https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Kosovo i Metohija

Besramna otimačina Vučićevih i Vulinovih stranačkih bandi oko novca albanskih separatista

Korisnici Tačijevog budžeta

Sukob između članova takozvane vlade separatista sa Kosova i Metohije, tačnije, Vučićevih, Vulinovih i "Tačijevih Srba", simbolično počeo je oko Doma zdravlja u Leposaviću. Ali, to je tek vrh ledenog brega iza koga se krije ozbiljna bitka Vučićevih i Vulinovih stranačkih bandi, oko novca i vlasti u srpskim opštinama. Treba naglasiti: reč je o novcu iz budžeta samoproglašene albanske države. Dakle, Tači isplaćuje, a Vučić i Vulin se otimaju oko opštinskih budžeta. A, posledice su takve da je i zajednica srpskih opština na KiM, viđena kao "albanska institucija". O tome za Magazin Tabloid piše Ivan Maksimović

Ivan Maksimović

Nedavno su se stranačke filijale Vučićevog SNS-a i Vulinovog Pokreta socijalista, sukobile oko izgradnje novog Doma zdravlja u Leposaviću. Projekat je finansiran od strane lažne albanske države, za šta je "zbog izdajničkog ponašanja" prozvan gradonačelnik tog mesta (koje funkcioniše po sistemu tzv., „republike Kosovo") Dragan Jablanović. Za sprovođenje antisrpske politike optužili su ga oni koji su redom na platnom spisku ove lažne „države" i uz to, njegovi koalicioni partneri.

Nekadašnji potpredsednik SNV Severnog KiM, Nebojša Jović, javno pita: "...Kako to da se niko nije bavio mnogo većim problemom od ovoga? Aleksandar Jablanović, sin ovog lažnog 'gradonačelnika' bio je optužen da je uzeo od Ramuša Haradinaja uzeo 100 hiljada evra kako bi ga podržao u takozvanoj 'skupštini Kosova', što je on i potvrdio rekavši da je novac namenjen 'Srpskoj listi' (SL) koja je negirala da je primila novac što dovodi do zaključka da je novac ostao kod njega..."

„Tada ga je SL proterala iz svoje koalicije ali i država zvanično proglasila kriminalcem zbog ilegalnih radnji a onda umesto kazne ga tako prljavog primili, ni manje ni više, u srce državnog rukovodstva, za državnog sekretara u Vulinovom ministarstvu. Eto time je SL trebala malo da se pozabavi" - kaže Jović, koji je utiska da je „porodična sprega" Jablanovića mnogo bliža ne samo Isi Mustafi već celom „sistemu" koji on predstavlja pa koliko god da iz vlasti traže da se učini Mustafi, oni bi dva puta više izdali. „Ne znam, možda im je to preporuka" razmišlja pokušavajući da protumači ove ne baš smislene poteze.

Upravo takvom državnom politikom Vučića i Vulina jača albanski sistem na severu pokrajine, tamo gde Albanaca nikada nije bilo više, ili bar ne u većem broju od 5%. I slep je već video da bez njihovog miga, onima koje su na KiM instalirali, ništa nije moguće uraditi. Pokazalo se to i na primeru Gorana Rakića, takođe albanskog „gradonačelnika Severne Mitrovice" i člana SNS, koga su u sred bela dana, ispred pošte u ulici Kralja Petra Prvog, šamarali Vučićevi ljudi zato što je samo jednom otišao na sastanak sa predstavnicima „republike Kosovo" samovoljno, bez da je prethodno primio instrukcije. A smenjivani su i „uticajniji" od Rakića, i tzv., „ministar" (sada bivši) Ljubomir Marić koji se upravo ovih dana spremao da to priredi starijem Jablanoviću, što se takođe navodi kao jedan od razloga sukoba, ali je „sam u jamu upao" jer ovaj ima jače veze sa Isom Mustafom u koga se SL uzdala nadajući se u koaliciju koju su sa njim potpisali još pre dve godine.

Marić je za to imao saglasnost ako ne i direktivu srpskog vrha vlasti, tvrdi srpski političar sa centralnog Kosova sa dugogodišnjom političkom karijerom, Momčilo Trajković. On naglašava da je za taj propali pokušaj Marić imao Vučićevu saglasnost: „...Bio im je potreban još neko kako bi nadglasali Vulinove socijaliste. Zbog toga im se priključio i nekadašnji 'zamenik premijera Kosova', Slobodan Petrović. Razgovor sa Vučićem koji je u Beogradu trebalo da traje desetak minuta upravo je on 'produžio', navodeći da je Vladeta Kostić, tzv., gradnačelik Gračanice, bitno oslabio srpsku poziciju u tom kraju smenjivanjem Srba sa ključnih pozicija i imenovanjem četiri Albanca na njihova mesta u ovoj 'opštini' ".

Naime, Kostić je od novembra počeo sa uklanjanjem Srba sa uticajnih pozicija kada je na sednici „Skupštine opštine" čiji je gradonačelnik „odgovorno tvrdio", pozivajući prisutne i građane da i oni potvrde, "...da su se osećali sigurnije kada je Albanac bio komandir policijske stanice u Gračanici nego Srbin" na šta je usledio gromoglasan aplauz od njemu potčinjenih odbornika.

Petković nije ovo izneo zato što se preterano zabrinuo za srpski narod, za ovim je posegao jer se tokom razgovora upravo on našao na listi okrivljenih što je smena Jablanovića propala, jer nije pružio dovoljno jaku logističku podršku.

Usledilo je imenovanje novog „ministra" iz redova Vulinovog Pokreta socijalista (PS), Mirjane Jevtić, što su pratili niski potezi kojima su se podsmevali svi, uključujući i srpske neprijatelje.

Ovakvi potezi sa odsustvom svakog znaka inteligencije i ljudskosti na početku njihovog sukoba stvarali su snažan utisak planiranog odvlačenja pažnje od pogubnih poteza koji će ovih dana uslediti, a to su: otvaranje mosta preko Ibra, uspostavljanje albanskog „Suda" na severu KiM, kao jakog atributa „državnosti" separatista, osnivanje „vojske Kosova"...Rokovi su se približili, obaveze nagomilale, treba sve to utišati bar dok posao ne bude obavljen.

„To je pokušaj da se Srbi podele na 'ove i one', u korist Albanaca sa namerom da se Vučićeva izdaja i druga nedela pripišu Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji" ubeđen je Dragoljub Popović iz Gračanice, verovatno najbolji hroničar ovog kraja i predsednik Udruženja Srba koji nisu prodali svoja imanja.

„...Vučić to ne može da uradi dok ovde ne nađe budale koje će prihvatiti odgovornost za ono u čemu ni sami nisu učestvovali. A onda će priča biti 'šta su Srbi tražili u albanskim 'institucijama'"? Tako će biti dok ne ukinu srpske institucije a onda će, zato što 'smo tako hteli', sve svaliti na nas ovde'..." mišljenja je Popović.

Iako je sukob uzimao maha, Vučić se nije oglašavao. On je odlučio da sačeka ali se strasti nisu smirile već naprotiv, sukob se rasplamsao i to je svaka od protivničkih strana počela da koristi a jedino narod da strahuje da iz ovog vrzinog kola ne izbije kakva centrifugalna sila koja će ga na prečac odvesti u propast jer „to nije jedini način na koji se podriva preostali srpski korpus na Kosovu i Metohiji", primećuje Popović.

„Svaki drugi dan se na Kosovu desi neko hapšenje zbog droge. U selu nedaleko od Gračanice uhapšen je Srbin sa 25 kilograma droge, u Gračanici sa 50 u kombiju uhapšen je čovek u koga niko ne bi posumnjao, radnik obezbeđenja. Pristojan, roditelji skromni i vredni... Pre mesec dana u drugom selu opet blizu Gračanice uhapšen je Srbin zbog 5 kilograma heroina. Nije došla lokalna, ova takozvana 'kosovska policija' već internacionalna i sa kapije su ušli pravo u garažu gde se automobil nalazio i tačno su znali gde u je u kolima sakriven heroin. Jasno je da ga je mogao prijaviti onaj ko mu je to i dao a sve to kako bi i ovo malo Srba bilo prikazano kao skupina kriminalaca ne bi li predaja Kosova i Metohije lakše prošla kod naroda u centralnoj Srbiji. Baš kao što su to medijski činili 2013. kada je trebalo organizovati kvazi-izbore na severu Kosova a onda i izlazak Srba organizovali preko pripadnika DB-a Ljube 'Šiptara', Radeta Tokića, Ćirkovića, Filipovića... " kaže Popović koji tvrdi da ovakvo stanje nije nastalo odjednom i samo po sebi.

„...U sve to uključena je i BIA pred čijim nosem se ovde diluje droga u kafićima, kafanama...Do dolaska ovih kriminalaca iz Vučićeve BIA-e, Srbi odavde su bili relativno složni. Blago podeljeni po srpskim strankama ali su svi odbijali saradnju sa albanskom vlašću i nikome nije padalo na pamet da pravi albanske „institucije". Sve što ne valja a trenutno se dešava ovde, u režiji je srpske BIA-e. Do 2005. nisu smeli da provire a onda počinju da šire mrežu da bi do 2007. postepeno intenzivirali aktivnosti kada se pojavljuju i Slaviša Petković, Slobodan Petrović i drugi i osnivaju prvu stranku Srba koji aktivno učestvuju u tzv. albanskoj 'vladi', do danas..."

Da sve ovo ima osnova potvrdio je baš u to vreme i neformalni razgovor mlađeg čoveka sa profesorom dr Radošem Ljušićem, takođe poreklom sa KiM, koga je želeo da pita za savet i preporuku u vezi zaposlenja pošto je tek diplomirao nadajući se da postoji kakvo radno mesto na Kosovu. Ljušić mu je kratko odgovorio da „oni koji budu zaposleni do 2008. godine (kada su separatisti proglasili 'nezavisnost' na zahtev EU i Amerike) mogu da računaju da će možda i zadržati posao, svi koji posle toga budu našli mesto u sistemu države Srbije na KiM, verovatno će brzo i biti otpušteni a na njihova mesta biće dovedeni privremeni radnici. Tada je to zvučalo kao bajka, izgledalo je potpuno nerealno a danas se upravo to, do zadnjeg slova, i događa. Plan za postepenu amputaciju pokrajine odavno postoji samo je za sprovođenje bio potreban neko koga će krasiti ona hrvatska "hrabrost" (prema Jovanu Dučiću) da su „najhrabriji ne zato što se ničega ne boje, već zato što se ničega ne stide". I pronašli su ih, tandem Vučić-Vulin je dobitna kombinacija onih koji nam o glavi rade.

No, koliko je Vučić u međuvremenu oslabio a koliko Vulin ojačao, opisuje Jović:

„...Možda ovim Vulin želi da kaže da Vučić više nije nedodirljiv i da bi on u ovom trenutku mogao da bar u nekom segmentu preotme vlast, možda baš preko Kosova, pa da on odlučuje umesto Vučića. Tako da nimalo ne isključujem mogućnost da to uopšte nije sukob Srpske liste i Jablanovića već samo odmeravanje snage Vulina u odnosu na Vučića!".

Ovakve tvrdnje nisu neosnovane. Saradnja sa drugom vladajućom strankom SPS-om, nikada nije bila gora i opstanak koalicije se iskreno dovodi u pitanje.

Nekadašnji potpredsednik SNV Severnog KiM, Nebojša Jović, tvrdi da je i Zajednica srpskih opština, ustvari institucija „republike Kosovo" te da će to i biti "punim kapacitetom" tek kad izdaja bude u potpunosti privedena kraju i kad će slavodobitno reći - eto, dobili smo Zajednicu srpskih opština. A, ako već ima nagoveštaja da će se nešto promeniti u svetu, da će Albanci imati manju podršku nego do sada kada Tramp bude i zvanično inaugurisan kao predsednik Amerike, zašto onda naša država žuri da što više da Albancima, da što pre zatre srpsku državu na severu Kosova? Čemu žurba, 17. januar, 20,. januar, 28. januar, znači do inauguracije mora sve da se izda. Ne znam razlog, kaže Jović, osim da je neko uzeo veliki novac za to, pa ako ne ostvari obećano ode glava, što je vrlo izvesno: "...Albanci kad daju novac oni su vrlo izdašni ali kod njih nema vraćanja novca, ode glava i to je jedini način naplate neizmirenog duga". Jović kaže i da ne zna da li je Dačić ili neko drugi možda naplatio izdaju, ali ako jeste onda taj ne bi smeo da „ne samo nas 100 hiljada Srba na Kosovu već i celu Srbiju drži kao taoce zbog novca koji je uzet".

U otvorenom pismu javnosti, dr Marko Jakšić, nekadašnji narodni poslanik u Skupštini Srbije, objašnjava razloge sukoba:

„...Odgovor je jednostavan, a to je novac. I to novac koji separatistički režim u Prištini prebacuje opštinama na severu Kosova i Metohije. Poreklo tog novca je sramno i obezbeđen je dogovorom između Aleksandra Vučića i Hašima Tačija gde se srpski premijer obavezao da sprovede u delo 'Borkove dogovore' i da duž administrativne linije od Jarinja do Brnjaka instalira carinike i graničnu (albansku) policiju. Apsolutnu kontrolu tog novca u tri opštine Zubin Potok, Kosovska Mitrovica i Zvečan, kontroliše SNS a kontrolu novca u Leposaviću, čiji je tzv. gradonačelnik Dragan Jablanović otac predsednika Pokreta socijalista za KiM, kontroliše Pokret socijalista, što i jeste razlog ovog komercijalnog sukoba...".

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane