira na sve, pomenuti dnevni list je 4. i 6 maja nastavio sa pisanjem iste besmislice o dolasku jedne od najveæih banaka sveta u Srbiju, ne bi li prevario još kog biraèa da svoj glas da Borisu Tadiæu.

Slièno KMBN-u srpske vlasti su pokušale da Dunav Osiguranje utrape Alijancu, jednom od najveæih evropskih osiguravajuæih zavoda. Sve se završilo na tome da su naši vukli strance za rukav, a isti su bežali glavom bez obzira od takvih prodavaca.

Po reèima Miloša Bugarina, direktora Privredne komore Srbije (PKS) i ove godine bi Srbija mogla da ponovi rezultat od prošle godine kada su strane investicije dosegle 2,1 milijardu evra. Èak i kada bi se to ostvarilo, što je pod ovom vlašæu pre u domenu nauène fantastike, pitanje je šta bi nam to znaèajno pomoglo sa ovako neuravnoteženim budžetom. Prošle godine smo se, naime, dodatno zadužili za preko 2,3 milijarde evra, uprkos stranim investicijama.

 

Zaobilaznica oko Srbije

 

Uprkos enormnom zaduživanju u inostranstvu (za èetiri godine prethodne vlasti javni dug se duplirao, što je svetski rekord) u Srbiji nije pokrenuta proizvodnja. Glavni razlog za to je neviðena kraða sredstava namenjenih investicijama. Za nas gotovo neverovatno zvuèi da Bugarska planira da napravi još jedan krak auto-puta iz pravca Istanbula i Soluna, ovog puta prema Rumuniji, u dužini od 330 kilometara, a svi radovi (ukljuèujuæi planiranje, otkup zemljišta i samu izgradnju) bili bi završeni u roku od tri godine. I u Bugarskoj se krade, ali toliko da se ne ugrozi ostvarenje investicije. Kod nas se krade nemilice.

U prethodno pomenutim dugovanjima prema inostranstvu je i dug NIS-a Rusiji za preuzete, a neplaæene energente. Radi se o više milijardi evra èiju naplatu je Rusija do danas širokogrudo odlagala, ali svako strpljenje ima kraj. Može, zato, da se dogodi da uoèi poèetka grejne sezone ruska strana obustavi dalju isporuku gasa dok se bar ne reguliše kada æe stari dug da bude plaæen. Žrtve æe, opet, da budu graðani, a ne vlastodršci koji su radije krali pare nego da plate isporuèene energente.

Evropska unija smatra da se godišnje zbog sistemske korupcije u Srbiji izgubi dve milijarde evra. To je svota jednaka onoj za koliko se u prošloj godini poveæao javni dug Srbije, odnosno istovetna celokupnim stranim investicijama prošle godine. Za tu korupciju nije kriva svetska ekonomska kriza, veæ vlasti ove zemlje koje nemaju nikakve mere u kraði.

Samo od svote za koju EU pretpostavlja da se u jednoj godini sa javnih prelila na privatne raèune, mada je pokradeno daleko više, mogla je da bude pokrenuta srpska privreda. Mogao je, na primer, da bude završen drumski Koridor 10 i da se zapoène izgradnja Koridora 11. Od jednogodišnjih gubitaka za mito mogao je da bude završen kompletan južni poluprsten zaobilaznice oko Beograda, ili da bude izgraðen veæi deo severnog poluprstena u pravcu Panèeva. U oba sluèaja poboljšanje infrastrukture bi dovelo do poveæanja direktnih stranih investicija i do zapošljavanja nekoliko desetina hiljada ljudi.

Nova vlada, ko god da je sastavi, od Mirka Cvetkoviæa nasleðuje i potpuno uništeno zdravstvo koje je po podacima Evropske unije na 34, odnosno poslednjem mestu u Evropi. Da bi pacijenti u Srbiji imali makar neku šansu da prežive u zdravstvo je potrebno hitno investirati izmeðu jedne i jedne i po milijarde evra. Ovo je, samo, svota potrebna da se zaustavi dalje urušavanje zdravstvene zaštite, dok je za revitalizaciju ovog sektora potrebno narednih desetak godina ulagati po najmanje toliko. Pitanje je: odakle bi te pare trebale da doðu?

Naši medicinski radnici beže u inostranstvo, jer za sebe i èlanove svoje porodice ne vide nikakvu perspektivu u Srbiji. Naši najbolji lekari u zemljama EU ne prijavljuju da su doktorirali, veæ prilažu svedoèanstva srednjih škola ne bi li se zaposlili makar kao tehnièari i pomoæno osoblje. I to im je bolje od ostanka u zemlji koja je rešila da se ubije.

Sve u svemu, posle èetiri godine liène vladavine Borisa Tadiæa i pljaèke njegove organizovane bande, državna kasa je prazna. Mala šansa za oporavak postoji samo ako se Evropi i svetu pokaže ozbiljna namera da se pravdi privedu oni koji su ovu državu bezoèno opljaèkali. Pošto je neverovatno da æe isti oni koji trebaju da idu u zatvor izdavati i naloge za hapšenje, postojanje ozbiljne namere pokazalo bi se samo ako doðe do korenitih promena u samom državnom aparatu, poèevši od republièke vlade, posle èega bi tek mogli da uslede prvi nalozi za privoðenje.

Ako isti ljudi i poèetkom juna formiraju novu vladu, Srbiji više nema spasa.

 

 

 

Drugovi, koliko su dugovi ?

 

Javni dug Srbije na kraju marta bio je oko 14,62 milijardi evra, što znaèi da je tokom tog meseca poveæan za oko 270 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija.

Na kraju februara javni dug bio je oko 14,35 milijardi evra, što je bilo oko 44,5 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP).

Zakonom o budžetskom sistemu javni dug Srbije ogranièen je na 45 odsto BDP-a.

Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju marta iznosile su oko 12,46 milijardi evra, pri èemu je unutrašnji dug bio oko 5,32 milijardi evra, a spoljni dug 7,14 milijardi evra.

Ukupne indirektne obaveze na kraju marta bile su 2,15 milijardi evra, objavljeno je na sajtu ministarstva.

Javni dug je na kraju prošle godine bio 14,47 milijardi evra, što je bilo 45,1 odsto BDP-a.

Javni dug je na kraju 2010. bio 12,16 milijardi evra, što je bilo 42,9 odsto BDP-a.

Na kraju 2009. godine javni dug bio je 9,85 milijardi evra, odnosno 34,8 odsto BDP-a, a na kraju 2008. godine javni dug Srbije iznosio je 8,78 milijardi evra, što je bilo 29,2 odsto BDP-a.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane