Postdemokratija

 

Tadić je ipak od reči  - neće biti premijer!

                                                 

Ivica Dačić je zatražio i dobio mandat da formira novu vladu, što znači da Boris Tadić  neće biti premijer, kao što je verovao. Doduše, nije on tako odlučio, naprotiv, uprkos tvrdom obećanju, kopao je i nogama i rukama da formira svoju vladu, ali drugi su ga naterali "da drži do sopstvene reči", konstatuje u svom redovnom autorskom tekstu Tabloidov kolumnista Miodrag Isakov, potpredsednik prve vlade DOS-a i bivši ambasador Srbije u Izraelu

 

Piše Mile Isakov

 

Izvesno je da vladajuću koaliciju prave SNS, sa SPS-om i URS-om, i da je premijer Ivica Dačić. Ako se, kojim slučajem, a kod nas ništa nije nemoguće, dogodi još jedan veleobrt, pa DS ipak na neki način ostane u igri, moraće da se odreknu Borisa Tadića i njegovog sna o opstanku na Dedinju, bar kao predsednik vlade. Pošto će čitaoci ovog broja Tabloida, već znati konačan ishod ove sapunice, meni trenutno preostaje samo da se oslonim na iskustvo i da se poštapam nekim parametrima koje sam utvrdio još u aprilu, čim su raspisani izbori na svim nivoima. Pokazalo se naime, da kad znaš o kome je reč, možeš sa priličnom sigurnošću predvideti razvoj događaja, pod uslovom da ne pridaješ značaj njihovim praznim pričama i obećanjima. U tekstu Treći čovek, objavljenom 26. aprila, na ovoj istoj strani, već u podnaslovu sam ocenio: „...Izazivajući prevremene predsedničke izbore, Boris Tadić je pre svega mislio na sebe i zbog toga bi mogao biti kažnjen, ako ne od birača, onda sigurno od sopstvene stranke, jer samo na njen račun on može sačuvati predsedničku fotelju. A i red je da mu glave dođu Toma Nikolić i Ivica Dačić koje je sam i podigao, ili njegovi stranački puleni od kojih je napravio lažne veličine".

Tu prognozu sam obrazložio šibicarskim mentalitetom naših političara, koji se ovih dana belodano pokazao u punom sjaju.

 „...Sve analize govore da će pitanje predsednika biti rešavano u drugom krugu, u koji će najverovatnije Toma Nikolić ući sa blagom prednošću u odnosu na bivšeg predsednika. U tom trenutku već će biti poznati rezultati sa parlamentarnih izbora i sve moguće kombinacije za koalicije i formiranje vlade. Ali, o sastavu vlade će se odlučivati u zavisnosti od toga ko će koga podržati u drugom krugu trke za predsednika. Da bi dobio podršku dovoljnu da pretekne Nikolića i vrati se u predsedničku palatu iz koje se nije ni iselio, Tadić će biti prinuđen na takvu rasprodaju funkcija da u vladi koju bude formirao, DS neće imati dominantnu ulogu, pa verovatno ni premijera...  Sa druge strane, tome bi se mogli dosetiti i Toma Nikolić i Naprednjaci, pa da potencijalnim partnerima ponude i više. To bi mogli da izvedu ako za podršku Nikoliću u drugom krugu, kormilo u vladi prepuste nestrpljivom i samouverenom Dačiću, a njegovima sve čega žuti ne mogu da se odreknu".

Činjenica da se iz citiranog aprilskog teksta vidi da nisam baš sve pogodio, nadam se da je dovoljan dokaz da mi nije namera da se sad hvalim kako sam bio pametan, naprotiv, to je više pokušaj da se distanciram od naknadne pameti koju nam sad, posle bitke, prodaju svi lažni generali armije podaničkih analitičara i novinara. I da pokažem kako su ljudi koji su politiku pretvorili u biznis i život posvetili tome, zapravo predvidivi, i kako je iza dimne zavese fraza o tobožnjoj brizi za narod i državu, sve mnogo jednostavnije nego što se predstavlja, jer podređeno ličnim i grupnim interesima zaverenika vlasti.

Pri tome, tehnika kojom se služe, u toj tobož složenoj i komplikovanoj igri, nije mnogo odmakla od manira sa buvlje pijace. Kad znaš da su u pitanju šaneri, koji valjaju bofl robu kao firmiranu, onda znaš i da svi njihovi tzv ozbiljni pregovori o programima i strategiji razvoja, nisu ništa drugo do cenkanje i ucenjivanje. Da tu nema ni pravila, ni poštenja, ni etike. Zapravo imaju oni neke svoje moralne norme, a pravilo je da nema pravila i da se sve menja po potrebi, da je sve otvoreno i dozvoljeno. Naprimer, na pitanje zašto nije i od Tadića tražio mesto premijera, ako je to presudilo da prihvati ponudu Naprednjaka, Ivica Dačić je odgovorio da to ne bi bilo fer prema Tadiću.

 Neprijatno mu je da traži od čoveka njegovu omiljenu igračku, a nije mu neprijatno da mu je zgazi ko pikavac, pošto je od drugog dobio istu takvu. Sa druge strane, Demokrate se zgražavaju zgađeni nad preljubom espesovaca sa Tominim Naprednjacima, istom onakvom kakvu su pre četiri godine već napravili sa DS-om, prebegavši od već viđenih zaručnika, Koštunice i istog Tome Nikolića. A Đilas im poručuje da bi pošteno bilo da kažu šta je pravi razlog za nepoštovanje dogovora, pa ako je to mesto premijera za Dačića neka i to od zatraže od DS.

Naravno, nije njemu do poštenja, nego ili traži alibi da sasvim ponizi i definitivno otpiše Tadića, ili želi da onda oni njima daju korpu i tako svoj debakl prikažu kao principijelnu pobedu. Sve je prevara i manipulacija, sve je vlast i lova, a jedina taktika marketing. Brine se samo o tome kako će to što rade izgledati, kakav će utisak ostaviti, a ne kakve bi vajde od toga mogli imati građani ili država. 

Razumem ja da Demokrate to sad ne razumeju, ali kad se oporave od šoka i malo bolje razmisle, videće da je to najbolje za njih i za Srbiju. Mislim, naravno na stranku, ne i na one njene lidere i njihove prišipetlje, koji nikako da se opasulje da moraju da odu sa vlasti i da treba da budu srećni ako samo to bude cena za sve što su radili.

Biće, dakle, gužva na aerodromu ovih dana, mnogi će se bar privremeno skloniti na neka udaljena ostrva, a blizu svojih tajnih računa i sefova, ali većina onih stranačkih aktivista koji nemaju razloga da beže, imaju istorijsku šansu da u partiji velike tradicije i značaja, naprave veliko spremanje.

Prava Demokratska stranka, čestitih i sposobnih ljudi, potrebna je Srbiji i može još mnogo toga da joj doprinese, ali iz nje moraju biti najureni svi oni koji su joj ukaljali ime i narušili ugled, počev od predsednika i većine ministara i direktora javnih preduzeća. Upravo DS, zato što ima najveća iskustva ali i saznanja, mora biti pokretač i predvodnik borbe protiv korupcije koja kao kancer razjeda društveno tkivo i državu čini teškim bolesnikom. A nekakvom oporavku se možemo nadati tek kad najveća investicija bude u zatvore koji će moći da prime sve koji su zaslužili.      

Ne razumem baš najbolje Socijaliste i Dačića, kakva im je računica i šta će im to da baš sad vode vladu, kad su manjina i u njoj i u parlamentu, i svaki čas mogu biti smenjeni od Velikog brata sa kojim naprave takvu kombinaciju.

Njihovi stari gresi su im uglavnom zaboravljeni i pravno zastareli, a novije bi im i drugi zataškavali zajedno sa svojima, pogotovu kad zavise od njihove podrške. A već su imali lepo parče kolača vlasti i sigurno bi dobili još toga i od jednih i od drugih.

Da li zaista veruju da mogu da bilo šta urade sa mandatom koji im pokloni Veliki brat i uz njegov nadzor. Najpre, ni jedan ni drugi ne bi blagonaklono gledali na bilo kakav njihov uspeh, koji bi automatski bio dokaz sopstvene nespremnosti ili nesposobnosti da se uhvate u koštac sa stvarnim problemima. Svaki uspeh SPS-a, bio bi neuspeh onih koji su im to omogućili. Za oporavak privrede, koja je u kolapsu, potrebno je vreme, mnogo više od onog koje imaju na raspolaganju, tako da ne verujem da računaju na to kao keca u rukavu. Politička kriza je za Srbiju još veći problem od ekonomske, a to ne može rešiti jedna relativno mala partija, sa faktički manjinskom vladom.

Ni jedan ni drugi Veliki brat nisu pokazali volju da se otvore dosijei i reše brojne afere, ako su i sami Socijalisti za to spremni, a bez toga je nemoguće razbiti neformalne centre moći, koji iz senke i bez ikakve odgovornosti i kontrole upravljaju državom. Nije moguće ni raskrinkati brojne njihove spavače koji uporno rovare po establišmentu, pravosuđu, ali i većini stranaka. Izgradnja novog i funkcionalnog sistema vlasti i svih njenih institucija, nemoguća je bez pravne i demokratske države, a to ne može da uradi sama vlada.

Jedino što preostaje kao motiv i nada za uspeh, mogla bi biti namera SPS-a da se nekim vatrogasnim merama sanira ekonomska kriza i životni standard građana učini podnošljivijim od katastrofičnih najava, po cenu novih zaduživanja države. Zatim, rešavanje Kosovskog čvora, u smislu njegove podele i pripajanja severnog dela Srbiji, što bi već prezasićene zapadne sile, opterećene sopstvenim problemima, možda mogle progutati, ako im  se odlučno saopšti. To bi, ako uspe, značajno podiglo rejting vladi i u zemlji i izvan nje, i otvorilo mogućnost za ubrzanje evropskih integracija. U tom procesu najveći problem biće borba protiv korupcije i lopovluka, i zbog toga se SNS čini povoljnijim partnerom iz prostog razloga što ima manje putera na glavi.

Jednostavno, dugo nisu bili u vlasti, pa nije bilo ni prilike, a ono od ranije em je već bajato, em je prava sitnica u odnosu na pljačku koja je bila na delu poslednjih desetak godina. Stanovi koje su neki od njih dobili od Miloševića, zanemarljiva su veličina prema milionima evra kojima su svoje slamarice napunili gotovo svi učesnici u vlasti u poslednjoj deceniji. Naravno, ni tu ne treba previše očekivati, samo jednokratnu kampanju sa glavama nekoliko probranih kapitalaca, ali i to bi bio značajan napredak i u suštinskom i u marketinškom pogledu. To bi uplašilo sve ostale i dalo na znanje i ravnanje svima da se to ubuduće neće tolerisati, a novoj vladi donelo bi značajne poene i kapital za naredne izbore.